Научная статья на тему '“ОЛТИН БЕШИК” ВА “САНГИ ОИНА” РИВОЯТЛАРИ: ТАРИХИЙ ҲАҚИҚАТ ВА БАДИИЙ ТЎҚИМА'

“ОЛТИН БЕШИК” ВА “САНГИ ОИНА” РИВОЯТЛАРИ: ТАРИХИЙ ҲАҚИҚАТ ВА БАДИИЙ ТЎҚИМА Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
104
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бадиий тўқима / тарихий ҳақиқат / афсона / ривоят / ақида / қабила. / art fiction / the historical truth / a myth / a fairy tale / the legend / belief / a tribe.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Ҳикматулло Дусматов, Холмуҳаммад Фаттоҳов

Ушбу мақолада Заҳириддин Муҳаммад Бобур ҳаёти ва унинг Фарғона вилояти Сўх туманида ўтказган саргардонлик дамлари билан алоқадор ривоятлар: “Олтин бешик” ҳамда “Санги оина” (тош ойна) ҳақида фикр юритилади. Мазкур ривоятларнинг ўзига хос аҳамияти ёритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In given article national legends “Олтин бешик (a gold cradle)” and “Санги оина (a stone mirror)”, connected with the life of Zahiriddin Muhammad Babur and the period of his wanderings in Sokh area of the Ferghana region are considered. Also are shined especial value of the given legends.

Текст научной работы на тему «“ОЛТИН БЕШИК” ВА “САНГИ ОИНА” РИВОЯТЛАРИ: ТАРИХИЙ ҲАҚИҚАТ ВА БАДИИЙ ТЎҚИМА»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

"ОЛТИН БЕШИК" ВА "САНГИ ОИНА" РИВОЯТЛАРИ: ТАРИХИЙ

ХДКЩАТ ВА БАДИИЙ ТУЗИМА

Х,икматулло Дусматов Холмухаммад Фаттохов

ФарДУ тилшунослиги кафедраси ФарДУ тилшунослиги кафедраси

доценти, филология фанлари доктори укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Захириддин Мухаммад Бобур хаёти ва унинг Фаргона вилояти Сух туманида утказган саргардонлик дамлари билан алокадор ривоятлар: "Олтин бешик" хамда "Санги оина" (тош ойна) хакида фикр юритилади. Мазкур ривоятларнинг узига хос ахамияти ёритилади.

Калит сузлар: бадиий тукима, тарихий хакикат, афсона, ривоят, акида, кабила.

ABSTRACT

In given article national legends "Oothh 6ernnK (a gold cradle)" and "CaHra OHHa (a stone mirror)", connected with the life of Zahiriddin Muhammad Babur and the period of his wanderings in Sokh area of the Ferghana region are considered. Also are shined especial value of the given legends.

Keywords: art fiction, the historical truth, a myth, a fairy tale, the legend, belief, a tribe.

Тарихий хакикат ва бадиий тукима масаласи тарих фанининг урганиш объекти булса-да, ушбу масалани адабий манбалар ва халк огзаки ижоди мисолида хам урганиш муаммонинг хар томонлама ёритилишига имкон яратади. Шу боис, кейинги йилларда узбек адабиётшунослигида хам тарихий хакикат ва бадиий тукимага доир айрим ишлар майдонга келди [1].

"Олтин бешик" ва "Санги оина" ривоятлари Захириддин Мухаммад Бобурнинг Фаргона вилояти Сух туманида бир йил муддат давомида кечирган хаёти ва саргардонлиги билан алокадор булиб, булар уз вактида нафакат шох ва шоир хаётида, балки Кукон хонлиги тарихида хам мухим сиёсий ахамият касб этган.

Маълумки, Бобурнинг умри жанггу жадалларда утган. 12 ёшида Андижонда тахтга утириб, токи Х,индистонни тула забт этгунга кадар босиб утган хаёт йулига назар солинса, бир суз билан буни халоватсиз умр дейиш мумкин. Аммо шу бехаловат умри орасидан биз унинг хаётга накадар ошиклиги, тирикликнинг

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

барча ходисотлари юрагида, рухида урнашиб колганлигини курамиз ва у мислсиз акл-заковат, илохий завк ва покиза хиссиёт эгаси эканлигини сезиб турамиз.

