Научная статья на тему 'Операциядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг оғриқ қолдиришда хавфсизлиги ва самарадорлигини баҳолаш'

Операциядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг оғриқ қолдиришда хавфсизлиги ва самарадорлигини баҳолаш Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
2390
182
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
парацетамол / операциядан кейинги оғриқ / лапароскопик холецистэктомия / анальгезия. / paracetamol / postoperative pain / laparoscopic cholecystitis / analgesia

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Газиев Зоир Тоирович, Шарипов Равшан Оллоёрович, Нишонов Муроджон Расулжонович, Муротовтемур Малик Низомович, Эшпулатов Шарифжон Абдунабиевич

Бугунги кунда дунёда операциядан кейинги даврда оғриқ қолдиришда парацетамол асосий танлов преператларидан бирига айланиб бормоқда. Биз парацетамолни вена ичига юбориш орқали операциядан кейинги даврда мультимодал анальгезия ва монотерапияда хавфсизлиги ва самарадорлигини баҳоладик. Бунда биз тадқиқод учун 32 та сурункали тошли холецистит билан оғриган беморларда, лапароскопик холецистэктомиядан кейинги даврда парацетамолни анальгетик сифатида қўлладик. Беморлар 2 гуруҳга бўлинди: 1-гуруҳда парацетамол, 2-гуруҳда эса промедол қўлланилди ва бу орқали наркотик анальгетиклар миқдорини ва ножўя таъсирларини камайтиришга эришилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Газиев Зоир Тоирович, Шарипов Равшан Оллоёрович, Нишонов Муроджон Расулжонович, Муротовтемур Малик Низомович, Эшпулатов Шарифжон Абдунабиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ASSESSMENT OF SAFETY AND EFFICACY OF INFULGAN (PARACETAMOL) USED FOR POSTOPERATIVE ANALGESIA

Currently, paracetamol is one of the drugs of choice for postoperative analgesia worldwide. We assessed the safety and efficacy of intravenous paracetamol used in postoperative period as a part of multimodal analgesia and monotherapy as well. 32 patients with chronic calculous cholecystitis were included to study and undergone laparoscopic cholecystectomy. Patients were allocated into two groups: group 1 – patients received paracetamol, group 2 – promedol (trimeperidin) was used for postoperative analgesia and using of paracetamol allowed us to reduce opioid consumption and related side effects.

Текст научной работы на тему «Операциядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг оғриқ қолдиришда хавфсизлиги ва самарадорлигини баҳолаш»

УДК 616.381-072.1-085.3:616-089.168.1

ОПЕРАЦИЯДАН КЕЙИНГИ ДАВРДА ИНФУЛГАН (ПАРАЦЕТАМОЛ)НИНГ OFPHK; КДЛДИРИШДА ХАВФСИЗЛИГИ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ БАХ.ОЛАШ

З.Т. ГАЗИЕВ, Ш.А. ЭШПУЛАТОВ, Р.О. ШАРИПОВ, М.Р. НИШОНОВ, М.Н. МУРОТОВ, А.О. ОТАЖОНОВ Тошкент тиббиёт академияси

Бугунги кунда дунёда операциядан кейинги даврда огрик; колдиришда парацетамол асосий танлов преператларидан бирига айланиб бормокда. Биз парацетамолни вена ичига юбориш ор;али операциядан кейинги даврда мультимодал анальгезия ва монотерапияда хавфсизлиги ва самарадорлигини бах,оладик. Бунда биз тад;и;од учун 32 та сурункали тошли холецистит билан огриган беморларда, лапароскопик холецистэктомиядан кейинги даврда парацетамолни анальгетик сифатида кулладик. Беморлар 2 гурух,га булинди: 1-гурух,да парацетамол, 2-гурух,да эса промедол кулланилди ва бу ор;али наркотик анальгетиклар микдорини ва ножуя таъсирларини камайтиришга эришилди.

Калит сузлар: парацетамол, операциядан кейинги огриц, лапароскопик холецистэктомия, анальгезия.

