Научная статья на тему 'ЧИҒАТОЙ ТУРКИЙЧАСИ ВА УНДА ЁЗИЛГАН АЙРИМ ҚЎЛЁЗМАЛАР ҲАҚИДА'

ЧИҒАТОЙ ТУРКИЙЧАСИ ВА УНДА ЁЗИЛГАН АЙРИМ ҚЎЛЁЗМАЛАР ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
223
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“чиғатой тили” / қарлуқ лаҳжаси / қўлёзмалар / девонлар ва тарихий асарлар.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ф.Джуманиязова

Ушбу мақолада туркий тилларнинг қарлуқ гуруҳига мансуб “чиғатой тили”, унинг шаклланиш тарихи ва айрим чиғатойча қўлёзмалар ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЧИҒАТОЙ ТУРКИЙЧАСИ ВА УНДА ЁЗИЛГАН АЙРИМ ҚЎЛЁЗМАЛАР ҲАҚИДА»

>q )> d )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №9

ЧИГАТОЙ ТУРКИЙЧАСИ ВА УНДА ЁЗИЛГАН АЙРИМ КУЛЁЗМАЛАР

ХДКВДА

Ф.Джуманиязова

ТДШУ

https://doi.org/10.5281/zenodo.7295888

' t

Аннотация: Ушбу маколада туркий тилларнинг карлук гурухига мансуб "чигатой тили", унинг шаклланиш тарихи ва айрим чигатойча кулёзмалар хакида суз боради.

Калит сузлар: "чигатой тили", карлук лахжаси, кулёзмалар, девонлар ва тарихий асарлар.

> >i Щ>

Адабиётларда "чигатой тили" деб номланган туркий тилларнинг карлук

гурухига мансуб булган ва махаллий туркий лахжалар негизида узидан олдинги

>

*

даврларнинг адабий-лингвистик анъаналари таъсири остида шакллангантил булиб, XIV асрнинг 2-ярмидан XIX аср охирларигача мавжуд булган ёзма китобий тил хисобланади. Узбек тили тарихини тадкик килган куплаб рус

олимлари - С.Е. Малов, П.М. Мелиоранский, А.Н. Самойлович, А.К. Боровков, А.М. Шчербак, венгер олими Я. Экман, узбек олимларидан О.Усмонов, Г.Абдурахмонов, У.Турсунов ва Б.Уринбоев, А.Мухторов билан У.Санакулов ва бошкаларнинг тадкикотларида "чигатой тили" ва унда ёзилган асарлар хакида маълумотга эга булиш мумкин. Чингизхоннинг иккинчи угли Чигатой номидан олинган ушбу тилда асарларнинг ёзилиш даври бошланиши ва даврлари хакида турли фикрлар билдирилган.

Бир нарса аникки, мугул истилосидан кейин Чингизхоннинг фарзандлари томонидан барпо килинган Чигатой, Элхонийлар ва Олтин Урданинг маданий марказларида XIII-XIV асрларда шаклланиб, темурийлар даврида, XV асрга келиб нихоятда бой адабиёт яратган Урта Осиё адабий лахжасидир3. Хрзирги узбек тили ва уйгур тили бевосита чигатой тилининг давомчилари саналади. Тадкикотчилар чигатой тили ривожланишини 3 даврга ажратадилар: Хоразм туркийчаси ёки эрта чигатой тили (XIII-XIV асрлар); классик (мумтоз) ёки кеч чигатой тили (XV-XIX асрлар) ва замонавий узбек тили4. Хуллас, мумтоз чигатой тилининг асосини Хоразм туркийчаси ташкил этган.

Узининг асарларини туркийча ёки чигатой тилида битган Хдйдар Хоразмий, Лутфий, Атоий, Алишер Навоий, Саид Ахмад, Хусайн Байкаро,

-- ..

3 OlmezZ. CagatayEdebiyativegagatayEdebiyatiUzerineAra§tirmalar//TurkiyeAra§tirmalariLiteraturDergisi,Cilt 5, Sayi 9, 2007. - S. 173.

