Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
44
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТУРИЗМ / ИНФРАТУЗИЛМА / СЕРВИС / ХИЗМАТ КЎРСАТИШ / РЕКЛАМА / САЙЁҲЛИК МАРКАЗИ / АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Sariqulov M., Abdupatteyeva M.

Мазкур мақолада Андижон вилоятида туризмнинг ривожлантириш истиқболлари, туризмни ривожлантиришни иқтисодий аҳамияти, мамлакатимизда туризм соҳасини ривожлантириш бўйича амалга оширилаётган ишлар таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROSPECTS OF TOURISM DEVELOPMENT IN ANDIJAN REGION

This article analyzes the development prospects of tourism in Andijan region, the economic importance of tourism development, and the ongoing work on the development of the tourism industry in our country.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

Sariqulov M.

Андижон давлат педагогика институты уцитувчиси

Abdupatteyeva M.

Андижон давлат педагогика институти -талабаси

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТУРИЗНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

ИСТЩБОЛЛАРИ

Аннотация: Мазкур мацолада Андижон вилоятида туризмнинг ривожлантириш истицболлари, туризмни ривожлантиришни ицтисодий ауамияти, мамлакатимизда туризм соуасини ривожлантириш буйича амалга оширилаётган ишлар таулил этилган.

Калит сузлар: Туризм, инфратузилма, сервис, хизмат курсатиш, реклама, сайёулик маркази, Андижон вилоятида туризмни ривожлантириш имкониятлари.

Sariqulov M. teacher

Andijan State Pedagogical Institute Abdupatteyeva M.

student

Andijan State Pedagogical Institute PROSPECTS OF TOURISM DEVELOPMENT IN ANDIJAN REGION

Abstract: This article analyzes the development prospects of tourism in Andijan region, the economic importance of tourism development, and the ongoing work on the development of the tourism industry in our country.

Keywords: tourism, infrastructure, service, advertising, tourist center, opportunities for tourism development in Andijan region.

Жах,он мамлакатлари орасида туризмни ривожлантириш, туризмдан тушаётган даромадлар ва туризмни ривожлантириш борасида кенг камровли тадбирлар олиб борилмокда. Туризм сохдси барча инфратузилмаларни ривожлантиришга бевосита ва билвосита таъсир курсатадиган ижтимоий-иктисодий омил булиб хизмат килади. Туризм транспорт хизмати, ижтимоий ва хизмат курсатиш сох,аларининг юкори даражада ривожланишига асосланган.

Республикамизда туризм сохдсини ривожлантириш борасида давлатимиз томонидан бир канча чора-тадбирлар ишлаб ишлаб чикилган. Узбекистон Республикаси 1993 йил 4 октябрда Бутунжах,он туризм ташкилотига Маркази Осиё давлатлари орасида биринчи булиб аъзо булди. Бу уз навбатида Узбекистонда халкаро туризмни ривожлантириш

ишларига учун кенг имкониятлар яратди. Узбекистан Республикаси Президентнинг 2019 йил 5 январдаги "Узбекистан Республикасида туризмни жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар т^рисида" ги ПФ 5611 сонли карорида "2019-2025 йилларда Узбекистан Республикасида туризм сохасини ривожлантириш Консепсияси"га мувофик Европа ва Жануби-Шаркий Осиё мамлакатлари билан туризмни ривожлантириш ва савдо сотикни кенг йулга куйиш имкониятлари яратилди.

