Научная статья на тему 'ОЛМАНИНГ ЙЎҚОЛИБ КЕТИШ ҲАВФИ ОСТИДА БЎЛГАН, НОЁБ БЕЛГИ ВА ХУСУСИЯТЛАРГА ЭГА МАҲАЛЛИЙ НАВЛАРИНИ ТИКЛАШ'

ОЛМАНИНГ ЙЎҚОЛИБ КЕТИШ ҲАВФИ ОСТИДА БЎЛГАН, НОЁБ БЕЛГИ ВА ХУСУСИЯТЛАРГА ЭГА МАҲАЛЛИЙ НАВЛАРИНИ ТИКЛАШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
49
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олма / маҳаллий нав / экспедиция / йиғиш / оналик боғи / кўчатхона / нав / бирламчи манба.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ҳасанов Ҳамидулло Мухторович, Абдуллаев Файзулла Хабибуллаевич, Тоғанов Жамилбек Шухрат Ўғли

Бугунги кунда йўқолиб кетиш хавфи остида бўлган, қурғоқчиликка, иссиққа, тупроқ шўрига чидамли олманинг «Қанд олма», «Бойсун олма», «Шойи олма», «Муз олма», «Хазарасп олмаси» каби қадимий маҳаллий навлари илмий экспедиция йўли билан республикамизнинг жанубий ва шимолий худудларидан йиғиб келинди. Уларни ареаллари аниқланди. Йиғилган навлар Ўсимликлар генетик ресурслари илмий-тадқиқот институти Миллий генбанкига жалб этилди. Институтда бу навларни оналик боғи яратилиб, кўчатчилиги йўлга қўйилди. Келажакда йиғилган қадимий маҳаллий навлар асосида мева сифати юқори бўлган, серҳосил, қурғоқчиликка, иссиққа, шўрга чидамли замонавий навлар яратилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ҳасанов Ҳамидулло Мухторович, Абдуллаев Файзулла Хабибуллаевич, Тоғанов Жамилбек Шухрат Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛМАНИНГ ЙЎҚОЛИБ КЕТИШ ҲАВФИ ОСТИДА БЎЛГАН, НОЁБ БЕЛГИ ВА ХУСУСИЯТЛАРГА ЭГА МАҲАЛЛИЙ НАВЛАРИНИ ТИКЛАШ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ОЛМАНИНГ ЙУЦОЛИБ КЕТИШ ^АВФИ ОСТИДА БУЛГАН, НОЁБ БЕЛГИ ВА ХУСУСИЯТЛАРГА ЭГА МА^АЛЛИЙ НАВЛАРИНИ ТИКЛАШ Х,асанов Х,амидулло Мухторович

илмий ходим, hasanov.hamiullo@mail.ru Абдуллаев Файзулла Хабибуллаевич

к/х.ф.н., к.и.х., f abdullaev@yahoo.com ТоFанов Жамилбек Шухрат ^ли

кичик илмий ходим, togonovjam@gmail.ru Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти, Тошкент https://doi.org/10.5281/zenodo.7368785

Аннотация. Бугунги кунда йуцолиб кетиш хавфи остида булган, цургоцчиликка, иссщца, тупроц шурига чидамли олманинг «Канд олма», «Бойсун олма», «Шойи олма», «Муз олма», «Хазарасп олмаси» каби цадимий мауаллий навлари илмий экспедиция йули билан республикамизнинг жанубий ва шимолий худудларидан йигиб келинди. Уларни ареаллари аницланди. Йигилган навлар Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадцицот институти Миллий генбанкига жалб этилди. Институтда бу навларни оналик боги яратилиб, кучатчилиги йулга цуйилди. Келажакда йигилган цадимий мауаллий навлар асосида мева сифати юцори булган, сер^осил, цургоцчиликка, иссицца, шурга чидамли замонавий навлар яратилади.

