Научная статья на тему 'БОБУРНИНГ ТИЛ БИЛИМИ БОРАСИДАГИ ҚАРАШЛАРИГА БИР БОҚИШ («БОБУРНОМА» МИСОЛИДА)'

БОБУРНИНГ ТИЛ БИЛИМИ БОРАСИДАГИ ҚАРАШЛАРИГА БИР БОҚИШ («БОБУРНОМА» МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
334
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзбек классик адабиёти / мемуар асар / хатт-и бобурий / ёзма адабий тил / туркий тил / чиғатой тили / жой отлари этимологияси / китобат иши. / Uzbek classical literature / memoir / Babur's alphabet / written literary language / Turkic language / Chagatay language / etymology of toponyms / book art.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Қосимжон Содиқов

Заҳириддин Муҳаммад Бобур улуғ ҳукмдор, ажойиб саркарда, беназир адиб ва тарихчи, адабиётшунос, мусиқашунос бўлиши билан бирга, кучли тилшунос ҳам эди. Бобурнинг тилшуносликка оид махсус асари йўқ. Шундай эса-да, олим «Бобурнома» асарини ёзар экан, ора-орада айрим жой отларининг этимологияси ҳақида фикр юритади, уларнинг тарихий отлари ҳақида маълумот беради. Асарда муаллиф туркий тилнинг бой имкониятларидан унумли фойдаланган. «Бобурнома» тарих, классик адабиёт ва туркий ёзма адабий тилининг ажойиб асаридир. Буларнинг бари тил билими соҳасида Бобур кучли билим эгаси, ўткир тилчи олим эканини англатиб туради. Ушбу мақола Бобурнинг тил билими соҳасидаги қарашларига бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A LOOK AT BABUR'S VIEWS ON LINGUISTICS (IN THE EXAMPLE OF "BABURNAMA")

Zahiraddin Muhammad Babur was a great ruler, a magnificent commander, an incomparable writer and poet, historian, literary scholar, and also a connoisseur of the Turkic language. Babur did not have a special work on linguistics. Despite this, in his work "Baburname" the scientist often explains the etymology of some toponyms and provides information about the historical names of this area. The author used all the riches of the Turkic language. "Baburname" is a unique monument of history, classical literature and the Turkic written and literary language. All this indicates that he was a major specialist in linguistics. This article is devoted to the linguistic knowledge of the great figure.

Текст научной работы на тему «БОБУРНИНГ ТИЛ БИЛИМИ БОРАСИДАГИ ҚАРАШЛАРИГА БИР БОҚИШ («БОБУРНОМА» МИСОЛИДА)»

БОБУРНИНГ ТИЛ БИЛИМИ БОРАСИДАГИ ЦАРАШЛАРИГА БИР БО^ИШ

(«БОБУРНОМА» МИСОЛИДА)

ТИЛШУНОСЛИК

ЦОСИМЖОН СОДЩОВ

филология фанлари доктори, профессор, ТДШУ https://doi.org/10.37547/ot/vol-01issue-02-05

Аннотация. Зацириддин Муцаммад Бобур улуг цукмдор, ажойиб саркарда, беназир адиб ва тарихчи, адабиётшунос, мусицашунос булиши билан бирга, кучли тилшунос цам эди. Бобурнинг тилшуносликка оид махсус асари йуц. Шундай эса-да, олим «Бобурнома» асарини ёзар экан, ора-орада айрим жой отларининг этимологияси цацида фикр юритади, уларнинг тарихий отлари цацида маълумот беради. Асарда муаллиф туркий тилнинг бой имкониятларидан унумли фойдаланган. «Бобурнома» тарих, классик адабиёт ва туркий ёзма адабий тилининг ажойиб асаридир. Буларнинг бари тил билими соцасида Бобур кучли билим эгаси, уткир тилчи олим эканини англатиб туради. Ушбу мацола Бобурнинг тил билими соцасидаги царашларига багишланган.

Таянч суз ва иборалар: узбек классик адабиёти; мемуар асар, хатт-и бобурий; ёзма адабий тил, туркий тил, чигатой тили; жой отлари этимологияси; китобат иши.

Аннотация. Захираддин Мухаммад Бабур был великим правительем, велеколепным полководцем, несравнивым писателем и поэтом, историком, литературоведом, также знатаком тюркского языка. У Бабура небыло специальное произведение по языкознанию. Несмотря на это, в своем произведение «Бабурнаме» учёный часто разясняет этимологию некоторых топонимов и даёт сведения о исторических названиях этой местности. Автор использовал всеми богатствами тюркского языка. «Бабурнаме» является уникальным памятником истории, классической литературы и тюркского письменно-литературного языка. Всё это свидетельствует о том, что он был крупным специалистом по языкознании. Данная статья посвящена языковедческим знаниям великого деятелья.

Опорные слова и выражения: узбекская классическая литература; мемуарное произведение; алфавит Бабура; письменный литературный язык, тюркский язык, чагатайский язык; этимология топонимов; книжное дело.

Abstract. Zahiraddin Muhammad Babur was a great ruler, a magnificent commander, an incomparable writer and poet, historian, literary scholar, and also a connoisseur of the Turkic language. Babur did not have a special work on linguistics. Despite this, in his work "Baburname" the scientist often explains the etymology of some toponyms and provides information about the historical names of this area. The author used all the riches of the Turkic language. "Baburname " is a unique monument of history, classical literature and the Turkic written and literary language. All this indicates that he was a major specialist in linguistics. This article is devoted to the linguistic knowledge of the greatfigure.

Keywords and expressions: Uzbek classical literature; memoir; Babur's alphabet; written literary language, Turkic language, Chagatay language; etymology of toponyms; book art.

Кириш. Узбек классик адабиёти ва эски узбек ёзма адабий тили, узбек тарихнавислиги ривожида Зах,ириддин Мухдммад Бобур (Zahiruddin Muhammad Babur padsah ibn-i 'Umarsayx mirza ibn-i Sultan Abu-Sa'id mirza Kóragan ibn-i Sultan Muhammad mirza ibn-i

Miransah mirza ibn-i Temürbeg Kóragan)нинг хизматлари бенихоя улуг. У утмишда улуг хукмдор ва саркарда, буюк адиб, машхур тарихчи, адабиётшунос ва тилшунос, ажойиб санъатлар эгаси сифатида из колдирган.

Таникли тазкиранавис Хасанхожа Нисорий «Музаккир-и ахбоб» тазкирасининг уткинчи жахондан мангулик мулкига кучган чигатой султонларига багишланган булимида Захириддин Мухаммад Бобурни хурмат билан ёдга олиб, шундай ёзган эди: «Чигатой султонларининг энг сараси ва зур шижоатлиси эди. Шамшир зарби билан Мовароуннахр мамлакатларига эга булиб, уни саклаб колишда куп саъй-харакатлар ва жонини аямай, жахду жадаллар курсатди. Мардона тукнашувлар килди, аммо такдир укига тадбир калкони дош бера олмагач, бирор натижа чикара олмади. ... Мулк кулдан кетгач, таб тутиси хинд шакаристонига майл билдириб, денгиз мавжли эътиборини Хиндистон мамлакатларини эгаллашга сарф килиб, коронгулик улкасини куёш ёгдули киличи шуъласи нурлари билан чарогон этиб, хумоюн толе туфайли мухолиф лашкарига шикаст етказиб, феруз бахт билан шохликнинг феруз тахтига хазрат Дехлида комрон ултурди» (Нисорий 1993,51-52).

Бобурнинг Урта Осиёда Темурийлар салтанати (яъни Temür-begniq yurtí - В^251)ни мустахкамлашга булган урунишлари, жангу жадаллари зое кетган эса-да, уз олдига куйган эзгу максади ва улуг ишларини Хиндистонда юзага чикарди.

Бобур хаётининг катта бир кисми жангу жадаллар, давлат ишлари, халк ташвиши билан боглик холда кечган булишига карамай, бадиий адабиёт, илмий сохаларда хам мисли курилмаган ютукларга эришди. У бутун ижодий фаолиятини туркий адабиёт ва унинг равнаки, уз она тилисининг ривожига багишлади, тарихнавислик, бадиий адабиёт, адабиётшунослик, диншунослик, мусика илми, харб иши сохаларида ажойиб ва тенги йук асарлар ёзди. «Бобурнома» (ёки «Вакое», «Бобурия», «Тузук-и Бобурий») асари улуг олимнинг куп йиллик мехнати, ижтимоий-сиёсий хаётга булган карашларининг хулосаси сифатида яратилган.

Афтидан, Бобур йигитлик чогларидан ёндафтар тутиб, курган-кечирганлари, тарихий вокеалар, мухим ходисаларни ёзиб юрган. Тинч хукмдорлик даври бошлангач, уларни тахрир килиб, мемуар асар тузган. Бундай фикрга келинишининг сабаби шундаки, «Бобурнома»даги маълумотлар шу кадар аник ва равшан, буларни хотирада саклаб, кейинчалик когозга туширишнинг имкони хам йук. Х,атто баъзи вокеалар кунма-кун баён килинган.

