Научная статья на тему 'ОЛТИАРИҚ ТУМАНИ РЕКРАЦИОН РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИ ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА ЎҚИТИЛИШИ'

ОЛТИАРИҚ ТУМАНИ РЕКРАЦИОН РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИ ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА ЎҚИТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
29
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕКРАЦИОН РЕСУРСЛАР / РЕКРАЦИЯ ХЎЖАЛИКЛАРИ / РЕКРАЦИОН ОБЪЕКТЛАР / РЕКРАЦИЯ ТУРЛАРИ ВА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ШАХОБЧАЛАРИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Samiyev U., Xoliqberdiyeva Sh.

Рекрацион ресурслар турлари, рекрацион ресурсларни ташкил этиш, табиий, иқтисодий, тарихий рекрацион ресурслар ва уларни ташкил этиш.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RECREATIONAL RESOURCES OF ALTIARIQ DISTRICT AND THEIR TEACHING IN GEOGRAPHY CLASSES

Types of recreational resources, organization of recreational resources, natural, economic, historical recreational resources and their organization.

Текст научной работы на тему «ОЛТИАРИҚ ТУМАНИ РЕКРАЦИОН РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИ ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА ЎҚИТИЛИШИ»

Samiyev U.

Андижон давлат педагогика институты уцитувчиси

Xoliqberdiyeva Sh.

Андижон давлат педагогика институти талабаси

ОЛТИАРЩ ТУМАНИ РЕКРАЦИОН РЕСУРСЛАРИ ВА УЛАРНИ ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА УЦИТИЛИШИ

Аннотация: Рекрацион ресурслар турлари, рекрацион ресурсларни ташкил этиш, табиий, ицтисодий, тарихий рекрацион ресурслар ва уларни ташкил этиш.

Калит сузлар: рекрацион ресурслар, рекрация хужаликлари, рекрацион объектлар, рекрация турлари ва хизмат курсатиш шахобчалари.

Samiyev U. teacher

Andijan State Pedagogical Institute Xoliqberdiyeva Sh.

student

Andijan State Pedagogical Institute

RECREATIONAL RESOURCES OF ALTIARIQ DISTRICT AND THEIR TEACHING IN GEOGRAPHY CLASSES

Abstract: Types of recreational resources, organization of recreational resources, natural, economic, historical recreational resources and their organization.

Key words: recreation resources, recreation farms, recreation facilities, types of recreation and service branches.

Рекреатцион ресурсларга - дам олиш, хордик чикариш, инсон организми учун энергия ресурсларини кайта тиклаш кабилар тушинилади. Рекрацион ресурслар 2 грухга ажратилади:

А) табиий рекрацион объектлар

Б) иктисодий рекрацион ресурслар

Табиий рекрацион ресурсларга асосан нодир табиат гушаларига табиати жуда чиройли, бетакрор, киши табиат манзараларидан бахра оладиган жойлар киритилади. Бундай объектларга ажойиб шовва, жилFалар, булоклар, табиатнинг кизикарли жойлари (хар-хил устун шаклидаги тошлар) дарё ва сой буйлари, tof ва tof ёнбаFирларидаги табиатнинг сулим гушаларини киритишимиз мумкин.

Иктисодий-тарихий рекрацион ресурсларга турли хил инсонлар томонидан яратилган обидалар, баланд, гузал иншоатлар, инсонлар томонидан яратилган шаршаралар киритилади.

Табиий ва маданий мажмуалар, техник тизим, хизмат курсатувчилар, бошкарув органлари каби рекреатсион эхтиёжларни та'минлаш гурухларини уз ичига олган ижтимоий - демоэкологик тизим хисобланади. Дам олишни ташкил килувчиларнинг туристик фаолияти эса - ахолининг дам олиши учун оптимал шарт-шароитларни яратишдаги рекреатсион тизимларини шакллантириш ва ривожлантиришдаги фаолиятларни уз ичига олади. Рекреалогик тадкикотларнинг барчасида инсон тирик кучининг тикланиши жараёни ва уни урганиш бош вазифа сифатида каралади.

Биринчидан, жамият ва кишиларнинг куплаб ижтимоий маънавий эхтиёжлари мавжуд булиб, улар хам уз навбатида бир канча гурухларга булинади ва бу гурухлар буш вактни кунгилли утказиш шароитларни белгилаш, жонли кувватни тиклашдаги киши эхтиёжи билан боFлик.