Умуман, «Бобурнома» асарини укир эканмиз, унинг канчалик тарихий кимматга эга эканлигини бахолашга акл ожизлик килади. Чунки асарда аник саналар, жой ва одамлар, табиат муъжизалари - хайвонот ва наботот сирлари битилганки, бу асарни битишнинг узи муаллифнинг катта сабр-токат сохиби эканлигини курсатиб туради. Шу билан бирга, эътибор берилса, асарда Бобур рухининг накадар пок, зехни юксак даражада уткир эканлиги намоён булади. Масалан, мавзуга доир бир мисол келтирамиз: «Исфаранинг бир шаръисида жануб сори пушталарнинг орасида бир парча тош тушубдур. «Санги оина» дерлар, узунлиги тахминан ун царич булгай, баландлиги баъзи ери киши буйи, баъзи ери кишининг белича булгай, ойинадек уар нима мунъакис булур» [2, 7-бет] таърифида тугридан-тугри жанггу жадаллар билан кетаётган Бобурда тошга нисбатан саркарда синчиковлиги акс этса, тошнинг жойлашуви таърифи оркали унинг жугрофия илмидан хабардор эканлиги намоён булади.

Бобур Фаргонада Шайбонийхондан енгилгач, бир мунча вакт тожу тахтдан махрум булиб, Сух ва Хушёр (тоглар орасида жойлашган Циргизистон билан чегарадош уозирги Сух цишлоцларидан бири) тогларида кун кечиришининг боиси Сух, айникса, Хушёр душмандан химояланиш учун стратегик жихатдан кулай жой хисобланади. Бу хакда географ олим Х.Хдсанов куйидагича фикр билдиради: «Бобур Самарканд-Карши оркали Х,исорга юриши мумкин булмаган, чунки Шайбонийхон йулини тусиб куйган. Самарканд-Зарафшон водийси оркали юриши хам хавфли булган. Бу ерларда Шайбонийхон тарафдорлари хукмронлик килган. Мирзо Бобур Фаргона водийсидан охирги марта кетганида баланд тоглар (Олай ва Коратегин)дан ошиб, Мастчох кдшлогидан Гарм ва Обигарм оркали Х,исор водийсига тушган булиши мумкин». [3, 15-бет] Чунончи, Архиён якинидаги маглубиятдан сунг Мирзо Бобурга факат Сух томон оркалигина Фаргонани тарк этиш чораси колган эди. 1871 йил Кукон хонлигига ташриф буюрган рус олими А.П.Федченко хам Сух кишлокларида булиб, бу ерларнинг хар томонлама хавф-хатардан холи жой эканлигини кургач, куйидагиларни келтириб утади: "Мен Куконда булган вактим Сухда хон томонидан кургон курилганлигини айтишди. Шу кургонлардан бири хакида эшитганим шу булдики, кургон одам чикиб булмас баланд коя устида бино килинган экан... Яна шуни маълум киламанки, Сухнинг юкори кисми деярли хар томонлама тоглар билан уралган булиб, Чичиктов тарафдан юриш жуда хавфли. У хам булса, Сухнинг куйи томонига олиб борувчи йулдир. Шавкатли Бобур хам тожу тахтдан махрум булган кезлар Сух тоги ва Хушёр худудида бир йилга якин яшириниб юрган экан" [4, 160 бет]. А.П.Федченконинг ушбу маълумотидан шу нарса маълум буладики,

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

Mup3o Boöyp 6y epgapHu arnarn ynyH öe^rora TaHgaMaraH эgн. BuHoöapuH, CyxHuHr MKppu kucmh Ba Xymep KumgoFu gymMaH TatK^ugaH öepKuHum ynyH ^yga Kygafi ®:ofi эgн. KogaBepca, Cyxga KyH Kenupum xaM y3ura xoc TOMOHnapn MaB^yg: oBgaHaguraH ^orooTgap Kyn, cyBgapu Ma3agu, xaBocu T03a... ffly öugaH öupra, ^yga KaM эxтнмog öugaH Boöyp "xap HHMa"HHHr aKCHHH KypcaraguraH CaHru OHHa, atHu ofiHa Tomga y3 Kega^aru Ba TaKgupuHu Kypum ynyH öopraH, geö afiTum MyMKHH. .HeKHH Tapuxufi MaHöagap Boöyp cyxguKgap öugaH amaeTraH BaKT CyxHHHr Tyg KHmnoFHga CaHru OHHa geö aragyBnu Tomra gyn KegraHguru, öy Tom Kena^aKgaH öamopaT öepyBnu Tom öygraHguru ynyH xaM y yзннннг Kega^arugaH xaöap TonraHguru xaMga yHga aHa To^y TaxTra yMug yfiroHran, KymuH Tyngaö Koöygra ropum KugraHguru Ba y epgaH X^HgucTOHHu 3aöT этгaнgнгн TatKuggaHagu.