THE ASSESSMENT OF SAFETY AND EFFICACY OF INFULGAN (PARACETAMOL) USED FOR POSTOPERATIVE ANALGESIA

Z.T. GAZIYEV, SH.A. ESHPULATOV, R.O. SHARIPOV, M.R. NISHONOV, M.N. MUROTOV, A.O. OTAJONOV Tashkent Medical Academy

Currently, paracetamol is one of the drugs of choice for postoperative analgesia worldwide. We assessed the safety and efficacy of intravenous paracetamol used in postoperative period as a part of multimodal analgesia and monotherapy as well. 32 patients with chronic calculous cholecystitis were included to study and undergone laparoscopic cholecystectomy. Patients were allocated into two groups: group 1 - patients received paracetamol, group 2 - promedol (trimeperidin) was used for postoperative analgesia and using of paracetamol allowed us to reduce opioid consumption and related side effects. Key words: paracetamol, postoperative pain, laparoscopic cholecystitis, analgesia.

Замонавий тиббиёт ривожланишига карамай, интенсив даволашда муаммолардан бири операциядан кейинги даврда оfрик1нинг етарли даражада бартараф этилмаслиги булиб крлмокда. Куп беморлар (80-90%) операциядан кейинги биринчи 2 х,афталикда енгил оfрикдан чидаб булмас даражадаги оfрик1к1ача булган жараённи бошдан кечиради [1, 2]. Операциядан кейинги оfрик1ни етарли даражада бартараф этмаслик сабабли куйидаги бир к,атор узгаришлар келиб чик,ади: юрак-к,он томир ва нафас тизимидаги узгаришлар, физиоло-гик х,аракатнинг чекланиши, иммуносупрессия, уйкунинг бузилиши, иштах,анинг пасайиши, дори воситаларига царамлик, узок, сурункали оfрик1нинг булиш хавфи ва х,оказо [3]. Операциядан кейинги оfрик,лар туфайли аъзо ва тукималарда патологик узгаришлар келиб чикиши исботланган. Гипоталамо-гипофизар-кортико адренал тизим шикастланиши оцибатида гиперкатехоламине-мия ривожланиши тахикардия, гипертензия, аритмия ва уткир миокард ишемиясига олиб келиши мумкин. Упка тириклик с^имининг камайиши х,исобига ателектаз, зо-тилжам ривожланади. Спланхникус зонасидаги спазм

х,исобига ичаклар парези ва ичак флораси транслока-цияси келиб чикади. Кон ивиш тизимидаги бузилишлар гиперкоагуляция, кейинчалик чукур веналар тромбози, упка артерияси тромбоэмболиясига олиб келади. Операциядан кейинги оfрик1 тулик, даволанмаса марказий нерв тизимида сурункали оfрик1 синдроми ривожланади [4]. Операциядан кейинги адекват анальгезия - замонавий оfрик1сизлантиришнинг самарали усуллари ва операциядан кейинги актив реабилитацияни амалга оширишнинг амалий шартига асосланган [5]. Операциядан кейинги уткир оfрик1ларни даволашда мультимодал анальгезия асосий принцип х,исобланади [6]. Хрзирги опиоид препаратлар инцирози шароитида, опиоидлар-нинг энг кам микдоридан фойдаланиш мух,им ах,амиятга эга [7].

Х,озирда операциядан кейинги оfрик1ни бартараф этишда беморларга наркотик анальгетиклардан фойда-ланмасдан, сифатли оfрик1 колдиришда танлов препа-рати сифатида парацетамолни вена ичига куллаш кенг тарцалган [8-11]. Бугунги кунда Европада 90-95% беморларга операциядан кейинги оfрик1 кдлдиришда па-

Операциядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг огрик; крлдиришда хавфсизлиги ва самарадорлигини бахрлаш

рацетамол кулланилмокда [12]. Парацетамолнинг 0Fрик1 к,олдириш хусусияти унинг орк,а мия суюк,лиги билан боFланишицан сунг намоён булади (тушувчи тормозлов-чи серотонинэргик йуллар билан узаро таъсирлашиши, ЦОГ-2 ва ЦОГ-3 ни ингибирлаши таъсирида). Орка мия суюк,лиги билан парацетамолнинг куп ва тез бо^аниши, унинг вена ичига юборилиб, к,он плазмасида юк,ори концентрацияда булиши билан бо^ик, [13]. Инфулган (парацетамол) жигарда метаболизмга учраб, сульфат ва глюкорангидга парчаланиб, асосан буйрак орк,али чик,иб кетади.

