Научная статья на тему 'ОММАВИЙ ТАДБИРЛАРНИ ЎТКАЗИШ ЖАРАЁНИДА ЖАМОАТ ТАРТИБИ ВА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИ БУЗИЛИШИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШГА ҚАРАТИЛГАН МАЪМУРИЙ ЧОРАЛАР'

ОММАВИЙ ТАДБИРЛАРНИ ЎТКАЗИШ ЖАРАЁНИДА ЖАМОАТ ТАРТИБИ ВА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИ БУЗИЛИШИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШГА ҚАРАТИЛГАН МАЪМУРИЙ ЧОРАЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

194
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оммавий тадбирлар / жамоат хавфсизлиги / жамоат тартиби / давлат хавфсизлиги / шахсий хавфсизлик / ҳуқуқбузарликлар профилактикаси / маъмурий чоралар / маъмурий-ҳуқуқий нормалар / фавқулодда вазиятлар / mass events / public security / public order / state security / personal security / crime prevention / administrative measures / administrative and legal norms / emergency situations.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — П. К. Шагилов

Ушбу мақолада оммавий тадбирларни ўтказиш вақтида жамоат тартиби бузилган вақтда унга нисбатан қўлланилиши мумкин бўлган ҳуқуқий таъсир чоралари кенг ѐритилган. Бунда асосий эътибор оммавий тадбирлар вақтида жамоат хавфсизлигини таъминлаш чоралари, фуқаролар ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлаш, уларнинг мол-мулкларини ҳар хил жиноий тажовузлардан ҳимоя қилиш бўйича кўплаб олим ва мутахассисларнинг фикрлари назарий жиҳатдан таҳлил қилинган. Шунингдек, оммавий тадбирларни тайѐрлаш ва ўтказиш шароитида жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибини бузилишининг олдини олишга қаратилган мажбурлов чоралари тушунчаси, унинг таркиби ва турлари ҳақида мулоҳазалар берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes in detail the legal sanctions that can be applied to him in case of violation of public order during public events. The main attention is paid to the theoretical analysis of the views of many scientists and specialists on measures to ensure public safety during mass events, ensuring the rights and freedoms of citizens, protecting their property from various criminal encroachments. It also provides feedback on the concept, composition and types of coercive measures aimed at preventing violations of public safety and public order in the preparation and conduct of public events.

Текст научной работы на тему «ОММАВИЙ ТАДБИРЛАРНИ ЎТКАЗИШ ЖАРАЁНИДА ЖАМОАТ ТАРТИБИ ВА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИ БУЗИЛИШИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШГА ҚАРАТИЛГАН МАЪМУРИЙ ЧОРАЛАР»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

ОММАВИЙ ТАДБИРЛАРНИ УТКАЗИШ ЖАРАЁНИДА ЖАМОАТ ТАРТИБИ ВА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИ БУЗИЛИШИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШГА ЦАРАТИЛГАН МАЪМУРИЙ ЧОРАЛАР

П. К. Шагилов

Узбекистан Республикаси жамоат хавфсизлиги университети магистратура

тингловчиси, майор

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада оммавий тадбирларни утказиш вактида жамоат тартиби бузилган вактда унга нисбатан кулланилиши мумкин булган хукукий таъсир чоралари кенг ёритилган. Бунда асосий эътибор оммавий тадбирлар вактида жамоат хавфсизлигини таъминлаш чоралари, фукаролар хукук ва эркинликларини таъминлаш, уларнинг мол-мулкларини хар хил жиноий тажовузлардан химоя килиш буйича куплаб олим ва мутахассисларнинг фикрлари назарий жихатдан тахлил килинган. Шунингдек, оммавий тадбирларни тайёрлаш ва утказиш шароитида жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибини бузилишининг олдини олишга каратилган мажбурлов чоралари тушунчаси, унинг таркиби ва турлари хакида мулохазалар берилган.

Таянч сузлар: оммавий тадбирлар, жамоат хавфсизлиги, жамоат тартиби, давлат хавфсизлиги, шахсий хавфсизлик, хукукбузарликлар профилактикаси, маъмурий чоралар, маъмурий-хукукий нормалар, фавкулодда вазиятлар.

ADMINISTRATIVE MEASURES AIMED AT PREVENTING VIOLATIONS OF

PUBLIC ORDER AND PUBLIC SECURITY DURING MASS EVENTS

ABSTRACT

This article describes in detail the legal sanctions that can be applied to him in case of violation of public order during public events. The main attention is paid to the theoretical analysis of the views of many scientists and specialists on measures to ensure public safety during mass events, ensuring the rights and freedoms of citizens, protecting their property from various criminal encroachments. It also provides feedback on the concept, composition and types of coercive measures aimed at preventing violations of public safety and public order in the preparation and conduct of public events.

