Научная статья на тему 'БУВАЙДА ТУМАНИ ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ'

БУВАЙДА ТУМАНИ ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
19
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУғОРМА ДЕХқОНЧИЛИКНИ РИВОЖЛАНИШИ / ЛАНДШАФТ-МЕЛИОРАТИВ БАҲОЛАШ / ШЎРЛАНИШ / ЭРОЗИЯ / ДЕФЛЯТЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Қўзибоева О.М., Абдужалилов С.

Ер ресурсларидан фойдаланишнинг геоэкологик асслари, суғорма дехқончилик ерларидан оқилона фойдаланиш, ерларни шўрланиши ва уларни олдини олиш ишларини Бувайда тумани мисолида йўлга қўйилиши асослаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GEOECOLOGICAL BASES FOR THE USE OF LAND RESOURCES IN THE BUVAYDA DISTRICT

Based on the example of the Buvaidinsky district, the geoecological principles of the use of land resources, the rational use of irrigated agricultural land, land salinization and their prevention are substantiated.

Текст научной работы на тему «БУВАЙДА ТУМАНИ ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ»

Кузибоева О.М. география фанлари доктори-Куцон давлат педагогика институти Абдужалилов С.

Андижон давлат педагогика институти талабаси

БУВАЙДА ТУМАНИ ЕР РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ

ГЕОЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ

Аннотация: Ер ресурсларидан фойдаланишнинг геоэкологик асслари, сузорма дехцончилик ерларидан оцилона фойдаланиш, ерларни шурланиши ва уларни олдини олиш ишларини Бувайда тумани мисолида йулга цуйилиши асослаб берилган.

Калит сузлар: сугорма дехцончиликни ривожланиши, ландшафт -мелиоратив бауолаш, шурланиш, эрозия, дефлятция.

Kuziboyeva O.M Kokand State Pedagogical Institute

Abdujalilov S. student

Andijan State Pedagogical Institute

GEOECOLOGICAL BASES FOR THE USE OF LAND RESOURCES IN

THE BUVAYDA DISTRICT

Annotation: Based on the example of the Buvaidinsky district, the geoecological principles of the use of land resources, the rational use of irrigated agricultural land, land salinization and their prevention are substantiated.

Key words: development of irrigated agriculture, landscape-ameliorative assessment, salinity, erosion, deflation.

ФарFOна водийсида кадимдан cyFopMa дехкончиликнинг ривожланиб бориши, ер ресурсларига булган талабнинг ортиб бориши натижасида хозирги кунга келиб халк хужалигининг барча сохаларида айникса кишлок хужалигида уз самарасини курсатиб келмокда Айникса, кишлок хужалиги максадларида ер ресурсларидан унумли фойдаланиш, ер ресурсларини бахолаш ишларида буни яккол куриш мумкин. Масалан, А.А.Видина ва Ю.Н.ТСеселчук (1961), К.И.Геренчук (1965), Н.В. Копеков (1970), НАКогай (1971), Ю.Ахмадалиев (2007), Д.Муминов (2011) кабиларнинг ишлари бунга мисол була олади. Табиий мухдтни бахолаш ишларида ландшафт хариталарига асосланишнинг афзал томонлари мавжудлигини хариташунос олимлар (К.А.Салишев, 1970) ишларида куришимиз мумкин..

ФарFOна водийсини табиий географик районлаштириш, иклим ресурсларидан кишлок хужалиги максадларида урганиш ишларини Л.Н.Бабушкин ва Н.А.Когайларнинг (1975) ишларида хам куришимиз мумкин. Табиий комплексларни урганган олимларимиз фикрича, ландшафтларни тахлил килиш, ландшафт-географикасосларини ишлаб чикиш табиий географик районлаштириш харитаси кишлок хужалиги максадларида ишлаб чикиш, табиий географик комплексларни бахолаш принципларини ишлаб чикиш шу куннинг долзарб муаммоларидан бири хисобланади. К,ишлок хужалиги максадларида ишлаб чикиладиган карталарда ер ресусларини бахолаш, ландшафт- мелиоратив чора-тадбирлар режаси, экин экишда алмашлаб экиш дастурлари ишлаб чикилиши керак. К,ишлок хужалиги максадларида ишлаб чикилган хариталарда ажратилган хар бир табиий географик район узига хос типологик ландшафт бирликлари мажмуидан иборат эканлигини курсатиб утиш лозим.