Иккинчидан, кишининг дам олиши ва буш вактларини кунгилли утказишдаги бу каби эхтиёжлар кундалик мехнат фаолиятидан жамоатчилик фаолиятига жалб этиш учун махсус шароитлар яратади ва рекреатцион фаолиятни уЙFOтади.

Учинчидан, рекреатцион фаолиятнинг ривожланиши натижасида табиий объектларни мухофаза этиш, эъзозлаш, маданият мажмуаларини табиат билан уЙFунлаштириш тизимини яратишда шахс иштирокини таъминлайди ва уз нав-батида рекреатцион эхтиёжни каноатлантиришда жамоатчилик фаолиятини ривожлантиради.

Туртинчидан, баркарор рекреатцион тизимни яратишда куйидаги омиллар, яъни эхтиёж, фаолият йуналиши, тизимнинг яратилиш зарурияти ва унинг элементлари, системани ташкил этувчи ички ва ташки алокалар каби мухим урин тутади.

Бешинчидан, рекреатцион тизим фаолият вазифаларидан келиб чикиб белгиланади.

Олтинчидан, уз тавсифига кура, рекреатцион тизим сотсиологцик, демографик, экологик, макон ва динамик тизимларнинг хам таркибий кисмидир.

Шундай килиб, рекреатцион тизим рекреологиянинг асосий тадкикот объекти хисобланади.

Рекреатсия туризмнинг мухим асосини ташкил этиб, инсоннинг жисмоний, психологик интеллектуал кучи ва кувватини катта ишлаб чикариш жараёнидир. Рекреатция ва рекреатцион фаолият билан боFлик тадкикотлар замонавий фан тизимининг янги, яъни ёш йуналишлардан бири.

1963-1975 йилларда хозирги Россия Фанлар Академияси география институти мутахассислар жамоаси (В.С.Преображенский, Ю.А.Веденин,

И.В.Зорин, В.Н.Лехонов, Л.И. Мухина, Л.С.Филиппович ва бошкалар) томонидан "Рекреатцион географиянинг назарий асослари" номли монография тайёрланди ва бу монография кейинги шу каби тадкикотлар учун асос сифатида хизмат килди.

1992 йилда эса Россия халкаро туризм академиясида В.С.Преображенский, Ю.А.Веденин, И.В.Зорин, В.А.Квартолнов, В.М.Кривошеэв, Л.С.Филипповичлар муаллифлигида "Рекеалогия ва рекреатцион география назарияси" номли янги монография чоп этилди. Унда куп йиллик тадкикотлар умумлаштирилган ва рекреалогия кандай ривожланиши лозимлиги туFрисида; рекреатцион тизим, рекреатцион эхтиёж бош омил сифатида, рекреатцион фаолият тизимини ташкил этувчи омил сифатида, рекреатцион тизим модельи хакидаги концептсия ёки дастури амал вазифасини утайди.

Рекреалогия - ландшафт ва унинг хусусиятларини бош омил хисобловчи биринчи фанлардан бири сифатида майдонга чикди. Узок тарихий даврлар давомида кора металл, нефть' казиб чикариш, кайта ишлаш ва хатто кишлок хужалигига факатгина эхтиёж махсулотлари етказиб берувчи ишлаб чикариш тармоFи сифатида коралар эди. Бирок, ХХ асрнинг иккинчи ярмига келиб, туризмнинг ривожланиши табиатдан туFри фойдаланишнинг маданий карашларнинг оммавий тус олишига сабаб булди. Бу даврга келиб, фан-техника цивилизатциясининг ривожланиши натижасида хар бир жой ландшафти бетакрор ва узига хос эканлигини инсоният англаб етди.

А.А.Минтс ва В.С.Преображенскийлар фикрига кура, худудий тизимларни тахлил килиш натижасида шундай хулоса килинадики, ландшафтнинг махаллий хусусиятларини саклаб колишда унинг узгарган холатидан кура, унга нисбатан муносабат узгаришини мухим деб хисоблайди. Хдкикатда хам, инсониятнинг ландшафтларга муносабати рекреатцион тизимнинг шаклланишида мухим урин тутади. Масалан, курорт, дам олиш, даволаниш каби рекреатцион фаолиятлар мухимталабларга, яъни табиат мажмуалари хисобига таянади.

Хулоса килиб айтганда, ландшафт фаолияти тамойили экологик-туристик тизим миллий боFлар ва туристик маршрутларни лойихалаштиришда жуда мухимдир.

