Научная статья на тему 'НОДИРА БАДИИЯТ ОЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРГАН ОМИЛЛАР ХУСУСИДА'

НОДИРА БАДИИЯТ ОЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРГАН ОМИЛЛАР ХУСУСИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

104
75
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабий муҳит / тараққиѐт / таъсир / форс / араб / туркий / салаф / халаф / анъана / образ / ғоя / фалсафий / бадиий маҳорат / literary environment / development / influence / Persian / Arabic / Turkic / predecessor / successor / tradition / image / idea / philosophical / artistic skill

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сурайё Исомиддиновна Эшонқулова

Ушбу мақола Нодиранинг бадиият оламини шакллантиришда Қўқон адабий муҳитининг тутган ўрни ва шунингдек, бу муҳитнинг ривожланишига шоиранинг таъсири масаласи тадқиқига бағишланган. Мақолада шоира бадиият оламини шакллантирган омиллар манбаи кўрсатиб берилар экан, шулардан шоира ижодига ижобий таъсир кўрсатган адабий муҳит ва турмуш ўртоғи Амирийнинг саъй-ҳаракатлариҳақида батафсил тўхталинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE FACTORS THAT FORMED NODIRA'S ARTISTIC WORLDVIEW

The article is devoted to the study of the role of Kokand literary environment in the formation of Nodira's artistic worldview, as well as the influence of the poetess on the development of this environment. The article highlights the factors that influenced Nadira's work, such as the literary environment and the efforts of her husband Amiry in forming Nadira’s worldview, in detail.

Текст научной работы на тему «НОДИРА БАДИИЯТ ОЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРГАН ОМИЛЛАР ХУСУСИДА»

НОДИРА БАДИИЯТ ОЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРГАН ОМИЛЛАР

ХУСУСИДА

Сурайё Исомиддиновна Эшонкулова

ЖДПИ доценти, ф.ф.н. surayyo. yo gdu@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола Нодиранинг бадиият оламини шакллантиришда Кукон адабий мухитининг тутган урни ва шунингдек, бу мухитнинг ривожланишига шоиранинг таъсири масаласи тадкикига багишланган. Маколада шоира бадиият оламини шакллантирган омиллар манбаи курсатиб берилар экан, шулардан шоира ижодига ижобий таъсир курсатган адабий мухит ва турмуш уртоги Амирийнинг саъй-харакатларихакида батафсил тухталинган.

Калит сузлар: адабий мухит, тараккиёт, таъсир, форс, араб, туркий, салаф, халаф, анъана, образ, гоя, фалсафий, бадиий махорат.

ABOUT THE FACTORS THAT FORMED NODIRA'S ARTISTIC

WORLDVIEW

Surayyo Isomiddinovna Eshankulova

Doctor of Philosophy (PhD), Associate Professor Jizzakh State Pedagogical Institute surayyo. yo gdu@mail .ru

ABSTRACT

The article is devoted to the study of the role of Kokand literary environment in the formation of Nodira's artistic worldview, as well as the influence of the poetess on the development of this environment. The article highlights the factors that influenced Nadira's work, such as the literary environment and the efforts of her husband Amiry in forming Nadira's worldview, in detail.

Keywords: literary environment, development, influence, Persian, Arabic, Turkic, predecessor, successor, tradition, image, idea, philosophical, artistic skill.

КИРИШ

Узбек мумтоз адабиёти тараккиётида Бухоро, Хива адабий мухити кандай катта ахамият касб этса, Кукон адабий мухити хам улар каторида турадиган

даражада юксакдир. Дархакикат, Кукон адабий мухитини мумтоз адабий меросимиз хазинасига, кузга куринган куплаб ижодкорлар: Гулханий, Увайсий, Нодира, Махмур, Фазлий, Адо, Фуркат кабиларни етказиб берганлигининг узиёк, уни адабий мухитлар аро узига хос урни борлигини белгилайди.

