Научная статья на тему 'ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
355
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оммавий-маданий тадбирлар / назария / жамият / маънавият / маданият / дунёқараш / ғоя / тарбия / ижтимоий / сиёсий / маърифий / маориф. / socio-cultural activities / theory / society / spirituality / culture / worldview / idea / education / social / political / enlightenment / education.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нажметдинова Мавлуда Мамасодиқовна

Мақолада оммавий-маданий тадбирларнинг назарий асослари, тадбирларнинг мазмун-моҳияти ва уларнинг жамиятдаги ўрни ҳамда уларнинг мақсад ва вазифалари атрофлича таҳлил қилинади. Шу билан бирга оммавий-маданий тадбирларнинг ёшлар маънавий дунёқарашиги таъсири масаласи кўриб чиқилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPECIFIC FEATURES OF PUBLIC-CULTURAL EVENTS

The article provides a detailed analysis of the theoretical foundations of socio-cultural events, the content of events and their place in society, as well as their goals and objectives. At the same time, the issue of the impact of socio-cultural events on the spiritual outlook of young people will be considered.

Текст научной работы на тему «ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ УЗИГА ХОС

ХУСУСИЯТЛАРИ Нажметдинова Мавлуда Мамасодиковна

Фаргона давлат университети Мусикд таълими ва маданият кафедраси катта укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6539775 Аннотация. Мацолада оммавий-маданий тадбирларнинг назарий асослари, тадбирларнинг мазмун-моуияти ва уларнинг жамиятдаги урни уамда уларнинг мацсад ва вазифалари атрофлича таулил цилинади. Шу билан бирга оммавий-маданий тадбирларнинг ёшлар маънавий дунёцарашиги таъсири масаласи куриб чицилади.

Калит сузлар: оммавий-маданий тадбирлар, назария, жамият, маънавият, маданият, дунёцараш, гоя, тарбия, ижтимоий, сиёсий, маърифий, маориф.

ОСОБЕННОСТИ ОБЩЕСТВЕННО-КУЛЬТУРНЫХ МЕРОПРИЯТИЙ Аннотация. В статье проводится подробный анализ теоретических основ социокультурной деятельности, содержания мероприятий и их роли в жизни общества, а также их целей и задач. При этом будет рассмотрен вопрос о влиянии социокультурных событий на духовное мировоззрение молодежи.

Ключевые слова: социально-культурная деятельность, теория, общество, духовность, культура, мировоззрение, идея, образование, социальное, политическое, просвещение, воспитание.

SPECIFIC FEATURES OF PUBLIC-CULTURAL EVENTS Annotation. The article provides a detailed analysis of the theoretical foundations of socio-cultural events, the content of events and their place in society, as well as their goals and objectives. At the same time, the issue of the impact of socio-cultural events on the spiritual outlook of young people will be considered.

Keywords: socio-cultural activities, theory, society, spirituality, culture, worldview, idea, education, social, political, enlightenment, education.

Introduction

Пандемиядан сунг Узбекистонда оммавий-маданий тадбирларни йулга куйиш ва уларни янада яхшилаш максадида жойларда таргибот, маданий-оммавий ишларни кучайтириш долзарб масалалардан бири булиб колмокда. Шу нуктаи назарданбугунги кунда оммавий-маданийтадбирларни тизимли ташкил этишга ва уларнинг самарадорлигини оширишга алохида эътибор каратилмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг "Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" ги карори жойларда оммавий-маданий тадбирларнинг утказиш ишларини жадаллаштириб юборди.

Оммавий-маданий тадбирларни утказиш билан шугулланадиган муассасалар турли-туман булиб, улардан хар бири муайян турдаги тадбирларни утказишга ихтисослашади: Оммавий-маданий тадбирларни олиб борувчи хар бир муассаса уз мохияти, хусусияти, имкониятларидан келиб чикиб, узига хос турли хил тадбирлардан фойдаланиши лозим. Жумладан, драма театрлари спектакллардан, профессионал мусика-чолгу ансамбллари концертлардан, укув муассасалари дарс, лекция, семинар каби шакллардан фойдаланиб, улар оркали уз фаолиятини олиб борадилар.