«Бобурнома» уша замондаёк хукмдорнинг буйруги билан форсийга таржима килинган эди. Асарни кучирган котибнинг китоб охирида келтирган маълумотида бу хакда шундай битилган: Usbu kitab-kim, Baburiyadur, Bayramxann'i oyl'i Mirzaxanya buyurdi'lar-kim: Türkídin farsíya keltürgil-kim, türkí bilmayan xalayiqqa asan bolyay (БН.356).

Бобур куллаган туркий ёзма адабий тил

Бобур уз давридаги Фаргона, Мовароуннахр ва Хуросон туркий улусини türk, унинг тилини эса türki, türki til деб атаган. Жумладан, Андижон халки ва унинг тили хакида суз юритиб, ёзади: Eli türkdür. Sahri'-vu bazari'si'da tükí bilmas kisi yoqtur (BN.5).

Ёки Бобур Хусайн Бойкаро давридаги Хирот адабий мухитини таърифлар экан, Алишер Навоийни тилга олиб, ёзади: 'Alí-Ser-beg naziri yoq kisi edi. Türkí til bila ta se'r ayti'pturlar, hec kim anca kóp va xob aytqan emas (BN.355).

Ёки Султон Хусайн мирзо таърифида: Tab'-i nazm'i bar edi. Devan ham tartib qi'li'p edi. Türkí aytur edi. Tahallus'i Husayní edi, деб ёзади Бобур (BN.341).

«Бобурнома»да türk сузининг бошка маънолари хам ишлатилган; уларни «халк, улус; кишининг кавми» англамидаги türk билан кориштирмаслик керак.

Масалан, Бобур амакиси Султон Ахмад тугрисида суз юритар экан: Hec nimärsä oquyan emäs edi, 'ami edi. Bävujüd-kim, sahrda ulyanip edi. Türk va sada edi, деб ёзади (BN.37). Бу уринда türk сузи «содда, оддий» маъносидадир.

Ёки Бобур куллаган türk сузининг бошка бир маъносига эътибор килинг: Yana islim Barlas edi. Türk kisi edi (BN.361); Yana Tegri-berdi Samanci edi. Türk-u mardana va qilicliq yigit erdi (BN.365); Yana Amir 'Umar-beg edi. ... Mardana-vu türk va yaxsi kisi edi (BN.365). Бу жумлаларда türk сузи «жасур, мард» маъносида келган. Буни унинг mardana сузи билан жуфт холда келгани хам тасдиклаб турибди: mardana-vu türk бирикмаси - «мард ва жасур» дегани.

Türk сузининг бу маъноси кадимги туркий битигларда хам учрайди. Жумладан, Иккинчи турк хоконлиги даврида яшаб утган юрт эгаларидан бири Билга хоконни сифат ва унвонлари билан türk Bilgä qayan деб айтилган; бу уриндаги türk «кудратли; жасур» деган маънодадир: türk Bilgä qayan - «кудратли / жасур Билга хокон» (Содиков 2004,66-72).

Бобур узининг бошка асарларида хам уз халки ва она тилисига нисбатан türk, türki, türki til атамаларини ишлатган.

Масалан, аруз илмига багишланган «Мухтасар» асарида «туркий улус, халк» маъносида türk сузини куллаган:

Олим туркий шеъриятдаги туюк хакида суз юритар экан, moyul xanlari bilä türk salatininig majalisida tuyuqnig köp istihäri bar ekändür, деб ёзади (Мухтасар.138a,13-138b,1).

Ёки: Bu vazn türk arasida qosuqqa mavsumdur (Мухтасар. 132a,13).

Бобур асарда türk сузи билан бир каторда atrak (араб. jjI) сузини хам ишлатган (Мухтасар. 146b,13).

Ёки Хайдар Хоразмий асарини тилга олар экан, шоирнинг туркийгуй эканлигини таъкидлаб утади: Mavlana Xaydar Xvarazmi türktgöynig «Gulsanu-i-asrar»idur деб ёзади Бобур (Мухтасар.165Ь,11-12).

XV-XVI юзйилларда бутун Мовароуннахр халки ва тилига нисбатан türk, türkcä, türki сузлари билан бир каторда ciyatay ~ cayatay атамаси хам кулланган: юртини, элини Ciyatay ~ Cayatay, Ciyatay ~ Cayatay eli / diyari, халкини ciyatay ~ cayatay ulusi, ciyatay ~ cayatay xalqi, унинг тилини эса ciyatay ~ cayatay tili дейилди.

Ургулаш уринлики, ciyatay ~ cayatay tili атамаси, асосан, туркий ёзма адабий тилга нисбатан кулланган.

Алишер Навоий хам уз асарларида ciyatay ~ cayatay атамасини ишлатган. «Фавойиду-л-кибар»да кечган газалларнинг бирида шундай байт бор:

Navayi istä mazahirda cehra-i maqsüd,

'Arab-u gar ciyatay, yoqsa türkmän-u xalaj (FK.211a,6).

Бу байтда ciyatay деганда «халк, улус» кузда тутилади.

Навоий cayatay xalqi атамасини хам ишлатган. У «Мезону-л-авзон» рисоласида tuyuy, qosuq сингари туркий шеър улчовлари хусусида хабар берар экан, ёзади: Yana türk ulusi, bataxsis Cаyatay xalqi ara saye' avzan-kim, alar surudlarin ul vaznlar bilä yasap, majalisda ayturlar (MA.275b,25-276a,1).

«Мезону-л-авзон»да Навоий türk tili атамаси билан ёнма-ён cayatay lafzi атамасини хам куллаган: Türk tili bilä qalam surdum va har necük qäidada-kim, ma'ni abkäriya ziynat-u äräyis körgüzüp erdilär, cayatay lafzi bilä raqam urdum. Andaq-kim, bu maökür bolyan til-u lafz binäsidur, hec näzimya bu dast bermäydür va hec räqimya bu muyassar bolmaydur (MA.269b,6-8).

Бобур ciyatay сузини cayatay деб ишлатган, чунки асар кулёзмасида бу сузни ёзганда cim дан кейин yayn келади: Cayatay-xan (j1i (BN.Fac-simile.12.11); cayatay xanlari (

^j^Ai) (BN.Fac-simile.13.6-7).

Бобур уз асарида cayatay xanlari (BN.11) сузини ишлатса-да, Фаргона, Мовароуннахр ва Хуросоннинг туркий улуси ва унинг тилига нисбатан türk; türki, türki til сузларини куллаган. У хам умумхалк тили, хам ёзма адабий тилни кузда тутиб, шундай йул тутган куринади.

Бобур «халк, улус» маъносида sart атамасини хам ишлатган. У Маргинон ( jljji j^Maryinan - BN.Fac-simile.7.11), яъни Маргилон касабаси тугрисида суз юритар экан, eli sarttur деб ёзади (BN.7). Исфара хакида эса, eli tamam sart vafärsigöydur деб ёзади (BN.7). Бу уринда sart деганда хунармандчилик, богдорчилик ва дехкончилик билан шугулланувчи утрок ахоли, яъни туркийлар ва тожиклар кузда тутилган. Асарнинг Порсо Шамсиев тайёрлаган нашрида бу уринда sart va köhidur деб ёзилган (БН.7). Х,аркалай, у фойдаланган нусхада ана шундай ёзилган булуви керак.

Бобур «халк, улус; кишининг кавми» англамида özbeg, özbeg ulusi атамасини хам ишлатган. Лекин бу уриндаги özbeg атамаси Фаргона, Мовароуннахр ва Хуросоннинг туркий улусига нисбатан эмас, кипчок узбекларига нисбатан кулланган. Жумладан, ^осимбек кавчин тугрисида суз борар экан, унинг кадимий Андижон кушин бекларидан эканлигини таъкидлайди, унинг ютуклари хакида ёзади: Bir martaba Käsän navähisini capqan özbegnig keyinicä barip yaxsi basti (BN.27).

Ёки бошка бир мисол. Бобур асарда Султон Махмудхоннинг ^оракузбегим деган хотинидан тугилган Бобохон отли углини эслаб, ёзади: Özbeglär xanni Xöjandta sahid qilyanda, ani va andaq necä närasidani däye' qildilar (BN.39).

Özbegdin elci kelür, özbeg ulusida bu elci zörya mashür ekändür. Özbeg zör kisini «bökä» der emis. Jänibeg der-kim: «Bökämü-sen? Bökä bolsag, kel küräsälig» (BN.41).

Ёки яна: Säh ismä'il özbegni Marvda basqanda Xänzäda-begim Marvda edi (BN.17).

