Научная статья на тему 'Effect of biocorrection in the HIV patients with gastrointestinal tract disfunction'

Effect of biocorrection in the HIV patients with gastrointestinal tract disfunction Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
137
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВИЧ-ИНФЕКЦИЯ / ДИСБАКТЕРИОЗ КИШЕЧНИКА / ПРОБИОТИК / HIV-INFECTION / DYSBACTERIOSIS OF INTESTINES / PROBIOTIC

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Хасанов Фозилбек Шодиқул Ўғли, Нурузова Зухра Абдукадировна, Эрнаева Гуласал Хазратовна

Цель научной работы: Оценка нарушений микробиоценоза кишечника у больных ВИЧ-инфекцией и изучение эффективности действия пробиотика ««Бактоспорулина», применяющийся с целью биокоррекции нарушений кишечного микробиоценоза. Методы и результаты исследования: Проведено микробиологическое исследование образцов кала у 55 пациентов, находящихся на разных стадиях ВИЧ-инфекции. Нарушения микробиоценоза кишечника выявлены у 100% пациентов. Преобладало снижение облигатных микроорганизмов, особенно Bacteroides spp, и Lactobacillus spp. Анализ проведенной биокоррекции микрофлоры толстого кишечника у ВИЧ инфицированных больных показал положительные сдвиги в отношении между индигенными и факультативными микроорганизмами общего состава толстого кишечника. До лечения эти показатели были равны 51,4% и 48,9%, в контрольной группе составил 94,3% и 5,7%. После коррекции этот патологическое несоответствие начало восстанавливаться в сторону естественного баланса в отношениях между ними и составил 87% и 13%, то есть после лечения анаэробы по сравнению с факультативними аэробами увеличилось в 1,7 раз в микрофлоры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Хасанов Фозилбек Шодиқул Ўғли, Нурузова Зухра Абдукадировна, Эрнаева Гуласал Хазратовна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЭФФЕКТИВНОСТЬ БИОКОРРЕКЦИИ ДИСБИОТИЧЕСКИХ ИЗМЕНЕНИЙ ТОЛСТОГО КИШЕЧНИКА У ВИЧ ИНФИЦИРОВАННЫХ БОЛЬНЫХ

The purpose of research: To assess changes in the microbiocenosis of the large intestine in patients with HIV infection and to study efficiency of probiotic influences (Bactosporulin) in the intestinal microflora and to assist the biocorrection of intestinal microflora using probiotic "Bactosporulin”. The method and results of examination. The cultures of stool samples of 55 patients with different stages of HIV. Changes in intestinal microbiota were found in 100% of the patients. The decrease in the obligatory microorganisms quantity, especially in Bacteroides spp. and Lactobacillus spp. Performances of microflora biocorrection of the colon in HIV patients have shown positive action in the relation between anaerobes and elective microflorae of the general structure of colon. Before treatment these parameters were equal 51,4 % and 48,9 %, in control group makes 94,3% and 5,7 %, after treatment this pathological discrepancy has started to be restored aside natural balance and the attitude between anaerobs shift makes 87% and 13 %, that is after treatment anaerobs in comparison with elective aerobs 1,7 times in microflora intestines have increased.

Текст научной работы на тему «Effect of biocorrection in the HIV patients with gastrointestinal tract disfunction»

УДК: 616.988: 616.21-022-7-07-08

ОИВ - ИНФЕКЦИЯСИ БИЛАН ОГРИГАН БЕМОРЛАРДА ЙУГОН ИЧАК МИКРОФЛОРАСИНИНГ УЗГАРИШЛАРИНИ БИОКОРРЕКЦИЯ КИЛИШДА ПРОБИОТИКЛАРНИНГ УРНИ

ХАСАНОВ ФОЗИЛБЕК ШОДИЦУЛ УГЛИ

Тошкент тиббиёт академияси "Бактериология ва вирусология"

мутахассислиги магистранти НУРУЗОВА ЗУХРА АБДУКАДИРОВНА профессор, тиббиёт фанлари доктори, Тошкент тиббиёт академияси микробиология, вирусология ва

иммунология кафедраси мудири ЭРНАЕВА ГУЛАСАЛХАЗРАТОВНА Тошкент тиббиёт академияси "Тиббий педагогика"

факультети 7-курс талабаси АННОТАЦИЯ

Илмий иш максади: ОИВ инфекцияси билан огриган беморлар ичагининг микробиоценози бузилишларини бацолаш ва ичак микробиоценози бузилишида биокоррекция учун ишлатилувчи "Бактоспорулин" пробиотикининг таъсир эффективлигини урганиш.