Мак,сад: Лапароскопик холецистэктомиядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг оFрик1 к,олдиришда самарадорлиги ва хавфсизлигини урганиш ва бахолаш.

МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАР

Тадк,ик,од учун 32 та сурункали тошли холецистит билан тотал вена ичи анестезияси (бошк,арилувчи сунъий упка вентиляцияси фонида) заминида лапароскопик холецист этомия амалиёти утказилган беморлар тан-лаб олинди. Барча беморлар 2 гурухга булинди. 1-гурух (п=16) беморларига операция тугашидан 20 дак,ик,а ол-дин ва операциядан 6 соат утгач 1 гр дозада парацетамол (Инфулган, «Юрия фарм», Украина) вена ичига 10 дак,ик,а давомида юборилди. 2-гурух (п=16) беморларига эса наркотик анальгетиклардан тримеперидин (про-медол) 2%-1 мл мушак орасига 2 махал юборилди.

I гурухдаги беморлар 32 ёшдан 65 ёшгача булиб, уларнинг 63 % ини (п=10) аёллар, 37% ини (п=6) эркак-лар ташкил к,илди. II гурухдаги беморлар 35 ёшдан 65 ёшгача булиб, уларнинг 69% ини (п=11) аёллар, 31% ини (п=5) эркаклар ташкил к,илди.

Беморларнинг жисмоний холати ва аник,ланган хамрох касалликлари буйича оFирлигини хисобга олиб, ASA буйича I ва II даражани ташкил килди. Беморларнинг хамрох касаллиги йуклари иккала гурухда 46,8% ни, юрак ишемик касаллиги 25%, гипертония касаллиги 18,75%, сурункали веноз етишмовчилик 0,09% билан ка-салланганлар ташкил чкилди. Парацемол метаболизми-ни хисобга олиб, жигар ва буйрак етишмовчилиги билан касалланган беморлар текширув учун олинмади.

Операциядан кейинги даврда анальгезия самарадорлигини субъектив бахолашда визуал аналогли шкала (ВАШ) ва юзда оFрикни бахолаш шкалаларидан (ЮОБШ) фойдаланилди (расм). Текширув 2 боскичда:

1) операциядан кейин тулик узига келгандан сунг ва

2) операциядан 1 сутка утгандан кейин утказилди. Инфулган (парацетамол) хавфсизлигини бахолаш мак-садида жигар шикастланишини курсатувчи фермент-лар - АлТ, АсТ, билирубиннинг кондаги микдорининг узгариши динамикада: операциядан олдин ва опера-циядан кейинги 2-суткада текширилди.

НАТИЖАЛАР

Операциядан кейин оFрикни ВАШ билан жарохат сохасидан 10 см гача булган масофани пайпаслаган холда бахоланди, бемор тулик узига келгандан кейинги уртача оFрик 2,8 ± 0,2 балл, 1 суткадан кейин 0,9 ± 0,1 баллни ташкил килди (1-жадвал). Юздаги оFрикни бахолаш шкаласи (ЮОБШ) буйича операциядан тулик узига келгандан кейин 3,1 ± 0,52 балл, 1 суткадан кейин 0,8 ± 0,1 баллда бахоланди (p < 0,05).

Расм. Визуал аналогли ва юздаги огрицни бахолаш шкалалари.

З.Т. Газиев, Ш.А. Эшпулатов, Р.О. Шарипов, М.Р. Нишонов, М.Н. Муротов, А.О. Отажонов

1-жадвал. Беморларнинг операциядан кейин ВАШ ва ЮУБШ билан ба^оланиши

№ I гурух (n = 16) II гурух (n = 16)

Шкала Узига тулик келгандан кейин 1 суткадан кейин Узига тулик келгандан кейин 1 суткадан кейин

ВАШ 2,8i0,2 *0,9i0,1 2,6i0,21 *1,5i0,2

ЮОБШ 3,1i0,52 *0,8i0,1 3,0i0,2 *1,4i0,3

Изох,: * - p<0,05 узига тулин, келган вантдаги курсаткичлар билан таннослаганда.