«Бобурнома»да этноним сифатида uyyur сузи хам тилга олинган: Yana bir Abdu-l-karim asrit edi, uyyur edi. Sultän Ahmad mirzä qasida esik-aqa edi (BN.45).

Асарда «халк, улус; кишининг келиб чиккан кавми» англамида qazaq сузи хам ишлатилган: Adik sultän ... qazaq sultänlaridindur (BN.23); qazaq ulusinig xani Qäsimxan (BN.23); qazaq xan va sultänlari (BN.23) сингари.

Бобур уз асарида qazaqliq деган сузни хам куллаган. Мухими, бу суз узагининг «халк, улус» маъносидаги qazaq ка богликлиги йук; у «сарсон-саргардонлик» маъносидадир. Муаллиф узининг сарсон-саргардонликда юрган чогларини qazaqliqlarda деб эслайди (BN.27).

Демак, Бобур даврида Фаргона, Мовароуннахр ва Хуросондаги туркий улус türk номи билан юритилган, унинг тили, яъни Бобур уз асарларида ишлатган ёзма адабий тил эса türki, türki til деб аталган.

Бобурнинг Алишер Навоий асарлари тили хакида

33

ёзган сузлари

Туркий классик адабиёти ва адабий тилининг ривожига улкан хисса кушганлар орасида улуг мутафаккир Алишер Навоийга тенглашадигани чикмади. Бу хакикатни замонасининг пешкадам олими Захириддин Мухаммад Бобур хам тугри англаган эди.

Алишер Навоий асарлари тилининг хозирги узбек шеваларига муносабати хусусида узбек тилшунослари орасида хар турли карашлар юради. Шулардан бири Захириддин Мухаммад Бобурнинг Навоий асарларининг тили хакида айтган сузлари асосида юзага келди. Чунончи, у «Бобурнома»да Фаргона вилоятитинг пойтахти Андижон таърифида ёзади: Eli türkdür. Sahri'-vu bäzäri'sida türki bilmäs kisi yoqtur. Elinig lafzi qalam bilä rästtur. Ne ücün-kim, Mir 'Ali-Ser Naväyini'g musannafäti' bävujüd-kim, Hirida nasvu namä tapi'ptur, bu til bilädür (BN.5; BN.critical.5).

Захириддин Бобурнинг ушбу сузларини рукач килиб, баъзи олимлар Навоий асарлари тилининг асосини Андижон шеваси ташкил этган дея карайдилар (Дониёров 1968). Бошка бир олимлар Навоийнинг Андижонда булмаганлигини важъ килиб, бу фикрни инкор этадилар (Абдуллаев 1968).

Таъкидлаш жоизки, бу уринда Бобур хак. Тарихда Навоий меросига, колаверса, унинг ижодий махоратига холис бахо берганлардан бири хам Бобур булади. Бирок, «Бобурнома»даги маълумотларни, тугрироги, матнни хато тушуниш, нотугри талкин этиш окибатида олимларимиз ичида турли бахслар келиб чикмокда.

Англашилмовчилик матндаги Eliniq lafzi qalam bilä rästtur жумласининг хато талкин этилаётганида. Буни улар «Андижон элининг тили (яъни, шеваси) адабий тил билан мос келади» дея изохлаганлар. Шундай булган такдирда бунинг давомидаги Навоий асарлари хусусида айтилган мулохазалар хам уз-узидан шунга богланади-колади. Уша карашни кувватлайдиган булсак, матнни «Х,иротда юксакликларга эришган Навоий асарларининг тили хам айни шевададир» дея талкин этишдан бошка йул колмайди.

Фикримизнинг исботи учун Бобур айтган уша жумлаларнинг маъносини бир бошдан чакиб курайлик. Эътибор берилса, муаллиф, матнда Фаргона вилояти тугрисида маълумот бера туриб, бу юртнинг халки турклар, тилининг эса туркий тил эканлигини таъкидламокда. Матндаги Eliniq lafzi qalam bilä rästtur жумласи икки хулосага олиб келади:

(1) мазкур жумлада Фаргона (Андижон) элининг лафзи (яъни, туркий тил) ёзма шаклда (бадиий адабиёт оркали) машхур эканлиги таъкидланмокда;

(2) бу жумла мантикан халк тили адабий тилга якин эканлигини хам англатади. Адабий тил тарихида бундай ходиса учраб туради. Масалан, корахонийлар даври адабий тилида кошгар шеваси етакчилик килган. Шундан келиб чикиб, уша давр адабий тили айрим манбаларда käsyar tili ~ käsyari til деб хам аталган. Бобурнинг ёзмаларидан хам уша даврда фаргона шеваси адабий тилга жуда якин эканлиги маълум булади.

Матн тахлилида давом этамиз. Бобур Хирот адабий мактабининг намояндаси булган Алишер Навоий хакида сузлаб, унинг хам асарлари ушбу туркий адабий тилда эканлигини таъкидлайди. Бунинг билан Бобур Навоий асарларининг тилига Андижон шеваси асос булганлигини эмас, балки Фаргона ва Хирот адабий мухитларида ягона адабий тил амал килганини таъкидламокда. Бобурнинг ушбу маълумоти Темурийлар давлатининг барча улкаларида ягона туркий адабий тил (эски узбек адабий тили // «чигатой тили») амал килганига гувох.

Мулохазалардан келиб чикиб, Бобурнинг Фаргона элининг тили тугрисида ёзган сузларини шундай талкин килинса, тугри булади: «Эли туркдир. Шахри ва бозорларида туркий билмас киши йукдир. Элининг лафзи калам билан [ёзма адабиёт тили, ёзма адабий тил билан] мосдир. Не учун-ким [ажабланарлиси], Мир Алишер Навоийнинг таснифлари [асарлари], (унинг узи) Х,ирийда усиб-улгайганлигига карамай, ушбу тилда [яъни Фаргона ва Х,ирот адабий мухитлари учун ягона булган адабий тилда]дир».

Навоий асарларининг тили хакида суз кетганда уни уша кезлардаги мавжуд шеваларнинг бирортасига боглаб куйиш мумкин эмас. У Хуросондагина эмас, бутун Темурийлар салтанатида, Олтин Урда, колаверса, мусулмон турк элларида амал килган адабий тилда ижод килди. У уз ижоди билан темурийлар замонида амал килган бутун бир адабий окимнинг бошида турди, туркий адабий тилга етакчилик килди. Буни «Лисону-т-тайр» асарида унинг узи хам таъкидлаган эди:

Türk nazmïda eu men tartïp 'alam

Äylädim ul mamlakatnï yakqalam (LT.192a,3).

Навоий mamlakatnï yakqalam äylädim деганда уз асарларининг хамма учун тушунарли булган ёзма адабий тилда эканлигини кайд этаётир.

Захириддин Мухаммад Бобур хам, асарларининг катта бир кисми ^индистонда эканлиги чогида яратилган эса-да, ана шу ёзма адабий тилда ижод килди.

Бобур айрим жой отларининг келиб чикиши, тарихий отлари т^рисида

«Бобурнома»да муаллиф тарихий вокеаларни баён этар экан, куплаб жой отлари, сув отларини хам тилга олади. ^изиги шундаки, Бобур улар хакида сузлар экан, билимли тилшунос, зукко олим сифатида, айримларининг этимологияси - келиб чикиши, тарихий отлари, улар билан боглик ривоятларга хам тухталади.

Жумладан, Фаргона вилоятининг касаба, кендлари хакида суз юритиб, Конибодомга хам таъриф беради; Бобур уни Känd-i-bädäm дейди (царанг: BNFac-simile.9.13 ). Демак,

хозирги Конибодом уша кезлар шундай аталган экан.

У ёзади: Känd-i-bädämdur. Agarei qasaba emäs, yaxsïyïna qasabaeadur. Badamï yaxsï bolur. Bu jihattïn bu ismya mavsümdur (BN.9).

Умаршайх мирзонинг вилояти тугрисида сузлар экан, ёзади:

Faryäna viläyati edi va Xöjand va Ora-tepä-kim, asl-i atï «Usrüsna»dur, «Usrüs» ham derlär. Xcjandnï ba'di dähil-i Faryäna tutmaslar. Sultan Ahmad mirzä-kim, Taskändgä moyul üstigä barïp, Cïr suyï yaqasïda-kim, sikast taptï. Ora-tepäda Häfizbeg dolday edi, ('Umar-sayx) mirzäya berdi. Andïn beri Usrüsna 'Umar-sayx mirzä tasarrufïda edi (BN.17).

Юкоридаги матнда Usrüsna, Usrus деб келтирилган топоним «Бобурнома» асарининг кулёзмасида alif-u vöv билан эмас, alif нинг узи билан ёзилган. Матннинг бошка ерида [u] товушининг alif билан берилиш холати учрамайди. Шунга кура, бу жой отини [a] билан укилгани маъкул: Asrüsna (BN.Fac-simile.17.14; 18.3); Asrüs (<J>jj^l) (BN.Fac-

simile.17.14). Эски узбек тилининг коидаси буйича бу суз [a] билан талаффуз килинган куринади.