Калит сузлар: олма, мауаллий нав, экспедиция, йигиш, оналик боги, кучатхона, нав, бирламчи манба.

Аннотация. С целью сбора стародавних местных сортов яблони, находящийся на грани исчезновения, были организованы научные экспедиции в северные и южные регионы республики и собраны такие сорта как «Канд олма», «Бойсун олма», «Шойи олма», «Муз олма», «Хазарасп олмаси». Эти сорта выделяются устойчивостью к засухе, жарестойкостью и устойчивостью почвенной засоленности. Определены ареалы распространения этих сортов. Собранные стародавние местные сорта яблони привлечены в Национальный генбанк Научно-исследовательского института генетических ресурсов растений. В институте создан маточный сад этих сортов и создан питомник. В будущем на основе собранных стародавних местных сортов яблони будут созданы новые сорта с высоким качеством плодов, высокой урожайностью, устойчивостью к засухе, жаре и почвенной засоленности.

Ключевые слова: яблоня, местный стародавний сорт, экспедиция, коллекция, маточный сад, питомник, сорт, исходный материал.

Abstract. In order to collect landrace of apple trees, which are on the verge of extinction, scientific collecting missions were organized to the northern and southern regions of the republic and such landraces were collected as «Kand olma», «Boysun olma», «Shoyi olma», «Muz olma», «Khazarasp olmasi». These landraces are distinguished by drought resistance, heat resistance and soil salinity resistance. The distribution areas of these landraces are determined. The collected landraces of apple-trees are attracted to the National Genebank of the Research Institute of Plant Genetic Resources. A collection garden of these landraces has been organized at the institute and a nursery has been established. In the future, new varieties with high fruit quality, high yield, resistance to drought, heat and soil salinity will be developed on the basis of the collected landraces of apple-trees.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Keywords: apple-tree, landrace, collecting mission, collection, collection garden, nursery, initial material.

Кириш. Олма етиштириладиган аксарият давлатларда янгидан-янги юкори товарбоп навларини яратиш, уларнинг етиштириш хажми ва мева сифатини тубдан ошириш борасида мунтазам тадкикотлар олиб борилади. Бугунги кунда етиштирилаётган олма навларининг аксар кисми кейинги йилларда кузатилаётган иклимнинг глобал исиши, кургокчилик ва бошка стресс омиллар натижасида кутиладиган хосил бермаяпти. Бу эса уз навбатида янги навларни яратишни такозо этади. Янги навларни яратишда махаллий навларни бирламчи манбаа сифатида урни катта булиб, уларни саклаб колиш мухим хисобланади.

Узбекистоннинг жанубий ва шимолий вилоятларида олдиндан олманинг махаллий навлари етиштириб келинади. Махдллий олма навлари орасида «^анд олма», «Бойсун олма», «Шойи олма», «Муз олма» ва «Хазарасп» каби навлари юкори хосилдорлиги, меваларининг узок муддат сакланиши, кечки бахор аёзларига ва киш совукларига, кургокчиликка ва шурга чидамлилиги юкори булган навлар хисобланади. Шунинг учун хам республиканинг жанубий вилоятларида хаво хароратининг юкорилиги, кишнинг корсиз булиши, шунингдек, сугориш учун сув етишмаслиги шароитларида шаклланган навлар кургокчиликка, иссикликка чидамлилиги билан бошка навлардан ажралиб туради. Аммо, кейинги йилларда чет эллардан янги навларни кириб келиши натижасида бир катор махаллий олма навлари йуколиб кетиш хавфи остида турибди. Бунга сабаб, ушбу навларнинг факатгина оз сондаги кишлокларда, маълум бир дехконларнинг томоркаларидагина колганлиги булиб, катта майдонлари йуколиб кетган, асосан кишда утин сифатида дарахтлар ишлатиб юборилган. Шу сабабли бу навларни кайта тиклаш, уларнинг катта богларини барпо килиш долзарб масала хисобланади [1-2].