4Благова Г. Ф. Чагатайский язык. (Сборник «Языки мира. Тюркские языки»). Издание Института языкознания РАН. Издательский дом «Кыргызстан», г. Бишкек, 1997. - С.148.

Sp^ "^J J^ ' J^"

-^отетг^ ц > |

>q )> d )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №9

Bo6yp, fflan6oHHHxoH, Y6afigyggaxOH Ka6n Mam^yp ncMgap Knpagu ByryHra

m

KyHga KynHHHHK HHraTOH ragnga e3ngraH acapgap, geBOHgap Ba 6om^anap EBpona gaBgaraapngarn KyTy6xOHagapga caKgaHagu Kyftnga 6ro ygapHn xpoHonorHK

ycygga Kypn6 HHKaMH3. ^uraTOH aga6ueTHHHHr KgaccnK gaBpnrana 6ygraH hhk 6omnaHFHH 3aMOHugaru aparngraH acapgap, xycycaH geBOHgap Ty3Hnumu cogga 6ygn6, MyMTO3 gaBpHHKugaH a^pagn6 TypraH. By gaBpgara oug geBOHgapga Ha3M ogaTga MyHO^OT, HatT, Kacuga, Fa3ag, MyxaMMac Ba TyroKgapgaH u6opaT 6ygraH. XV acpHHHr hkkhhhh apMura Kagap u^og KugraH HHFaTofi aga6ueTH HaMoeHganapu cn^araga CaKKOKnft, ^yT^nfi, Atokh, X,aHgap Tng6a,

A „ " A _ " rT ~ ~ ~ A _ _________ " ___

AMMPMH, AxMagnfi, ^KKHMH, CafignH AxMag Mnp3O, ragonHnapHM K^mum

MyMKHH-

CaKKOKEHHEHr TeMypnfi xyKMgopnap - X,agng CygTOH Ba YgyF6eKgapra aTa6 Kacngagap 6нтгaнgнгнгa acocnaHn6, yHMHr XIV acp oxnpn - XV acp 6omnapnga ama6 n^og KugraHn TaxMMH K^^aou. Agnmep HaBOKHHEHr "Ma^OgncyH

TTnAmro'Vno rn,,,^,,,,,", Sn^or, A „.„„vr, m,.,

Ha^onc'^ga CaKKOKMH x,aKuga e3raH MatgyMOTgapra Kypa, MOBapOyHHaxpgnK

>

6ygraH CaKKOKEHHEHr metpgapn CaMapKaHgga Mamxyp эgн, 6npoK ^yT^nfigaH KeHMHrn ypnHga Typap эgн . CaKKOKMH TacaBBy^ monpn эмacgн, yHMHr Kacngagapnga HMFaTOH aga6nH TngnHnHr 6apna xycycnaTgapn ycTagnK 6ngaH

^OHganaHnnraHnHM Kypnm MyMKMH. ^MFaTOH ag^ne™ xycycnga TagKuKOT onn6 6opraH TypKnannK TagKuKOTHM KeMag 3pacgaH CaKKOKEHHE "nnFaTOH metpnHnHr

V vy 1 J I 1VI1/1J1I11\ 1 l,l\I 1 1 \yy 1 111 XVVi'ltU/1 '--- H VJ 1 IA1 1 V W1V1VV1VI1I111X1 XX XX H i V I 1 I I I W X^j-/XXX XX XX XX

acocннcн"gapнgaн S^ng^, gea тatpн$gaнgн6. CaKKOKEHHEHr arOHa acapn

m.}

6ygraH ^eBOHHEHr ekke Hycxacn 6Op. HycxagapgaH Snpn - ^OHgOHgarn BpnTaHna My3efinga 2079 paKaM Ocraga caKgaHagu ByHgaH TamKapn TypKnaHEHr AHacO^a

1V1 J H ri^CL I S pCLlVCLlVl 1 ri^CL . L^f J 1 l^CLl 1 1 CLLLJ 1 \Ctp H 1 J pIV11 /1 1 111 1 1 1 1 V t 1 UVU VjyXI

KyTy6xOHacnga 4757 paKaMn OcTnga caKgaHaeTraH 6np Ma^MyaHEHr 165-167

caxK^agapn Opacnga yHFyp xaMga apa6 xap^gapn 6ngaH e3ngraH yHTa Fa3agn xaM ynpangn.