Кукон адабий мухитининг узига хос вакиласи Мохларойим - Нодиранинг бадиий махоратини урганишдан олдин, назаримизда, хассос шоирани тарбиялаб, уни шоира даражасига кутарган мухит, шунингдек, шоиранинг бадиият оламини шаклланишига сабаб булган омиллар хакида суз ёритмок жоиз.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Нодирабадиият оламини шакллантирган омиллар хусусида тухталадиган булсак, буларнинг манбаи сифатида бир неча омилларни курсатиш мумкин. Буларга куйидагиларни киритишни лозим топдик:

1. Шоира ижодига туркий ва форс адабиётларининг таъсири;

2. Диний-маърифий, диний-илохий, фалсафий-тасаввуффий ва ахлокий-

маънавий тушунчаларни яхши билгани;

3. Нодира ижодига Кукон адабий мухити таъсири;

а)турмуш уртоги Амирийнинг саъй-харакатлари;

б) Жахон отин Увайсий сабоклари.

Биз куйида, шоира Нодира ижодига Кукон адабий мухити таъсири, хусусан турмуш уртоги Амирийнинг саъй-харакатлари ва Жахон отин Увайсий сабокларини тутган урни масаласига тухталамиз.

Энди, аввало Кукон адабий мухити хакида тухталсак. Кукон адабий мухити XVIII аср I-ярмида Кукон хонлиги таассаруфида ташкил топган булиб, бунга хонликни бошкарган шахсларнинг халкнинг ижтимоий-иктисодий ва маданий даражасини кутариш максадида ижодкорларга рахнамолик килиб, адабиёт ва санъат ривожланишига имкон яратишгани сабаб булган. Бу хакида "Ансобус-салотин..." асари муаллифи Мирзо Олим Кукон хони Абдулкаримхон(1732-1733) даврини шундай ёзган:

"Абдулкаримхон...хизматига Эшон, Суфи Оллоёр домулло Олим Конибодомий ва домулло Вали Хужандий ва Машраби девонайи Намангоний келиб сухбат тутар эрдилар. Аларнинг сухбатидин ифода ва истифода топиб, неча умумий диний ва кашф якднига олим ва кошиф булиб камолот хосил килди"[10,41], [3, 18-6 варак].

"KyKOH agaÖHH myxhth"hh Maxcyc ypraHraH agaöneTmyHoc o-hm, aKageMnK A3H3 KawMOB x,aM 6y gaBp xaKnga: "XoH-ap agaönö xapaKaTra xen KanoH öe^apK KapaMaraH-ap. Y-ap xa-K OMMacnHn y3 Ky- ocraapnga Tyram ynyH öapna BocnTanapgaH ^onganaHnmra xapaKaT KnnraHnap. KeHr OMMa ypTacnga MatnyM Hy^y3 Ba эtтнöopгa эгa öy-raH KHrnnnapHH y3 aTpo^napnra TopTnmra xapaKaT KnnraHnap...ByHgaH TamKapn xoH-ap y3 aTpo^nra Typnn monpnapHn hhfhö, ynapHH Typnn fiynnap önnaH paFÖaTnaHTHpHÖ xaM TypraH-ap. ffly nycnHga capon aTpo^nra Maggox, xymoMagryn monpnap HHFnna öopraH"[10, 41], -geö e3agn. o-hm y3 ^HKpnapnHH gannnnnam MaKcagnga "Tyx^aTyT-TaBopnxn xoHnH"gaH KyfiHgaranapHH Kernnpagn: "KyKOH xohh HopöyTaönHHHHr (1770-178\9) MyxaMMagnH geraH yF-n öy-raH. By max3oga agaöneTgaH yHna-MyHna xaöapgop öynnö, y3 arpo^nra önp Hena monpnapHn HHKKaH эgн. Bnp KyHn öa3M BaKTnga y monp HycpaTra Kapaö KynngarH MncpaHn yKHngn:

Ba mnpgn maM nyH KyHFy3" öyBag napBOHa-napBOHa.