Мамлакатимизда хам туризмни ривожлантириш борасида бирканча амалий ишлар олиб борилмокда. Туризмни ривожлантириш борасида хар бир вилоят, шахар, туманлар микёсида хам кенг камровли тадбирлар амалга оширилмокда. Иктисодий курсатгичлар шуни курсатадики туризмдан тушаётган дарамад бошка сохаларга караганда Республикамизда туризмни ривожлантириш жуда катта иктисодий самара беради Туризм борасида мамлакатлар орасида Европа мамлакатлари, айникса Франция алохида ажралиб туради. Франциядан кейинги уринда Италия, Испания, Туркия каби мамлакатлар урин олган.Туризмни ташкил этишда биринчи навбатда сайёхларга етарлича хизмат курсатиш, замонавий мехмонхоналар ва сайёхларни жалб кила оладиган табиий ёки тарихий масканлар, музейлар, йирик тарихий иншоатлар булиши керак. Туризмни ривожлантиришнинг асосий манбаи бу-рекламадир. Жумладан ФарFOна водийсида туризмни ривожлантириш максадида ягона инфратузилмани ташкил этишимиз керак. Яъни реклама оркали туристлар мамлакатимизга ташриф буюриши билан уларни кутиб олиш, замонавий транспортларни жалб этиш, мехмонхоналарга жойлаш ва туристик объектларга сайёхат килдириш кабиларни ташкил этиш керак. Туризм борасида мамлакатимизда Самарканд, Бухоро, Хива, Тошкент каби шахарлар олдинда туради. Мазкур шахарларда йирик мехмонхоналардан тортиб, кичик хостеллар, халкаро аэропортлардаги бутиклар, хушманзара жойлар ва кичик хунармандчилик дуконларигача булган жойларни камраб олади. Туризм инсонларда марокли дам олиш билан биргаликда кенг дунё карашни шакллантиради. Жахон тадкикотларида туризм сохасида алохида эътибор каратилиб келинмокда. Жумладан, хозирги кунда ривожланган давлатлар илмий тадкикотларида туризм сохасини уларнинг иктисодиётига, ижтимоий сохасига, экология ва бошка сохаларга таъсири урганиш буйича бир канча тадкикотлар олиб бормокдалар.

Жумладан, Андижон вилоятида хам туризмни ривожлантириш борасида бир канча амалий ишлар олиб борилмокда. Вилоятимизда туриз йуналишларини биз 3-грухга ажратишимиз

1) Табиий рекрацион объектлар

2) Иктисодий-ижтимоий объектлар

3) Диний объектлар.

Хрзирги кунда вилоятимизда туризм салохиятини ривожлантириш учун ривожланган хорижий давлатлар тажрибаларидан фойдалиниш асосида туризмни ривожлантиришимиз зарур. Бирлашган Миллатлар Жахон Туризм Ташкилоти (United Nations World Tourism Organization (UNWTO)) берган маълумотларига кура, бутун жахон ялпи ички махсулотининг 2017 йилда 8,3 трлн АКШ доллорига тенг булган булса 2021 йилда 10,4% га етган. Жумладан, Андижон вилояти хам ажойиб таомлари(айникса ош) ноёб маданий мерослари, нодир табиат гушалари ва диний объектлари билан машхур.. Вилоятда туризмни ривожлантириш буйича бир катор ислохотлар амалга оширилмокда. Хусусан, Андижон вилоятида хам туризмни ривожлантириш давлат кумитаси ва унинг минтакавий тузилмалари штат бирликларининг оширилгани, туманларда туризм департаментлари ва бошкармалари, хоким уринбосарлари лавозимлари ташкил этилгани мазкур ташкилотларнинг имкониятларини кенгайтирда катта рол уйнамокда. Узбекистон Республикасининг "Туризм туFрисида"ги К,онуни 2019 йил 18 июлда кабул килинган. К,арордан келиб чиккан холда унда соханинг хозирги ривожланиш боскичидан келиб чиккан холда янги тушунчалар киритилди, туризм буйича давлат сиёсатининг принциплари ва асосий йуналишлари белгиланди.

Андижон вилоятида жойлашган туризм объектлари: БОБУР МИЛЛИЙ БОГИМАЖМУАСИ - "БОГИБОБУР" Андижон шахрининг жанубий-шаркида, марказдан 8 км узокликда. 1993 йилда давлат арбоби, мохир саркарда ва атокли шоир Захриддин Мухаммад Бобурнинг 510 йиллиги муносабати билан бунёд этилган. Бобур жамоатчилик фонди, Бобурийлар тарихи ва Жахон маданияти музейи, Андижон шахрсозлик музейи, обсерватория ва миллий парк, куплаб дам олиш масканлари жойлашган. Умумий майдони 300 га

ПОНСОД МАСЖИДИ. Шахрихон шахрида жойлашган. Андижон шахридан 27 км узокликда XIX аср бошларида курилган. Масжид, намозхона ва минорадан иборат. Масжид шаркона усулда безатилган.

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ УЛКАШУНОСЛИК МУЗЕЙИ. Андижон шахрининг Эски шахар кисмида жойлашган. ФарFOна водийсидаги бой тарихга эга булган илмий - маърифий маскан. 1934 йилда ташкил этилган. Музей хазинасидан улка тарихи ва табиатини акс эттирувчи 68 мингдан зиёд археологик, нимузматика ва этнография ёдгорликлари, ноёб архив хужжатлари, колёзма асарлар, фотоматериаллар ва бошка музей ашёлари, коллексиялари жой олган.