Оммавий-маданий тадбирларни интерактив тарзда утказиш максадга мувофикдир, шу билан бирга, мазкур тадбирларнинг миллий рухда булишига хам алохида эътибор каратиш даркор. Зеро, оммавий-маданий тадбирлар мазмун-мохияти ва узининг хусусияти билан миллий, маънавий-ахлокий кадриятларимиз, урф-одатларимиз, миллий маънавий меросимизга асосланади. Бу эса "... халкимизнинг маданияти ва менталитети, дунёкараши ва маънавиятининг мустахкам асоси булган унинг миллий маданий мероси тугрисидаги тасаввурларини шакллантиришга ёрдам беради".

Бугунги кундаги асосий вазифамиз оммавий-маданий тадбирлар оркали миллий кадриятларимизни тиклаш, узлигимизни англаш, мукаддас динимизнинг маънавий хаётимиздаги урнини ва хурматини тиклаш каби эзгу ишларимизни изчиллик билан давом эттириш, уларни янги боскичга кутаришдир.

Утказилаётган оммавий-маданий тадбирларнинг мохияти ва узига хос хусусиятларини тахлил килиш ва уларнинг таснифига баъзи кушимчалар киритишга имкон беради. Мавжуд адабиётларда оммавий-маданийтадбирлар куйидаги: турли хил кечалар, бадиий композициялар, бадиий чикишлар ва дискоклуб дастурлари, театрлаштирилган концерт ва томошалар, халк маросимлари ва сайиллари, оммавий байрамлар, курик танловлар каби куплаб шаклларга булинади.

Materials and Methods

Профессор Усмон Корабоев таснифига кура маданий байрамларнинг (тадбирларнинг) камровига караб уларни шартли равишда уч гурухга булади.

Биринчи гурух - табиат ва мехнат фаолияти билан боглик булган мавсумий байрамлар;

Иккинчи гурух - инсон камолоти, оила хаёти билан боглик булган оилавий маросим ва тантаналар;

Учинчи гурух - жамият маънавияти, эътикодлар билан боглик диний байрамлар шулар жумласидандир.

Ушбу фикрларга кушимча килиб шуни айтиш мумкинки, оммавий-маданийтадбирларни (байрамларни) яна куйидаги турларга булиш мумкин:

1. Уюшган жамоаларда, шу жумладан, укув юртларида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар.

2. Ахоли турар жойларида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар.

3. Уюшмаган ахоли уртасида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар.

Уюшган жамоаларда утказиладиган тадбирлар иштирокчи-томошабинларнинг бир-бирларини билиши, умумий максадга интилиши билан характерланади. Бундай жамоа аъзолари уртасида муайян рухий якинлик мавжуд булиб, бу холат оммавий-маданийтадбир жараёнида яккол кузга ташланади. Бундай жамоаларда оммавий-маданийтадбирлар жараёнидаги маънавий-рухий уйгунлик киска муддатда ва юкори даражада юз беради.

Ахоли турар жойларида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар хусусияти улар утказиладиган жой - махалла, кишлок, овул, кургонча ахолисининг бир-бирига муайян даражада якинлиги, танишлиги билан боглик Улар уртасидаги рухий якинлик уюшган жамоалар аъзолари уртасидаги сингари булмаса хам, улар бир худудда истикомат килиб, бир -бирларини танийдилар ва улар уртасида яшаш тарзи билан боглик умумий жихатлар мавжуд булади.

Уюшмаган ахоли уртасида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар, асосан, шахарлардаги маданият саройлари, истирохат боглари, концерт заллари ва маданият уйларида утказилади. Бундай тадбирларни томоша килиш учун тупланган фукаролар турли касб эгалари, турли ёш, жинс, ижтимоий катлам вакиллари булиб, улар уртасида маънавий-рухий якинлик кузга ташланмайди. Оммавий-маданийтадбир жараёнида улар уртасида хам ана шундай алокадорлик ва якинлик вужудга келиши мумкин.

Оммавий-маданий тадбирларнинг укув муассасаларидан утказиладиган шаклларидан бири ижодий учрашувлар, десак хато булмайди. Маълумки, "ижодий учрашув" сузлари анча кенг маъно ифодалайди. Шоир, ёзувчи, санъаткор, рассом (мусаввир), актёр, халк амалий санъати устаси, борингки, уз ишининг устаси булган хар кандай соха вакили билан утказиладиган дилтортар сухбатлар ижодий учрашувнинг куринишларидир. Одатда бундай сухбатлар табиийлиги, савол-жавобларга бойлиги, самимийлиги, кутилмаган савол ва жавобларни келтириб чикариши каби хусусиялари билан ажралиб

туради. Жумладан, ёзувчи ва шоирлар, актёрлар билан учрашувлар юзлаб ёшларнинг калбида бадиий ижодга, санъатга, илм-маърифатга иштиёк сехрли оламига мехр-мухаббат уйготади, укувчи ёшлар маънавий дунёкарашини кенгайтиради, уларни яхшиликка ундайди, эзгулик билан хамнафас яшашга даъват этади.