Йуколиб кетиш хавфи остида булган махаллий олма навларини тиклаш, уларни оналик богларини барпо килиш, кучатларини етиштириш, фермер ва дехкон хужаликларига етказиб бериш бугунги кунни долзарб вазифаси хисобланади.

Тадкикот материали ва услублари

Тажриба объекти сифатида республикамизнинг шимолий ва жанубий худудларидаги ахоли томоркаларида, дехкон ва фермер хужаликлари богларида таркалган олманинг йуколиб кетиш хавфи остида булган ноёб белги ва хусусиятларга эга махаллий «^анд олма», «Бойсун олма», «Шойи олма», «Муз олма» ва «Хазарасп» навлари олинган. Махаллий олма навлари намуналарини йигиш, урганиш буйича илмий тадкикотлар «Мевали экинлар жахон коллекцияларини урганиш» [3] ва «Программа и методика изучения коллекции плодовых, ягодных, субтропических, орехоплодных культур и винограда» [4] услубий кулланмалари асосида амалга оширилган.

Тадкикот натижалари ва уларнинг мухокамаси

Олдимизга куйилган вазифаларни амалга ошириш учун республикамизнинг шимолий ва жанубий худудларига илмий экспедициялар уюштирилди. Мамлакатимиз иклими кескин континентал, кургокчил, сув ресурсларининг танкис булиб, 60%дан зиёд фойдаланиладиган ерлар хар хил даражада шурланган. Сув танкислиги йилдан йилга кучаймокда. Республикамизнинг тупрок-иклим шароитлари худудларда бир-биридан кескин фарк килади. Республикамизнинг шимолий худудлари учун тупрок шурига, кургокчиликка ва кишга чидамлилик мухим хусусият булса, жанубий худудлар учун эса

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

иссикка, кургокчиликка ва кеч бахор аёзларига чидамлилик мухим биологик хусусият хисобланади. Стресс омилларга чидамлилик буйича улар замонавий навлардан, шу жумладан интродукция килинган ва янги яратилаётган навлардан устун туради.

Махаллий навлар янги нав яратишда бирламчи материал сифатида тенги йук хисобланади. Лекин кейинги ун йилларда республикамизнинг куп худудларида махаллий навларнинг камайиши, ареалининг кискариши ва баъзи холларда йуколиб кетиши кузатилмокда. Уларни саклаш, улардан окилона фойдаланиш ва келажак авлодга етказиш ечилиши лозим булган асосий муаммодир.

Шуларни эътиборга олиб, Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 24 август ВМК-504-сонли «^ишлок хужалик экинларининг йуколиб кетиш хавфи остида булган ноёб белги ва хусусиятларга эга махаллий навларини кайта тиклаш ва уларнинг оригинал уругчилигини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида»ги карори махаллий навларни саклашда, улардан ишлаб чикаришда ва селекцияда фойдаланишда мухим роль уйнайди. Мухим хужалик белгиларга ва биологик хусусиятларга эга, ташки нокулай шароитларга яхши мослашган «^анд олма», «Шойи олма», «Хозарасп» олма навлари ^оракалпогистон Республикаси ва Хоразм вилояти шароитида шаклланиб, тупрок шурига, кургокчиликка ва кишга чидамлилиги хамда меваларининг товар ва таъм сифатлари билан замонавий навлардан устун туради. «Хозарасп» ва «^анд олма» навлари тупрокнинг шурланиши таъсирида деградацияга учраган ерларни узлаштириш максадида фойдаланиш институт томонидан тавсия этилган. Бу навларнинг мевалари оддий шароитда 4-6 ойгача яхши сакланиши мумкин. Шуларни эътиборга олиб, бу навларни купайтириш, оналик богларини яратиш ва фермер хужаликларига тадбик этиш долзарб хисобланади.