Tap^HMacn: fflaMHnHr aTpo^nga KyHFn3 myHnannK napBOHa öyngn.

fflonp HycpaT gapxpn xymoMag kh-hö, hkkhhhh MncpaHn TyKHfign:

CapaT rapgaM, TapnKn gnnHaBO3H eg rnp a3 maM.

Tap^HMacn:

BomnHrgaH annaHan, gнпнaвoзпнк HynnHn maMgaH ypraHrnH.

By xoзнp^aвo6пнкgaн xypcaHg öy-raH max3oga monp HycpaTra эппнк apaBa öyFgofi nHtOM этгaн эмнm[7, 84 a-BapaK]-geraH MatnyMoraapHn Kernnpagn.

MYXOKAMA BA HATH^AHAP

ffly ypnHga a-oxnga Kang этнm ®:oh3kh, agaöneTmyHoc o-hmhh MatnyMOTnapnHn hhkop этмaгaн xpnga, 3yKKO Ba chhhh onnMHnHr KyKOH agaSnn MyxnTnHn, xycycaH Hognpa n^ognHn ypraHnmra KymraH y-KaH xnccaпapннн эtтнpo$ этгaн xpnga anram MyMKnHKn, xoH-ap y3 aTpo^nra $aKaT y-apHn öomKapnö Typnm, yзпapннн eKn Maggoxryn monpnapHn n^nm MaKcag öynMaö, öa-Kn ynapHnHr y3napn xaM agaöneT, metpn^T önnaH KanöaH omHO SynraHnnrnga, TaKgnpnamnHn эca "3ap KagpnHn 3aprap SnnraHn^geK, geö TymnHMOK ho3hm. KagnMgaH MoBoyHHapga em max3oganapHn agaöneT, xycycaH y-apHn metpn^T SnnaH OmHO Kn^nm ynyH Maxcyc y^^-nap эgн. fflyHnHgeK, yma gaBp TaoMnnnra Kypa max3oganap KyHT önnaH nnpnKa cnpnapngaH bokh$ öy-nö, y3napn xaM n^og KnnraHnap, myHnaKn Kagp-amHnHr önp кypнннmн эgн.

^yHKn Hognpan gaBpoHgeK monpaHnHr - metpn^T MynKnHnHr MannKacnra afinaHnmnra caöaö öy-raH KyKOH agaönH MyxnTn Ba yHn rynnaö amHamnra y-KaH

хисса кушган Амир Умархон хам Кукон хонларидан булиб, юкоридаги олимнинг фикрларига кушилсак, наздимизда Амирий тахаллуси билан шеърлар битган нозиктаъб шоир хаккига хиёнат килган буламиз.

Шу уринда адабиётшунос олима И.Адизованинг куйидаги фикрлари диккатга сазовор: "Унинг узи шоир булгани сабабли ижод ахлига имконият яратиб берган. Уларга хомийлик ва рахнамолик килган. Миён Бузрукнинг 1930 йилда Тошкентда чоп этилган "Узбек адабиёти тарихига умумий караш" китобида бу давр Кукон адабий мухитини "Олтин бешик даври адабиёти" деб атайди. Бу таъриф, биринчи навбатда, Сарой тарихчилари томонидан келтирилган"Олтин бешик" ва Бобур хакидаги вокеа билан боглик. Иккинчидан, адабий мухитда яратилган кулай ижодий шароит ва жараён хам назарда тутилган"[1; 125]. Юкорида адабиётшунос олима келтирган "Олтин бешик" вокеасига келсак, биз бу тугрисида номзодлик диссертация ишимизда тухталганмиз [12, 73-92].