Операциядан кейинги анальгезиянинг давомийлик Жигар шикастланишини курсатувчи фермент-

вакти инфулган (парацетамол)да 6,1 i 0,2 соат, про- лар - АлТ, АсТ, билирубиннинг кондаги микдорининг медолда 5,3 i 0,3 ни ташкил килди. узгариши куйидаги 2-жадвалда келтирилган.

2-жадвал. Оnеpaциядaн олдин ea кейинги дaвpдa АлТ, АсТ, 6rnupy6uHHUнг цoндaги кypсaткuчлapu

Гурухлар I гурух (n = 1б) II гурух (n = 1б)

Ферментлар Операциядан олдин Операциядан 1 сутка кейин Операциядан олдин Операциядан 1 сутка кейин

АлТ (ХБ/л) 43,1±1,б 42,б±1,2 42,5±1,2 41,б±1,1

АсТ (ХБ/л) 33,2±1,5 32,б±1,1 32,3±1,4 31,4±1,3

Билирубин (мкмоль/л) 19,S±1,9 19,2±1,3 1S,S±1,S 1S,3±1,3

Изо%: ХБ - хaлцapo б^лик.

XOTOCA

16 беморда утказилган текширишлар натижаси ва янги, махсус адабиётлардаги маълумотларга асос-ланиб шуни айтишимиз мумкинки, операциядан кейинги даврда анальгезия мацсадида парацетамолнинг кулланилиши юцори самарали ва хавфсиздир. Бунинг натижасида наркотик анальгетикларга эхтиёж ахами-ятли даражада камайди, улар билан боЕлик, булган ножуя таъсирлар олди олинди. Парацетамол тромбо-цитлар агрегациясига, сийдик кислотаси экскрециясига сабаб булмайди ва ошк,озон-ичак тракти билан бо^ лик, асоратлар (кунгил айниши, кусиш, иштаха па-сайиши, ичаклар парези) чацирмайди. Парацета-

мол цилингандан сунг, юрак-к,онтомир тизимида узгаришлар, гипертензия, тахикардия, аритмия куза-тилмади. Парацетамолнинг гепатотоксик хусусияти те-рапевтик дозаларда жуда кам аницланган (1/2500), ле-кин антигистаминлар, глюкокортикоидлар, фенобарбитал, рифампицин билан биргаликда кулланганда ва сурункали алькогол истеъмол циладиган беморларда гепатотоксик хусусияти куп учраши мумкин.

Шундай килиб, инфулганнинг 100 мл ли препарати-ни операция тугашидан 20 дак,ик,а олдин ва операция тугаганидан 6 соат кейин 1 гр дозада 10 дак,ик,а давоми-да куллаш лапароскопик холецистэктомия утказилган беморларда операциядан кейинги оЕрик кдлдиришда жуда хавфсиз ва самарали эканлиги аницланди.

AДAБИЁTЛAР

1. Oderda G. Challenges in the Management of AcutePostsurgical Pain. Pharmacotherapy 2012; 32(9):1S-5S.

2. Gerbershagen H.J., Aduckathil S., Van Wijck A.J.M. et al.Pain Intensity on the First Day after Surgery. A prospectivecohort study comparing 179 surgical procedures.Anesthesiology 2013;118(4):934-944.

3. Wu C.L., Raja S.N. Treatment of acute postoperative pain. Lancet 2011; 377(9784):2215-2225.

4. Овечкин А.М., Свиридов С.В. Послеоперационная боль и обезболивание: современное состояние проблемы. Медицина неотложных состояний 2011; 6 (37):27-36.

5. Macintyre P.E., Schug S.A. Acute Pain Management. Taylor & Francis Group, Boca Raton, London, NW, CRC Press is

an imprint of Taylor & Francis Group, an Informabusiness, 2015.

6. Wick E.C., Grant M.C., Wu C.L. Postoperative multimodal analgesia pain management with nonopioid analgesics and techniques: a review.JAMA Surg 2017; 152(7):691-697.

7. Johnson S.P., Chung K.C., Zhong L. et al. Risk of prolonged opioid use among opioid-naïve patients following common hand surgery procedures.J Hand Surg Am 2016;41(10):947-957.

8. Macario A., Royal M.A. A literature review of randomized clinical trials of intravenous acetaminophen (paracetamol) for acute postoperative pain.Pain 2011;11(3):290-296.

