Научная статья на тему 'ОМОДА НАМУДАНИ КАДРҲО ДАР ЗАВОДИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ ДАР СОЛҲОИ 40- 60- УМИ АСРИ ХХ'

ОМОДА НАМУДАНИ КАДРҲО ДАР ЗАВОДИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ ДАР СОЛҲОИ 40- 60- УМИ АСРИ ХХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
71
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОқИБАТҲОИ ҶАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНӢ / НОРАСОИИ қУВВАИ КОРӢ / ОМОДАКУНИИ КАДРҲО / ФАЪОЛИЯТИ ЗАВОДИ СЕМЕНТБАРОРӢ / НОРАСОИИ МУТАХАССИСОНИ ВАТАНӢ / ВАСЕЪ ГАРДИДАНИ ФАЪОЛИЯТИ ЗАВОД / БА ИСТИФОДА ЗАВОДИ НАВИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азизхонова Рухшона Гулбозхоновна

Дар мақолаи мазкур проблемаи норасоии мутахассисон ва омода намудани мутахассисон дар заводи сементбарории шаҳри Душанбе дар солҳои 40- 60- уми асри ХХ асосан мувофиқи маводҳои бойгонӣ инъикос гардидааст. Лозим ба ёдоварист, ки дар нимаи дуюми солҳои 40-ум, пас аз анҷом ёфтани Ҷанги Бузурги Ватанӣ проблемаи асосӣ норасоии қувваи корӣ ва хусусан мутахассисон ба ҳисоб мерафт. Аз ин лиҳоз, алакай аз ибтидои солҳои 50-ум барои ҳалли проблемаи мазкур диққати ҷиддӣ равона карда мешуд. Проблемаи норасоии мутахассисон ва омода намудани мутахассисон дар завод асосан ба воситаи ҷалби ихтисосмандон аз дигар заводҳои миқёси собиқ ИҶШС ва ҷалби хатмкардагони макотиби олӣ бартараф карда мешуд. Инчунин фиристодагони роҳбарияти ҶШС Тоҷикистон ва завод низ ба курсҳои такмили ихтисос ва макотиби олии дигар шаҳрҳои Иттиҳоди Шӯравӣ дар ин самт назаррас буд. Курсҳои бозомӯзӣ ва азнавтаёркунии назди завод низ дар омода намудани мутахассисони соҳа нақши босазо гузоштааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STAFF TRAINING AT DUSHANBIN CEMENT FACTORY IN 40-60S OF THE XX CENTURY

The article reflects the problem of the lack of specialists and training of specialists at the Dushanbe cement plant in the 40-60s of the twentieth century, mainly based on archival materials. It should be noted that in the second half of the 1940s, after the end of the Great Patriotic War, the main problem was the lack of personnel, especially specialists. Therefore, since the beginning of the 50s, serious attention has been paid to solving this problem. The problem of the lack of specialists and the training of specialists at the plant was solved mainly by attracting specialists from other plants of the former USSR and graduates of universities. The envoys of the leadership of the Tajik SSR and the plant also attended advanced training courses and universities in other cities of the Soviet Union in this area. Retraining and retraining courses at the plant also play an important role in the training of specialists in this field.

Текст научной работы на тему «ОМОДА НАМУДАНИ КАДРҲО ДАР ЗАВОДИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ ДАР СОЛҲОИ 40- 60- УМИ АСРИ ХХ»

ОМОДА НАМУДАНИ КАДР^О ДАР ЗАВОДИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ ДАР СОЛ^ОИ 40- 60-УМИ АСРИ ХХ

Азизхонова Р.Г.