Бинобарин, Нодира шеъриятида "Олтин бешик" вокеаси билан боглик карашларга бир канча уринларда дуч келинади. Бу вокеа тафсилотига кура, Олтин бешик Захириддин Мухаммад Бобур авлодидан булиб, Кукон хонларининг шажараси ундан бошланади. Нодирабегимнинг Умархон ва унинг хонадонини васф этувчи байтларида мазкур вокеанинг акс садолари кизил ип булиб утади. Чунончи, шоиракуйидагибайтида:

Сиёдатхонадони, шохи Бобур насли покиман, Худоё, рахматайла, барча аждоди изомимни,-деб узининг хам Бобур авлодидан эканлигини айтиб фахрланади[6, 297]. Шунингдек, узини Бобур оркали темурийлар шажарасига боглаш холати Умархон девони дебочасида хам учрайди. Дебочада Амирий мана бундай ёзади: "Бу ошуфта тасвидот рокими ва бу паришон абёт нозими андок баёни хол ва шархи мофи ал-бол килурким, вужудум гулбуни Темур Курагон гулистонининг шажараси самарасидиндур, асолат булстонида иззат бахорининг обу хавоси тарбияти бирла бош чекиб нашъу намо пайдо килди. Ва хилкатим нихоликим, Бобур Султон чаманининг навбодасидур"[2, 25а-б-вараклар].

Бу байт машхур булган. Шу боис бир катор тадкикотчилар унга эътибор каратганлар. Жумладан, А.Каюмов: "Кукон хонларининг Бобур авлоди экани улар учун аён эди. Шу билан фахр этар эдилар. Кукон хони Умархоннинг рафикаси Мохлар ойим Нодира бу тугрида ёзган"[9; 14],- деб юкоридаги байтни хавола килади.

Бугунда хеч кимга сир эмаски, XVIII аср I ярмида Кукон хонлиги таассаруфида юзага келган Кукон адабий мухити Амир Умархон даврига келиб тараккиёт чуккисига кутарилди, бир суз билан айтганда гуллаб яшнади. Биз буни бир неча куринишларда куришимиз мумкин:

Биринчидан, Амирийнинг Кукон адабий мухитида катта иши, яъни у хонлик худудидаги барча иктидорли ижодкорларни аниклаб, саройга йигиб кизгин ижодий жараённи ташкил этган, уларга хомийлик килган.

Иккинчидан, бу адабий мухит намоёндалари тарихнависликда катта ютукларга эришган. Жумладан, Хдкимхон Туранинг "Мунтахаб ут-таворих", Авазмухаммад Атторнинг "Тухфат ут-таворих", Исхокхон Туранинг "Тарихи Фаргона", Мушрифнинг "Ансобус-салотин ва таворихи Хавокин", Мутрибнинг "Шахномаи девона Мутриб", Мушрифнинг "Шахномаи Нусрат паём" каби тарихий асарларини шулар жумласига киритиш мумкин.

Учинчидан, Амир Умархон ташаббуси билан тазкиранависликда янги йуналиш шакллантирилган. У пайров шеърлардан тазкира тузиш анъанасини бошлаб берди. Шунингдек, Фазлий Намангоний томонидан яратилган "Мажмуаи шоирон" тазкираси адабий мухитларда алохида ахамият касб этади. Фитрат диккат килганидек, кейинчалик бу анъана бошка адабий мухитларда хам давом эттирилди: "Шундай булса хам Фаргона шоирларининг Хоразм шоирлари устида катта таъсирлари булганини инкор этиб булмайди. Фаргона "Мажмуат уш-шуаро"сига ухшатиб, Хоразмда хам бир "Мажмуат уш-шуаро" тузуми буни курсатадир"[8, 59].

Туртинчидан, Амирий анъанавий ва ворисликка алохида ахамият беради. Хусусан, халк огзаки ижоди намуналарини чукур узлаштиришга, улардан мохирона фойдаланиб, янги дурдона асарлар яратишга ташвик килганида куришимиз мумкин. Бу холатни Гулханийнинг "Зарбулмасал" асаридан тортиб, Кукон адабий мухити вакилларини барчаларини ижоди кузатишимиз мумкин. Атокли адабиётшунос Абдурауф Фитрат "XVI асрдан сунгра узбек адабиётига умумий бир караш" номли маколасида Кукон адабий мухити равнакининг хомийси ва рахнамоси Амир Умархон эканлигини таъкидлар экан, унинг таклифи ва ташаббуси билан яратилган Гулханийнинг "Зарбулмасал" асарини назарда тутиб олим, "бу даврда Фаргона сарой адабиётларининг халк адабиётига айрича диккат кдлганлари хам куриладир"[8, 59], дея таъкидлайди.