Бобур Тошкентнинг тарихи хакида ёзади: Ul fursatta Taskänd vilayatï 'Umar-sayx mirzä tasarrufïda edi-kim, kitäblarda Sas bitirlär, ba'di Cae bitirlär-kim, «kamän-i eaeî» andïn ibärattur,

berdi. Osal fursatti'n tärix-i toquz yüz sekizgäcä Taskänd va Sähruhiyya viläyati' cayatay xanlarini'g tasarrufida edi (BN.11).

«Бобурнома» асарининг кулёзмасида бу шахарнинг оти Taskänd (^j^^Lj); унинг эски отлари эса sin alif sin; бошка бир оти cim alif cim харфлари билан ёзилган: Sas (^Ц) ва Cae (царанг: BNFac-simile.13.4-5). Бобур яна Самарканднинг жойлашган урни хакида суз юритар экан: ... simäli' Taskänd va Sähruxiyya-kim, «Sas» va «Banäkat» bitirlär деб ёзади (BN.93). Шунга караганда, Sähruxiyya нинг тарихий оти Banäkat булган экан.

Махмуд Кошгарий Taskend ни Taskän деб келтирган. У хам утмишда бу шахар Sas аталганини ургулайди: Taskän - Sas нинг оти. Унинг асли Taskendбулиб, «тошдан курилган шахар» демакдир (ДЛТ.176).

Бобур уз даврининг билимдон этимологларидан бири эди. У Самарканд ва унинг тарихий оти хакида хам кизик маълумот берган. У ёзади:

Samarqandni iskandar binä qi'lyandur. Moyul va türk ulusi' «Semizkänd» derlär. Temür-beg päytaxt qi'li'p edi. Temür-begdin burun Temür-beg-deg uluy pädsäh Samarqandni' päytaxt qi'lyan emästür (BN.91).

«Samarqand» утмишда «Semizkänd» аталганини Махмуд Кошгарий хам айтиб утган. У kend~känd сузига изох берар экан, шундай ёзади:

kend~känd - угузлар ва улар билан якин турувчилар тилида «кишлок», купчилик турклар наздида «вилоят»дир. Шунинг учун Faryäna ни Özkend - «уз шахримиз» дейдилар. Samarqand ни катталиги учун Semizkend - «семиз шахар» дейдилар. Буни форслар Samarqand тарзида куллайдилар (ДЛТ.140).

Бобур Самарканд теварагидаги вилоят ва туманотлар тугрисида суз юритиб, Кешни хам тилга олган. У ёзади: Yana Kes viläyati'dur. ... Bahärlar sahräsi'-vu sahri' va bämi'-vu tami' xöb sabz bolur ücün, «Sahr-i-sabz» ham derlär. Temürbegnig zäd-u budi' Kesdin ücün, sahr-u päytaxt qi'luri'ya köp sa'y-u ehtimämlar qi'ldi' ... Cün Kesnig qäbiliyyati' sahr bolmaqqa Samarqandca emäs edi, äxir päytaxt ücün Temürbeg Samarqandni'-oq ixtiyär qi'ldi' (BN.101).

Бобур Самарканд теварагидаги вилоят ва туманотларни таърифлар экан, ^аршини хам тилга олган. Бобур ёзади:

Yana Qarsi' viläyati'dur-kim, «Nasaf» va «Naxsab» ham derlär. «Qarsi» moyulca attur, «görxäna»ni moyul tili bilä «qarsi» derlär. Gälibä, bu at Ciggiz-xan tasallutidin sög bolyandur (BN.101).

Бу уринда Бобур qarsi сузининг этимологиясига бирёклама ёндашган. У qarsi сузининг мугулчада сакланиб колган биргина маъносига эътибор каратаётир, холос. Бу суз мугулча эмас, соф туркийдир. У мугулчага узлашиб, у тилда сузнинг «гурхона» маъносигина сакланган. Бобур ана шуни кузда тутган куринади. Вахоланки, Qarsi сузи жой оти сифатида «гурхона» маъносидаги qarsi га богланаётгани йук.

^адимги туркий тилда бу сузнинг кулланиш кулами анча кенг. Масалан, Юсуф Хос Хожибнинг «Кутадгу билиг» асарида у «каср, сарой; урда» маъноларида келади: Yana qarsi'qa bardi' ewdin turup. - «Уйдан чикиб яна саройга борди» (КБС.210). Асарда qarsi сузи saray, ordu сузлари билан жуфт холда хам кулланади: Qarsi'-saray - жуфт. «каср-сарой»: Bu kün munda etmä bu qarsi'-saray. - «Бу кун ба ерда каср-сарой(лар) безатма»;

qarsï-ordu - wy$m. «Kapmu-ypga»: Qalïr qarsï-ordu, saraylar qamuy. - «Kapmu-ypga, capoHnapHHHr ôapu ;o.nagH» (KBC.210).

Boôyp «oh OTnapu TyFpucuga cy3 ropurap экан, xan; opacuga Tap;a.nraH ôyHHHr ôunaH ôof^hk puBOflxnapHH xaM neTga KO-ngupraH эмaс. Maca^aH, Xy«aHgHHHr Fapôugaru XpgapBem geraH «oh Tapuxu TyFpucuga myHgaH ë3agu:

Xojand bila Kand-i-badam arasïda bir dast tusuptur, Hà-darvesya mavsumdur. Hamisa bu dastta yel bardur. Maryïnànya-kim, sarqîdur, hamisa mundïn yel barur. Xqjandya-kim, yarbîdur, dayim mundïn yel kelur; tund yellari bar. Derlar-kim, bir neca darves bu badiyada tund yelga yoluqup, bir-birini tapa almay, «Ha darves, ha darves», dey-dey tamam halak bolurlar. Andïn beri bu badiyanï «Ha-darves» derlar (BN.9).

ëkh, ôom;a ôup ypuHga, YMapmaHx Mup3OHHHr Maco$ Ba ypymnapu TyFpucuga cy3^ap экaн, ë3agu:

Ûc masaf urustï. Avval Yunus-xan bila Andijànnïg simal tarafïda Sayxun daryàsïnïg yaqasïda Taka-sekritgu degan yerda. Bu jihattïn ul mavda' bu ismya mavsumdur-kim, tay damanasï jihatdïn bu darya andaq tar aqar-kim, rivayat qïlurlar-kim, ul yerdin taka sekrigandur, maylub bolup elikka tusti. Yana Yunus-xan yaxsïlïq qïlïp, vilàyatïya ruxsat berdi. Bu yerda urus bolyan ucun Taka-sekritgu urusï ul vilayatta tarix boluptur (BN.15).

ro;opugarH Maraga ;aHg этн.пгaн «OHHHHr oth acap Ky-^Macuga Tâkâ-sektitgu ( j^yj^"1) geô GepH^raH (BN.Fac-simile.17.1, 5). Mya.raH$HHHr ë3Hmuna, ôy «OHHHHr oth tâkâ sekrigân (jl^Jj^J^ 4£j), atHH «TaKa caKparaH» cy3ugaH o^HHraH (BN.Fac-simile.17.3).

Boôyp cy3^apHHHr ;aHcH MatHogaH Ke^uô HHKKaHHHH xaM axmu ôunagH. YHHHr ë3Hmuna: Alacanïg vajh-i tasmiyasï munï derlar-kim, qalmaq va moyul tili bila «ôlturguci»ni «alacï» derlar. Qalmaqnï neca qatla basïp, qalïn kisisin qïryan ucun «alacï» dey-dey kasrat-i iste'mal bila «Alaca» boluptur (BN.23).

Boôyp Hm^aTraH aiïpiiivi ^y^T cy3.iap ceMaHTHKacn

Boôyp acapHHHr ôagHHHnurH omupum, aHpuM ho3hk TymyHHanapHH H^oganam Ma;caguga «y$T cy3^apgaH xaM yHyM^u $oïïga.naHraH. AcapgaH o^HHraH KyHugarH «yM^a^apra эtтнôоp KH^HHr:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Sultan Ahmad mîrzà kamsuxun-u faqïr va adamî kisi edi. Har sôz-un va is-kuc beglarsiz qarar tapmas edi (BN.33). By ypuHga sôz-un - «Mac^axaT; ypTara Tam^aHaguraH $HKp», is-kuc -«aMan; ôa«apu^aguraH um^ap» MatHOCugagup.

Boôyp XycaÏÏH BoH;apo Ba yF^u Baguy33aMOH ypTacugaru MO«apo^ap TyFpucuga cy3 ropuTHÔ, yHH myHgaH xy^ocanaHgu: Axir atalïq-oyulluq arasïda bu guft-u goylar aga munjarr boldï-kim, atasï atasïnïg ustiga va oylï oylïnïg ustiga Balx-u Astrabadqa cerig tarttïlar (BN.83). Ymôy «yM^aga um^aTH^raH atalïq-oyulluq «^khh^hk, OTa-yFH^^HK» MatHOCugagup.