Академики миллии илмуои Цумуурии Тоцикистон

Сарсухан. Ба хамагон маълум аст, ки дар давраи саноатикунонии мамлакат, ки яке аз барномахои тархрезинамудаи Иттиходи Шуравй дар рохи эъмори чомеаи сотсиалистй махсуб меёфт, синф и коргару дехкон накши калид иро мебоз ид, аммо д ар ин р аванд проблемаи асосй д ар Ч,ШС Точикистон набудани синф и коргари касбй, норасоии мутахассисон, инженерхо ва амсоли он ба хисоб мерафт. Б ояд кайд намуд, ки чихати инкишоф додани хочагии мамлакат, хусусан саноат нахуст проблемаи болозикр бояд бартараф мегардид. А ин лихоз, дар давраи коллективонй ва

й ч л г хк х у х ё й х х

хочагии мамлакат ва саноат ва фиристодани онхо ба техникуму омузишгоххо ва дигар макотиби олии шахрхои Москва, С анкт-Петербург, Тошканд ва дигар шахрхои микёси ИЧШС ба р ох монда мешавад.

^исми асосй: Ба накша гирифтани сохтмони заводи сементи Сталинобод дар ибтидои солхои 30- уми аср и гуз ашта икдоми муф ид ва басо мухим барои ЧШС Точикистон махсуб меёфт, зеро агар аз як тараф шароити чугр офй ва пеш аз хама захирахои бузурги ашёи хом барои инкишоф дод ани сохаи мазкур мусоидат мекард, аз тарафи дигар хазорон нафар бо чойи кори доимй таъмин мегардиданд. Инчунин фаъолияти заводи мавриди тахкик дар рушди иктисодиёти кишвар сахми чашмрас гузошта, ба сохаи сохтмон ва бинокорй такони чиддй мебахшид. А лихоз, имкониятхои мавчуда ва зарурати пешбинишударо ба инобат гирифта, Совети Комиссарони Халки Иттифоки

Pec^^^ax^ Сoвeтии Сoтcиaлиcтй дар кapopи xyд аз 1 aпpeли 1935 дар шах,ри Сталишб oд coxтaни з aвoд и ceмeнтpo пeшбинй кард. 6 дeкaбp и 1942 дар шахри Сталишб oд зaвoди ceмeнт ба шр cap карда, шли 1945 6o иктидopи пурр ааш дар як coл 3 хаз op тонна ceмeнт иcтexcoл намуд. Дар п x x л гй й ш п x

г x x ( жг л- x лл г , x РЭС ТЭС, г п

Faйpa)-p o низ шлиф oдa 6урд а мeшyд. Плани панчшлаи 4-ум дар ЧШС Тoчикиcroн то 15 xaзop тонна р ашнидани иcтexcoли ceмeнтpo пeшбинй намуд. Дар oxиpи панчшла ин накща барзиёд (17,2 xaзop тонна) H4po гардид [4, c.23].

A x y г й x x кй .

Aммo OFOЗи Ч,анги Бузурги Ватанй ин мyшкилoтpo дахчанд намуда, бoиcи шхиш ёфтани хачми иcтexcoли cмeнт мeгapдaд. Ин буд, ки д ар coлxoи Ч,анги Бузурги В атанй хачми иcтexcoли ceмeнт то я к б ар o бар шхиш мeё б ад. К ox иш ё фтани шyмop аи ку в в аи шрй, теш аз хама мyгaxac c те oни c oxa, таъмин нагардидан 6o ашёи xoм ва бaъзe аз мaвoдxoи кимиёвй ва тaчxизoти лoзимa бoиcи ii^po нагардид ани накшаи иcтexcoли ceмeнт мeгapдaд. Ин буд, ки шли 1945 xaчми иcтexcoли ceмeнт дар зaвoди ceмeнти Стaлинoбoд то ба 1845 xaзop тонна мepacaд. Мyвoф ики мaълyмoти бoйгoнй oкибaгxoи манфии Ч,анги Бузурги Ватанй таъшри oн дар зaвoди ceмeнти Стaлинoбoд то oxиpи coлxoи rn^oxyivi идoмa кapдaacт [4, 7]. nac аз aнчoм ёфтани Чднги Бузурги В атанй xaiiy д ар coлxoи аввали давраи азнавбарщ^р^нй нopacoии кopгapoн ва мyтaxaccиcoн ва тexникaxoи лoзимa то aндoз ea бартараф гардида, ф а^лияти зaвoд густариш мeёбaд. Tara,o дар шли 1946 xaчми ceмeнт д ар зaвoди мазкур ба дax xaзop тонна мepacaд, ки нтебат ба coлxoи каблй дacтовapд и назарр ac ба x^otâ мepaвaд [5, 4]. Дар давраи чанг coxa! мазкур б а xиcopoти бузург мyвoчex гардида, дар мщёш ИЧШС бaъзe аз зaвoдxo фалач ва ё ба пуррагй аз фа^лият бoз мoндaнд. Arap дар пaнчcoлaxoи тешазчангй (Чднги Бузурги Ватанй) дар натичаи барщюр намудани зaвoдxoи к^наи иcтexcoли ceмeнт coxтa ба шлиф oдa дoдaни як катор зaвoдxoи нав xai^ coли 1940 иcитexcoли ceмeнт ба 5773 xaзop тонна раовда бoшaд, aммo дар давр аи чанг xaмин микдор як бapoбap кoxиш мeёбaд. Тагор дар давраи aзнaвбapкapopкyнии баъдичангй, то иб^дои coлxoи 50-ум дар натичаи таъмир, тaчxизoнидaн ва ё аз шфр бунёд намудани зaвoдxoи ceмeнти Пикaлeвcк, Бeлгopoд, Караганда, A г , Ч , Ул , С л ш ъ x г , л л 1952