Бешинчидан, Кукон адабий мухитида китобатчиликка катта эътибор берилган. Бу хакида "Мазкур даврда хам куплаб кулёзмалар кайта-кайта

кучирилди. Айникса, ушбу давр матбаа тарихини адабий алокалар, адабий хамкорликлардан айри тасаввур этиб булмайди. Чунки, Бедил девонлари кучирилиб, куп нусхаларда таркатилган. Унинг асарларига шоирлар назиралар, мухаммаслар боглашган. Лутфий, Навоий, Амирий девонларидан иборат "Мухаббатнома" мажмуаси Туркия султонига совга тарикасида юборилган. 1836-1837 йилларда Амирий ва Нодиранинг угли Мухаммадалихон буйругига биноан хаттот Дабир томонидан Фузулий девони кучирилган"[1, 126] лиги эътироф этилган.

Олтинчидан, Кукон адабий мухити биринчилардан булиб, аёл шоиралар учун кенг имконият яратиб берганлиги билан хам характерланади.

Демак, Мохларойим - Нодира мана шундай тараккий топган Кукон адабий мухитида ижод килди, шу билан биргаликда кейинчалик, бу мухитга узи хам рахнамоллик, хомийлик килди. Хуш, Мохларойим-Нодира Куконга келгунга кадар ким эди? Кандай оилада дунёга келган ва адабиёт билан, хусусан шеърият билан кай даражада ошно эди? Уни шу даражада етук шоира булиб етишига ким ёки нима сабаб булди? Бу каби саволлар жуда куп адабиётшунос олимларни кизиктириб келган. Уз даврида Хдкимхон тура булар хакида шундай ёзади: "...У вактда Анжижон хукумати Рахмонкулбий амир Олимхонни тогаси эрди, анга тааллук эрди, Рахмонкулбийни кисматида бир кизи бор эрди, исми Мохлар ойим эрди. Амир Олимхон хохладиким, ул махдурани амир Умархонни икди никохига киргузса. Маъсудхон турани бенихоят хадя бирла юбордиким, Умархонни Андижонга олиб бориб, икди никох килиб, Маргилонга келтириб куйиб келгил, деб рухсат берди. Маъсудхон тура Маргилонга келиб, шахзода Умархонни ломодликка таклиф килиб, Андижонга олиб яхши соатда ул инжи салтанатни тохиди рухга икд богладилар" [4, 161 а-варак].

Нодира ижодий махорати Кукон адабий мухити, турмуш уртоги Амирийнинг саъй-харакатлари, Жахон отин Увайсий сабоклари таъсири остида такомил топиб тараккий килди. Бу хакида адабиётшунос олима Махбуба Кодирова шундай ёзади: "-Сиз энди форсийни хам яхширок урганиб олсангиз макбул булади. Бу тилда хам мухаббат шеърлари бирмунча. Шеърият олами ичида гаввос булиб, ширин хаёлларга берилиб турган Мохларнинг кунглига гашлик тушди:

-Мен форсча ёзишни хам укишни хам биламан-деди у уялгансимон, -айрим машкий газалларимга Комила ва Нодира, деб лакаб хам куйганман.

-Газалларнинг Нодираси, Комиласига офарин...