Тадкикот усуллари ва натижалари: ОИВ инфекциясининг турли даврларида булган 55 беморнинг ахлати микробиологик текширилди. Ичак микробиоценози 100% беморларда бузилганлиги аницланди. Айницса Bacteroides spp. ва Lactobacillus spp. микроорганизмлари мицдори камаяди.

Калит сузлар: ОИВ инфекцияси, ичак дисбактериози, пробиотик

ЭФФЕКТИВНОСТЬ БИОКОРРЕКЦИИ ДИСБИОТИЧЕСКИХ ИЗМЕНЕНИЙ ТОЛСТОГО КИШЕЧНИКА У ВИЧ ИНФИЦИРОВАННЫХ

БОЛЬНЫХ

ХАСАНОВ ФОЗИЛБЕК ШОДИЦУЛ УГЛИ

магистр по специальности «Бактериология и вирусология» Ташкентской медицинской академии НУРУЗОВА ЗУХРА АБДУКАДИРОВНА профессор, доктор медицинских наук, зав кафедрой микробиологии, вирусологии и иммунологии Ташкентской медицинской академии ЭРНАЕВА ГУЛАСАЛХАЗРАТОВНА студентка 7-курса медико-педагогического факультета

Ташкентской медицинской академии АННОТАЦИЯ

Цель научной работы: Сценка нарушений микробиоценоза кишечника у больных ВИЧ-инфекцией и изучение эффективности действия пробиотика «<Бактоспорулина», применяющийся с целью биокоррекции нарушений кишечного микробиоценоза.

Методы и результаты исследования: Проведено микробиологическое исследование образцов кала у 55 пациентов, находящихся на разных стадиях ВИЧ-инфекции. Нарушения микробиоценоза кишечника выявлены у 100% пациентов. Преобладало снижение облигатных микроорганизмов, особенно Bacteroides spp, и Lactobacillus spp. Анализ проведенной биокоррекции микрофлоры толстого кишечника у ВИЧ инфицированных больных показал положительные сдвиги в отношении между индигенными и факультативными микроорганизмами общего состава толстого кишечника. До лечения эти показатели были равны 51,4% и 48,9%, в контрольной группе составил 94,3% и 5,7%. После коррекции этот патологи-ческое несоответствие начало восстанавливаться в

96

сторону естественного баланса в отношениях между ними и составил 87% и 13%, то есть после лечения анаэробы по сравнению с факуль-тативними аэробами увеличилось в 1,7 раз в микрофлоры.

Ключевые слова: ВИЧ-инфекция, дисбактериоз кишечника, пробиотик

EFFECT OF BIOCORRECTION IN THE HIV PATIENTS WITH GASTROINTESTINAL TRACT DISFUNCTION

HASANOV FOZILBEK SHODIKHUL UGLI

Undergraduate in the specialty "Bacteriology and virology"

Tashkent medical academy NURUZOVA ZUKHRA ABDUKADIROVNA Professor, doctor of medical sciences, head of the department of microbiology, virology and immunology, Tashkent Medical Academy

ERNAYEVA GULASAL XAZRATOVNA Student of 7 course of medicаl- pedagogy faculty of

Tashkent Medical Aсademy

ABSTRACT

The purpose of research: To assess changes in the microbio-cenosis of the large intestine in patients with HIV infection and to study efficiency of probiotic influences (Bactosporulin) in the intestinal microflora and to assist the biocorrection of intestinal microflora using probiotic "Bactosporulin".