Рекреалогия ва рекреатсион фаолиятнинг диккатга молик жихати шундаки рекреалогия объекти инсон булса, унинг тадкикот предмети эса шахс хаётининг маънавий, жисмоний, ижтимоий кисми булиш буш вакт фаолиятидир.

Рекреатсион эхтиёж юкорида таъкидлаганимиздек, ахолининг маълум кисми (дам олувчилар) нинг жисмоний, ма'навий, рухий кувватини тиклаш эхтиёжи. Бу эхтиёж факатгина жисмоний, рухий, интеллектуал дам олиши туFри ташкил этилган фаолият оркали амалга оширилиши мумкин.

"Рекреатцион фаолият" бир гурух ахоли ёки инсон фаолияти билан боFлик тарихий тушунча ва "рекреатцион машFулот" ва "машFулот цикли" тушунчалари билан хам боFлик. Рекреатцион фаолият инсон фаолиятининг барча турлари билан боFлик булиши баробарида узининг спетсификц кирраларига хам эга. Масалан, Ю.Веденин рекреатцион фаолиятни умуминсоний, миллий, шахар ва кишлокларга хос кадриятлар, маданиятнинг этник гурухларига хос кирраларини англашга кумаклашишини таъкидлаган.

Рекреатцион фаолиятни тартиблаш ва бир вактнинг узида даврийлигича эътибор каратиш жуда мухим. Чунки фаолият хар доим табиат ритми ва боскичи (сутка, фасл ёки мавсум) дам олувчиларнинг сотсиалц-маиший фаолияти билан боFлик. Дам олувчилар ва дам олишни ташкил этувчилар учун рекреатцион фаолиятни ташкиллаштиришнинг характерли шаклларидан бири. Рекреатцион фаолият цикллари рекреатсион машFулотларни типларга ажратиш асосида шаклланади.

Оддий рекреатсион машFулот (ОРМ) - рекреатцион фаолиятнинг булинмас технологик компоненти булиб, молекула атомлари сингацри булинмасдир. Бирок, сотциологлар хисобларига кура, уларнинг юз мингдан ортик турлари мавжуд. Улар сони йиллар давомида купайиб боради. Шу боис, уларни маълум типларининг таркибий кисми сифатида коралади. ОРМ лар хусусиятлари ва вазифа бажаришдан келиб чикиб ма'лумотлар куламини йирикрок гурухларга айлантириш асосида рекреатсион фаолият типлари (РФТ) юзага келади. Масалан, туристлар кизикиши доирасидаги маршрутларда бирор муаммо юзага келиши мумкин. (Нокулай об-хаво ёки бирор объектнинг таъмирланиши жараёни). Бунда улар кизикиши доирасидаги бошка маршрут таклиф этилади.

Уз навбатида, РФТ лар умумлаштирилиши рекреатсион фаолият тсикллари ташкил килади.

Рекреатсион фаолият тсикллари (РФТС) -РФТ ларнинг узаро боFликлиги ва узаро шартлилиги асосида, етакчи РФТ базасида таркиб топади. Рекреатцион фаолиятни тсиклларга ажратишда табиий фасллар асосан эътиборга олинади.

ФарFOна вилояти Олтиарик туманида хам рекрацион ресурслар куплаб учрайди. Масалан: табиий рекрацион ресурсларга Кизилтепа масканини киритишимиз мумкин. Шунингдек худуддаги Зилха кумлиги хам мисолбула олади. Икки худуд хам табиий йул билан хосил булган. Кизилтепа худудида иссик минерал сув топилган ва бу жойни кейинчалик кишилар дам оладиган, соFлигини тиклайдиган максадда санаторийлар ташкил этишди.

Адабиётлар руйхати:

1. Abduganiev O. I., Turdiboyeva S. Estimation of ecological-economic condition of territories (on the example of Ferghana regions) //Экономикаисоциум. - 2019. - №. 5

2. КУЗИБОЕВА, О., & ХАМИДОВА, Н. ФАРГОНА ВОДИЙСИНИ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ЖИХАТДАН РАЙОНЛАШТИРИШИ. Бахтинур АБДУЖАББОРОВ.

3. 2.Кузибоева О.М., Хдмидов А.А. ФарFона водийсида табиий географик районлаштириш ишларини такомиллашуви // Янгиланаётган Узбекистонда география: фан, таълим ва инновация. Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, 2021. -Б. 80-84.

4. Кузибоева О., Исроилова О. Иклим узгариш шароитини Жанубий ФарFOна дарёларининг сув режимига таъсири // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 32-35.