Бу борадаги энг долзарб вазифамиз - юкорида зикр этилган барча жараёнларнинг илмий-назарий асосларини, уларни янги кирраларини мукаммал очиб бериш, укувчиларимиз, талабаларимизга, кенг жамоатчиликка содда, лунда килиб тушунтириб бориш ва уларни бугунги замон талабларига жавоб берадиган жамият курилишининг фаол бунёдкорларига айлантиришдан иборат.

Results

Оммавий-маданий тадбирлар кечалар, томоша ва театрлаштирилган концертлар, курик-танловлар, кургазма, бадиий композиция, кувноклар ва зукколар танловлари каби шаклларда утказилади. Уларнинг хар бири узига хос хусусиятга эга булиб, шунга монанд равишда, уларни утказиш услубияти хам бир-биридан фарк килади. Таълим тизимида олиб борилаётган оммавий-маданийтадбирларни куйидаги икки турга булиш мумкин:

1. Бевосита таълим жараёнида утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар. Уларга маданий тадбирларнинг маъруза, семинар, амалий машгулот каби дарс шаклларида фойдаланиладиган турлари киради. Тадбирларнинг бу туридан фойдаланилганда дарс машгулотлари давомида монологлардан, инсценировкалардан, бадиий асарлардан, видео ва аудио ёзувларидан парчалар келтирилади. Бу тадбирлар урганилаётган предмет, курс ёки фанни чукуррок узлаштиришга ёрдам беради. Шу билан бирга бу тадбирлар талабаларга дарс жараёнида киска муддатли хордик бериш функциясини хам бажариши мумкин.

2. Укувчи-ёшларнинг буш вактларда утказиладиган оммавий-маданий тадбирлар.Уларгамавзули кечалар, уткир зехнлилар

бахслашувлари, ижодий учрашувлар, илмий бахслар, дам олиш кечалари, мунозара, илмий ва ижодий конференция, театрлашган концерт, оммавий томоша, сайил, байрам, карнавал, курик-танловлар, саёхат, экскурсиялар, олимпиада, кургазмалар, кизикарли уйинлар, бадиий-спорт тадбирлари, бадиий хаваскорлик тугараклари ва бошкалар киради.

Оммавий маданий-маърифий тадбирларнинг бу икки тури бир-биридан факат утказиладиган вакти билан фаркданмайди. Уларнинг максадлари хам бир. Машгулотлар жараёнида утказиладиган тадбирларнинг максади шу машгулотда урганилаётган мавзуни чукуррок англаш, яхширок эслаб колишга хизмат килишдир. Масалан,оммавий-маданий тадбирлар сирасига кирадиган "Навруз"байрами хам "...барча эзгу ниятли инсонларни бирлаштиради, уларнинг калбида энг гузал ва олийжаноб туйгуларни уйготади".

Ёшларнинг буш вактларида утказиладиган тадбирлар муайян бир мавзуга эмас, балки барча учун умумий булган йуналишда утказилиши максадга мувофикдир. Булар жумласига мавзули кечалар, уткир зехнлилар бахслашувлари, ижодий учрашувлар, илмий бахслар, дам олиш кечалари, мунозара, илмий ва ижодий конференция, театрлаштирилган концерт, оммавий томоша, сайил, байрам, карнавал, курик-танловлар, саёхат, экскурсиялар, олимпиада, кургазмалар, кизикарли уйинлар, бадиий-спорт тадбирлари, бадиий хаваскорлик тугараклари ва бошкалар киради. Бу тадбирларда кунгил очиш купрок урин эгаллайди. Лекин, одатда бу тадбирларда мазкур укув юрти хусусиятлари, йуналиши хам муайян даражада акс этади.