The method and results of examination. The cultures of stool samples of 55 patients with different stages of HIV. Changes in intestinal microbiota were found in 100% of the patients. The decrease in the obligatory microorganisms quantity, especially in Bacteroides spp. and Lactobacillus spp. Performances of microflora biocorrection of the colon in HIV patients have shown positive action in the relation between anaerobes and elective microflorae of the general structure of colon. Before treatment

97

these parameters were equal 51,4 % and 48,9 %, in control group makes 94,3% and 5,7 %, after treatment this pathological discrepancy has started to be restored aside natural balance and the attitude between anaerobs shift makes 87% and 13 %, that is after treatment anaerobs in comparison with elective aerobs 1,7 times in microflora intestines have increased.

Key words: HIV-infection, dysbacteriosis of intestines, probiotic

Мавзунинг долзарблиги. Хрзирги даврда бутун дунёда ва шу жумладан Узбекистонда х,ам энг долзарб тиббий-ижтимоий муаммо-лардан бири ОИВ-инфекцияси х,исобланади - [1,2]. Охирги йилларда олинган маълумотлар шуни курсатмовдаки, организмда руй бераётган х,ар ^андай жараёнлар ичак микрофлораси ва иммун система билан узвий бо^и^, айни^са бу бо^и^лик иммун система ва ичак микрофлораси уртасида яэдол наъмоён булади. Бизга маълумки, ичак микрофлораси организмда х,имоя функциясини бажаради, яъни иммун тизимини реактивлигини активлаштиради. Ичак таркибида микро-организмларнинг мивдор ва сифат курсаткичларини узгариши, организмнинг инфекцион агентлардан х,имоясига негатив, х,амда мах,аллий иммунитет х,олатига салбий таъсир курсатади - [6,8]. Адабиёт шарх,ларидан маълумки, ОИВ-инфекциясида иммунодефицит организмда иммуноцитларнинг функциясини бузилишига бо^и^. ОИВ таъсири асосан Т-лимфоцитларнинг субпопуляцияси булган СД4-лимфоцитларга ^аратилиб, уларнинг ми^орини камайтиришга ва функциясини суслаштиришга ^аратилган - [1,2,3,4,5,]. Баъзи бир хорижий муаллифларнинг (M.Leberman., J.Brenchley (2007) фикрича, бунинг асосий сабабларидан, бактериялар махсулоти (пепдидогликан ^ДНК бактерия сигменти) х,исобланади, уларнинг мивдори Т-лимфоцитларнинг активлик даражаси ва СД4 -лимфоцитларнинг мивдорий даражаси билан бо^и^ булган. Организмда СД-4 лимфоцитларнинг камайиши, микроблар транслокациясини ошишига сабаб

98

булган. Чунки, ОИВ ичак эпителий шилли^ ^аватини бутунлигини бузар экан, шу билан йугон ичакда дисбиотик х,олатни келиб чи^ишига шароит яратиб беради (J.Brenchley 2010). Хорижий адабиётларда ОИВ -инфекциясини даволашда куплаб биопрепаратлар ва микроб лизат-лари, мах,сулотларини ^улланилаётганлиги хасида маълумотлар чоп этилмовда - [6,7,8]. Х,озирги кунгача "Бактоспорулин" ни ОИВ-инфекцияси билан бо^и^ булган ичак дисбактериозини даволашда ^уллаш бизнинг Республикамизда урганилган эмас. Шу билан бир ^аторда ОИВ-инфекцияси билан бо^и^ булган ва унинг клиник кури-нишларига хос булган йуюн ичакдаги дисбиотик узгаришлар х,а^ида х,ам маълумотлар етарли эмас.

Материал ва текшириш усуллари. Мазкур илмий ишга Республика ОИТСга ^арши кураш маркази таъсарруфидаги махсус ю^умли касалликлар клиникасида даволанаётган 55 нафар ОИВ-инфекцияси билан оfриган II, III, IV- клиник бос^ичдаги беморлар ва назорат гурух,и учун 13 нафар со^ом шахслар киритилди. Бакте-риологик текширувлар учун нажас олиниб, бактериологик текширувдан утказилди. Пробиотикнинг таъсир самарадорлигини ани^лаш учун эса, шу текширилдан 55 нафар бемордан 17 нафари танлаб олинди ва уларда 10 кун "Бактоспорулин" билан биокоррекция утказилди. Биокоррекциядан сунг яна нажас олиниб, бактериологик текширувдан утказилди. Барча текширувлар ушбу клиниканинг бактериологик лабораториясида олиб борилди. Ажратиб олинган бактериялар тургача идентификация ^илинди (Bergey. 2010).