Умарбек Мохларга маргилонлик бир шоира хакида хабар эшитганлиги,Жахон исмли бу аёлнинг Увайсий унвони билан шеърлар ёзишини эслади. Хдтто унинг:

Забонингни кетургил, эй шакарлаб тура, гуфтора, Нечукким, мархамат булсин неча мендек дилафгора, -шеърини хофизлар куйлаганда алланечук завк билан эшитганлигини гапириб берди. Кейинчалик... "суз гулшанида хушнаво булбул" деб ном таратган Увайсий ва Мохлар опа-сингил тутиниб колдилар. Увайсий ва Мохлар ёлгиз колган вактларида марок билан сухбатлашар, ёзганларининг ютук ва нокис уринларини курсатишиб, бир-бирларидан хушнуд булар эдилар. Шундай килиб газал ва мухаммасларга когозлар булиб борарди. Уларнинг табъи назмларини кузатиб юрган Умарбек шеърий санъатлар хакидаги рисолаларни купрок укишларини маслахат берарди. Устоз шоирларнинг газалларига назира ёзиш, мухаммас боглашни ургатар эди"[11, 45-46].

ХУЛОСА

Куриниб турибдики, шеърият оламига эндигина ташриф буюраётган Нодира ижодига турмуш уртоги Амирий ва Увайсийнинг таъсири катта булган.

Ушбу боскичда биз хулосаларимизни баён килишни максадга мувофик деб топдик. Улар куйидагиларни уз ичига олади:

1. Куриниб турибдики, шеърият оламига эндигина ташриф буюрган Нодира учун Куконнинг адабий мухити унинг давр шоираси, яъни диди ва завки баланд шоира сифатида етишишида мухим омиллардан хисобланади. Хусусан, унинг эри Амир Умархон ва Увайсийнинг таъсири катта булган.

2. Нодира ижодига турк ва форс адабиётининг сезиларли таъсири кайд этилган. Шоира мумтоз адабиёт намояндалари Х,офиз, Навоий, Физулий ижодий тажрибаларини муносиб давом эттирди.

3. Унинг лирикасини кузатар эканмиз, шоира диний-маърифий, диний-илохий, фалсафий-тасаввуфий ва ахлокий-маънавий тушунчаларни яхши билганини таъкидлашимиз мумкин.

4. Шунингдек, Нодира ижоди ва унинг шоиру шоираларга рахнамолиги хеч иккаланмай айтиш мумкинки, тахсинга лойик. Шоира ижодига назар ташлар эканмиз, шунга шохид булдикки, унинг лирикасини мухаббат, садокат мавзуси тасвирида гузал ташбехлар эгаллар экан, улар замирида инсонпарварлик, адолат, иймон-эътикод гояларини заргарона сингдиради ва бу билан Кукон адабий мухитига муносиб ворис эканлигини исботлайди.

REFERENCES

1. Адизова И. Узбек мумтоз адабиёти тарихи. (XYI-XIXacp I ярми). -Т.: Фан, 2009. .

2. Амирий. Дебоча. УзР ФА адабиёт музейи, 403-ракамли кулёзма. 25а-б-вараклар.

3. Ансоб ус-салотин. УзР ФА ШИ кулёзмаси, 18-6 варак.

4. Мунтахаб ут-таворих. УзРФА ШИ кулёзмаси, № 594 в.161а-варак.

5. Нодира.Асарлар, 2 жилддик, 1-жилд. -Т.: Адабиёт ва санъат, 1968.

6. Нодира-Комила. Девон. -Т.: Халк мероси, 2001.

7. Тухфатут-таворихи хоний. УзРФА ШИ кулёзмаси, 440, 84 а -варак.

8. Fitrat. Tanlangan asarlar. 5 жилдлик. 2-jild. -Т.: Маънавият, 2000.

9. Каюмов а. Асарлар. 5-жилд. -Т.: Мумтоз суз, 2009.

10. Каюмов А. Кукон адабий мухити. -Т.: Фан, 1961.

11. Кодирова М. Давр Нодираси. -Т.: Фан, 1991.

12. Эшонкулова С. Нодира шеъриятида образлар талкини. Филол. фанлари номзоди ... дис. - Т., 2011.

13. Botirova Sh.I. (2020). FORMING PATRIOTIC SPIRIT WITHIN PEDAGOGICAL EDUCATION CLUSTER. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(10), 200-205.

14. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

15. Botirova Sh.I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 12-15.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.