^apxaKKKaT, Cyx Maxaggufi axogucu MyKaggac geö öugraH, ropT öomura ^agoKar KegraHuga eKu Mycuöar ogaMgapHu TapK этмafi KyfiraH nafiTgapu Magag cypaö uhtu^o Ku^raH, MyxuMu, "xap HuMa"HuHr aKcu KypuHraH Myt^roaBufi Tom -"CaHru ouHa" Boöyp xaeTu Ba TaKgupuga öypugum acagumura caöaö öygraH. TomHuHr cupgapugaH aHa öupu my эgнкн, öeMop Keguö Tomra cyfiKagca, gapggaH ^opuF öygraH. X,arro xafiBoHgapHuHr xaM öupop ^ofiu muKacT eTca, my Tomra Keguö Ty3agap экaн. fflyHuHr ynyH xaM cyxguKgap yHu "cupgu Tom" geö xaM aramraH. TomHuHr aHa öup cupgu tomohu myHga экaнкн, yHga $aKar noK uHcoHgapruHa y3 aKcuHu Kypa ograH. Boöyp Mup3o xaM Tymuga Ba Maxaggufi axogugaH эmнтгaн CaHru ouHaHuHr oggura Keguö, yHra Ha3ap cograH gaM yHga To^y TaxTgaH moxpHa guöocgap öugaH yTupraH cyparu HaMoeH öyguögu. fflyHgaH cyHr Mup3o Boöyp TaHrpura öexucoö myKpoHagap afiTuö, opTra KafiT^gu Ba my 3afigga Koöyg capu paBoHa öyguö, aHa xyKMgopguKHu Kygra кнpнтнögн [3, 13-6eT].

fflyHu afiTuö yTum ^oroKM, Tapuxga CymoH Boöyp öugaH öofhuk aHa öup Hena Tomgap MaB^yg öynuö, öy Tomnap xaM Boöyp Mup3o yMpuHu caprapgoHnuKgaH KenraH gaBpu xaKuga xuKoa Ku^agu. ^tHu 1501 fiunu Boöyp Mup3o y3oK gaBoM этгaн KaMangaH cyHr CaMapKaHgHu Tamnaö nuKKan, öup Hena ofi MoöafiHuga capcoH-caprapgoHnuKga yMp KenupraH. Yma Ke3nap y MacTnox, KumnoFugaru KafipoKTomra metpufi MucpanapHu yfiuö e3gupraH эgн. Boöyp Mup3ora Terumnu Ma3Kyp KafipoKTomHu KefiuHHanuK 1953 fiunga Axpop MyxTopoB Maxannufi axpnuHuHr epgaMuga u3naö Tonumra Myaccap öyngu. TomHuHr xa^Mu 51x45x16 cm öynuö, cunnuKgaHraH W3acu 20x30 cm hu Tammn Ku^raH. Tomga nuHgaH xaM Boöyp Mup3o Tapa^ugaH yfiuö eзgнpнgгaн metp Ba yHuHr Taruga «xaTHH e3gH Boöyp, xh^phh 917» geraH e3yB xaM TymupugraH эgн. X,o3upga эca Ma3Kyp Tom to^mkuctoh ^aBgar Apxeogorua My3efiuga caKgaHMoKga.

TaHuKgu oguM C.KopaeBHuHr Kegrapumuna, MacTnoHuHr obhu Ba ^HruapuK KumgoKgapu opacugaru gapaga «BoöypxoH TaxTu» geraH öomKa öup Karra accu Tom

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

хам бор. Ривоятга кура, Бобур Мирзо шу ерда тухтаб утаётганида ана шу тошда утириб дам олган экан. Ушандан буён ушбу тош мукаддас тошга айланган.