"Бактоспорулин" "ОРОМ-БИОПРЕПАРАТ" МЧЖ томонидан ишлаб чи^арилган ^уру^ пробиотик булиб, таркибида Bacillus subtilis 7, 10 антагонистик фаол штаммларининг лиофил ^урутилган микроб массасини тутади. Препаратнинг бир дозаси камида 1*109 дан кам булмаган тирик микроб х,ужайраларини са^лайди. Бактоспорулин шартли-патоген ва патоген бактериялар E. coli, Citrobacter spp.,

99

Proteus spp., P. aeruginosa, Candida spp., S. aureus ларга нисбатан юфри антагонистик фаолликка эга булиб, уларнинг усиши ва ривожланишини тухтатади, шу йул билан ичак микрофлорасининг нормаллашувига олиб келади. Препарат кучли полиморф энзим тизимига эга булганлиги туфайли, карбон сувлар, ё^ар х,амда о^силларни гидролизлайди ва шу ор^али ов^ат х,азм ^илиш жараёнини фаоллашишига ёрдам беради. Препарат 37°С гача совутилган ^айнаган бир стакан сувга аралаштирилиб, ов^атланишдан 20-30 минут олдин 5 дозадан кунига 3 мах,ал 10 кун давомида берилди.

Олинган натижалар ва уларни тахлили. "Бактоспорулин" билан биокоррекция утказиш учун биз 17 та беморларни танлаб олдик, уларнинг купчилиги касалликнинг III-КЛБ гурух,ига мансуб II ва III -даражали ичак дисбактериози учраган беморлар булди. Олинган натижалар жадвалларда ва диаграммаларда келтирилган.

Олинган натижалар шуни курсатадики, ОИВ-инфекцияси билан Ofриган II-КЛБ беморлар йуюн ичак микрофлорасини назорат гурух,и курсаткичлари билан солиштирилганда, шу гурух, беморлар учун энг му^им булган Bacteroides spp., Bifidobacterium spp. ва LаctobacШus spp. лар мос равишда назорат гурух,ига нисбатан (15,4 % ва 7,7,% ) камайган (жадвал 1.). Шундай курсаткич ичакнинг индиген микрофло-раси булган нормал E. coli (30,8%) х,ам таълу^ли булди. Шу билан бир ^аторда ичак таё^часининг лактоза негатив ва гемолитик штамла-рининг учраш курсаткичлари назорат гурух,ига нисбатан 3,1 ва 5 маротаба купайганлиги маълум булди.

1 -жадвал

ОИВ-инфекцияси билан огриган беморларнинг йугон ичак микроорганизмларининг касалликнинг клиник кечиши буйича

учраш микдори (Log КЭДБ/г)

№ AwpaTMÖ onMHraH MMKpoopraHM3Mnap Назорат гуру*и II-КЛБ ОИВ-инфекцияли беморлар III-КЛБ ОИВ-инфекцияли беморлар IV-КЛБ ОИВ-инфекцияли беморлар