Keywords: mass events, public security, public order, state security, personal security, crime prevention, administrative measures, administrative and legal norms, emergency situations.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 830 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

КИРИШ

Маъмурий мажбурлов чораларининг тушунчаси, мазмуни ва таснифи, хусусан, маъмурий огохлантириш чораларининг хукукий мохияти маъмуриятшунос олимлар уртасида узок вактдан бери мухокама килинаётган мавзу булиб келган.

Аксарият хукукшунослар сузсиз маъмурий профилактика чораларини маъмурий мажбурлаш чоралари сифатида таснифлайдилар. Масалан, И.В.Максимов маъмурий мажбурлов чораларини таснифлаш белгиси сифатида таснифлаш учун уларнинг предметга хос максадини ажратиб курсатади, унга кура жазо йуналиши (маъмурий жазо шаклида), профилактика-мажбурий йуналиш (маъмурий профилактика чоралари ва маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишлар буйича иш юритишни таъминлаш чора-тадбирлари шаклида, реабилитация йуналиши (маъмурий ва тиклаш чоралари шаклида) ва профилактика йуналишларига (маъмурий огохлантириш чоралари шаклида) [1] булиш мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

В.М.Манохин эса, замонавий даврда маъмурий мажбурлов чораларини, маъмурий жазо ва турли хил хавфсизлик чоралари деб таъкидлаб, уларни икки гурухга ажратади, яъни биринчиси хавфсизлик ва тартибни таъминлаш ва химоя килишга каратилган чора-тадбирлар ва иккинчиси маъмурий жавобгарликка тортишни таъминлайдиган чоралар. Биринчи гурухда у бундай чора-тадбирларни ажратиб курсатганининг сабаби, уларнинг амалга оширилиши чоралар кулланиладиган шахслар томонидан хукукбузарликлар содир этилиши билан боглик эмас. Улар уз мохиятига кура профилактик характерга эга булиб, давлат зарурати билан боглик холда кулланиладиган маъмурий мажбурлов чораларини хамда назорат-профилактика характеридаги чора-тадбирларни жамлайди. Иккинчи гурухга эса хукукбузарлик асосида кулланиладиган турли хил маъмурий ва мажбурлов чоралари киради, яъни бу маъмурий-профилактика чоралари ва маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишлар буйича иш юритишни таъминлайдиган чоралардир.[2]

Куп жихатдан шунга ухшаш позиция А.Ю.Соколов асарларида хам келтирилган булиб, маъмурий мажбурлаш чораларини, жумладан, маъмурий ва тиклаш характердаги чораларни куллаш конунга хилоф харакат туфайли содир булганлигини курсатади. [3]

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

Бошка муаллифлар маъмурий ва профилактика чоралари доирасини сезиларли даражада чеклайдилар, гарчи улар маъмурий ва мажбурлов чоралари тизимидан тубдан истисно деб хисобламасалар хам. Хусусан, Д.Н.Бахрах, табакалаш мезони сифатида амалга ошириш учун маъмурий-мажбурий воситалар кулланилишини бевосита максад килиб олган холда, профилактика, жазо чоралари ва маъмурий тиклаш чораларини ажратиб курсатади. Шу билан бирга, муаллифнинг хулосаларида давлат ва шахар хокимияти органлари томонидан жамоат тартибини саклаш максадида урнатиладиган турли кушимча мажбуриятлар ва чекловларни белгилаш имконияти маъмурий ва профилактика мажбурлов чоралари сифатида рад этилган. Шу билан бирга, у давлат мажбурловининг маъмурий профилактика чораларини куллаш учун факат жиддий хавф тугдирадиган (хусусан, фавкулодда холат эълон килинганда) ва истисно холатлар сифатида караладиган омилларнинг пайдо булиши асос булиши мумкин, деб хисоблайди.[4]

А.Б.Агапов маъмурий мажбурлашни давлат хокимияти органлари мансабдор шахсларининг турли субъектларга нисбатан мулк ва бошка мол-мулкка нисбатан чеклашларни куллайдиган оммавий-ихтиёрий фаолияти деб карайди. Маъмурий мажбурловнинг таркиби, унинг фикрича, мансабдор мажбурлов чоралари, маъмурий санкция (улар маъмурий жавобгарлик чоралари хисобланмайди) ва маъмурий жазолардан иборат. Куриниб турибдики, маъмурий огохлантириш чоралари у томонидан мустакил гурух сифатида куриб чикилмайди. Шу билан бирга, расмий мажбурлов чораларининг мохиятини тавсифлашда А.Б.Агапов назорат фаолиятини амалга ошириш доирасида давлат органлари мансабдор шахслари томонидан кулланилиши мумкин булган турли хил чораларни айтиб утади. Улар орасида одатда назорат ва профилактика (турли назорат ва назорат текширувларини амалга ошириш) тушунилади.[5]