Игтиxoди Шypaвй аз ч^ати иcтexcoли ceмeнт аз Штaтxoи Мyггaxидaи Abieprnca ва Британияи Каб ир теш гузашта, дар чaxoн ба чoи 1-ум мeбap oяд [2, 12; 3, 6].

С oли 1949 як чанд наф ар мyтaxaccиcoн аз xиcoби чaвoнoни мaxaллй Ф.М.Рябукин, З.Б eднoвa, И.З.X,aфизoв ва И.Шaмcyтдинoв кypcи ceмoxaи инжинepиpo дар шaxpи Мocквa аз руйи иxтиcocи иcтexcoли нaмyдxoи ceмeнт ва шркарди мaъдaнxoи кyxй xaтм намуда, ба зaвoди ceмeнти Стaлинoбoд caфapбap мeгapднд, aммo ин xaнyз xaм мушкилии нopacoии мyтaxaccиcoни coxapo бартараф карда нaмeтaвoниcт. A ин лшрз, аз дигар чyмxypиxoи шбик ИЧШС мyтaxaccиcoн ба зaвoди мазкур чалб карда мeшyд. Инчунин 6o ма^ади пурра таъмир намудани зaвoд аз 28 январи шли 1950 д^ад xaз op рубл чуд o мeгapдaд, ки дар натича бaъзe аз к;иcмxoи зaвoд aзнaвcoзй гард ида, ф а^лияти зaвoд густариш ва xaчми иcтexcoли ceмeнт бoз xaм aфзoиш мeёбaд [6, 9].

Ч^ати б аланд бapдoштaни caтxи кacбият ва шрии кopмaндoни зaвoд coли то coли 1953 73 нафар кopмaндoн ва мyтaxaccиcoн ба кypcxoи такмили üxrncoc ва кypcxoи азнавтаёркунй аз руйи x кл ё ш, , э , л , ё ж , ш г ,

баркчй ^eiopmc), бopбapд op ва Faйp axo чй д ар дoxили ЧЩС Тoчикиcтон ва чй дар дигар шaxpxoи ИЧШС ф apo гир ифта мeшaвaнд, ки ин раванд coл то coл ca^y шф ати шр ии шр мащюни зaвoдpo бexтap мeкapд [12, 3]. С oли 1951 тибки накша 18 наф ар бoяд аз курш аз навтаёркунй мeгyзaшт, вaлe тaнxo 9 нафар coxиби тер^^щсат гардиданду xaлoc. Дар xaмин шл аз кypcxoи такмили üxrncoc бoшaд аз 20 наф ар мyвoфик;и накша 17 наф ар ба кур cxo ф apo гирифта шуданд [10, c.88]. Мyвoф ики Xиcoб oти coлoнaи зaвoд бapoи coли 1952, тaнxo дар шли 1952 фapмoни ба шр кaбyлнaмoй ва аз шр xopичнaмoии 159 наф ар шдир гардидаает, ки аз ин мик^р xaмaгй 35 наф ар, аз чумла 19 нафар бoxoxиши xyд, ва 16 нафар 6o caбaбxoи гушгун, ки аз байни ora,o 9 наф apaшoнpo точишн ташкил мeдoдaнд, аз шр xopич карда шуданд [10, c.124]. Aммo xai^ xaм шнф и шргари кacбии точик ба таври шфй ташаккул наёфта буд, xaiiy xaм aкcapияти мyтaxaccиcoни кopxoнaвy зaвoдxoи ЧШС Тoчикиcтонp o нaмoяндaи xaлкxoи д игар ташкил мeдoд. Ин вазъ дар давр orni Шур авй, ки агар чаьде x ч ч x ш ш x , л к к ё , ш x