1. Bacteroides spp. 9,13±0,6 6,8±0,2** 5,68±0,14** ° ° 4,59±0,17** °

2. Bifidobacterium spp. 8,13±0,6 5,6±0,18** 5,36±0,18** 4,23±0,13**

3. Lactobacillus spp. 7,5±0,19 5,05±0,28** 4,6±0,26** 5,20±0,19**'

4. E. coli (L+) 7,13±0,15 5,7±0,12** 4,13±0,18** ° ° 3,74±0,12** ° °

5. E. coli (L-) 2,2±0,16 3,9±0,17** 4,2±0,18** 5,07±0,10** °

8. Proteus spp. 2,4±0,19 3,7±0,1 3,6±0,17** 5,59±0,15** °

9. Klebsiella spp. 0,0±0,0 2,2±0,16** 4,05±0,17** ° ° 4,1±0,03** ° °

10. Enterococcus spp. 5,2±0,3 4,9±0,13 4,1±0,16 ° ° 3,73±0,11** ° °

11. S. aureus 0,0±0,0 3,5±0,12** 4,2±0,20** ° 5,06±0,21** °

12. Staphylococcus spp. 4,8±0,2 4,6±0,18 4,2±0,09* ° 3,70±0,14** °

13. Streptococcus (gem.) 0,0±0,0 3,3±0,21** 4,6±0,16** ° ° 5,08±0,14** °

14. Streptococcus (negem.) 4,6±0,2 4,34±0,19 4,7±0,16 3,93±0,15*''

15. Candida spp. 2,5±0,3 3,6±0,26* 4,7±0,17** ° ° 5,17±0,04** °

Изох: *- P<0,05; **-P< 0,001; назорат гурухига нисбатан : P<0,05; °°-Р< 0,001 II-КЛБ нисбатан; - P<0,05; "-P< 0,001 III-КЛБ ОИВ нисбатан.

Энтеробактериялар оиласи вакилларидан Proteus spp., Klebsiella spp. лар бу гурух беморларда ичакнинг индиген микрофлорасига нисбатан уларнинг учраш курсаткичлари мос равишда ошган (46,1 дан 53,8% ва 0,0 дан 23,1%). Шундай узгаришлар факультатив бактериялар вакилларидан булган Грам мусбат кокклар ва Candida spp. курсаткичларига хам характерли булди. Бу гурух бактерияларнинг ичакда учровчи нормал вакилларининг учраш курсаткичари камайиши билан, уларнинг патоген (гемололитик) формаларининг нормал ичак микрофлораси таркибида купайиши кузатилди. Агар S. aureus нормада 7,7 % учраган булса, ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларда бу курсаткич 3,9 маротаба ошганлиги ани^ланди.

Шундай ^илиб, ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларда ичак микрофлорасини учраш даражаси урганилганда, ичак биоценози таркибидаги индиген бактерия вакиллари назорат гурухи курсат-кичларидан камайиб кетиши маълум булди. Бу курсаткичлар назорат гурухлари курсаткичлари билан таэдосланганда нормал микрофлорани асосий вакиллари бактериод, лакто - ва бифидумбактериялар хамма гурух вакилларида хам кам регистрация ^илиниши билан ажралиб турди. Ичак таркибидаги индоген бактериялар вакилларини бунчалик камайиб кетиши шартли-патоген бактерияларни купайиб кетишига сабаб булганлиги эхтимолдан узо^ эмас.

ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларда ичак микро-флорасидаги бактерияларнинг учраш даражасидаги нисбий узгариш-лар, уларнинг мивдорий ва сифат курсаткичларига хам таъсир ^илган (диаграмма 1).

Факультативлар -ъ,-Анаэроблар

Диаграмма 1. ОИВ-инфекцияси билан огриган беморларда ичак микрофлорасидаги умумий микроблар микдорига нисбатан анаэроб ва факультатив бактерияларнинг % даги курсаткичлари.

Со^ом одамларда юфрида ^айд ^илингандек, йугон ичакда асосан бактериодлар, бифидумбактерия ва лактобактериялар куп учрайди, чунки бу бактериялар ичакнинг асосий индиген флорасини ташкил ^илади.

ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларда ичак микро-флорасида ^атьий анаэроб бактериялар вакилларини назорат гурухи-нинг курсаткичларига нисбатан ишонарли 4 маротаба камайиши, бу уз навбатида факультатив бактерияларни 4 маротаба ошишига ( P< 0,001) сабаб булди (жадвал 1). Анаэроб бактерияларнинг бундай камайиш тенденцияси асосан Bacteroides spp., Lactobacillus spp. вакилларида руй берди.

Факультатив индигенлар таркибига кирувчи нормал ферментатив хусусиятли E.coli L(+)нинг мивдори назорат гурухига нисбатан 29,8 маротаба камайган ва уртача гурух учун 8Е+05±1Е+05 КХДБ/г курсаткичлар уртасидаги фар^ ишонарли (P< 0,001). Шу билан бир ^аторда, E.coli L(-) ва гемолитик штаммларининг мивдорий жихатдан назорат гурухига нисбатан ишонарли (P< 0,001) ошиши мос равишда (53,7 ва 45,2 маротаба) кузатилди. Шундай узгаришлар нормал Proteus spp., Klebsiella spp. бактерияларига хам мансуб булди.