^EFaTOH aga6нeтннннг pEBO^gaHnmnga My^EM ypHn 6ygraH mOnpgapgaH Snpn MaBgOHO ^yт$ннgнp. Fa3ag, Kacnga Ba TywKgapn aga6nH xycycnaTgapnra Kypa Hn^OaTga 6OHgnp. HKKKTa acapn MaB^yg: ^eBOH Ba ^agOgnggnH Тa6н6нннннг ^Opcna "ryg Ba HaBpy3" HOMgn мacнaвннcннн aHa Ha3M ycygnga

»

Tap^KMa KugraH "ryg Ba HaBpy3" мacнaвннcнgнp. ^eBOHKHKHr ^OHgOHgarn

*

1 U|J/lVfllHU xyxxjxx Ull J HL" p J ^ 1V1UVI lUUIinvn ^J, rip. ^ VUV 1 1 r 1 1 1 r 1 1 1 1 ^ JL V11/4,V11/4,U1 II

IT miTilTTTi rr ^------------ri rfTTTftnTT l)r>t*in Ul Ia I 1 rvf li/A/tnrx \ I r>*f 1 n n I r»r> I •

BpnTaHna, Opaнцнagaгн Paris Bibliotheque Nationale Ba TypKnaHKHr CygafiMOHna

KyTy6xOHagapnga Hycxagapn caKgaHMOKga.

XIV acpHKHr nKKKHnn apMnga Bagxga TyFagnS ycraH Atokh HaBOnfi

n

mo*

TapaAngaH XV acpHKHr энг KagnMnH mOnpn ge6 эtтнpo4 этнgгaн.

ffly ypnHga HnFaTOfigap", "nnFaTOH эgн", "nnFaTOH Tngn" Ka6n TymyHHagapHKHr W3ara Kegnmn, ym6y aTaMaHnHrTapKagnm reOrpa^nacn Ba aHHaH

>

5 TT . TT . ....... . . „ ..........................

5 Hofman H.F. Turkish Literature ABio-Bibliographical Survey, Part III/I. - Utrecht, 1969. - S. 153.

6Eraslan K. CagatayEdebiyati.TurkDiyanetVakfi/IslamAnsiklopedisi.1993. - C.VIII. -S. 170.

-TT—g——5—--»83c

J---j----42

кимларга нисбатан кулланилганлиги масаласига, яъни "чигатой" атамасининг

кискача тарихига тухталиб утсак. Купчилик тадкикотчилар фикрича, ушбу атаманинг муайян бир жамоа номи сифатида ишлатилиши дастлабки боскичи XIII - XIV асрларга тугри келса-да, аник бир этномаданий атамага айланиш жараёни Темурийлар даври (1365-1505) билан богликдир. Яъни "чигатой эли", "чигатой тили" каби иборалар Темурийлар давлати таркибидаги Урта Осиё адабий ёзма туркий тилида сузлашувчи халкка нисбатан кулланилган. Бу тил Корахонийлар (960-1212) ва Хоразмшох-Ануштегинийлар (1097-1231) даврида

г г 4 у г ^ г 4 /-г--

Урта Осиё ва унга кушни худудларда ёзма адабий тил вазифасини бажариб, негизида кадимги турк тили, аникроги унинг шаркий тармоги булмиш "карлук лахжаси" ётувчи тил эди. Шу уринда айтиб утиш керак, "карлук лахжаси" атамаси сунъий булиб, ХХ асрда рус туркологлари ва ушбу илмий мактабга эргашган узбек тилшунослари томонидан илмий муомалага кулланила бошлаган эди. Уз навбатида бундай ёндашув ХХ асрда чет элларга, айникса, Гарб туркологияси, Туркия, Япония ва хоказо илмий мактабларига хам "юккан" эди. Аслида чигатой тилига асос булган "карлук лахжаси"нинг уз тарихий номи мавжуд булиб, Махмуд Кошгарий узининг "Девону лугати-т-турк" асарида туркий тилларнинг "угуз лахжаси", "кипчок лахжаси" ва хоказо лахжалари