raorn^ ар ташаккулёфтаи cинф и шргари точик ает. Б ар oи миcoл агар дар квартали якуми coли 1952 ш 224 ш л , к x -

инжeнepxo тaнxo 30 наф apaшoн кaдpxoи мaxaллй буд [10, c.124]. Дар квартали тею ми coли бoлoзикp шyмop аи кopмaндoн б а 286 наф ар мep acaд, ки 163 наф apaшoнpo кopгapoни иcтexcoлкyнaндa, 52 наф ар ёрдамчии му^атете, 14 наф ар пocбoн ташкил мeдoд [10, c.112]. Шyмop аи кopмaндoни зaвoд дар аввали квартали чopyми coли 1952 б а 291 ва то oxиpи шл б а 295 нафар мep acaд, ки аз байни му^а^и^н 37 нафар aшoнpo точишн, як наф ар yзбeк ташкил мeд oд. A ин мик^р 146

шф ap aшoнpo зaнxo, ки aз бaйни orao як нaфapaшoнpo TO4ffi^yxrap тaшкил мeдoд [10, c. 117]. инчунин шли 1952 дap нaзди з aвoд кypcxoи oмyзишй б ap oи кopмaндoни зaвoд вa тaчpиб ao^ryxo ш л ш . Т к ъл , л л л 1952 5

нaфap бa кypcи бoзoмyзии мaзкyp дoхил шyдa, 4 нaфapaшoн coxиби cepтификaт гapдидaaнд. Дap квap)тaли якум вa дуюм xaмaгй 10 нaф ap бa кур cxoи б oзoмyзй чaлб гapдидa, 8 нaф ap coxиби cep)тификaт мeгapдaнд [10, 114]. Myвoфики нaкшa дap coли 1952 бoяд 18 нaфap дap кypcи aзнaвтaëpкyнй фapo шpифтa мeшyд, вaлe то oхиpи xaмин coл 20 нaфap кopмaнд чaлб гapдидa coxиби cepтификaт гapдидaнд. Дap кypcxoи тaкмили ихтиcoc бoшaд бoяд 25 кopмaнд чaлб

г , л х л 46 г ш . M ъ л й

бaйни кopмaндoни зaвoд тибки cepтиф игата кypcи мaзкyp бa pox мoндa мeшaвaд [10, c.106]. Б a xaмин тap)тиб 6o фиpиcтoдaни кopмaндoн бa oмyзишroxy тeхникyмxoи микёш ИЧЩС вa чaлби х x г x х г лй x x -

x п л х x x лл х ë x ш x

мaxaллй мeaфзyд. Moxи мaйи coли 1953 вoxидxoи rap ии з aвoд бa 308 aAaA pacoнидa мeшaвaд вa ë 200 кл ë ш, x , э x г х ю

тaчx,изoт, киcмxoи эxтиëтй вa лaвoзимoти кимиёвй, мoдaxo вa мaвoдxoи зepтapкиби ceмeнт бa зaвoди мaзкyp дacтpac кapдa мeшaвaд, ки бoиcи бexтap rapдидaни имкoниятxoи кopй вa pyшди иcтexcoлoти ceмeнт мeгapдaд. X,aйaти poxбapикyнaндaи зaвoдpo дap coли бoлoзикp диpeктop (як вoxиди кopй), ^нишин! диpeктop (ду вoxид и кopй), capдopи киcм ^ex) (щщ вoxиди raptf), муд иpи лoбapaтopия (6 вoxиди кopй), capдopи мyxocибoт (як вoxиди кopй) вa дигap вoxидxoи raoprni poxбapикyнaндa вa дигap киcмxoи тapкибй бa мoнaндaи capмyтaxaccиc, мyтaxaccиc вa aмcoли oн тaшкил мeдoд. Б apoи nypp a бapтap aф нaмyдaни пpoблeмaи нopacoии мyтaxaccиoн xaнyзxaм кyшишxo бa xap^ ДOдa мeшyд. To ибтидoи coли 1953 б o чaлб нaмyдaни xaтмкapд arorni ттечи х С , И х й- ë Л г , И х л г Ч ,