Йуюн ичак микрофлораси таркибига нормал шароитга хос булмаган ёки жуда кам мивдорларда учровчи бактерияларнинг гемолитик формалари бу гурух беморлар ичак микрофлораси таркибида уларни мивдор курсаткичлари купайиб кетганлиги ани^-ланди. Буларга асосан гемолитик ичак таё^часи, гемолитик стретококклар ( А) гурухи ва патоген S.aureus мисол булади.

Бундан таш^ари соfлом гурух курсаткичларига нисбатан 10,8 маротаба, Candida spp. замбури^ари ошган.

2- жадвал

ОИВ-инфекцияси билан огриган беморларнинг йугон ичак микрофлорасини биокоррекциядан олдинги ва кейинги микдорий

курсаткичлари (Log КХКБ/г).

Awpa™6 onuHraH Назорат гурухи Биокоррекциядан олдинги курсаткич Биокоррекциядан

MMKpoopraHM3Mnap кейинги курсаткич

1. Bacteroides spp. 9,13±0,6 5,63 ±0,16** 6,12 ±0,14** °°

2. Bifidobacterium spp. 8,13±0,6 5,16±0,21** 5,98 ±0,19** °

3. Lactobacillus spp. 7,5±0,19 4,27 ±0,29** 5,17 ±0,24** °

4. E. coli (L+) 7,13±0,15 4,78±0,16** 5,42 ±0,17** °

5. E. coli (L-) 2,2±0,16 5,35 ±0,21** 4,06 ±0,18** °°

6. Proteus spp. 2,4±0,19 5,63 ±0,17** 3,98±0,13** °°

7. Klebsiella spp. 0,0±0,0 5,35±0,17** 3,08 ±0,29** °°

8. Enterococcus spp. 5,2±0,3 4,92 ±0,23 4,54 ±0,24

9. S. aureus 0,0±0,0 4,45 ±0,14** 3,62 ±0,18** °°

10. Staphylococcus spp. 4,8±0,2 4,08 ±0,06* 4,52 ±0,14

11. Streptococcus (gem.) 0,0±0,0 4,70 ±0,17** 3,91±0,26** °

12. Candida spp. 2,5±0,3 4,55 ±0,19** 4,22 ±0,31**

Изох: *- P<0,05; **-P< 0,001- назорат гурухига нисбатан ; °-P<0,05; °°-P< 0,001- даволашдан олдинги курсаткичга нисбатан

Жадвалдаги натижалардан куриниб турибдики, биокоррекция утказилган беморларнинг ичак биоценозида ва микрофлора курсаткичларида сезиларли узгаришлар кузатилди. Ичак микро-флорасидаги индиген ^атьий анаэроб микроорганизмларнинг учраш даражасини тахлил ^илганимизда ичак микрофлорасидаги Bacteroides spp. лар даволашгача 58,8% холларда учраган булса, даволаш утказилгандан сунг бу курсаткич 70,4% ташкил ^илган, яъни даволашдан кейин 11,6% ортган. Шундай холат Lactobacillus spp. ларга хам хос булди. Индиген нормал ферментатив хусусиятли ичак таё^чалари бу гурух беморлар ичак биотопида даволашдан кейин 88,2% топилган, бу курсаткични даволашдан олдинги курсаткичга солиштирганимизда 35,3% ошганлиги маълум булди. Ичак таё^часининг лактоза негатив штаммларида хам ижобий силжиш

104

кузатилди. Даволашдан кейин бу курсаткич 1,7 маротабага камайган, лекин E. coli (гем. +) штамларида сезиларли ижобий узгаришлар кузатилмади.

'^(эдпьтативлар Анаэроблар

■ 87%

Диаграмма 2. ОИВ-инфекцияси билан огриган беморларнинг йугон ичак микрофлораси бузилишини биокоррекцияси (анаэроб ва аэробларнинг % курсаткичларида)

Ичак биотопида учровчи шартли-патоген ва патоген бактерия-лардан стафилококк, стрептококк, Proteus spp. бактерияларни учраш курсаткичларида хам маълум ижобий силжишлар ани^ланди. Лекин шуни таъкидлаш зарурки, биокоррекциядан кейин ОИВ-инфекцияси билан бо^и^ булган ичак дисбактериози назорат гурухи курсаткичларигача тикланмади. Бу беморлар йугон ичагида дисбиотик узгаришлар са^ланиб флди.