билан бирга "хокония туркчаси" деган иборани кенг куллаган булиб, бу лахжа Кошгар, Балосогун (Тукмок), Узганд шахарлари ва яна бир катор йирик шахар хамда кишлокларда яшовчи туркий ахоли сузлашадиган, Корахоний хукмдорлар саройларида иш юритиш ва ёзишмалар олиб борилувчи тил булган7. Хокония туркчасида ушбу шахарлардан ташкари туркийларнинг

сезиларли бир кисмини кучманчи чорвадор ахоли, маълум бир кисмини эса

ХГ^ПЛАТ/* тттлт/т\тт ПЛ^АТТП ТПТТТТ/»Т1ТТ 1ЛТГ<ОТТ ГЛЛЛТТ ТТТ1ГЧТТТ агч! ЛГЛ Л ГТТГ'Х ГГ\ ТЛО 1Л ТТТ ТТГ ТЛО Г\Т1

I :

утрок дехкон ахоли ташкил этган тухси, чигил, ёгмо, уйгур, карлук (?) каби туркий уруглар вакиллари сузлашган. Шу боис, бу лахжага нисбатан "чигил лахжаси" ибораси хам кулланилган.

Корахонийларнинг Амударё - Сирдарё оралиги ва унга кушни худудларни кулга киритиб, Фаргона водийси, Шош (Тошкент), Тароз, Исфижоб (Сайрам) Самарканд, Бухоро каби минтаканинг йирик ижтимоий-сиёсий ва этномаданий марказларни кулга киритиши натижасида "хокония туркчаси" Урта Осиёнинг ёзма адабий тилига айланади. Бу лахжанинг Хоразм вохасида айрим угуз ва кипчок элементларини олиб, "Хоразм туркийси" номини олиши ва шу тарика "чигатой туркийси"га бошланма бериши эса дастлаб Корахонийлар, бирмунча кейин эса Хоразмшох-Ануштегинийлар давридаги тарихий вокеликлар билан

! К*

богликдир. Гарчи Хоразм Корахонийлар давлати таркибига кирмаган булса-да, -

7Кошгарий, Махмуд. Туркий сузлар девони (Девону-лугот ит-турк) / Таржимон ва нашрга тайёрловчи С. М. Муталлибов. 3 томлик. - Тошкент, Фан, 1960-1963. 1- том. - Б. 50, 64.

>q )> d )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №9

ушбу салтанат ижтимоий ва этномаданий жихатдан Хоразмга уз таъсирини

утказмасдан колмади. Куринишидан Салжукийлар салтанатида булгани каби Ануштегинийлар хам "хокония туркчаси"ни ёзма адабий тил сифатида

ишлатишда давом этган куринади. Хоразм вохасининг катта бир кисми Чигатой

аиэ

улуси таркибида булиши эса ушбу адабий тилнинг вохада нафакат кенг ёйилишини таъминлади, балки маълум маънода унга бешиклик вазифасини утади. Яъни Урта Осиёнинг катта кисми - бутун Амударё - Сирдарё оралиги ва

>

унга кушни худудларнинг битта яхлит сиёсий уюшма - Чигатой улуси

! Ш*

J V Г- J J J

таркибида булиши минтака вохалари - Фаргона, Шош, Самарканд, Бухоро ва хоказолар каби Хоразмни хам уз ичига олувчи ягона этномаданий мухит, шу