5. Кузибоева О., Назаров Х., Исроилова О. Жанубий ФарFOна иклим курсаткичлари ва ер ости сувлари динамикасини ландшафтларга таъсирини тадкик этиш // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 29-31.

6. Хужаев В., Кузибоева О. Географическая оценка природной среды // Борбордук Азиядагы эл аралык мамилелердин, гуманитардык жана табигый илимдердин актуалдуу проблемалары: учурдагы абалы жана келечектери. Международная конференция. - Ош (Кыргызтан), 2019. -С. 317-321.

7. Кузибоева О.М., Хамедов А. Развитие географических основ для оптимизации геоэкологических ситуаций юго-западной Ферганы // Экономика и социум. №1(92), 2022. -Б. 2-6. (11.00.00; Мустакил давлатлар хдмдустлиги мамлакатлари нашрлари №11).

8. Кузибоева О.М. ФарFOна бототи ландшафтларини замонавий усулларда тадкик этиш хдмда улар асосида ландшафтлардаги узгаришларни бахрлаш // Фан ва жамият. 3-сон. -Нукус, 2021.-Б. 32-34. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

9. Кузибоева О., Расулов Э. ФарFOна бот^ини геоморфологик тузилишини урганиш // Фан ва жамият. 3-сон. - Нукус, 2021. -Б. 34-36. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

10. Кузибоева О. // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 216-218. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

11. Кузибоева О., Хдмедов А. Жанубий^арбий ФарFOна ландшафтларини тадрижий узгариши билан иклимий курсаткичларни уртасидаги боFланишлар // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. Тошкент, 2021 -Б. 282-284. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

12. Qo'ziboyeva O., Sobirova N.Farg'ona vodiysi landshaftlarinrng rivojlanish tendensiyasini o'rganilish tariхi // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. - Samarqand, 2021, 5-son. -B. 74-77. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

13. Кузибоева О. Худуд ландшафтлари тадрижий узгаришлари билан иклимий курсаткичларининг уртасидаги боFланишлар тахлили // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 184-186. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

14. Мелиев Б., Кузибоева О. Ландшафтларни тадкик этишнинг замонавий усуллари // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2. Тошкент, 2021. -Б. 195-197. (11.00.00; Миллий нашрлар № 7).

15. Qo'ziboyeva O., Meliev B., Do'sbekov S. Farg'ona vodiysi janubiy-g'arbiy qismidagi o'simliklar dinamik (fenologik) o'zgarishining landshaft indikatsion tahlili // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. -Samarqand, 2021. 3-son.-B. 108-113. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

16. Kuziboyeva O. Landscape - Land reclamations approach in the study of con^al landscape complexes // The American Journal of Applied Sciences.2020. SJIF:5.276. -P. 1-6. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар. CrossRеf №35, Journal Impact Factor №2).

17. Kuziboyeva O. Issues of optimization of geoecological situation in Fergana Valley // Multidisciplinary Peer Reviewed journal. Volume 6, Issue 11, 2020. -P. 445-450. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар.DirectoryIndexingofInternationalResearchJournals -CiteFactor № 16).

18. Khamidova N. N. Speech exercises as a necessary component of the formation of the communicative personality of students in teaching foreign languages". Английский язык в сфере профессиональной Коммуникации vii всероссийская молодежная научная конференция Kazan. 2021

19. Sevinch, N. (2022). ANALYSIS OF TRANSLATION PROBLEMS OF ENDEARMENT TERMS. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 359-362.

20. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "THE ORIGIN OF THE CATEGORY OF INTENSITY IN LINGUISTICS AND STAGES OF ITS DEVELOPMENT." In ПРИКЛАДНАЯЭЛЕКТРОДИНАМИКА, ФОТОНИКАИЖИВЫЕСИСТЕМЫ -2021, pp. 549-551. 2021.\

21. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "FEATURES OF PHRASEOLOGICAL UNITS IN LINGUOCULTURE." In Современные проблемы филологии, педагогики и методики преподавания языков, pp. 140-142. 2020.

22. Khamidova, N. N. Effectively engaging text as a basic unit of communication in EFL in learner centered classroom / N. N. Khamidova, I. A. Raskhodova // Английский язык в сфере профессиональной коммуникации: Сборник тезисов докладов VII Всероссийской молодежной научной конференции, Казань, 15 ноября 2021 года. - Казань: ИП Сагиева А. Р., 2021. - P. 136-137. - EDN OFMMJB.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.