Бобур Мирзонинг Мастчохда тошга битган байтлари Сухдаги у билан боглик афсонанинг хакикатга якин эканлигини исботлаётгандай туюлади. Темурийлар салтанатининг пойтахти Самаркандни олиб, сунгра уни бой бериб, дунё неъматларидан воз кечиб, тоглар ичида хаёт кечирмиш Бобур Мирзога хос хусусият эди. Аммо унинг метин иродаси хар кандай огир шароитда хам, инсон боласи дош бера олмайдиган фожеалар суронида хам, шавкатли саркардага панд бермади. Халкимизда «Афсонанинг замирида хакикат ётади» деган накл бор. Назаримизда, Сухдаги Санги оина билан боглик афсоналарнинг замирида чин хакикат яширингандек. Бинобарин, бир неча асрлар утган булишига карамай, махаллий ахоли уртасида Бобур Мирзо билан боглик афсонанинг сакланиб колганлиги бизни афсоналарга хар доим атрофлича ёндашишимиз зарурлигини талаб килади: "Санги оина" афсонами, хакикатми? Яна шу саволни берган холда, куйидаги хулосага келиш мумкин булади: бу мукаддас заминда яшаб утган улуг зотлар тугрисида суз юритганимизда, биз улар тугрисида куплаб афсона ва ривоятларга дуч келамиз. Афсуски, бу афсоналарни баъзи бировлар курук уйдирма гаплардек кабул киладилар ва бошкаларни хам бу афсоналарга ишонмасликка ундайдилар. Аммо, айтганларидек, афсона хар кандай далилдан хам тарихийрокдир.

Тарихчи У.Суфиевнинг кайд этишича, Дехвайрон ва Суратии Тул тогларидан топилган тошга битилган суратлар бу ерда одамлар жуда кадимдан, яъни Тош асри (палеолит, сезолит ва неолит)дан бошлаб яшаганлигидан далолат беради [5, 44-бет].

Куръони каримда «У жой (жаннат)да кунгиллар тилайдиган ва кузлар лаззатланадиган барча нарсалар бордир» дейилганидек, дархакикат, Сух узининг кадимийлиги билан тарихчиларни, стратегик кулайлиги билан шохларни, антикувар наботот ва хайвонот олами билан биологларни, жаннатмонандлиги билан эса шоирларни узига мафтун этиб келганлигини куйидаги шеърий мисралар билан хам тасдиклаш мумкин:

Хазрати Алининг цадами етган

Кщуща овози оламни тутган,

Ровийлар тарихга Сух дебон битган,

Махмуд Газнавийнинг цалбин ром этган,

Бобур Мирзо кунгил узолмай кетган,

Исминг юрагимда ловуллаган чуг,

Муцаддас тупрогим жаннатмонанд Сух.

(Ицбол Мирзо. "Жаннатмонанд Сух " мадуияси, 3, 29-бет)

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

"Бобурнома"нинг дастлабки сахифалари 1494 йил вокеалари, Фаргона вилоятининг тасвири билан бошланади. Муаллиф Исфара вилояти хакида суз юритар экан, Мовароуннахрнинг Шайбонийхон томонидан эгалланиши тарихига тухталади: "Мухаммад Шайбонийхон Султон Махмудхон била Олачахонга шикаст бериб, Тошканд ва Шохрухияни олгон махалда, ушбу Сух била Хушёр кухпояларига келиб, бир йилга ёвук танкислик била уткариб, Кобул азимати килдим" [2, 7-бет].

Форсий тилдаги иккинчи «Бобурнома» дейишимиз мумкин булган «Тарихи Рашидий» асарида хам Бобур Мирзонинг сиёсий шароитни урганиш учун Сух ва Хушёрда бир йил азоб-машаккатда кечирган кунлари бир хадис далолати билан шундай берилган: «Подшох Фаргона жанубидаги тогларга кетди ва куплаб кийинчиликлар, машаккатларни бошдан кечирди. Подшохнинг онаси хам хамрох эди. Подшох мулозимларининг купчилиги ахли аёллари билан кучмокда эди. Муминларнинг имоми, яхшиларнинг яхшиси, мусулмонларнинг амири Х,азрат Али (Аллох унинг юзини иймон нури билан ёритсин) бундай деган экан: «Х,азрат Пайгамбаримизнинг сузларига кура: «Сафар - дузахнинг бир парчасидир». Маккор фалакнинг зулмкорлигига кура, хар бир азиз ва гавхар каби пок кишилар учун тайёрлаган жафокорлиги ва душманлиги, хорликка солишлари канча булса, уларнинг хаммаси ана шу сафарда Бобур Подшохнинг ва унинг сафдошлари бошларига ёгилди» [6].