ФарFOна водийсида жумладан Бувайда туманида курик ерларни узлашритиш, суFорма дехкончиликни ривожлантириш ишлари 1960-1970 йилларда жадал тус олди.Хар бир ландшафтлар узининг рельефи, тупрок ва усимлик коплами, хайвонот дунёси, иклими каби компонентлари билан бир бутун табиат комплексини хосил килади.Шундай экан, табиий комплексларни узлаштириш, табиий комплексларни антропоген комплексларга айлантириш чоFида хар бир ландшафт компонентларини хисобга олиш зарур. Масалан, иклим макон ва замонда узгарувчан булишига карамай, ландшафтларнинг умумий куринишини белгилаб беради. Иклим ландшафтнинг бошка компонентларига нисбатан инсоннинг хужаликдаги фаолияти таъсирига кам берилувчандир. К,ишлок хужалиги ихтисосини белгилаб берувчи хар кандай маданий усимликнинг униб усиши ва улардан мул хосил олишни энг аввал жойнинг иклими белгилаб беради..

Табиат компонентларидан яна бири рельеф. Бу компонентни кишлок хужалиги максадларида тахлил киладиган булсам, айникса суFорма дехкончиликни ривожлантиришда, ер ресурсларидан окилона фойдаланишда узига хос омилни белгилаб беради. Бувайда тумани географик жойлашивуга кура ФарFOна вилоятининг марказий кисмларига туFри келади. Рельеф шароитини хисобга оладиган булсам ФарFOна ботигининг пасткам, ботик кисмига туFри келади. Бу эса Бувайда тумани ер ресурсларидан фойдаланишнинг узига хос жихатларини ишлаб чикишни ва дехкончиликни олиб боришда узига хос хусусиятлари билан бошка худудлардан ажралиб туради. Табиий шароитни кишлок хужалиги учун бахолаш даставвал ландшафтларнинг кишлок хужалигида фойдаланилишини чеклаши мумкин булган хусусиятларини аниклаб олишдан бошланиши керак. Ландшафтларнинг бундай хусусиятлари уларнинг рельефи, тупроклари, ер ости сувларининг холати кабилар билан боFликдир (Ш.Зокиров, 2013).

Бувaйдa тумaни иклимий pесуpслapи aсосaн пaхтa, шоли кaби иссиксевap экинлapни етишт^иш имконини беpaди. Лекин, pельеф шapоитигa кypa худуд ФapFOнa ботиFининг мapкaзий кисмидa жойлaшгaнлиги сaбaбли еp ости сувлapи еp бетигa якин жойгашган. Шу сaбaбли тупpоклapни шypлaниши, эpозия, дефлятция жapaёнлapи aвж олaётгaнлиги кypиниб туpибди. Aйниксa, кейинги йиллapдa Жaнубий ФapFOнa лaндшaфтлapидaги aдиp комплекслapини yзлaштиpилиши нaтижaсидa еp ости сувлapини еpгa шимилиб пaсткaм еpлapдa еp бетига сизиб чикиши кузaтилмокдa. Нaтижaдa, еp остигa шимилгaн сувлap йилнинг иссик фaслидa пapлaниши нaтижaмисидa тупpокдa туз кaтлaмлapи xосил бyлишигa олиб келмокдa. Тупpоклapдa туpли xил тузлapни тупюНИШИ нaтижaсидa xосилдоpлик пaсaйиб боpмокдa. Бaъзи биp мевaли дapaхтлap xaM xосилдоpлиги кaмaйиб боpмокдa. Мaсaлaн, Уpик, гилос, нок габи мевaлap деяpли пишиб етилмaяпти ёки еp ости сувлapи еp бетигa якинлиги сaбaбли дapaхтлap шохи, бapглapи куп 6Ули6 мевa беpиши учун кийинчилик туFдиpмокдa.

ФapFонa водийси xудудидa олиб боpилгaн тaдкикотлap aсосaн тупpоклapни тapкaлиши, еp ости сувлapини сaтxи, минеpaлизaция дapaжaси, шypaнгaнлиги, гиплaниш дapaжaси, улapдaн дехкончиликдa фойдaлaнишгa оид мaълумотлap xap йили олиб боpилиши Ba еp кaдaстpини тузиш ишлapини олиб боpишни тaкозо этмокдa. Мapкaзий ФapFOнa Ba унгa ёндош xудудлapдa. Жумлaдaн Бувaйдa тумaнидa тapкaлгaн суFоpилaдигaн apзикли тупpоклapдaн тинимсиз фойдaлaниб келишимиз нaтижaсидa кейинги йиллapдa xосилдоpлик дapaжaси биpоз кaмaйиши кузaтилмокдa.