Оммавий-маданий тадбирларни утказишда самарадорликка эришиш учун мазкур тадбирлар интерфаолликка асосланиши зарур. Лекин хар кандай тадбир хам интерфаол булавермаслигини унутмаслик керак. Оммавий-маданий тадбирни интерфаол холатда утказмокчи булган ташкилотчи, аввало, интерфаол жараённинг мохиятини тугри тушуниб олиши керак. Олиб

öopunaeTraH ronaHumnapuMrogaH MatnyM öynMOKgaKH, afipuM '^ckh KonHtf'ga umnaö ypraHraH xoguMnap öyryHru KyHga xaMfiyK эмac.Hнтep$aoп ^apaeH OMMaBHH-MagaHHH Tagöup KaTHamHHnapHHHHr MycTaKH^ $HKp ropuTHmnapura KynpoK hmkohhat aparamHu TaK030 этagн Ba y3apo MynoKOTra Kupumumga KaTHamHHnapHHHr ^aonnuru Ha3apga Tyranagu.

OMMaBHH-MagaHHH TagöupnapHH MKopuga Kafig этнпraн TamKunoT Ba Myaccacanap HmHHHHr öup öynaru cu^araga, atHu acocnfi Ba3u$agaH TamKapu XonaTga TamKun KU^HHca, xo3upru 3aMOH TanaönapugaH Kenuö hhkhö, myHH xaM KymHMHa KH-^raH xonga TatKuggam ho3hmkh, 6y Tagöupnap yKyB ropTnapu negaror-yKHTyBHHnapn HrnHHHHr acocnfi khcmh, acocnfi Ba3H$acH cu^araga Kapanuö, ynap öeBocnra öa^apumu 3apyp öynraH acocnfi ^yH^uanapugaH xncoönaHHfflH no3HM. ^yHKH, TatnuM ^apaeHuga ^aKaTruHa Matpy3a yKum, ceMHHap yTKa3um Kaöu maKrnap öunaH neKnaHunca, öup TOMOHgaH, MamrynoTnap 3epHKapnu öynuö Konagu, hkkhhhh TOMOHgaH, TatnuM ^apaeHHHHHr TapöuABHfi ^uxarn OKcaö Konumu MyMKHH. TatnuM ^apaeHura KyBHOK^ap Ba 3yKKonap TopTumyBnapn, nnMufi öaxcnap, MyH03apa, u^ogufi ynpamyB, MaB3ynn Kena cuHrapu MagaHufi-Matpu^Hfi TagöupnapHH ^anö этнm MamrynoTnapHHHr ^yga KH3HKapnn öynumHHH TatMHHnam öunaH öupra ynapHHHr TapÖHflBufi ^uxaTgaH WKopn caMapann öy^nmura xaM KyMaKnamagu. Ey эca Ma3Kyp Tagöupnap TatnuM Ba TapöuaHHHr y3BHfinurHHH TatMHHnam öunaH öupra ynapHHHr xap hkkhch xaM WKopu caMapanu öy^umura xu3MaT KH^umuHH aHraaragu.

Discussion

X,03Hpru MypaKKaö mapouTga ycuö-yHuö KenaeTraH em aBnogHHHr Tapöuacura Ky^nu Tatcup KypcaraguraH OMMaBufi-MagaHufi TagöupnapHH ^ofinapga aManra omupum MyxuM axaMu^Tra эragнp. OMMaBufi-MagaHufi Tagöupnap Typnu maKnnapu opKanu aManra omupunagu. EyHga Kyfiugaru Ba3u^anapHH Ha3apga Tyram ho3hm:

- Tat.HM Myaccacanapuga öo.anap Ba TanaöanapHHHr emura moc paBHmga OMMaBHH-MagaHHH TagSup.apHH Tammnnam;

- Maxcyc Tat.HM Myaccacanapugaru yKyB gacTyp.apu, gapc.HK Ba KynnaHManapga OMMaBHH-MagaHHH TagSup.apHH FoaBuH HerH3.apHHH TepaH aKC эттнpнm;

- MaKTaö, Konnex, HHCTHTyT Ba yHHBepcuTeT.apga OMMaBHH-MagaHHH TagSup.apHH SyryHru KyH Ta.a6.apH gapa^acura KyTapum my.ap ^yMnacugaHgup.

^eMaK, OMMaBHH-MagaHHH TagSup.ap "...MH.narHMH3ra $aKar y3.HrH HaMoHum этнmнннг TapuxuH HMKOHHaT.apuHH aparnöruHa KO.MaH, aHruna amam, ^HKp.am, aHHHKca, em.ap ongura xaeTga y3ura MyHOCuS ypHH эгaмam, yMyMHHCOHHH Kagpuaraapra yHFyH mhmhh Ma^Kypara acoc.aHraH aHruna MatHaBHaTHH эгaмa6 o.um Tanaö.apHHH xaM KyHgu".