Ушбу вокеалар Хуршид Давроннинг "Самарканд хаёли" асарида куйидагича изохланади: "Бобур Мирзо Сух томонларда бир йилча саргардон умр кечириб, сунг бир ховуч йигитлари билан тог ошиб, дарё кечиб Кобил томонларга бош олиб кетди. У манзилни мулжаллаб бораркан, на уйкусида, на унгида халоват топарди. Кеча-ю кундуз йул босиб, от устида тебранганча Мир Алишер Навоийнинг бир байтини огзидан куймай, кайта-кайта такрорларди:

Мацсуд топилса яхши, йуцса нетайин, Бошимни олиб цай сори эмди кетайин?.. "Максуд топилса яхши, - деб пичирларди унинг толикишдан окарган лаблари, - максуд топилса яхши..." Алам билан айтилаётган бу сузлар унинг ичида кучли кийнок жо эканидан дарак берарди. Дилини уртаётган фожиага - ватандан "бош олиб кетмокка" Бобур Мирзо рухан тайёр эди".

Пиримкул ^одировнинг "Тилидан айрилган халк маънавий Ватанидан жудо булади" номли маколасида эса Сух ва ^ушёрда Бобурнинг кувгинда икки йил юрганлиги алохида таъкидланади. «Бобурнома»да номлари зикр этилган, Бобурга яхшилик килган сухлик одамлар кейинчалик Бобурни йуклаб ^индистонга борганлиги, ундан катта эъзоз курганликлари тарихий факт сифатида кайд этилади хамда катта эхтимол билан уларнинг авлодлари хамон тириклигига ургу

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

берилади. Ушбу маълумотлар "Бобурнома"да куйидагича изохланади: "...Шанба куни ойнинг олтисида туй булди. Цизилбош ва узбак ва уиндуларнинг элчилари бу туйда бор эрдилар... Яна Андижондин ва бевилоят ва беватан юрган ерларимиз ва Сух ва Хушёрдин келганларга чакманлар ва цумош хилъатлар ва олтундин ва кумушдин, рахтдин, жинсдин инъомлар булди. Цурбон била Шайхнинг навкарларига ва Коумард раоёсиза уам ушбу дастур била иноятлар булди" [2, 323-324-6.].

"Бобурнома"да тилга олинган Сух ва Хушёр кишлоги ахлининг айнан Мирзо Бобурнинг Фаргонадан олис Х,индистонда 1528 йили берган зиёфатида иштирок этиб, кимматбахо совга-саломлар олишларидан Бобурнинг Сух ва Хушёрда утказган пайтларида махаллий ахоли томонидан уз вактида катта хурмат ва иззат курганликларини хулоса килиш мумкин.

Адиб Пиримкул Кодиров тарихчилар олдига Бобур ва Сух билан алокадор мухим бир маъсалани урганиш долзарблигини куяди: "Бобурнинг Сух, ва Хушёрдан Хуросонга кувгин булиши хакида «Тилла бешик» деган машхур ривоят хам яратилган. Унинг бешикда колган угли кейинчалик эл эъзозлайдиган одам булиб етишган, вафот этгач, Кукон якинида махсус макбарага дафн этилган, деган хикоятлар бор. Бу ривоят ва хикоятлар хаёт хакикатига канчалик тугри келишини тарихчиларимиз аникласалар яхши буларди" [7].