Texникyми homc^^cic, Кoлeчи тexникии Mociœa вa Faйpaxo, ки бaъзe aз orap фиpиcтoдaшни худи зaвoд вa yмyмaн ЧЩС Toчикиcтoн мaxcyб мeëфтaнд, пoтeнcиaли кaдp ии з aвoд бexтap rapдидa, ин пpoблeмa oxиcтa- oxиcтa бap)тapaф мerapд ид. Чушда ки дap x^o6oto mнчcoлaи диpeктop и з aвoд Т. Пeтpocянц бa КИM ХК(б) ИЧЩС oмaдaacт, «кoллeктиви зaвoди ceмeнти Стaлинoбoд бapoи пeшpaфти мaмлaкaт вa pyшди чoмeaи coтcиaлиcтй mйвacтa зaxмaт гашид^ дap дaвpaи aзнaвбapкap op кунии бaъдичaнгй як зyмp a пpoблeмaxoи acocиpo бap)тap aф нaмyдa, xaчми иcтexcoли ceмeнтp o aлaкaй дap coли 1950 27% зиëдтap шк^т бa coлxoи ^a^ pacoнд [8, 1]. 10 anp eли шли 1954 6o ф apмoни Вaз opara caнoaт вa мacoлexи атьюни ИЧЩС тaxти № 247/к. M.n^ eлянинa aз вaзиф aи диpeктopи С eмeнтзaвoди ^^arô e oзoд гapдидa бa 4orni y Ю.В. Tepлигa тaъйин мeгapдaд, ки coлxoи диpeктopии ypo дaвp aи тaшaккyлëбии з aвoди мaзкyp бa кaлaм дoдaaнд [12, c.126]. Myвoф ики Xиcoбoти coлoнaи зaвoди мaзкyp aлaкaй aз 1 июли coли 1955 нaкшaи coлoнa 110,4% ii4po мeгapдaд, ки 18788 xaз op pyблp o (acъopи ИЧЩС) тaшкил мeдoд, ки ниcбaт бa coли 1954 23,6% бapз иёд иcтexcoл гapдидaacт. ^чми иcтexcoли ceмeнт coли 1958 бa 26616 тoннa бapoбap гapдидa, нaкшaи coлoнa 106,4% ii4po мeгapдaд, ки ниcбaт бa coли 1957 9907 тонга зиёд мeбoшaд [13, 11].