Boôyp ë3agu: Taskandga xan qasïya bardïm. Sah-begimni va uruq-qayasnï ham yeti-sekiz yïl bar edi, kôrmaydur edim, bu bahana bila alarnï ham kôruldi (BN.113). By «yM^aga KenraH uruq-qayas - «y^T cy3, «KapuHgom-ypyF^ap» aHr^aMugagup.

^agHMru TypKHH TH^ga: qadas ~ qaôas - «;apuHgom; TyFHmraH» geraHH. Boôyp Ky^^araH qayas эca HHHr [y] ra y3rapraH maK^ugup: d ~ ô >y.

ëkh «Ha: Bu jama'atnï qalïn atlïy-yayaq kelip, ul yerdin kôtarip kôcaga yïqïpturlar (BN.277). By «yM^aga KenraH atlïy-yayaq - xapôuH aTaMa^ap ôy^uô, «ot^h; Ba nuëga ;ymHH»HH aHr^aTagu.

Har yerga baryan-korgan nokarlari'm yi'yi'ldilar (BN.245).

Энди куйидаги жумлаларга эътибор килинг:

Sultan Mas'ud mirzani'g beg-u ickisi va yigit-yalagi' azurda bolup edilar (BN.115).

Beglar-u ickilar va yigitlar-kim, menig bila qali'p edilar, aksarini'g koclari Andijanda edi (BN.113).

Beg-u begatdin va yigit-yalagdi'n yeti-sekiz yuz kisi mendin tamam ayri'ldi'lar (BN.113).

Сунгги жумладаги yigit-yalaq сузи «Бобурнома»нинг Харвард университетида тайёрланган нашридаги транскрипцияда yigit-yelaq деб берилган. Бунда жуфт сузнинг иккинчи компоненти yel сузига богланган чамаси. Аслида бу жуфт сузни yigit-yalaq шаклида берилгани маъкул. Сабаби yalaq сузи «ёш, йигирма-уттиз ёшлардаги», хатто «турмуш курмаган, боши очи; йигит-кизлар»га нисбатан ишлатилади: узбекчада ёш-яланг дейди. Ёки бошяланг - «бошида румоли ёки бош кийими йук киши»ни айтади. Тошкентнинг шаркий бикинида Ялангоч (< Yalagyac) деган ер бор. Бу «яп-ялонгоч» дегани эмас, «яланглик; очи; жой», яъни yalaqliq деган маънони беради.

Юкоридаги жумлада кечган Beglar-u ickilar va yigitlar бирикмаси инглизчага The families of most of the begs, ickis деб; кейинги жумладаги Beg-u begatdin va yigit-yalagdi'n бирикмаси эса begs and warriors деб таржима килинган (царанг: BN.112).

Бу уринда ickilar - «сарой ичидаги юкори мансабли кишилар»дир; beg-u begat даги begat - beg нинг куплик шакли; тугрироги, стилистик жихатдан каралганда, унинг кучайтирма шаклидир; yigit-yalaq деганда - «ёш-яланг, йигит-яланг» тушунилади.

Чогиштиринг: Yarns tarhi'n araya sali'p ickaridin Mahmud barlas keldi. Tasqaridi'n Haji Plr bokawul-u uluy ayalar va ne-kim bolyan sazanda-vu xvananda kelip ... (BN.71).

Ёки яна: Axir Badi'u-z-zaman mirza araya tusup, yarasi'p, ickari-tasqari' tuskan yigitlarni ali'sip, yandi'lar (BN.71).

Таржимада сузларнинг ана шундай нозик маънолари инобатга олингани маъкул.

Жуфт сузларнинг ишлатилишига яна мисоллар:

Qara-bulaqqa tuskanda ba'di kirgan kend-kesakka bassi'zli'q qi'lyan moyullarni' tutup kelturdilar (BN.81). Бу жумлада кечган kend-kesak «кичик-кичик кендлар» деган маънодадир.

Menig anam egacisinga qoryanda turup, bolyan koc-u uruq va kisi-qarasi'ni' Ora-tepaga ciqarip yibardi, ozi bir neca kisi-qarasi' bila janda qoryanda turdi' (BN.183). Бу жумладаги kisi-qarasi «оддий кишилари, халки, фукароси» маъносидадир.

Cun qi's yawuq bolup edi, el asliq-tolukini tamam kotarip edilar, bu jihatlardi'n neca kundin sog Andijan sari muraja'at qi'li'ldi' (BN.65). Ушбу жумладаги asliq-tolukini «овкати ва кийимларини» деган маънодадир.

Бобур карама-карши маъноли сузларни жуфтлаш, суз кайтариги, яъни бир сузни такрорлаш усулларидан хам унумли фойдаланган.

Асарда карама-карши маъноли сузларни жуфтлаш билан англашилаётган маъно умумлаштирилади: Xusravsahnig yaxsi'-yaman, uluy-kicik nokari' tort-bes mig bolyay edi (BN.71).

Masvarat qi'li'p, olug-tirigni Samarqand qoryani'ni'g icida korup, qoryanni' berkitmak bolduk (BN.183).

Usbu yurtta ekanda, Kabulni'g ustiga fi'l-hal barurni'-barmasni' kegasildi (BN.259). Бу жумладаги barurni-barmasni «бориш ёки бормасликни» англамидадир.

Матнда суз кайтариги, яъни сузлар такрори маънони кучайтиради:

Uluy-uluy beglar va yaxsi'-yaxsi' yigitlar, qali'n kisi bu urusta talaf bold'i (BN.183). Bari'p mulazamat qi'lsam, otkan kuduratlar raf bolsa, yi'raqta -yawuqta esitur, korarga yaxs'i bolyay (BN.63). Бу жумладаги yi'raqta-yawuqta узок-якинда деган маънони англатади.

Нумеративларда суз кайтариги билан микдор оширилади: Axir koza -koza suw kelturup quyup, tasq'i elni naqbdi'n qacurdi'lar (BN.69).

«Бобурнома»да тилга олинган хатт-и бобурий хакида

Хатт-и бобурий (бобурий хати) Захириддин Мухаммад Бобурнинг тилшунос сифатидаги улуг кашфиётидир.

«Бобурнома»да уч уринда бобурий хати хакида суз боради.

Биринчиси, туккиз юз туккизинчи (1503-1504) йил вокеалари баёнида, Бобурнинг уз кишилари билан Кобулда эканлиги чогида олиб борган сиёсати, бу улкада олиб борилган ишларни эслаб тилга олинган. Бабур: Usbu mahallarda baburi xattn'i ixtira' qi'ldi'm, деб ёзади (BN.299).

Иккинчиси, туккиз юз ун биринчи (1505-1506) йил вокеалари баёнида, Кобулда эканлиги чогида ^ози Ихтиёр хакида суз борганда, бобурий хати хам тилга олинган. Мана Бобурнинг ёзганлари:

Qadi ixtiyar va Muhammad Mir Yusuf bila kelip meni kordilar. Baburi xatti'din soz ciqt'i. Mufradatni' tiladi, bitidim. Osol majlisda mufradatni' oqup, qava'idini' bitip, nimalar bitidi (BN.373).

Учинчиси, Бобур Х,индистонда эканлиги чогида, туккиз юз уттиз бешинчи (1528) йил вокеалари баёнида тилга олинган. Бобур ёзади:

Humayunni'g oyl'i bolyanni'g tahniyyati'ya va Kamranni'g kadxudali'qigig tahniyyati'ya Mirza-yi Tabnzrni va Mirzabeg tayayi'ni on mig sahruxi saciq bila yibarildi. Ozum kiygan ton va baylayan kamar har ikki mirzaya yibarildi. Mulla Bihistidin Hindalya murassa' kamar-u xanjar va murassa' davat-u sadafkarli'q sandal'i va kiygan nimca-vu tagband va baburi xattni'g mufradatini yibarildi. Yana baburi xatt'i bila bitilgan qit'alar yibarildi. [Humayunya taijumani'-kim, Hindustanya kelgali aytqan as'arn'i yibarildi.] Hindalya va Xvaja Kalanya ham tarjuma va as'ar yubarildi. Mirzabeg tayayi'di'n ham Kamranya tarjuma va Hindqa kelgali aytqan as'ar va baburi xatt'i bila bitilgan sarxattlar yibarildi (BN.759).