Бобурнинг 4 угил фарзанд курганлиги маълум: Хумоюн Мирзо, Комрон Мирзо, Аскарий Мирзо, Х,индол Мирзо. Бирок афсоналарда унинг яна бир угли булгани айтилади. Олтин бешикка солиб ташлаб кетилган чакалокни минг уруги оксоколи топиб олиб, вояга етказади. Ушбу "Олтин Бешик" афсонаси Кукон хонлиги тахтини минг уруги вакиллари эгаллаши учун асос булган. "Олтин бешик" - Кукон хонлигини идора этган минг сулоласининг келиб чикиши хакидаги ривоятга кура, 1512 й. Бобур Самарканддан Фаргона оркали ^индистонга кочади, йулда Бобурнинг хотинларидан бири - Саидофок угил тугади. Кочоклар гудакни каровсиз ташлаб кетишга мажбур булишган. Уни кимматбахо зийнат буюмлари куйилган бешикка ёткизиб, содик хизматкорлардан бирига колдирадилар. У Бобурга гудакнинг такдири хакида хабар бериши керак булган. Бу вактда мазкур жойда узбекларнинг кирк, кипчок, киргиз ва минг уругларининг овуллари бор эди. Ушбу уруг вакиллари болани топиб, унга Олтин Бешик деб ном куйганлар. Бола минг уруги овулига жойлаштирилган. Олтин Бешик вояга етганда халк унга хар бир уругдан (кирк, кипчок, киргиз ва минг) биттадан кизга уйланишга имкон беради. Минг уругидан булган катта хотин унга ёлгиз угил тугиб беради. Унга Тангриёр деб ном куядилар, бошкача килиб Худоёр ёки элок Султон деб атай бошлайдилар. Бобур асарларида Олтин Бешик хакида хеч нарса демаган, замондошлари хам уни тилга олмайдилар. Шу боис бу

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

ривоятни Кукон хонлари уз шажараларини Бобур билан боглаш ва уз хокимиятларини баркарор этиш максадида тукишган, деб хисоблаш мумкин.

Ривоятларга кура, Олтин Бешик 1545 й. вафот этган. Унинг угли Тангриёр кейинчалик Фаргонанинг хукмдори булади, лекин хон эмас, балки бий деб аталади. Бу ном унинг авлодларидан то Олимхонгача берилган. Кукон хонлигининг сунгги хукмфармоси Сайид Мухаммад Худоёрхон Шералихон углининг насаби султон Бобур ва хотини Сайидофок бегимдан тугилган Олтин Бешикхондан бошланганлиги айтилади. Бу насаб Султон Бобурнинг ота-боболари оркали буюк Сохибкирон Амир Темур Курагонга бориб уланади. Утмишдаги купгина муаррихларнинг китобларида бу хусусда анчагина маълумотлар мавжуд. Масалан, Ниёзмухаммад ибн Авазмухаммаднинг «Тарихи Шохрухия», Мирзо Олим Мушрифнинг «Ансобу-с-салотин ва тавориху-л-хавокин» («Султонларнинг насаблари ва хоконларнинг тарихи»), Мухаммад Солих Тошкандийнинг «Тарихи жадидаи Тошканд» («Тошкентнинг янги тарихи»), Фозилбек Отабек углининг «Мукаммали тарихи Фаргона», Мухаммад Аминбек Худоёрхон углининг «Фаргона музофоти хонлари хусусидаги вокеотлар», рус тарихчиси Владимир Наливкиннинг «Краткая история Кокандского ханства» («Кукон хонлигининг кискача тарихи») асарлари шу жумлага киради.

Юкорида номлари зикр этилган муаррихлардан анча илгари яшаб утган баъзи нуфузли муаллифлар хам бу фикрни таъкидлаганлар. Масалан, Амир Умархон уз девони дебочасида: «Бу ошуфта тасвидот роцими ва бу паришон абёт нозими андоц баёни уол ва шаруи мофилбол цилурким, вужудим гулбуни Темур Курагон гулистонини шажарасини самарасидур, асолат бустонида иззат бауорининг обу уавоси тарбияти бирла бош чекиб, нашъу намо пайдо цилди ва хилцатим ниуоликим, Бобур Султон чаманининг навбодасидир [8, 19-бет]» дея бу хакикатни тарих учун накшлаб колдирган булса, Хоннинг тогаси Рахмонкули оталикнинг кизи ва завжаи мухтарамаси Нодирабегим хам уз газалларида бу фикрни такрорлаганини курамиз. Чунончи бир газалида у: Саёдат хонадони шоу Бобур насли покиман,

Худоё, раумат айла жумла авлоди изомимни,- байтини битиб, уз устози фикрларини давом эттирганлиги маълум [9, 150-бет].