Шундай килиб, муаллифлар ва бошка маъмурий олимлар томонидан у ёки бу тарзда кайд этилган маъмурий огохлантириш чоралари маъмурий мажбурлаш чоралари каторига киради. Уларнинг куч-мажбурий табиати хукмрон субъектнинг субъект объектларининг хулк-атвори ва фаолиятига уз иродасига карши хал килувчи таъсир курсатишга кодирлиги билан боглик булиб, бу мажбурий мазмунга эга булган хар кандай турдаги ижтимоий алокаларга хос хусусиятдир.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

Ушбу турдаги маъмурий-мажбурий чоралар уларни куллаш асосларидаги сезиларли фарклар туфайли бир хил эмас. Шу муносабат билан уларнинг иккита кичик турини ажратиб курсатадиган маъмурият олимларининг нуктаи назарини куллаб-кувватлаш керак, яъни давлат заруратидан келиб чиккан холда амалга ошириладиган маъмурий огохлантириш чоралари ва назорат-профилактика чоралари.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Маъмурий профилактика чоралари тушунчасининг таърифини шакллантиришда куплаб муаллифлар уларни куллаш максадларини аник ажратиб курсатадилар. Шундай килиб, А.Е.Лунев маъмурий огохлантириш чоралари хукукбузарликларнинг олдини олиш, фукароларнинг жамият олдидаги хукукий ва бошка мажбуриятларини бажаришдан буйин товлаш истагини бартараф этиш, табиий офатлар окибатларининг олдини олиш, бундай окибатларнинг таркалишини махаллийлаштириш чораларини куриш оркали жамият хавфсизлигини таъминлашга каратилган, шунингдек, уларга карши кураш деб хисоблайди. [6]

А.В.Мелехин маъмурий огохлантириш чораларини куллашдан максад эхтимолий хукукбузарликларнинг олдини олиш, шунингдек, жамоат хавфсизлигига тахдид солувчи бошка ходисаларнинг олдини олишдан иборат деб хисоблаб, худди шундай позицияни тутади; уларнинг окибатларини бартараф этиш учун зарур шарт-шароитларни яратиш. [7]

А.В.Серегиннинг таъкидлашича, маъмурий-профилактика чора-тадбирлари инсон хаёти ва соглигини, жамоат ва давлат манфаатларини химоя килиш, шунингдек, хукукбузарликларнинг олдини олиш зарурати туфайли шахс томонидан содир этилган аник хукукбузарлик булмаганда амалга оширилади. [8]

А.П.Клюшниченко ушбу турдаги маъмурий мажбурлов чораларининг асосий белгиси сифатида уларнинг аник белгиланган профилактика хусусиятларини курсатади, яъни агар жамият манфаатлари маълум бир тахдид остида колса, хукукбузарликларнинг олдини олиш, алохида холатларда жамият хавфсизлигини таъминлаш учун маъмурий-хукукий таъсир курсатиш воситаларидан фойдаланишга имкон беради.[9]

И.Е.Бочкаревнинг таъкидлашича, маъмурий огохлантириш чоралари - бу ваколатли шахсларнинг маъмурий-хукукий нормалар тасарруфида назарда

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

тутилган, конунда белгиланган холатлар юзага келганда амалга ошириладиган, хукукбузарликларнинг объектив равишда ноконуний характердаги хатти-харакатларнинг олдини олиш, уларнинг салбий окибатларининг олдини олиш, шунингдек, шахсий хавфсизлик ёки давлат ёки махаллий давлат хокимияти органлари, юридик шахслар ва жамоат бирлашмаларининг нормал фаолиятига тахдид соладиган вазиятларнинг олдини олиш билан боглик маълум бир маъмурий процессуал тартиб асосида амалга ошириладиган операциялари ва харакатларидир. [ 10]

А.П.Кореневнинг таърифини хам таъкидлаш мумкин, унга кура маъмурий профилактика чоралари сифатида хукукбузарликларнинг олдини олиш ва уларнинг зарарли окибатларини олдини олиш воситалари ва усулларини, шунингдек, одамларнинг хаёти ва шахсий хавфсизлигига, давлат органлари ва юридик шахсларнинг нормал фаолиятига тахдид солувчи омилларнинг пайдо булишини хисобга олиш керак. [11]

ХУЛОСА

Юкоридаги фикрларга асосланиб, маъмурий ва профилактика чораларини куллашнинг иккита максадини аниклаш мумкин:

а) хукукбузарликларнинг олдини олиш ва б) жамоат хавфсизлигига тахдид солувчи ходисалар окибатларининг олдини олиш. Ушбу максадларга мувофик, аллакачон номланган бундай чора-тадбирларнинг икки турини ажратиб курсатиш керак.