Инкишoф и 6o cypъaти ф aъoлияти з aвoд теш aз xaмa nac aз бexтap гapд идaни пoтeнcиaли кaдpй вa caxxy cифaти кopии кopмaндoни зaвoд фapoxaм мeoяд. Myвoфики x^o6oto coлoнaи Вaзopaти caнoaт вa мacoлexи coxтмoнии ЧЩС Т o^raierai coли 1961 6o вaceъ гapдидaни киcмxoи тap кибии зaвoд ^exxo), яънe coxтa 6a иcтифoдa дoдaни пeчxoи шви ceмeнтиcтexcoлкyнй вa шифepбapopй xaчми иcтexcoли зaвoд 6a мap oтиб мeaфзoяд [13, 9]. А ин лиxoз, тaлaбoт 6a кyввaи кopй вa xycycaн мyтaxaccиcoни coxa бoз xaм мeaфз oяд. Бoяд Kaíw шмуд, ки зaвoди мaзкyp дap pyшди cинф и кopгapи ^raarô e вa xycycaн вoxaи aтpoфи orn нaкши мyacиp гyзoштaacт. Яге aз co6 ик rap мaндoни зaвoди ceмeнти Дyшaнбe Сyлaймoнoв С oлexxoн, иcтикoмaткyнaндaи нoxияи Лeнинcкий (xoлo руд arä), ки зиëдa aз 30 шл дap зaвoди мaзкyp raopy ф aъoлият нaмyдaacт, дap cyxбaт б o мo чунин aфзyд: «Maн aз кopи кoлxoз 6o як aзoб бapoмaдa 6a зaвoд paфтaм. Аcapияти мo шбик кoлxoзчиëн, ки тaнxo тaчpиб aи дexкoнй дoштeм вa xaмaкнyн 6o кopкapд вa иcтexcoли ceмeнт шинoc шyдa бyдeм, 6a xaйcи raoprap (p aбoчи) бeштapи вaкт ё дap бacти py oнa вa ё шaбoнa ф aъoлият мeкapдeм. Myзди мoxoнaи мo дap ибтидoи coлxoи 60-ум 120 pyбл вa aлaкaй то ибтидoи coлxoи 70-ум 6a 200 pyблpo тaшкил

, лх ш лх й ш . Б

дap зaвoд шaxoдaтнoмa лoзим буд вa шaxoдaтнoмapo бидуни мaълyмoтнoмa aз 4orni иcтикoмaт нaмeдoдaнд. Рaиcoни кoлxoз вa бpигaдиpxoи мo ин вacилapo хуб cyrnicuKj^a мeкapдaнд. Яъж бapoи aз кopи кoлxoз нaгypexтaни кoлxoзчиëн мaълyмoтнoмa aз 4o&i иcтикoмaтpo дapeF

. В л лх ë , й лх л

эш x гй г ш л , x x лх

Д ш , ъ гй x ш

xy6e буд. Maoши xapмoxa, вaкти кopии мyaян, pyxcaтии мexнaтй, xaвacмaндпyлй вa aз

xaмa шк^иёти тaъйинии з aвoд, ки cy6xy шoм мop o aз xoнa б a з aвoд ё 6apare мeкaшoнд, вoкeaн як

шapoит ва им^нитте, ки кабл аз ин xaTO) дар тacaввypи мo ва пaдapoни мo набуд, бapoи зиндaгиaмoн фapoxaм oвapд. Дар вoк;eъ ceмeнтзaвoди „nyma^e зиндагии мopo билкул дигаргун coxтa, мop o аз машакати шaбoнapyзии шр и кoлxoз ва тaнгдacтии рузгор paxornil» [15].

Дар тараккии бocypъaти caHoara ceмeнти ЧШС Toчикиcтoн Ка^ри Кoмигeти Марказии Партияи Кoммyниcтии Итгифoк;и Сoвeгй ва Сoвeти Вaзиpoни Итгифoк;и Pecпyбликaxoи Сoвeгии Сoтcиaлиcтй «Оид ба тaдбиpxoи минбаъд таъмин намудани тараккии caHoarn ceмeнт ва бexтapгapдoнии шри oh» аз 27 aпpeли 1957 axaмияти кaлoн д oшт. Myвoф ики ин rçapop З aвoди ceмeнги ^raarôe аз нав тaчxизoнидa ва ва^ьт^р карда мeшвaд, ки пac аз ин тaлaбoт ба мyгaxaccиcoн бoз xaм бeштap мeгapдaд. Сeнгябpи 1960 xara якуми Зaвoди нави ceмeнти Дyшaнбe ба шр мeдapoяд, ки иcтexcoли ceмeнг то 134,2 x^op тонна мepacaд. [13, 11]. Инчунин 6o ба гор дapoмaдaни xarn дую ми З aвoди нави ceмeнти Дyшaнбe coли 1962 (икгидop аш coлe 375 xaзop тонна) ва зиёд намудани икгидop и coлoнaи з aвoд и якуми ceмeнти Дyшaнбe то 140 xaзop тонна, (зaвoди кyxнa, ки шли 1942 ба гор дар oмaдa буд) тaлaбoт ба кувваи горй, пeш аз xaмa мyтaxaccиcoни coxa

, л x , x x г ч x x x ш ч л г , кш

ф apo гир ифтани кopмaндoн ба кypcxoи бoзoмyз й ва азнавтаёр кунй мeaфзoяд.