ТТТ -

жумладан, умумий тил мухити вужудга келишига шароит яратди. Шу уринда айтиб утиш керак, сунгги урта асрларда Урта Осиёда нисбатан кенг ёйилган этнотопонимлардан бири булмиш Чигатой, Чагатой каби жой номларининг Хоразм вохасида хам анча куп учраши ушбу тарихий жараёнлар махсули булиши керак. Бошка томондан эса Хоразм вохасида "чигатой" атамасининг пайдо булиши бирмунча кейинги даврларга, хусусан, узбек хонликлари даврига тугри келмайдими мазмундаги савол тугилиши мумкин. Яъни бу атама Темурийлар даврида аник бир маъно касб этиб, кейинчалик Шайбонийлар ва

»

бошка узбек хонликлари даврида8 Хоразм вохасига хам кучган булиши хам эхтимолдан йирок эмас. Темурийлар даврида хам, ундан кейинги сулолалар даврида хам Урта Осиёнинг марказий ва жанубий худудларидан бир катор узбек уругларининг Хоразм вохасига кучиб, бу ерда узларининг унлаб кишлокларига асос солганликларини кузда тутадиган булсак, ушбу фикрда жон

бордек куринади. Айникса, Чигатой номли ахоли масканларининг сунгги урта

___о™™, ™ v™ л™

асрларга тегишли Бухоро амирлиги ва Хива хонлиги ёзма материаллари

/ N - 9 ^

(тарихий асар, хужжат, ёзишма ва х.к.)да куп учраши хам бу карашни бирмунча кучайтиради.

Хусусан, Хоразм вохасига жануб ва жануби-шаркдан нисбатан кушни жойлашган Зарафшон вохасида "Чигатой" номли кишлоклар учраб, улар хакидаги маълумотлар айтиб утилган узбек хонликлари даври ёзма манбаларида

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

урин олган. Бухоро амирлигига карашли вилоят ва туманларда, шу жумладан,

*

амирликка якин худудлардаги Кармана, Самарканд, Карши, Шахрисабз, Чоржуй

Ш

бекликларида шу номдаги ахоли масканлари анча кенг таркалган эди. Ушбу этнотопоним амирлик даври Бухоро туманларида хам куп учраб10, Пирмаст, Коракул туманларида шу номдаги ахоли масканлари тилга олинишини бунга

\ j>:*-

мисол булаолади.

-

8Bregel Y. An historical atlas of Central Asia. Leiden - Boston, Brill, 2003. - P. 40-46.

^Населенные пункты Бухарского эмирата (конец XIX - начало ХХв.) / Материалы к историческойгеографии Средней Азии. Под. Ред. А.Р. Мухаммеджанова. -Т.: Университет, 2001. - С. 144. 10Населенные пункты Бухарского эмирата (конец XIX - начало XX в.). - С. 144, 187-232.

Sp^ ^ J^ ' J"

WiW к/

>q )> q )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №9

ХХ асрда хам Узбекистоннинг деряли барча вилоятларида, шу жумладан,

v ' ' ' .. ' .....

Хоразм вилоятида хам шу номдаги ахоли масканлари уз мавжудлигини давом

эттирган. Бугунги кунда нафакат мамлакатимизнинг жанубий худудлари -

Кашкадарё, Сурхондарё ва кушни Тожикистондаги жанубий худудларда, балки

мамлакатимизнинг марказий худудларида, хусусан, Самарканд вилоятининг

Каттакургон ва Иштихон туманларида, Бухоро вилоятининг Олот, Коракул ва

Шофиркон туманларида, Навоий вилоятининг Хатирчи туманида учрайди11.

Асосан, Сурхондарё вилояти ахолиси орасида кенг таркалган бу атама урта

' г r г J

асрлар, хусусан, Чигатой улуси ва Темурийлар даври махсули булиб, дастлаб муайян бир сиёсий уюшма ахолиси учун кулланилиб, кейинчалик этниклик касб эта борган. Жумладан, Захириддин Мухаммад Бобурнинг "Бобурнома" асарида "турк ва чигатой" атамалари бирга учраб12, асар мазмунидан "турк" этноними минтака ахолисининг катта кисми учун умумий ном, "чигатой" эса туркийларнинг бир гурухининг номи сифатида кулланилгани англашилади.