Бувaйдa тумaнидa янги еpлapни yзлaштиpилиши, кум мaссивлapи, жумлaдaн Бостонбувa кумликлapидaн фойдaлaниш нaтижaсидa бу кумлap Уpни еp мaйдонлapигa aйлaниб боpмокдa. Дapёнинг ^й^ кисми Ba биpинчи теpaссa еpости сувлapининг xapaкaти, улapнинг гипсометpик тузилишига, дapё сув сaтxигa узвий боFлaнгaн. Aлювиaл текисликлap суFоpилиши нaтижaсидa сувлapни тyплaнишигa шapоит яpaтиши тупpоклapни янaдa шypлaнишигa олиб келaди.

Бувaйдa тумaнидa aгpоиppигaцион ёткизиклap -тypтлaмчи дaвpнинг ох^и ёткизиклapи xисоблaниб, улap aнтpопоген омиллap нaтижaсидa X0сил бyлгaн. Бу ёткизиклap суFоpмa дехкончилик нaтижaсидa Бувaйдa тумaни еp мaйдонлapидa 1.5-2,0 м кaлинликдaги кaтлaмлapни xосил килгaн. Бу тупpоклap мехaник тapкиби aсосaн, 0Fиp кумокли булиб, paнги оч жигappaнг, мaллapaнг кypинишдa еp ости хaйвонлapи билaн ишлaнгaн, донaдоp, сопол Ba кyзa, пишгaн Fишт ёки бошкa чикинди буюмлap бyлaклapи билaн apaлaшгaн xолдa учpaйди.

ФapF0нa ботиFи тупpок коплaмини суFоpиш тaъсиpидa yзгapиши тyFpисидaги мaълумотлapни A.Н.Розaнов томонидaн тaдкик килингaн. У ФapF0нa ботиFидa тупpоклapни шaкллaнишидa мaдaний иppигaцион келтиpмaлapни ypни бекиёслигини тaъpифлaйди. Бувaйдa тумaни бизгa

маълумки кадимги даврларданок машхурлиги билан ажралиб туради. Айникса, ислом динини ёйилишида, рабларни кириб келиши, утрок яшаб колиши натижасида ахоли жуда зия яшаб келмокда. Шунинг учун хам Бувайда туманида куплаб диний-тарихий туристик обидаларнинг куплиги билан бошка туманлардан ажралиб туради. Бу эса кадимдан тупрокларга ишлов берилиб келинаётганлигини курсатади.

Антропоген омиллар таъсирида суFориш даврининг ортиб бориши билан тупроклар калинлиги ортиб боради, натижада гумус захираси ортиб боради. Минерал ва органик уFитларни кулланиши, алмашлаб экинларни экилиши окибатида тупрокларда гумус катлами ортиб боради. Лекин бу гумус катламни ихота дарахтлари шамол эрозиясидан саклаб турар эди. Кейинги йилларда туманимизда энергия ресурсларини етишмаслиги, табиий газнинг йуклиги сабабли бу ихота дарахтлари ахоли томонидан кесилиб юбрилди ва тупрокларни дегредация жараёнини ривожланишига олиб келди.

Хулоса килиб шундай фикрга келиш мумкинки, ер ресурсларидан фойдаланишда табиатнинг хар бир компонентига алохида эътибор каратмоFимиз зарур.Табиатнинг бирор ландшафт компоненти узгаришга учраса албатта бошка компонентларгига хам таъсир утказмай колмас экан.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Abduganiev O. I., Turdiboyeva S. Estimation of ecological-economic condition of territories (on the example of Ferghana regions) //Экономикаисоциум. - 2019. - №. 5

2. КУЗИБОЕВА, О., & ХАМИДОВА, Н. ФАРГОНА ВОДИЙСИНИ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ЖИХАТДАН РАЙОНЛАШТИРИШИ. Бахтинур АБДУЖАББОРОВ.

3. 2.Кузибоева О.М., Хамидов А.А. ФарFона водийсида табиий географик районлаштириш ишларини такомиллашуви // Янгиланаётган Узбекистонда география: фан, таълим ва инновация. Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, 2021. -Б. 80-84.

4. Кузибоева О., Исроилова О. Иклим узгариш шароитини Жанубий ФарFOна дарёларининг сув режимига таъсири // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 32-35.