ЖОМЪЕ - меъморий мажмуаси (мадраса, минора ва хонакох) 18851892 йилларда хаканлик Мухаммадалибой (Мамталибой) томонидан курилган. Андижон шахрининг Эски шахар худудида жойлашган. 1902 йилдаги Андижон зилзиласида омон колган ноёб меъморий ёдгорлик. Мадрасада XIX асрнинг охири - XX аср бошларида мударрислар, имом ва

фикршунослар таёрланган. 1974 йилда таъмирланиб, давлат мухофазасига олинган. Хозирда Андижон вилояти адабиёт ва санъат музейи жойлашган.

АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ МАДАНИЯТ ВА ИСТИРОХДТ БОГИ. Андижон шахри марказида жойлашган. 1934 йилда ташкил этилган.1997-2000 йилларда боFбутунлай кайта курилиб, кукаламзорлаштирилган. Бугунги кунда вилоят мехнаткашлари ва мехмонларнинг севимли дам олиш масканларидан бири саналади.

БУРГУТ ХДЙКАЛИ. Андижонликларга хос шижоат, мардлик тимсоли сифатида 1933 йили шахарлик усталар томонидан мехнаткашларга совFа тарикасида бунёд этилган. Андижон ёшлари ва мехмонларнинг севимли дам олиш маскани -Алишер Навоий номидаги маданият ва истирохат боFи ичида жойлашган. 2000 йилда кайта таъмирланган. Унга уЙFунлаштирилиб курилган "Амфитеатр"да байрам тантаналари ва бошка кунгилочар тадбирлар утказилади.

"ПЛАЗА" МЕХМОНХОНАСИ.Кейинги йилларда жахон талабларига тулик жавоб бера оладиган мехмонхоналардан бири - 2009 йилда курилган

ДЕВОНАБОЙ ЖОЪМЕ МАСЖИДИ.Х1Х асрнинг охирида курилган. Андижон шахрининг Эски шахар кисмида жойлашган. Масжиднинг кириш кисми гумбазсимон булиб, куш томонида миноралар кутарилган. Минора ва масжид пештоклари шаркона безаклар билан безатилган.

МИНГТЕПА АРХЕОЛОГИК ЁДГОРЛИГИ. Мархамат шахрининг шаркий кисмида жойлашган. Андижон шахри марказидан 38 км узокликда жойлашган. Мил.ав.ПЫасрларда Эрши - Мингтепа Довон (ФарFOна) давлатининг энг йирик шахарларидан бири саналган. Хитой ёзма манбаларида тилга олинган "Буюк ипак йули"да жойлашган. Хунармандчилиги, дехкончилиги ва "самовий тулпорлари" билан дунёга машхур булган. Мингтепа кухна шахар харобаси макети.

Адабиётлар руйхати:

1. Abduganiev O. I., Turdiboyeva S. Estimation of ecological-economic condition of territories (on the example of Ferghana regions) //Экономикаисоциум. - 2019. - №. 5

2. КУЗИБОЕВА, О., & ХАМИДОВА, Н. ФАРГОНА ВОДИЙСИНИ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ЖИХАТДАН РАЙОНЛАШТИРИШИ. Бахтинур АБДУЖАББОРОВ.

3. 2.Кузибоева О.М., Хдмидов А.А. ФарFOна водийсида табиий географик районлаштириш ишларини такомиллашуви // Янгиланаётган Узбекистонда география: фан, таълим ва инновация. Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, 2021. -Б. 80-84.

4. Кузибоева О., Исроилова О. Иклим узгариш шароитини Жанубий ФарFOна дарёларининг сув режимига таъсири // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 32-35.

5. Кузибоева О., Назаров Х., Исроилова О. Жанубий ФарFона иклим курсаткичлари ва ер ости сувлари динамикасини ландшафтларга таъсирини тадкик этиш // Комплекс географик тадкикотлар: инновация ва амалиёт. Республика илмий-амалий конференцияси. - Андижон, 2022. -Б. 29-31.

6. Хужаев В., Кузибоева О. Географическая оценка природной среды // Борбордук Азиядагы эл аралык мамилелердин, гуманитардык жана табигый илимдердин актуалдуу проблемалары: учурдагы абалы жана келечектери. Международная конференция. - Ош (Кыргызтан), 2019. -С. 317-321.