Оммавий тадбирларни тайёрлаш ва утказиш шароитида жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибини бузилишининг олдини олишга каратилган мажбурлов чоралари таркибида хам уларнинг иккала кичик турини аниклаш керак.

Давлат заруриятидан келиб чиккан холда амалга ошириладиган маъмурий-профилактика чоралари ваколатли органларнинг мансабдор шахслари томонидан давлатнинг нормал фаолиятига тускинлик киладиган хар кандай фавкулодда вазиятларни бартараф этиш учун кулланилиши мумкин. [12]

Ушбу чора-тадбирлар гурухи махсус маъмурий-хукукий режимлар жорий этилган ва бошка худудларнинг хаётини тугри таъминлаш учун талабларни белгилайдиган норматив хужжатларда келтирилган.

Маъмурий-хукукий режим сифатида фукаролар ва ташкилотларнинг маъмурий хукук нормалари билан белгиланадиган, урнатилиши уларнинг

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

хукукларини чеклаш ва уларга кушимча мажбуриятларни юклаш билан боглик булган фаолият тартибини конун хужжатларида назарда тутилган уни жорий этиш асослари билан боглик муаммоларни куриб чикиш керак.[13]

Махсус режимни жорий этиш давлат аппаратининг нормал фаолиятини тиклаш, фавкулодда вазиятларни бартараф этиш ва давлат бошкарувининг муайян бугинида хукукбузарликлар содир этилишининг олдини олиш билан боглик булган маъмурий хукукий муносабатлар субъектлари фаолиятининг алохида тартибини назарда тутади.[14] Бундай чоралар, биринчи навбатда, харбий холат ва фавкулодда холат тугрисидаги конституциявий конунларда мавжуд.

REFERENCES

1. Каранг: Максимов И.В. Административные наказания. М.: Норма, 2009. С. 37.

2. Каранг: Манохин В.М. Административное право России: учебник. Саратов: Ай Пи Эр Медиа, 2010. С. 99-101.

3. Каранг: Соколов А.Ю. Административная ответственность в Российской Федерации: учебное пособие. Саратов: Изд-во ФГБОУ ВПО «СГЮА», 2013. С. 12.

4. Каранг: Бахрах Д.Н. Административное право России: учебник. 3-е изд., исправ. и доп. М.: Эксмо, 2007. С. 383-384.

5. Каранг: Агапов А.Б. Административное право: учебник. 4-е изд., перераб. и доп. М.: Дашков и К, 2005. С. 388-390.

6. Каранг: Советское административное право. Методы и формы государственного управления / под ред. Ю.М. Козлова, Б.М. Лазарева, А.Е. Лунева, М.И. Пискотина. М.: Юрид. лит., 1977. С. 121.

7. Каранг: Мелехин А.В. Административное право Российской Федерации: учебник. М.: Московская финансово-промышленная академия, 2011. С. 301.

8. Каранг: Серёгин А.В. Советский общественный порядок и административно-правовые средства его укрепления: учебное пособие. М.: Изд-во Академии МВД СССР, 1975. С. 45.

9. Каранг: Клюшниченко А.П. Меры административного принуждения, применяемые милицией. Понятие. Классификация. Системовыражение: учебное пособие. Киев: Киевская ВШ МВД СССР, 1975. С. 51.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-830-836

10. Каранг: Бочкарёв И.Е. Административно-предупредительные меры, применяемые милицией (по материалам органов внутренних дел Нижегородской области): дис. ... канд. юрид. наук. М., 2001. С. 45-46.

11. Каранг: Коренев А.П. Административное право России: учебник. В 3-х частях. Часть 1. М.: Щит-М, 1999. С. 199.

12. Каранг: Конин Н.М., Маторина Е.И. Административное право: учебник для бакалавров. М.: Юрайт, 2014. С. 153.

13. Каранг: Административное право: учебник / под ред. Л.Л. Попова, М.С. Студеникиной. М.: Норма, 2008. С. 363.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.