Л /> тттт ттп ¡г\т т ттал * Л /Гпгчтлпптттт ГЛппатттхттг' лаотхттп 1Лтттх ^лтт1л тепли ш ТТттттгчтолглтт

Аслида бу ном Марказий Осиёнинг сезиларли бир кисми Чингизхон

томонидан угли Чигатойга улус килиб берилган тарихий вокеликлар билан боглик равишда, яъни "Чигатой улусининг халки" маъносида аста-секин минтаканинг туркий тилли ахолисининг номларидан бирига айлана борди13.

Шайбонийлар ва узбек хонликлари даврида "чигатой" атамаси кучманчи узбеклардан фарк килиб, асосан кишлок ва шахарларда яшаб утрок турмуш тарзига эга махаллий туркий ахолига нисбатан кулланила бошлаган ва шу тарика улар кипчок лахжасида сузлашувчи узбеклардан фаркланган14. Бу даврда "чигатой" деб номланувчи ахоли гурухи Хоразм вохаси ва Бухоро вохасининг

шимолий кисмларида (Коракул) нисбатан купрок уз ахоли масканларига эга

ГТЬ,.„ Л, .............._

i :

булишган. Шунингдек, бу пайтда Афгонистон ва Хдндистонда яшовчи туркийларнинг бир кисми шу ном билан юритилган. ХХ аср бошларида ушбу атама Бухоро амирлигининг жанубий худудлари - Сурхондарё вилояти, Жанубий Тожикистон (Кулоб) ва Шимолий Афгонистон ахолисининг сезиларли бир кисмини ташкил этувчи ахоли гурухи "чигатой" аталиб, улар "узбек чигатой" ва "тожик чигатой"ларга булинишган15.

Шу уринда айтиб утиш керак, этник жихатдан "чигатойлар", "чигатой уруги", "чигатой эли" иборалари урта асрларда, хусусан, сунгги урта асрларда,

яъни Шайбонийлар, Аштархонийлар ва бошка узбек хонликлари даврида --

Маликов А.М. Тюркские этнонимы и этнотопонимы долины Зерафшана (XVIII - начало ХХ в.). - Ташкент, 2018. - С. 179.

12Бобур Захириддин Мухаммад. Бобурнома. Нашрга тайёрловчи П. Шамсиев. - Т.: Юлдузча, 1989. - Б. 172.

......----—------—F'" —- ■ — — ^w-^ ------- - —

Шониёзов К. Узбек халкининг шаклланиш жараёни. - Т., 2001. - Б. 415. 14 Каюмов А. Этническая ситуация на территории Южного Узбекистана в XIX - начале ХХ века. Автореф. дисс....канд. ист.наук. - Т.: ИИ АН РУз, 2011. - С. 13-14.

15Кармышева Б.Х. Очерки этнической истории южных районов Таджикистана и Узбекистана. - М.: Наука, 1976. - С. 50-55.

р q

гетп

WiW к/

>q )> q )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №9

минтаканинг нисбатан утрок кисмига нисбатан кулланилиб, шу жихатдан ушбу

.... -этник атама минтаканинг кучманчи узбек (92 бовли узбек) уруглари, туркман,

козок, коракалпок ва киргиз элатларидан фарк килган. Айтиб утилган элатлар

■ \vy J vy ' V} 1 JJ Hi ж ж ж vy ж у ijИ 1 J_/ 1 Ж Ж ^^ X И И J_/ Ж 1 /-Л,И1 1 Vjy 1 у 1\,1 1 1 ни . JL IIXIXIV J А X л. ж/ JL JL IXXX ^XH A ^ XVX^jJ

сунгги урта асрларда уз уруг-кабилавий тузилиши, урф-одатлари,

аиэ

менталитетига кура Урта Осиёнинг марказий ва жанубий кисмидаги туркий уруглардан бирмунча фарк килиб, купрок Олтин Урда - Дашти Кипчокка хос хусусиятларни купрок акс эттирар эдилар16. Чигатойлар эса бу жихатдан

минтаканинг марказий ва жанубий худудларидаги барлос, мугал (мугул),

« « 17

карлук, умуман олганда турк гурухи га якин эдилар .