Бобурнинг ёзганларидан англашиладики, олимнинг ихтиро килган алифбоси муайян доирада амал килган. Бу ёзувда котиблар тарафидан турли жанрдаги шеърлар, сархатлар битилган. Уз вактида улар турли муносабатлар билан кушни улкаларга совга сифатида ва мухим битиглар сифатида юборилган. Буларнинг бари Бобур подшох кузатувида амалга оширилган. Лекин, не ажабким, уларнинг бирортаси бизгача етиб келмаган ёки, бор булса хам, хозирча фанга маълум эмас. Келгусида бирор кулёзма хазинасидан чикиб колар. Чунки уларнинг бари хукмдорлар ва таникли кишиларга йулланган эди.

Мухими шундаки, Машхад шахридан ^уръони каримнинг бобурий хатида кучирилган нусхаси топилди. Тарих китобларида Бобур узи ихтиро килган ёзувда ^уръони каримни кучиртириб, Маккага юборганлиги тугрисидаги хабарлар бор. Эхтимол бу кулёзма хам уша нодир китоб булиши мумкин.

Нима булганда хам, бобурий хати кандай ёзув?, унинг имло принциплари кандай эди? деган саволлар филолог-мутахассисларни кизиктириши табиий. Бунинг ечимини топишга чогланиб курайлик.

Тарихчи Мухаммад Тохир ибн ^осимнинг 1645 йили Балхда Саид Нодир Мухаммадхон топшириги билан ёзилган «Ажойиб ат-табакот» асарида хатт-и бобурий билан боглик мухим бир факт бор (Азимджанова 1963). Узбекистон Фанлар академияси Шаркшунослик институти фондида 409- хамда 411- ракамлари остида асарнинг кулёзмалари сакланмокда.

Китоб етти булимдан иборат. Уларда оламнинг яратилиши, пайгамбарлар, ер ва коинотнинг холати, баъзи ажойиб ишлар, гаройиб илмлар хакида суз боради.

409- ракамли кулёзманинг 241а-242Ы сахифаларида «Dar ta'ayyuni xutut az anväi о» («Хатлар ва унинг турларини билиш хакида») сарлавхаси остида муайян тартибда ун туртта алифбо келтирилган. Алифболарнинг бошида уларнинг оти хам ёзиб куйилган. Шулардан унинчи алифбо хатт-и бобурийдир. Унинг бошланишига Xatt-i bäburt inast деб ёзилган. Шундан сунг хатт-и бобурийнинг 28 харфи келтирилиб, хар бири укилиши шундай деган маънода арабча харфлар билан изохлаб чикилган. Алифбодаги харфлар сираси куйидагича (унгдан чапга - факат арабча харфларни келтирамиз):

^ Vo J j ^ J ^ J ^ £ £ О ^ ^ ^ ^ i ^ £ £ ¡г Д ^ V I

411- ракамли кулёзмада хам хатт-и бобурий алифбоси бор (у кулёзманинг 67b- бетида). Бирок, ушбу кулёзмада жами унта алифбо намунаси берилади. Хатт-и бобурий уларнинг унинчисидир. Мухими шундаки, ушбу алифбода 29 харф келтирилади. Улар хам арабча харфлар билан изохлаб чикилган. Мазкур алифбода юкоридаги алифбо харфлари каторига j ва j харфлари хам кушилган. Бу алифбодаги харфлар кетма-кетлиги куйидагича:

^ V о j j ^ J ^ j ^ £ £ ^ ^ ^ ^ j j i ^ £ ^ ¡г Д ^ V I

Баъзи олимлар Захириддин Бобур уз ёзувини уйгур хати негизида тузган, деб карамокдалар. Лекин, юкорида келтирилган алифболар бу фикрни тасдикламайди. Бизнингча, муаллиф хатт-и бобурийни бошка бирор алифбо негизида тузган булуви керак.

Бобур уз газалларидан бирида bäburt xatti билан бирга xatt-i siynaqt ни хам каламга олган. Xatt-i siynaqt эски туркий ёзувлардан бири булиб, классик узбек адабиёти намояндалари асарларида кулланган сузларга багишланган «Абушка» лугатида ушбу ёзув тугрисида яхши ва аник маълумот берилган. Лугат тузувчиси siynaq сузини изохлар экан, у муайян ёзувнинг оти экани, Захириддин Мухаммад Бобур уз газалларидан бирида уни тилга олганини таъкидлайди ва газалнинг уша байтини мисол келтиради. Мана унинг ёзганлари:

Siynaq - bir nav' xatdur, Ciyatayda xatt-i bäburi va yayri kibi-ke, Bäbur mirzä as'ärinda kelür. Bayt:

Xüblar xatti nasibig bolmasa, Bäbur, ne tag,

Bäburi xatti emäsdür, xatt-i siynaqimudur (DDT,278).

Siynaq атамаси, чамаси, урта асрлар Сирдарё буйидаги турк маданий марказларидан бири булган шахар отига богланади. Ана шу улкада ишлатилган ёзув шундай аталган булуви мумкин.

Бобур уз шеърида бу ёзувни xatt-i siynaqt деб атамокда. Шоир бу ёзувни тилга олишига караганда, у уз замонида анчайин таркалган куринади.

40

Яна ушбу байтда ажойиб суз уйини ишлатилган: xublar xatti - гузаллар лабининг усти; Baburi xatti деганда икки нарса: Бобурга тегишли хам ёзув, хам унинг лаблари кузда тутилаётир; xatt-i siynaqi да хам шундай.

Сигнак хатининг намуналари хозирча маълум эмас. Лекин у кадимги туркий ёзувлардан бири булгани аник. Далиллар тула-тукис аниклангунга бу масала очи; колади.

Туркий ёзув имлоси ва китобат иши билан боFлик маълумотлар

«Бобурнома»да baburi xatti деб аталувчи ёзув билан бир каторда араб алифбоси негизида шаклланган туркий ёзув ва унинг услублари, имло хусусияти, китобат иши хакида хам суз юритилган.

Турклар араб алифбосини уз тилларига мослаб узлаштирганлар. Шунинг учун хам асл араб алифбоси билан туркий тилга мосланган алифбо орасида имло тизимида, харфларнинг вазифаларида анчагина фарк бор.

Араб алифбоси негизидаги туркий ёзувнинг имло принциплари пухта ишланган эди. Ёзувда унлиларни ифодалаш учун алифбодаги учта харф - alif, vav, ya хамда харакатлар, турли харфий ишоратлардан фойдаланилган.

Маълумки, турклар утмишда кенг куллаган уйгур хатида унлилар ёзувда изчил тарзда ифода этилар эди. Турклар араб хатини узлаштирганларида кадимги туркий ёзувнинг ана шу принципини саклаб колдилар. Окибатда, араб хати асосидаги туркий ёзувда хам унлилар учун alif, vav, ya харфлари, купинча, тулик ишлатиладиган булди.

Ёзувнинг бу хусусияти уша замон тилшунослари назаридан четда колган эмас. «Аттухфату-з-закийату филлугати-т-туркиййа» асарининг муаллифи араб алифбоси негизидаги туркий ёзувнинг имло хусусиятлари тугрисида шундай ёзади: «Билгилки, турк тилида шакл йук. Шакл йуклиги учун бир канча аниксизлик ва хатолар пайдо булар эди. Шунинг учун ана шу аниксизликдан кутилиш учун от, феъл ва хуруфни ёзишда махсус шакл куллаш усулини кабул килдилар. Яъни fatha урнида alif, касра урнида ya, damma урнида vav куллай бошладилар» (АЗФТ,10).

Бунда муаллиф «турк тилида шакл йук» деганда туркий ёзувда товушлар тизимидаги «чузиклик» ва «кискалик»ни бериш мухим эмаслиги, диакритик белгиларнинг тургун вази-фаси йуклигини кузда тутган; «ана шу аниксизликдан кутилиш учун от, феъл ва хуруфни ёзишда махсус шакл куллаш усулини кабул килдилар» деганда эса арабий ё форсий матнлардан фаркли уларок, туркий сузларни ёзишда матнда унлиларни харфларда тулик бериш коидаси жорий этилганини кузда тутади (царанг: Содиков 2020,270-271).

Туркий имлодаги бу узгачаликка Бобур хам катта ургу каратган ва унинг илмий жихатларини асослаб берган эди. У узининг аруз илмига багишланган «Мухтасар» асарида туркий имло хакида маълумот бериб, ёзади: Yana alif-u vav-u ya dur-kim, türkí imlasida fatha va damma va kasra nig 'alamatidur, talaffuzya kelmas, taqti'da saqit bolur, yayatas ba'di mahalda mutallafaz bolsa, mujavuzdur (Мухтасар,23а,9-11).

Энг мухими, «Мухтасар» асарида Бобур поэтология, хусусан, аруз нуктаи назаридан араб алифбоси негизидаги туркий ёзувнинг узига хослиги, имлоси, харф ва товуш муносабатлари, харфларнинг шеърий тизимдаги вазифаларини, туркий шеър улчовларининг фонологик коидаларини ёритиб берди.