Олинган натижалардан куриниб турибдики, утказилган биокоррекция йугон ичакда учровчи индиген бактерияларнинг учраш часто-тасига ижобий таъсир курсатиб, беморларда учровчи асосий бакте-риялар лактобактериялар, бактериодлар ва нормал ферментловчи ичак таё^часининг ичакда учраш даражасини сезиларли оширар экан.

Келтирилган жадвал ва диаграммалардан куриниб турибдики, ОИВ-инфекцияси даврида келиб чиэдан ичак микрофлораси узгариш-ларининг биокоррекция ^илиниши натижасида ичак биотопидаги бактерияларнинг мивдорий курсаткичларида хам ижобий курсаткичлар кузатилди. Биокоррекциядан кейин ичакнинг анаэроб бактериялари (Bacteroides spp., Bifidobacterium spp., Lactobacillus spp.) нинг мивдори, даволашгача булган курсаткичлардан мос равишда 3,6, 2,6 ва 1,8 маротаба) ишонарли (P<0,001) купайганлиги ани^ланди. Шундай холат нормал ферментатив E. coli га хам тааллу^ли булди. Даволашдан кейин E. coli индивидуал 21211 дан 1244556 КХДБ/г гача учраб, умумий гурух учун 591163±141204 КХДБ/г ни ташкил ^илди. Бу курсаткични даволашгача булган курсаткичдан 2,6 маротаба ишонарли купайганлиги (P< 0,001) маълум булди. Шу билан бир ^аторда E. coli ферментатив суст ва гемолитик штаммларининг мивдорий курсаткичларида даволашгача булган курсаткичларидан ишонарли камайганлиги (P< 0,001) текшириш натижасида эътироф этилди. Шундай курсаткичлар бош^а Грам манфий факультатив бактериялар (Proteus spp., Klebsiella spp.) га хам хос булди.

Шуни алохида такидлаш лозимки, биокоррекция муолажалари нормал граммусбат коккларнинг мивдорий курсаткичларига таъсир курсатмади. Лекин коккларнинг патоген вакилларида (S. aureus, Streptococcus gem+) ишонарли мос равишда (P< 0,001) мивдорида ижобий купайишлар кузатилди.

ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларнинг йугон ичак микрофлорасида утказилган биокоррекция йУfон ичак таркибидаги умумий микроорганизмларга нисбатан анаэроб ва факультативлар уртасидаги нисбатга хам ижобий таъсир курсатди. Даволашдан олдин бу курсаткичлар мос равишда 51,1% ва 48,9% тенг эди, назорат гурухида 94,3% ва 5,7% ни ташкил ^илди. Даволашдан кейин эса бу

патологик номутоносиблик табиий мувозонат томонга тиклана

106

бошланди ва улар уртасидаги нисбат анаэроблар томонга силжиб, 87% ва 13% ни ташкил ^илди, яъни анаэроблар даволашдан кейин аэроб факультатив анаэробларга нисбатан 1,7 маротаба ичак биоценозида купайган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Диаграмма 3. ОИВ-инфекцияси билан огриган беморларнинг йугон ичак микрофлораси бузилишлариниг учраши (биокоррекциядан олдин ва кейинги учраш %)

Биокоррекциянинг ижобий хусусиятини ОИВ-инфекцияси натижасида ичак биотопида келиб чи^ган ичак дис-бактериози даражаларида хам кузатилди (диаграмма 2). Даволашдан олдин 17 беморларнинг 3 тасида ичак дисбактериозининг 2-даражаси (17,6%) ва 14 тасида эса ичак дисбактериозининг 3-даражаси (82,4%) ани^ланган эди. Даволашдан кейин ичак дисбактериозининг 2-даражаси 64,7% купайди, ичак дисбактериозининг 3-даражаси эса 35,3% камайди. Бош^ача ^илиб айтилганда, 6 та беморларда 3-даражали ичак дисбактериози даволашдан кейин ичак дисбактериозининг 2-даража куринишига утган. Лекин шуни айтиш керакки, ичак дисбактериози ОИВ-инфекциясида биокоррекция ^илинганда, беморларнинг ичак микрофлорасининг мивдорий ва учраш курсакичларида ижобий нормаллашиш тенденцияси кузатилди, аммо йугон ичак биоценозида ОИВ-инфекцияси натижасида шаклланган ичак дисбио-