5. Кузибоева О., Назаров Х., Исроилова О. Жанубий ФарFOна иклим курсаткичлари ва ер ости сувлари динамикасини ландшафтларга таъсирини тадкик этиш // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 29-31.

6. Хужаев В., Кузибоева О. Географическая оценка природной среды // Борбордук Азиядагы эл аралык мамилелердин, гуманитардык жана табигый илимдердин актуалдуу проблемалары: учурдагы абалы жана

келечектери. Международная конференция. - Ош (Кыргызтан), 2019. -С. 317-321.

7. Кузибоева О.М., Хамедов А. Развитие географических основ для оптимизации геоэкологических ситуаций юго-западной Ферганы // Экономика и социум. №1(92), 2022. -Б. 2-6. (11.00.00; Мустакил давлатлар хамдустлиги мамлакатлари нашрлари №11).

8. Кузибоева О.М. ФарFона бототи ландшафтларини замонавий усулларда тадкик этиш хамда улар асосида ландшафтлардаги узгаришларни бахолаш // Фан ва жамият. 3-сон. -Нукус, 2021.-Б. 32-34. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

9. Кузибоева О., Расулов Э. ФарFOна бот^ини геоморфологик тузилишини урганиш // Фан ва жамият. 3-сон. - Нукус, 2021. -Б. 34-36. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

10. Кузибоева О. // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 216-218. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

11. Кузибоева О., Хамедов А. Жанубий^арбий ФарFOна ландшафтларини тадрижий узгариши билан иклимий курсаткичларни уртасидаги боFланишлар // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. Тошкент, 2021 -Б. 282-284. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

12. Qo'ziboyeva O., Sobirova N.Farg'ona vodiysi landshaftlarining rivojlanish tendensiyasini o'rganilish tariхi // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. - Samarqand, 2021, 5-son. -B. 74-77. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

13. Кузибоева О. Худуд ландшафтлари тадрижий узгаришлари билан иклимий курсаткичларининг уртасидаги боFланишлар тахлили // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 184-186. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

14. Мелиев Б., Кузибоева О. Ландшафтларни тадкик этишнинг замонавий усуллари // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2. Тошкент, 2021. -Б. 195-197. (11.00.00; Миллий нашрлар № 7).

15. Qo'ziboyeva O., Meliev B., Do'sbekov S. Farg'ona vodiysi janubiy-g'arbiy qismidagi o'simliklar dinamik (fenologik) o'zgarishining landshaft indikatsion tahlili // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. -Samarqand, 2021. 3-son.-B. 108-113. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

16. Kuziboyeva O. Landscape - Land reclamations approach in the study of con^al landscape complexes // The American Journal of Applied Sciences.2020. SJIF:5.276. -P. 1-6. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар. CrossRеf №35, Journal Impact Factor №2).

17. Kuziboyeva O. Issues of optimization of geoecological situation in Fergana Valley // Multidisciplinary Peer Reviewed journal. Volume 6, Issue 11, 2020. -P. 445-450. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар.DirectoryIndexingofInternationalResearchJournals -CiteFactor № 16).

18. Khamidova N. N. Speech exercises as a necessary component of the formation of the communicative personality of students in teaching foreign languages". Английский язык в сфере профессиональной Коммуникации vii всероссийская молодежная научная конференция Kazan. 2021

19. Sevinch, N. (2022). ANALYSIS OF TRANSLATION PROBLEMS OF ENDEARMENT TERMS. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 359-362.

20. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "THE ORIGIN OF THE CATEGORY OF INTENSITY IN LINGUISTICS AND STAGES OF ITS DEVELOPMENT." In ПРИКЛАДНАЯЭЛЕКТРОДИНАМИКА, ФОТОНИКАИЖИВЫЕСИСТЕМЫ -2021, pp. 549-551. 2021.\

21. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "FEATURES OF PHRASEOLOGICAL UNITS IN LINGUOCULTURE." In Современные проблемы филологии, педагогики и методики преподавания языков, pp. 140-142. 2020.

22. Khamidova, N. N. Effectively engaging text as a basic unit of communication in EFL in learner centered classroom / N. N. Khamidova, I. A. Raskhodova // Английский язык в сфере профессиональной коммуникации: Сборник тезисов докладов VII Всероссийской молодежной научной конференции, Казань, 15 ноября 2021 года. - Казань: ИП Сагиева А. Р., 2021. - P. 136-137. - EDN OFMMJB.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.