Чигатой туркийси факатгина Чигатой улуси, Темурийлар хамда Шайбонийлар, Аштархонийлар ва бошка узбек хонликларида кулланилган ёзма тил булиб колмасдан, Жучи улуси (Олтин Урда ва унинг издошлари) худудида хам бир муддат иш юритиш ва ёзишма тили вазифасини бажарган, хатто ушбу улуснинг сунгги издошлари булмиш Козок хонлиги даврида хам ушбу

iv «птгад itittti ттттлтттт ^тгттлп ттп ЛПТЛТТОП ТЛАТТГ'ПТТ I/ ГЧОЛТС \7 гчтт ТТТ1ГЧТТТТ1ТТГ' Л Г о л i ЛАТТТТТТ ¿ionffo

макомини нисбий булса-да саклаб колган. Козок хонлигининг кам сонли ёзма

тарихий асари булмиш Кодирали Жалойирийнинг "Жамиут-таворих" (Тарихларнинг жаъми) номли асари (XVII аср) чигатой туркийсида ёзилганлиги диккатни узига тортади18. Шунга ухшаш холат Крим ва Козон хонликларида

»

т?

хам мавжуд булиб,бир неча асрлар давомида ушбу хонликларнинг иш юритиш ва ёзишмаларида чигатой туркийсига мурожаат килишган. Буни ушбу хонликлардаги айрим тарихий ва адабий асарларнинг тили чигатойча эканлиги, хатто сунгги урта асрларда Козон адабий мухитида бу тилдаги асарларнинг тошбосма куринишида куплаб нусхада кайтадан нашр этилгани хам тасдиклайди. Крим ярим оролидаги туркий ахолининг бир кисмига нисбатан "чигатой" атамаси кулланилганлиги, хатто бу атама киримчак, караим каби яхудий динига эътикод килувчи кримлик туркийлар орасида сакланганлиги хам бунга мисол булаолади. Шунингдек, Шимолий Кавказдаги кумик турклари орасида "чигатой"лар билан боглик хотираларнинг сакланиб колганлиги хам диккатга сазовордир.

Кискаси, "чигатой" атамаси уз фаолияти давомида асосан куйидагича 3 та боскични босиб утган:

ГХТТТТТ I I ТТ Т^ г-г\ /Л ¥ X ТГТТТГЛТТГ<П ТТ/"ЧТ» Г К А-ГЧГ'ПТТ I |ТТТТТ«ТТ1ЛЛ7ЛТТТТТТТТЛ TI .....,.....,

1)Бошлангичини Чигатой улусига ном берган Чингизхоннинг иккинчи

Ш

угли Чигатойхон номидан олган ушбу сиёсий-этник атама кейинрок, хусусан, Темурийлар даврида Урта Осиёнинг утрок туркий ахолиси ва унинг тилини

ифодалайдиган муайян бир атамага айланади. Амударё - Сирдарё оралиги, _

16

КереКерейтов Р.Х. Ногайцы. Особенности этнической истории и бытовой культуры. - Ставрополь: «Сервисшкола», 2009.- 300-305.

17Кармышева Б.Х. Очерки этнической истории южных районов Таджикистана и Узбекистана. - М.: Наука, 1976. - С. 50-55.

18Усманов М. А. Татарские исторические источники Х^ЬХ^П вв. Казань, 1972;

Sp^ "^J J^ ' J^"

щ >

Хуросон ва Шимолий Х,индистонда яшаган туркийларнинг катта кисми "чигатой", "чигатой турки" деб юритила бошлайди;

2) Узбек хонликлари (Шайбонийлар, Аштрахонийлар, Бухоро, Хива ва Кукон хонликлари) даврида бу атама негизи Дашти кипчоклик туркий элатлардан бирмунча фаркли туркийлар учун кулланилади;

3) Сунгги урта асрларга келиб бу атама узининг мазмунини ва таркалиш куламини бирмунча йукотиб, купрок локал ахамият касб эта бошлайди. Бу давр

I 1>

купрок Чигатой номли этнотопонимлар пайдо булиши билан характерланади.