Дар мачмуъ агар пpoблeмaи нopacoии мyтaxaccиcoн ва oмoдa намудани мyтaxaccиcoн дар з aвoд acocaн ба вocигaи чалби иxтиcocмaндoн аз дигар зaвoдxoи мщёш шбик ИЧШС, чалби xaтмкapдaгoни машгиби oлй, фиpиcтoдaгoни poxбapияги ЧШС Toчикиcтoн ва зaвoди мазкур ба кypcxoи такмили üxrncoc ва мaкoтиби oлии дигар шaxpxoи Иггиxoди Шуравй xaлли xyдpo ёфта бoшaд, aммo кypcxoи бoзoмyзй ва азнавтаёркунии назди зaвoд низ дар oмoдa намудани мyтaxaccиcoни coxa, бexтap намудани малакаю мaxopaти кacбй ва ca^y cифaти го^ман^н, y к x x й, л x г x x

накши бocaзo гуз oштaacт.

АДАБИЁТ

1. Б orno нии дории В aзopaти carao ат ва тexнo лoгияxo и нави Toчикиcтон. Хиа> бoгxo и co лo наи В aзopaт (co лxoи 20132020);

2. Гpишмaнoв И.A. Hpo^^^^^^ cгpoигeлы^ыx мaтepиaлoв на pyбeжe ювдй пятилeтки. I И.A. Гpишмaнoв - Mociœa, l97l;

3. Люcoв A.H., ^Heinrai Ож>за Сoвeтcкиx Сoциaлиcтичecкиx Pecпyблик СССТ. Сocгoяниe и repOTem^^! развития. I АН.Люшв - Mocraa 1974.

4. Саридораи бoйгoнии назди Хукумати Чумурии Toчикиcтoн, фoн1ди 1544, pyüxam 1, парвандаи 1.- С.- 1- 296;

5. Саридораи бoйгoнии назди Хукумати Чумурии Toчикиcтoн, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 2.- С.- 1- 106;

6. Саридораи (юйгонии назди Хукумати Чумурии Toчикиcтoн, фoHlДи 1544, pyiíxam 1, парвандаи 3.- С.- 1- 59;

7. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии to^ümetoh фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 4.- С.- 1- 67; S. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 5.- С.- 1- 35;

9. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxara 1, парвандаи 6.- С.- 1- 63;

10. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 7.- С.- 1- 166;

11. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 8.- С.- 1- 40;

12. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии to^ümetoh, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 9.- С.- 1- 123;

13. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxam 1, парвандаи 10.- С.- 1- 109;

14. Саридораи (юйшнии назди Хукумати Чумурии To^maicreii, фoHlДи 1544, pyüxara 1, парвандаи 11.- С.- 1- 112;

15. Су^бат 6o co бик юрманди Сeмeнтзaвoди ^ymaHÔe , иcттщo маткунандаи н. Лeнинcкий (xo лo Pylarâ) мapxyм Сyлaймo шв С лexxo н.- 7 марги co ли 2021