9. McNicol E.D., Tzortzopoulou A., Cepeda M.S. et al. Single-dose intravenous paracetamol or proparacetamol

Операциядан кейинги даврда инфулган (парацетамол)нинг огрик; колдиришда хавфсизлиги ва самарадорлигини бахрлаш

for prevention or treatment of postoperative pain:a systematic review and meta-analysis. Br J Anaesth 2011; 106(6):764-775.

12. Михалевич С.И., Недень Л.Ч.Результаты оценки послеоперационной боли при подапоневротической анальгезии операции кесарева сечения.Ars Medica 2010;3(23):87-115.

gement after ambulatory surgery:role of multimodal analgesia.AnesthesiolClin 2010;28(2):217-224.

10. Cok O.Y., Eker H.E., Pelit A.et al.The effect of paracetamol on postoperative nausea and vomiting during the first 24 h after strabismus surgery: a prospective,rando-mized, double-blind study. Eur JAnaesthesiol 2011; 28(12): 836-841.

13. Singla N.K., Parulan C., Samson R. et al. Plasma and cerebrospinal fluid pharmacokinetic parameters aftersingle-dose administration of intravenous, oral, or rectal acetaminophen. PainPract2012;12(7): 523-532.

11. Elvir-Lazo O.L., White P.F. Postoperative pain mana-

ОЦЕНКА БЕЗОПАСНОСТИ И ЭФФЕКТИВНОСТИ АНЕСТЕЗИИ ИНФУЛГАНОМ (ПАРАЦЕТАМОЛОМ) В ПОСЛЕОПЕРАЦИОННОМ ПЕРИОДЕ

З.Т. ГАЗИЕВ, Ш.А. ЭШПУЛАТОВ, Р.О. ШАРИПОВ, М.Р. НИШОНОВ, М.Н. МУРОТОВ, А.О. ОТАЖОНОВ

Ташкентская медицинская академия

На сегодня парацетамол становится основным препаратом выбора в обезболивании в послеоперационном периоде. Нами проведена оценка безопасности и эффективности внутривенного введения парацетамола в послеоперационном периоде в качестве мультимодальной анестезии и монотерапии. Парацетамол в качестве анальгетика был использован у 32 больных с хроническим калькулезным холециститом после лапароскопической холецистэктомии. Больные были разделены на 2 группы: в 1-й группе был использован парацетамол, во 2-й группе - промедол. Доказана возможность уменьшения дозы наркотических анальгетиков и их снижения их побочных эффектов за счет применения парацетамола. Ключевые слова: парацетамол, послеоперационая боль, лапароскопическая холецистэктомия, анальгезия.

Муаллифлар хак,ида маълумот:

Газиев Зоир Тоирович - т.ф.н.,Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси доценти. Тел.: +99894-6127616; E-mail: anesteziologdocent@gmail.com.

Шарипов Равшан Оллоёрович - Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси катта укитувчиси. Тел.: +99890-1269650.

Нишонов Муроджон Расулжонович - Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси ас-систенти. Тел.: +99897-7040426.

МуротовТемур Малик Низомович - Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси асси-стенти. Тел.: +99890-9426694.

Эшпулатов Шарифжон Абдунабиевич - Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси, магистратура талабаси. Тел.: +99897-9199589, E-mail: eshpulatovsharifjon@gmail.com.

Отажонов Азиз Ортикович - Тошкент тиббиёт академияси анестезиология ва реаниматология кафедраси, магистратура талабаси. Тел.: +99897-3651150.

Authors:

Gaziev Zoyir Toyirovich - PhD, Associate Professor of the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99894-6127-16, E-mail: anesteziologdocent@gmail.com.

Sharipov Ravshan Olloyorovich - Senior Lecturer of the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99890-1269650.

Nishonov Murodjon Rasuljonovich - Assistant of the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99897-7040426.

Murotov Temur Malik Nizomovich - Assistant of the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99890-9426694.

Eshpulatov Sharifjon Abdunabiyevich - Master student at the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99897-9199589, E-mail: eshpulatovsharifjon@gmail.com.

OtajonovAziz Ortikovich - Master student at the Department of Anesthesiology and Intensive Care, Tashkent Medical Academy. Tel.: +99897-3651150.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.