Айни вактда бу фикрларни рад этиб, «Олтин бешик» вокеасини ривоят деб хисобловчи тадкикотчилар хам оз эмас. «Олтин бешик»ни ривоят эмас, балки хакикат, деб билувчилар хам бор [10]. Хуллас, биз суз юритган Мирзо Бобур хаёти хам шундай афсоналарга бой булиб, кадимий битикларимизда айтилганидек: "Бул уикоят агарчи афсона тусида эрса-да, ул уацицатдан йироц эмасдур ".

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Адабиётлар:

1. Алламбергенов А.Ж. Тарихий романларда тарихий хакикат ва бадиий талкиннинг синтези (К.Мамбетовнинг тарихий асарлари мисолида). НДА. Т., 2012.

2. З.М.Бобур "Бобурнома" Т.: "Юлдузча", 1989. -Б. 367.

3. Хдким Суфий. Сух тумори. Т.: Янги аср авлоди. 2007. - Б. 221.

4. Федченко А.П. Путешествие в Туркестан. Москва, 1875. - Б. 160.

5. Суфиев У. Дехвайрон андар Сухи бостон. Т.: Навруз, 2011. - Б. 143.

6. Мирзо Мухаммад Хдйдар. «Тарихи Рашидий». Шинжонг халк нашриёти, Урумчи, 2007. Вахоб Рахмонов, Янглиш Эгамовалар таржимаси. http://e-tarix.uz/milliyat-insholari/194-tarixi-rashidiy.html

7. ]"Ёшлик" журнали, 1989 йил, 5-сон. Изох: Пиримкул Кодиров билан Шукур Содик сухбати: http://ziyouz.uz/index.php?option=com_content&view=article&id=6815:2014-10-18-05-50-45&catid=501:2013-05-20-06-46-09&Itemid=123

8. Амирий. Девон. Т., «Фан», 1972.

9. Пулатжон Каюмов. Тазкираи Кайюмий. Т., 1998.

10. Каранг: Шариф Юсупов: Худоёрхоннинг вафоти. http://e-tarix.uz/maqolalar/489-maqola.html

11. ALL, C. W. T., DUSMATOV, H., QATAR'S, T. T., KYIV, W., GOLD, K. W. N., NATIONALS, K. W. S., & WULANCHABU'S, H. E. (2015). OF CONTENT.

12. Дусматов, Х. Х. (2017). Об узбекском искусстве аския. Балтийский гуманитарный журнал, 6(1 (18)), 36-40.

13. DUSMATOV, H. X. (2021). EXPRESSION OF THE UZBEK NATIONAL WORD GAMES IN ADVERTISING TEXTS. THEORETICAL & APPLIED SCIENCE Учредители: Теоретическая и прикладная наука, (11), 876-882.

14. Дусматов, Х. Х. (2022). ХОЖИБОЙ ТОЖИБОЕВНИНГ СУЗ УЙИНЛАРИ ХОСИЛ КИЛИШ МАХ,ОРАТИ ХАКИДА. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(9), 641-646.

15. Хдитбоевич, Д. Х. (2022, September). СУЗ УЙИНЛАРИ-ЛИНГВИСТИК МУАММО СИФАТИДА. In INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE" INNOVATIVE TRENDS IN SCIENCE, PRACTICE AND EDUCATION" (Vol. 1, No. 1, pp. 5-9).

16. Хдитбоевич, Д. Х. (2022, September). СУЗ УЙИНЛАРИНИНГ УРГАНИЛИШИ. In INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE" THE TIME OF SCIENTIFIC PROGRESS" (Vol. 1, No. 1, pp. 4-9).

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 2 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

17. Дусматов, (2022). УЗБЕК МИЛЛИЙ СУЗ УЙИНЛАРИНИНГ АЙРИМ ХУСУСИЯТЛАРИ. INNOVATIVE DEVELOPMENT IN THE GLOBAL SCIENCE, 7(5), 5-9.

18. Dusmatov, H. H. (2022). STUDY OF JOKES AND THEIR TEXTUAL CHARACTERISTICS. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(08), 8285.

19. Xaitboyevich, D. H. (2022). ABOUT SOME LINGUISTILISTIC FEATURES OF THE TEXT OF UZBEK NATIONAL ANECDOTES. Gospodarka i Innowacje., 27, 56-59.

20. Dusmatov, X. H. (2022). About Uzbek National Word Games. Vital Annex: International Journal of Novel Research in Advanced Sciences, 1(3), 57-62.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.