Шуларни хисобга олган холда республикамиз шимоли- Хоразм вилояти ва ^оракалпагистонга ва жануби- Сурхондарё ва ^ашкадарё вилоятларига махаллий олма навларини йигиш буйича илмий экспедициялар ташкил этилди хамда йуколиб кетиш хавфи остида булган ноёб белги ва хусусиятларга эга олманинг махаллий навлари усиш ареаллари аникланди ва улар коллекцияларга жалб этилди.

Илмий экспедиция давомида ^оракалпогистоннинг Амударё, Беруний, Турткул, Элликкала, Хоразм вилоятининг Хозарасп, Ургенч, Хива, Хонка, Сурхондарёнинг Жаркургон, Бойсун, Денов, Сариосиё ва Узун ва ^ашкадарё вилоятининг бир катор туманлари тадкик килинди.

Экспедиция давомида кадимий махаллий олма навлари усадиган ахоли хонадонлари, фермер хужаликлари аникланди. Аникланган манзиллар буйича август ойида хизмат сафари уюштирилиб, новдалари олиб келинди ва институтда ташкил этилган кучатхонага пайванд килинди. Жами йигилган 10 та кадимий махаллий олма навлари Усимликлар генетик илмий-тадкикот институти Миллий генофондига жалб килинди. Шунингдек кучатчилигини йулга куйиш максадида йигилган навларнинг оналик боглари яратилди.

Хулоса

Республиканинг жанубий (Сурхондарё ва Кашцадарё вилоятлари) ва шимолий (Хоразм вилояти, Корацалпагистон Республикаси) худудларида махаллий ахоли томоркаларида сакланиб колган олманинг йуколиб кетиш хавфи остида булган иссикликка, совукка ва тупрок шурланишига чидамли «Бойсун олма», «Муз олма», «Хазарасп», «^анд олма», «Шойи олма» каби жами 10 та навлари йигилди ва институт

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

коллекциясига жалб этилди. Йуколиб кетиш хдвфи остида булган олманинг махдллий навлари тавсифи келтирилган каталог тайёрланмокда. Тадкикот ишлари амалга ошириш натижасида мух,им хужалик белгиларга эга булган, йуколиб кетиш хдвфи остида булган махдллий олма навлари кайта тикланди ва республикамизнинг мевали экинлар генофонди бойитилди. Бу навлар Миллий Генбанкда хозирги ва келажак авлод учун кафолатли сакланади. Келгусида селекцияда янги навлар яратишда бирламчи материал сифатида фойдаланиш учун селекционерларга тавсия этилади.

REFERENCES

1. Арзуманов А.Ш., Хасанов Х.М., Абдумухтаров С.Х. Некоторые биологические особенности коллекционных образцов яблоня. // ^ишлок хужалиги экинлари генетикаси, селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологияларининг долзарб муаммолари хамда ривожлантириш истикболлари: Сб. мат. межд. науч.-практ. конф.- Ташкент, 2018.-С. 35-37.

2. Байметов К.И., Абдуллаев Ф.Х. Дикорастущие виды плодовых культур Средней Азии- источник ценных признаков и свойств для селекции. // Вавиловские чтения- 2020: Сб. ст. межд. науч.-практ. конф., посв. 100-лет. откр. закона гомологических рядов и 133-лет. со дня рожд. акад. Н.И.Вавилова.- 24-25 ноября 2020 г.- Саратов: Амирит, 2020.- С. 27-28.-ISBN 978-5-00140-684-6.

3. Байметов К.И., Абдуллаев Ф.Х., Дорохова Е.А., Ахмедов Ш.М. Мевали экинлар жахон коллекцияларини урганиш. // Услубий курсатмалар.- Тошкент: Farzay-poligraf, 2022.- 96 б.

4. Программа и методика изучения коллекции плодовых, ягодных, субтропических, орехоплодных культур и винограда. Л.: ВИР, 1970. 162 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.