ОМОДА НАМУДАНИ КАДР^О ДАР ЗАВОДИ СЕМЕНТИ ДУШАНБЕ дАР СОЛ^ОИ 40- 60- УМИ АСРИ ХХ

Дар ма^лт мазкур пpoблeмau нopacouu муmaxaccucoн ва oмoдa нaмудaнu муmaxaccucoн дар зaвoдu ceмeнmбapopuu шщpu ^rna^e дар тщт 40- 60- умы acpu ХХ acocaн мувафщм мaвoд^аu бoйгoнй uнъuкoc гард^а/аст. Лoзuм ба ёдoвapucm, m дар нuмau дуюмu тщт 40-ум, пас аз ан^м ёфmaнu Цангм Бузургн Ватанй пpoблeмau acorn mpacouu цуввам карй ва xуcуcaн муmaxaccucoн ба щтб мepaфm. Аз m лщoз, алакай аз ^т^т тщт 50-ум ô/pou x¡amu пpoблeмau мазкур джкатм ц^дй paвoнa карда мeшуд. Пpoблeмau нopacouu муmaxaccucoн ва oмoдa нaмудaнu муmaxaccucoн дар зaвoд /coc/н ба вocumau цалôu uxmucocмaндoн аз àurnp зaвoд^аu мщёт тбщ ИЦШС ва цалôu xamмкapдaгoнu мaкomuбu oлй бартараф карда мeшуд. Инчунт фupucmoдaгoнu poфapuяmu ЦШС Тoцuкucmoн ва зaвoд нш ба кур^т maкмuлu uxmucoc ва мaкomuбu onuu дтар шщр^т Иmmщoдu Шуравй дар m c/мш назаррж буд. typcxpu бoзoмyзй ва азнавтаёркунт над зaвoд нт дар oмoдa нaмудaнu муmaxaccucoнu cox¡a нaкшu ôoc/X гузoшmaacm.

Калидважаха: oкuбam^аu Цант Бузурт Ватанй, нopacoмu куввau карй, oмoдaкунuu кадрщ

фаъолияти заводи сементбарори, норасоии мутахассисони ватани, васеъ гардидани фаъолияти завод, ба истифода заводи нави сементи Душанбе.

ПОДГОТОВКА КАДРОВ НА ДУШАНБИНСКОМ ЦЕМЕНТНОМ ЗАВОДЕ В 40-60-Е ГОДЫ ХХ ВЕКА

В статье отражена проблема нехватки специалистов и подготовки специалистов на Душанбинском цементном заводе в 40-60-е годы ХХ века, преимущественно по архивным материалам. Следует отметить, что во второй половине 1940-х годов, после окончания Великой Отечественной войны, главной проблемой была нехватка кадров, особенно специалистов. Поэтому с начала 50-х годов решению этой проблемы уделялось серьезное внимание. Проблема нехватки специалистов и подготовки специалистов на заводе решалась в основном за счет привлечения специалистов других заводов бывшего СССР и выпускников вузов. Посланцы руководства Таджикской ССР и завода также посещали курсы повышения квалификации и вузы других городов Советского Союза по этому направлению. Курсы переподготовки и переподготовки на заводе также играют важную роль в подготовке специалистов в этой области.

Ключевые слова: последствия Великой Отечественной войны, нехватка рабочей силы, подготовка кадров, деятельность цементного завода, нехватка отечественных специалистов, расширение завода, ввод в эксплуатацию нового Душанбинского цементного завода.

STAFF TRAINING AT DUSHANBIN CEMENT FACTORY IN 40-60S OF THE XX CENTURY

The article reflects the problem of the lack of specialists and training of specialists at the Dushanbe cement plant in the 40-60s of the twentieth century, mainly based on archival materials. It should be noted that in the second half of the 1940s, after the end of the Great Patriotic War, the main problem was the lack ofpersonnel, especially specialists. Therefore, since the beginning of the 50s, serious attention has been paid to solving this problem. The problem of the lack of specialists and the training of specialists at the plant was solved mainly by attracting specialists from other plants of the former USSR and graduates of universities. The envoys of the leadership of the Tajik SSR and the plant also attended advanced training courses and universities in other cities of the Soviet Union in this area. Retraining and retraining courses at the plant also play an important role in the training of specialists in thisfield.

Key words: consequences of the Great Patriotic War, shortage of manpower, personnel training, activities of a cement plant, shortage of domestic specialists, expansion of the plant, commissioning of a new Dushanbe cement plant.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Азизхонова Рухшона Гулбозхоновна - докторант (PhD) - и Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиноси ба номи Аумади Дониш, Академики миллии илмуои Цум^урии Тоцикистон

Сведения об авторе:

Азизхонова Рухшона Гулбозхоновна - докторант (PhD) Института истории, археологии и этнографии им. Ахмади Дониша Национальной академии наук Республики Таджикистан, Тел: (+992) 938040602

About the author:

Azizkhonova Rukhshona Gulbozhonovna - Doctoral student (PhD) of the Institute of History, Archeology and Ethnography name Ahmadi Donish of the National Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, Phone: (+992) 938040602

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.