«Бобурнома»да китобат иши ва ёзув амалиёти, хужжатчилик ишлари билан боглик бутун бошли атамалар тизими кулланган.

Масалан, асарда «ёзишма, мактуб» маъносида xatt (араб. 'ardadäst (форс. ^Ь jt ) атамалари ишлатилган: Sultan Husayn mirzänig bu xattlari müjib-i nä-umidlik boldi (BN.251).

Бобур уз асарида kitäbat (араб. атамасини хам ишлатган. УАлишер Навоий билан булган ёзишмасини, хатини ана шундай атаган. Мана уша ёзганлари: Bu ikkinci navbat Samarqandni alyanda, 'Ali-Ser-beg tirig edi. Bir navbat megä kitäbati ham kelip edi. Men ham bir kitäbat yibärip edim, arqasida türki bayt aytip, bitip yibärip edim. Javäb kelgüncä, tafriqa-vu yavyä boldi (BN.175).

«Бобурнома»да мухрнинг бир тури сифатида cahärsu muhr тилга олинган. Асарда Мир Еиёс тогайи тугрисида суз борар экан, ёзади: Moyul mirzädalari arasida Sultän Abusa'id mirzä esigida mundin ilgäriräk kisi yoq edi. Sultän Abusa'id mirzäning cahärsü muhri munda edi (BN.29).

Илк ва урта асрларда Марказий Осиёнинг йирик маданий марказларида когоз ишлаб чикаришга катта эътибор берилган. Шаркнинг бир канча марказларида ишлаб чикарилган когоз дунё бозорида довруг козонган эди. Жумладан, Самарканд, Хирот когози узининг сифати билан ажралиб турарди.

Бобур Самарканддаги хунарманчилик ишлари, шахарнинг довруг козонган яхши мол-таварлари тугрисида суз юритар экан, Самарканд когозини хам тилга олади. У ёзади: 'Älamda yaxsi käyaö Samarqanddin ciqar. Juväz-i käyaölar suyi tamäm Kän-i-gildin kelädür. Kän-i-gil Siyäh-äb yaqasidadur-kim, bu qara suni «Äb-i-rahmat» ham derlär (BN.97,99).

Бобур хинд китобати хакида хам биз учун кизик булган маълумотни келтирган. У Хиндистон набототи хакида суз юритар экан, tär деб аталувчи дарахтни тилга олади. Унинг куриниши, япрокларини таърифлаб, хинди хатини дафтар йусинли ана шу япрокларга битишларини таъкидлайди. У ёзади:

Yana bir tärdur, tärnig säxlari ham basida-oq bolur. Tärya ham xurmä-deg közä baylap, suyini alip icädürlär. Bu suni «täri» deydürlär. Munig kayfiyyati xurmä suyinig kayfiyyatidin tundraq bolur emis.

Tärnig säxlarinig bir qari-bir yarim qariyaca hec bargi bolmas. Andin sog otuz-qirq barg säxinig ucida bir yerdin-oq panja uradur. Bu barglarinig uzunluqi bir qariya yawusur. Hindi xattlarni daftar yosunluy bu barglarda xeyli bitiydürlär (BN.613).

Бобур уз даври хукмдорлари хакида суз юритар экан, уларнинг билим даражасига, китоб укишига хам эътибор каратади. Жумладан, отаси Умаршайх мирзонинг ахлок ва атвори тугрисида суз ютитар экан, ёзади: Ravän savädi bar edi. «Xamsatayn» va masnavi kitäblarni va tärixlarni oqup edi. Aksar «Sähnäma» oqur edi. Tab'-i nazmi bar edi, vale se'rya parvä qilmas edi (BN.13).

Муаллиф уз даврида шухрат козонган хаттотларни тилга олар экан, улар кандай хат турида калам сурганларига хам алохида эътибор килади. Жумладан, Али Дарвеш тугрисида сузлар экан: Mardäna kisi edi, nasxta'liq xatini tavri bitir edi, деб ёзади Бобур (BN.29).

Хусайн Бойкаронинг умароси хакида суз юритар экан, Хожа Абдулло Марворий хакида: Xutütni xöb bitir edi. Ta'liqni xöbraq bitir edi, insäni xöb qilur edi, деб ёзади Бобур (BN.363).

Бобур Хирот адабий ва маданий мухити тугрисида суз юритар экан, котиб Султон Али Машхадийни хам тилга олади. У ёзади:

Xusnavislardin agarci heylí kisi bar edi, vale barinig saramadi nasx-ta'liqda Sultán 'Alí Mashadí edi. Mirza ücün, 'Alí-serbeg ücün qalin kitabatlar qildi. Har künda otuz bayt Mirza ücün va yigirma bayt 'Alí-serbeg ücün biti(r) edi (BN.379)

«Бобурнома»да урта асрлар учун мухим саналган кутубхоналар тугрисида хам маълумот бор. Муаллиф Гозийхоннинг кургонини забт эткан чогда, унинг кутубхонасига хам кирганлигини ёзади: Gazíxannig kitabxanasiya kildim. Bir neca nafis kitablar ciqti. Bir necasini Humayunya berip, bir necasini Kamranya yibardim. Mullayana kitablar xud bisyar erdi. Vale anca nafís kitablar-kim, koz tuturulur edi, anca ciqmadi (BN.555).

Бобур урта асрлардаги илм тармоклари, уларнинг йирик намояндалари хакида хам маълумот берган. Масалан, Х,ирот илмий мухити ва унинг вакиллари хакида ёзади:

Yana Mír Jalaluddin muhaddis edi. Hadis 'ilmini Xurasanda anca bilür kisi yoq edi (BN.371).

Yana Mír 'Ataullah Mashadí edi. 'Arabíyyat 'ilmini yaxsi bilür edi. Qafiyada bir farsí risala bitiptür (BN.373).

Yana Qadí ixtiyar edi. Qadíliqni xob qildi. Fiqhda bir farsí risala bitiptür, tavr risaladur. Yana bir madmün bila iqtibas ücün ayat-i kalamíni jam' qiliptur (BN.373).

Захириддин Мухаммад Бобурнинг шажараси

Бобур уз асарида урта асрларда яшаб, юртларни бошкарган султонлар, хонларнинг олиб борган сиёсати, эзгу ёки ёвуз ишлари, жангу жадаллари хакида сузлар экан, уларнинг насл-насаби, келиб чикиши, оиласи, хотин ва угил-кизлари хакида хам тулик маълумот келтиради. Ушбу маълумотлар шу кадар аник ва харёклама туликки, улар асосида хукмдорларнинг шажарасини тиклаш мумкин. Айрим уринларда муаллифнинг узи хам сулалаларнинг шажарасини келтириб утади. Ушбу маълумотлар хозирги тарихнавислик илми учун хам ута мухим ва ахамиятлидир.

^уйида асарда келтирилган маълумотлар асосида Захириддин Мухаммад Бобурнинг шажарасини келтирамиз.

Захириддин Мухаммад Бобурнинг туFишганлари:

'Umarsayx mirza -

хотинлари ва улардан тугилган угил-кизлар:

(1) Qutluy Nigar-xanim (Cayatay-xan нинг наслидан булмиш Yünus-xan нинг иккинчи кизи; Sultan Mahmüd-xan ва Sultan Ahmad-xan нинг эгачиси) ^ угил-кизи: Zahiruddin Muhammad Babur; Xanzada-begim (Babur дан беш ёш улуг).

(2) Fatima Sultan (мугулнинг туман бегларидан) ^ угли: Jahangir mirza (Babur дан икки ёш кичик).

(3) Umid (андижонлик; гунчачи эди) ^ угил-кизлари: Nasir mirza (Babur дан турт ёш кичик); Мehr-banü-begim (Babur дан икки ёш улуг); Sahr-banü-begim (Babur дан саккиз ёш кичик).

(4) Aya Sultan (гунчачи эди) ^ кизи: Yadgar Sultan-begim.

(5) Maxdüm Sultan-begim ^ кизлари: Ruqayya Sultan-begim; Qara-koz-begim (иккаласи мирзонинг улимидан кейин тугилган) (царанг: BN.17,19).

Бобурнинг отаси Умаршайх мирзонинг шажараси:

'Umarsayx mirza -

Sultan Abu-Sa'id mirza нинг туртинчи углидир;

Sultan Ahmad mirza, Sultan Muhammad mirza, Sultan Mahmüd mirza дан кичик эди (улар Babur нинг амакиларидир).

Sultan Abu-Sa'id mirza Sultan Muhammad mirza нинг углидир.

Sultan Muhammad mirza Miransah mirza нинг углидир.

Miransah mirza Temür-beg нинг учинчи углидир. У 'Umarsayx mirza билан Jahänglr mirza дан кичик, Sahrux mirza дан улуг эди (царанг: BN.13).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бобурнинг бобоси (она тарафидан) Юнусхоннинг шажараси:

Babur нинг онаси Qutluy Nigar-xani'm; у Yünus-xan нинг кизидир.