OMMaBHH-MagaHHH TagSup.ap HerH3HHH xa.KHMH3HHHr Kyn acp.ap gaBOMHga Tyn.araH öeöaxp xa3HHacu SynraH xa.K OF3aKH H^ogu TamKH. этгaнпнгн ynyH xaM y Kyn Kuppa.H, cep^uno, cepMa3MyHgup. YHga mh..hH Ba yMyMHHCOHHH KagpuaT.ap y3 aKCHHH TonraH. YHHHr SoHnHKnapugaH KaHna Kyn SaxpaMaHg Sy.caK, y KaMaHMaHgu, 6a.KH myHnanuK SohhS Sopagu. Yhh KaHnanHK nyKyp Ba Kyn ypraHcaK, y y3HHHHr aHru KuppanapHH myHnanuK Kyn 3Oxup этagн. ffly caöaönu xaM 6h3 Ma3Kyp xa3HHara, y.apra эtтнкоg KyHraH aHtaHanapra cyaHHmuMH3, y.apgaH y3 ypHHga OKH.OHa $oHga.aHHmHMH3 3apyp. fflyHgaruHa ^aMuaTHMH3HHHr o.Fa KapaS SopumHHH TatMHH.aHMH3.

OMMaBHH-MagaHHH TagSup.ap xaeTHHHr öapna h^thmohh ^apaeHnapuga HaMoeH SynaguraH KHmunap 6op.HFH, MyaHaH MaKcag capu HyHa.THpH.raH KyHga.HK h^thmohh-ukthco^hh, cuecuH TypMym ^aonuaTH ^apaeHuga maKmaHagH. EyHga MatHaBuHxaeT, MagaHHH эxтнe^пap ^aMuaT MatHaBHH xaeTHHHHr y3aruHH TamKH. Kunagu. ^yHKH aHHaH aHa my эxтнe^пap HarH^acuga ®;aMHaTHHHr MatHaBHH xaeTH maK.aHagu Ba pHBO^naHHÖ Sopagu.

^ofinapga yTKa3HnaeTraH OMMaBufi-MagaHufi Tagöupnap y3ura xoc xycycuATH, ^yMnagaH, TatcupnaHnurH, TapöHABHfi axaMHATra эraпнпнrн, эмoцнoнaмнrн öunaH ^bmhat MatHaBHfi xaeTuga MyxuM ypuH Tyiagu. fflyHra Kypa yTKa3HnaguraH OMMaBufi-MagaHufi Tagöupnap Kyfiugaru TapTuöga aManra omupunumu ho3hm:

1. ABBano, OMMaBufi-MagaHufi Tagöupnap yfinaHraH pe^a acocuga, FoABufi-öaguufi MaKcagHu Ky3ga TyTraH xonga TafiepnaHraH öy^umu KepaK. ffly öunaH öupra, yTKa3unraH xap öup Tagöupga Hena yH fiunnap gaBoMuga TynnaHuö KenaeTraH Ta^puöanap gouM xucoöra onuHumu, öy эca xap fiunu yTKa3HnaguraH aHtaHaBufi TagöupnapHH AHaga y3rana, y3ura xoc, opuruHan эпeмeнтпapннн anoxuga Ha3apga Tyiuö yTKa3umra Kaira u^ogufi epgaM öepagu.

2. OMMaBHfi-Tagöupnap y3HHHHr TatcupnaHnurH öunaH anoxuga a^paö Typumu KepaK. ^yHKH Tagöupnapra TafieprapnuK KypunaeTraHga, Tagöup umTupoKHunapu Ba TamKunoTHunapu, KepaK öynca, HrnnMoufi-ryMaHHTap Ba MycuKa MyTaxaccucnapu öunaH öup Hena öop HnMHfi-Ha3apufi, aManufi Macnaxai finrunumnapHu yTKa3uö, ynapga TagöupHHHr öapna MyxuM ^uxaraapuHH y3apo MyxoKaMa kh^hö, onuö HHKunaeTraH MaTepuamapHHHr KynaMH, x&^mh, Ma3MyHH, foach, H^pocH,cap$naHaguraH BaKTH Taxgun этнm MaKcagra MyBo^HKgup.