тик узгаришлари курсаткичларнинг биронтаси назорат гурухи курсаткичларигача тикланмади. Шулардан келиб чи^илган холда, бизнинг фикримизча, ОИВ-инфекцияси натижасида шаклланган ичак дисбактериозининг узгаришларини биокоррекция ^илиш биринчи уриниш булиб, биокоррекцияни янада такомиллаштириш ва унинг натижасини бахолашда фа^ат микробиологик курсаткичларга асосланмасдан, иммунолгик курсаткичларни хам ^ушиб урганиш зарур.

Хулосалар:

1. ОИВ-инфекцияси билан оfриган беморларда ичак микрофло-раси таркибидаги индиген бактерия вакиллари назорат гурухи курсат-кичларидан 2,5 маротаба камайиб кетиши ани^ланди.

2. Ичак дисбактериозини ОИВ-инфекциясида "Бактоспорулин" билан биокоррекция ^илинганда, беморларнинг ичак микрофлора-сининг мивдорий ва учраш курсаткичларида ижобий нормаллашиш тенденцияси кузатилди, аммо йугон ичак биоценозида ОИВ-инфек-цияси натижасида шаклланган ичак дизбактериози узгаришлар курсаткичларнинг биронтаси назорат гурухи курсаткичларигача тикланмади.

3. Беморларнинг ичак микрофлорасининг мивдорий ва учраш курсакичларида биокоррекциядан кейин ижобий нормаллашиш индиген ^атьий ва факультатив анаэроблар: Bacteroides spp., Lactobacillus spp., нормал ферментатив хусусиятли ичак таё^чалари-нинг ошганлиги, ичак таё^часининг лактоза негатив штаммлари, стафилококк, стрептококк, Proteus spp. лар мивдорининг камайиши билан намоён булди.

Адабиётлар руйхати:

1. Абидова З.М. и др. Микозы в структуре оппортунистических заболеваний при ВИЧ/СПИД.//Дерматовенерология и эстетическая медицина.-2010.-№ 1-2.-С. 20-22.

2. Атабеков Н.С. и соавт. Особенности распространения ВИЧ-инфекцией в Узбекистане Журнал теоретической и клинической медицины, Тошкент.-2013.-С. 115-122.

3. ВИЧ-инфекция и СПИД. Клинические рекомендации /Под ред. ПокровскогоВ.В. - М.: ГЭ0ТАР-Медиа.-2012.-№1. -C. 52-55.

4. Равкатовна М.Н. Микробный биоценоз кишечника у больных ВИЧ-инфекцией и способ его коррекции, авторефрат, Москва.-2008.-С. 4-12.

5. Brenchley J.M., Douek D.C. HIV infection and the gastrointestinal immune system // Mucosal Immunol. — 2008. —Vol. 1. — P. 23-30. 39

6. Carvalho F.A., Koren O., Goodrich J.K., Johansson M.E., Nalbantoglu I., Aitken J.D., Su Y., Chassaing B., Walters W.A., Gonzalez A. et al. Transient inability to manage proteobacteria promotes chronic gut inflammation in TLR5-deficient mice // Cell Host Microbe/ - 2012. -Vol. 3. -P. 139-152.

7. Ellis C.L., Ma Z.M., Mann S.K. et al. Molecular characterization of stool microbiota in hiv-infected subjects by panbacterial and order-level 16s ribosomal DNA (rDNA) quantification and correlations with immune activation // Journal of Acquired Immune Deficiency Syndromes. - 2011. -Vol. 57(5). - P. 363-370.

8. Monachese M., Cunningham-Rundles S., Diaz M. A. et al. Probiotics and prebiotics to combat enteric infections and HIV in the developing world: a consensus report // Gut microbes. - 2011. - Vol. 2(3). -P. 198-207.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.