Yünus-xan Cayatay-xan наслидандир.

Богланиши шундай: Yünus-xan ibn-i Vays-xan ibn-i Ser-'AH Oylan ibn-i Muhammad-xan ibn-i Xidr Xvaja-xan ibn-i Tuyluq Temür-xan ibn-i Esan Buqa-xan ibn-i Dua-xan ibn-i Baraq-xan ibn-i Yesün-tüvä ibn-i Mötükän ibn-i Cayatay-xan ibn-i Ciggiz-xan (царанг: BN.19).

BoöypHHHr OTa ypyFH TapatlmaaH waKapacii:

Temür-beg (1336-1405)

Temür-beg HHHr yrnu Miransah mirza (1367-1408).

Miransah mirza HHHr yr^u Sultan Muhammad mirza.

Sultan Muhammad mirza HHHr yr^u Sultan Abu-Sa'id mirza (1424-1469).

Sultan Abu-Sa'id mirza HHHr yrHraapu:

(1) Sultan Ahmad mirza (1451-1494);

AMaKHCH CynTOH AxMag Mup3oHHHr y^uMu xarçuga Boöyp ë3agu: Ora-tepä navahlsï Aq-suya yetkändä savval ayïnïg avasitida tarix sekiz yüz toqsan toquzda qïrq tört yasïda 'alam -i fanîdïn vida' qïldï (BN.35).

(2) Sultan Muhammad mirza;

(3) Sultan Mahmüd mirza (1453-1495);

AMaKHCH Cy^TOH MaxMyg Mnp30HHHr y^HMH xarçuga: Rablu-l-äxir ayïda ... qavl 'arida yüzlänip altï kündä 'alamdïn kecti. Qïrq üc yasar edi, geö ë3agH Boöyp (BN.51).

(4) 'Umarsayx mirza (1456-1494).

yMapmaHx MHp30HHHr y^raH KyH-oH-HHnu: Boöyp OTacHHHHr ^o«ea^H y^HMUHH эc.пaö ë3agu: ... yarlb vaqe'a dast berdi ... Usbu tarixda dusamba küni ramadan ayïnïg törtidä 'Umarsayx mirza jardïn kabütar-u kabütarxana bilä ucup, sunqar boldï. Otuz toquz yasar erdi (BN.33).

'Umarsayx mirza HHHr yr^H Babur mirza (1483-1530).

BoöypHHHr TaxTra y^TypraH caHacH (KyH-oH-HHnu): xu^puH 899 Hun. By caHaHH эc.пaö: Sesanba küni ramadan ayïnïg besidä tarix sekiz yüz toqsan toquzda Faryäna vilayatïda on ikki yasta padisah boldum, geö ë3agu Boöyp (BH.5; BN.3).

AcapHH KynupraH kothöhhot khtoö oxupuga Ke^TupraH Mat^yMorara Kypa Boöyp y^HMHHHHr caHacH myHgaH: toquz yüz otuz yetidä jumadi-l-avval ayïnïg altïsïda Caharbâyïda-kim, osul padisah öz qolï bilän abad qïlïp erdi, halï mutayayyir bolup, bu alam-i bevafanï padrud qildï (BH.356).

AcapHH KynupraH kothöhhot khtoö oxupuga Ke^TupraH MatnyMorara Kypa: ul padisahqa tegri ta'ala tört oyul va üc qïz karamat qïlïp erdi.

Oylanlar: (1) Muhammad Humäyun pädisäh; (2) Kämrän mirzä; (3) Mirzä Askari; (4) Mirzä Hindäl.

Qizlar: (1) Gulrang-begim; (2) Gulcehra-begim; (3) Gulbadan-begim. Usbu üc qiz bir anadan erdilär (БН.357).

Muhammad Humäyun pädisäh нинг угли Akbar säh.

Сунгги суз. Захириддин Мухаммад Бобур улуг хукмдор, ажойиб саркарда, беназир адиб ва тарихчи, адабиётшунос, мусикашунос булиши билан бирга, кучли тилшунос хам эди. Бобурий хатини айтмаганда, унинг тилшуносликка оид махсус асари йук. Олим «Бобурнома» асарини ёзар экан, ора-орада айрим жой отларининг этимологияси хакида мушохада юритади, уларнинг тарихий отлари хакида маълумот беради. Яна бир жихати, асарда муаллиф туркий тилнинг бой имкониятларидан унумли фойдаланган. У сузларни билиб-билиб ишлатади, сузларнинг маънолари, уларнинг услубий хусусиятларини англашда хар бир адиб ва тарихчи Бобурга тенглашавермайди. «Бобурнома» юксак балогат даражасида ёзилган асардир. Буларнинг бари тил билими сохасида Бобур кучли билим эгаси, уткир тилчи олим эканини англатиб туради.

Бобур Фаргона, Мовароуннахр ва Хуросон элларининг туркий улуси учун умумий булган ёзма адабий тилда, яъни türkt til да ижод килди. У ёзма тилдан фойдаланибгина колмай, узининг шеърий, насрий асарлари, илмий китоблари билан туркий тилнинг чексиз имкониятларини курсатиб берди; туркий ёзма адабий тилнинг равнаки учун хизмат килиб, уни юксакликларга олиб чикди.

Х,авола этилаётган асарлар:

АЗФТ- Аттухфатуз закияту филлугатит туркия (Туркий тил (кипчок тили) хакида ноёб тухфа). Таржимон ва нашрга тайёрловчи С. Муталлибов. - Тошкент, 1968.

BN - Zahiruddin Muhammad Babur Mirza. Baburnama. Part One, Two, Three. Chaghatay Turkish Text with Abdul-Rahim Khankhanan's. Persian Translation, Turkish Transcription, Persian Edition and English Translation by W.M. Thackston, Jr. / Sources of Oriental Languages and Literatures -18. Edited by §inasi Tekin. Gonul Alpay Tekin. Turkish Sources - XVI. / Published at The Department of Near Eastern Languages and Civilizations. Harvard University, 1993.

БН - Захириддин Мухаммад Бобур. Бобурнома. Нашрга тайёрловчи Порсо Шамсиев. -Тошкент, 1989.

BNFac-simile - «Бобурнома»нинг Хайдаробод кулёзмаси: The Babar-nama (Fac-simile). Edited by Annette S.Beveridge. - London, 1905.

BN.critical. - Zahir Al-din Muhammad Babur. Babur-nama (Vaqayi'). Critical edition based on four Chaghatay texts with introduction and notes by Eiji Mano. Kyoto Syokado, 1995.

FK - «Фавойиду-л-кибар»: Франция Миллий кутубхонасида сакланаётган Suppl. Turc. 317 / 1513 курсаткичли Навоий куллиётида (202b-265b).

DDT - Dictionnnaire Djaghatai-turc. V. de Viliaminof-Zernof. - SPb., 1869.

ДЛТ - Махмуд Кошгарий. Девону лугати-т-турк [Туркий сузлар девони]. Нашрга тайёрловчи Содиков. - Тошкент, 2017.

LT - «Лисону-т-тайр»: Франция Миллий кутубхонасида сакланаётган Suppl. Turc. 316 / 1513 курсаткичли Навоий куллиётида (155Ь-193а).

MA - «Мезону-л-авзон»: Франция Миллий кутубхонасида сакланаётган Suppl. Turc. 317 / 1513 курсаткичли Навоий куллиётида (269b-277b).

Мухтасар - За^ириддин Му^аммад Бобур. Мухтасар. Нашрга тайёрловчи Саидбек Хасан. - Тошкент, 1971. (Мисоллар иловадаги факсимиле матндан олинди).

КБС - «Кутадгу билиг» сузлиги. Тузувчи Содиков. - Тошкент, 2020.

Абдуллаев 1968 - Абдуллаев Ф. XV аср узбек адабий тилининг диалектал асослари масаласи. - Навоий ва адабий таъсир масалалари. - Тошкент, 1968. 238-257- б.

Азимджанова 1963 - Азимджанова С. Новые сведения о «Хатт-и Бабури». - XXVI Международный конгресс востоковедов. Доклады делигации СССР. - Москва, 1963. С. 510.

Дониёров 1968 - Дониёров Х. Алишер Навоий тилининг диалектал асосларини урганиш масаласига доир (унлилар системаси хдкида). - Навоий ва адабий таъсир масалалари. -Тошкент, 1968. 279-301- б.

Нисорий 1993 - %асанхожа Нисорий. Музаккири ах,боб. Форс тилидан И. Бекжон таржимаси. - Тошкент, 1993.

Содицов 2004 - Содицов К. Кук турк битиглари: матн ва унинг тарихий талкини. -Тошкент, 2004. 66-72- б.

Содицов 2020 - Содицов К. Эски узбек ёзма адабий тили. - Тошкент, 2020..

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.