Conclusions

Xynoca khhhö afiTraHga, öapKaMon HHcoHMatHaBufi gyHeKapamuHH WKcanTupumga oMMaBHfi-MagaHHfi TagöupnapHHHr y3ura xoc ypHH öop öynuö, y3 xycycuATHra эragнp. ^yHKH yHga "...ry3annuK, ynyFBopnuK, KyTapuHKunuK, TymKHHHHK, FaMruH^HK, xa3HHHHK, MatrocnuK, cuHrapu TyfiFynapHH yfiFoTyBHH xycycHATnapu MaB^yg Ba xyggu MaHa my ^uxaraapu opKanu hhcoh MatHaBHATura Tatcup KypcaTagu". OMMaBHfi-MagaHHfi TagöupnapHHHr moxhathhh aHrnaö eTum myHgaH uöopaiKH, öynapHHHr öapnacu hhcoh öaxT-caogaTHHHHr Ky3rycu geö TymyHumnuKHH TaKa3o этagн. 3epo, Kena^aru öywK

халкимизнинг пойдевори тарихан бой маънавий мерос устига курилган булиб, фахрланишга арзигулик зарваракларига эгадир.

Оммавий-маданий тадбирларнинг ташкилот ва муассасаларда олиб бориши зарур булган куйидаги тавсиялар кузда тутилади:

- маънавий маданиятнинг ажралмас кисми булган маданият ташкилотлари ва ижтимоий муассасаларда оммавий-маданий тадбирлар окилона тарзда ташкил килиш учун уларнинг моддий базасини яратиш ва мустахкамлаш;

- ёшларнинг маънавий савиясини юксалтириш ва камол топишида оммавий-маданий тадбирларнинг ижтимоий ахамиятини ошириб бориш;

- ижтимоий сохада давлатимиз олиб бораётган сиёсатни ёшлар онгига сингдиришда оммавий-маданий тадбирларнинг урнини алохида эътироф этиш шулар жумласидандир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг "Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги 2019 йил 3 майдаги ПК - 4307-сонли Карори.

2. Мирзиёев Ш.М. Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ёруг ва келажаги фаровон булади. -Т.: Узбекистон. НМИУ. 3-том. 2019. -Б. 277

3. Корабоев у. Узбек халк байрамлари. -Т.: Шарк нашриёт - матбаа акциядорлик компанияси Бош тахририяти. 2002. -Б. 72

4. Каримов И.А. Юксак маънавият -енгилмас куч. -Т.: Маънавият. 2008. -Б. 124-125

5. Мирзиёев Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баходир. -Т.: Узбекистон. НМИУ. 2-том. 2018. -Б. 478

6. Сиддиков И.Б. Ёшларда интеллектуал маданиятни ривожлантириш: ижтимоий-фалсафий тахлил. -Фаргона. 2021. -Б. 81-82

7. Феруза Аскар. Мусика ва инсон маънавияти. -Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси, Давлат илмий нашриёти. 2000. -Б. 29

8. Akhadjonovich, K. A. THE CLASSIFICATION, CONTENT, ESSENCE AND FUNCTION OF VALUES.

9. Madina Nasretdinova, Dilshod Toshaliyev, & Durdona Raimjon Qizi Murodova (2022). AN'ANAVIY IJROCHILIK SAN'ATINING HOZIRGI DAVR MUAMMOLARI. Scientific progress, 3 (2), 846-850.

10. Ahadjonovich, K. A. (2021, January). SCIENTIFIC AND SPIRITUAL IN THE RISE OF SCIENCE THE IMPORTANCE OF HERITAGE. In Euro-Asia Conferences (Vol. 1, No. 1, pp. 369-372).

11. Madina Nasritdinova 2021/9-II Actual problems of modern science, education and training THEORETICAL FUNDAMENTALS OF HEALTH THROUGH DEVELOPING CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. 29-33 page

12. Toshaliev, D. (2021). A BRIEF PHILOSOPHICAL-SCIENTIFIC ANALYSIS OF MAKOMS. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, -9(12), 91-95.

13. Nasritdinova, M. (2021). PEDAGOGICAL COMPONENTS AND STAGES OF HEALTH OF DEVELOP CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 251-258.

14. Qurbonova, B. (2017). FINE ARTS ROLE IN DEVELOPMENT SPIRITUAL МИРОВОЗРЕНИЯ PERSONS. УЧЕНЫЙ XXI ВЕКА, (23), 50.

15. Курбонова, Б. (2017). РОЛЬ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА В РАЗВИТИИ ДУХОВНОГО МИРОВОЗРЕНИЯ ЛИЧНОСТИ. Ученый XXI века, 48.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.