Шуни хам айтиб утиш керакки, "чигатой тили" ёки "чигатой туркийси"

ибораси айрим тадкикотчилар ургу бериб ёзганидан19 фаркли уларок жуда кенг ёйилган ва собит бир тушунчага айланган бир тушунча эмас эди. Навоий хам, Бобур хам бу иборани жуда кам уринларда кулланган булиб, унинг урнида доимо "турк", "туркий", "туркча" ибораларини ишлатганлар. Урта Осиё туркий адабиётига карийб 500 йил вакт кесимида куз ташланадиган булса, "чигатой тили" иборасининг Темурийлар давридаги Лутфий, Саккокий, Атоий ва бошкалар томонидан хам, шунингдек, узбек хонликлари даври адиблари -Турди Фарогий, Гулханий, Мукимий, Нодира, Фуркат, Огахийлар томонидан хам кенг кулланилмаганлиги аён булади. Аксинча, бу даврда хам "турк" ёки "туркий" ибораси илк урта асрлар ва классик даврдагидек кулланилишда давом этгани диккатни тортади. Усмонли, Сафавийлар ва Кожорлар каби Урта Осиё туркийсидан бирмунча фаркланувчи угуз туркчаси хукмрон булган адабий мухитларда "чигатойча", "чигатой туркийси" каби ибораларнинг нисбатан купрок кулланилиши эса ушбу мухит вакилларининг уз давридаги эхтиёждан келиб чиккандир. Яъни улар уз тилларини "турк тили" деб билар экан,бу иборани куллаш оркали бу тилда ёзилган асарларни фарклашни назарда тутганлар.

"Чигатой туркийси" ибораси урнига "эски узбек тили" иборасини куллаш Чор Россияси ва Совет хукумати даври махсули булиб, бу холат мустамлакачи кучларнинг туркий халклар орасига рахна солиш воситаларининг бир куриниши эди. Туркий адабий ва тарихий меросни Совет иттифоки таркибидаги туркий халклар орасида узларича "таксимлаш" оркали улар орасидаги тарихий бирдамликни йукка чикариш сиёсати юритилишининг натижаси бугунги кунда кандай салбий окибатларга олиб келганлигини куриб турибмиз. Бугунги кунда киргиз, козок каби туркий халкларнинг "чигатой адабиёти", "чигатой мероси" деган иборалардан кочиши, "эски узбек тили" деган сузга карши чикишлари ва хоказолар бунининг яккол далилидир. Шунинг учун минтака халкларининг бу тилда ёзилган тарихий ва адабий асарларига

>

-

1901mez 2. Cagatay Edebiyatl ve Cagatay Edebiyatl Шеппе Аа§йгта1аг // ТигЫуеАга§игта1ап LiteraturDergisi,Ci1t5, Sayl 9, 2007. - S. 173 219.

Ы >

-И-

и |

SWfS ■

•iШ

Ш

*ф>

q

ниcбaтaн "ТУРКИЙ", "aдaбий тypкчa", янaдa aникpок ифодaлaш зapypияти тyFилca 'y^a Оcиё туркий^" ибоpaдapини кУллaш фypcaти етиб келди. Зотaн, дунё тaн олгaн Fapб, xycycaн, Евpопa тypкологлapи бу тил вa aдaбиётгa

ниcбaтaн бу 'y^a Оcиё тypкийcи" aтaмacини кенг кУллaб кeлaдилap.

иф

ой* >*

-^¡fV-TíT f.--^SfV-^ï f.—

48

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

*4>

q

Ы >

q j>>¡>

q > >

wi >

Ы:>

q

Ы >

q

> ^й >

■ i »

) j ж

q j>jr>

q

Ш

5*М >

q >: > Ы >

q щъ

Щ >

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.