7. Кузибоева О.М., Хамедов А. Развитие географических основ для оптимизации геоэкологических ситуаций юго-западной Ферганы // Экономика и социум. №1(92), 2022. -Б. 2-6. (11.00.00; Мустакил давлатлар хамдустлиги мамлакатлари нашрлари №11).

8. Кузибоева О.М. ФарFона бототи ландшафтларини замонавий усулларда тадкик этиш хамда улар асосида ландшафтлардаги узгаришларни бахолаш // Фан ва жамият. 3-сон. -Нукус, 2021.-Б. 32-34. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

9. Кузибоева О., Расулов Э. ФарFOна бот^ини геоморфологик тузилишини урганиш // Фан ва жамият. 3-сон. - Нукус, 2021. -Б. 34-36. (11.00.00; Миллий нашрлар №10).

10. Кузибоева О. // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 216-218. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

11. Кузибоева О., Хамедов А. Жанубий^арбий ФарFOна ландшафтларини тадрижий узгариши билан иклимий курсаткичларни уртасидаги боFланишлар // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/1/1-сон. Тошкент, 2021 -Б. 282-284. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

12. Qo'ziboyeva O., Sobirova N.Farg'ona vodiysi landshaftlarining rivojlanish tendensiyasini o'rganilish tariхi // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. - Samarqand, 2021, 5-son. -B. 74-77. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

13. Кузибоева О. Худуд ландшафтлари тадрижий узгаришлари билан иклимий курсаткичларининг уртасидаги боFланишлар тахлили // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2-сон. -Тошкент, 2021. -Б. 184-186. (11.00.00; Миллий нашрлар №7).

14. Мелиев Б., Кузибоева О. Ландшафтларни тадкик этишнинг замонавий усуллари // Узбекистон Миллий университети хабарлари. №3/2. Тошкент, 2021. -Б. 195-197. (11.00.00; Миллий нашрлар № 7).

15. Qo'ziboyeva O., Meliev B., Do'sbekov S. Farg'ona vodiysi janubiy-g'arbiy qismidagi o'simliklar dinamik (fenologik) o'zgarishining landshaft indikatsion tahlili // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar aхborotnomasi. -Samarqand, 2021. 3-son.-B. 108-113. (11.00.00; Milliy nashrlar №4).

16. Kuziboyeva O. Landscape - Land reclamations approach in the study of con^al landscape complexes // The American Journal of Applied Sciences.2020. SJIF:5.276. -P. 1-6. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар. CrossRеf №35, Journal Impact Factor №2).

17. Kuziboyeva O. Issues of optimization of geoecological situation in Fergana Valley // Multidisciplinary Peer Reviewed journal. Volume 6, Issue 11, 2020. -P. 445-450. (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базасига эга нашрлар.DirectoryIndexingofInternationalResearchJournals -CiteFactor № 16).

18. Khamidova N. N. Speech exercises as a necessary component of the formation of the communicative personality of students in teaching foreign languages". Английский язык в сфере профессиональной Коммуникации vii всероссийская молодежная научная конференция Kazan. 2021

19. Sevinch, N. (2022). ANALYSIS OF TRANSLATION PROBLEMS OF ENDEARMENT TERMS. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 359-362.

20. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "THE ORIGIN OF THE CATEGORY OF INTENSITY IN LINGUISTICS AND STAGES OF ITS DEVELOPMENT." In ПРИКЛАДНАЯЭЛЕКТРОДИНАМИКА, ФОТОНИКАИЖИВЫЕСИСТЕМЫ -2021, pp. 549-551. 2021.\

21. Raskhodova, I. A., and N. N. Khamidova. "FEATURES OF PHRASEOLOGICAL UNITS IN LINGUOCULTURE." In Современные проблемы филологии, педагогики и методики преподавания языков, pp. 140-142. 2020.

22. Khamidova, N. N. Effectively engaging text as a basic unit of communication in EFL in learner centered classroom / N. N. Khamidova, I. A. Raskhodova // Английский язык в сфере профессиональной коммуникации: Сборник тезисов докладов VII Всероссийской молодежной научной конференции, Казань, 15 ноября 2021 года. - Казань: ИП Сагиева А. Р., 2021. - P. 136-137. - EDN OFMMJB.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.