Научная статья на тему 'МАҲАЛЛИЙ ОЛМА НАВЛАРИДА ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИНИНГДАСТЛАБКИ ФЕНОЛОГИК КУЗАТУВЛАРИ'

МАҲАЛЛИЙ ОЛМА НАВЛАРИДА ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИНИНГДАСТЛАБКИ ФЕНОЛОГИК КУЗАТУВЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

61
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маҳаллий нав / она боғ / пайвандтаг / вегетация / иқлим / фаза / эртаги / кечки / куртак бўртиши / гуллаш.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Дилрабо Қўчқоровна Назарова, Абдураззоқ Маннопович Рихсиев

Мақолада йўқолиб бораётган Бойсун олма, Шойи (Чорсак) олма, Муз олма, Қанд олма ва Хазарасп маҳаллий олма навлари фенологик фазалари кузатувлари ёритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Дилрабо Қўчқоровна Назарова, Абдураззоқ Маннопович Рихсиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲАЛЛИЙ ОЛМА НАВЛАРИДА ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИНИНГДАСТЛАБКИ ФЕНОЛОГИК КУЗАТУВЛАРИ»

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

МАХДЛЛИЙ ОЛМА НАВЛАРИДА ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИНИНГДАСТЛАБКИ ФЕНОЛОГИК КУЗАТУВЛАРИ

Дилрабо К^учкоровна Назарова Абдураззок Маннопович Рихсиев

Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик,узумчилик ва виночилик илмийтадкикот институтиилмий ходимлари

АННОТАЦИЯ

Маколада йуколиб бораётган Бойсун олма, Шойи (Чорсак) олма, Муз олма, Канд олма ва Хазарасп махаллий олма навлари фенологик фазалари кузатувлари ёритилган.

Калит сузлар: махаллий нав, она бог, пайвандтаг, вегетация, иклим, фаза, эртаги, кечки, куртак буртиши, гуллаш.

Кириш. Кейинги йилларда иклимнинг узгариб бориши богдорчиликда вегетация даври фазаларига хам таъсир киляпти. Узбекистоннинг кескин континентал иклими, кунларнинг киш ойидаёк исиб кетиши, эрта бахорги совук кунлар, жорий йилда эса ёмгирли мавсумнинг узок давом этиши мева богларига жиддий таъсирини утказди. Иклимнинг узгарувчанлиги шу иклимга мослашган, серхосил, меваси сифатли ва мазали, стандарт шаклга эга навлар танлаб экилишини талаб килади. Тупрок иклим шароитларига махаллий навлар яхши мослашган. Махаллий олма навлари узок йиллар давомида шу жойнинг хамма шароитларига: иссик - совукка, кургокчиликка, касаллик ва зараркунандаларига чидамлилиги ортиб борган. Хрзирги вактга келиб йуколиб кетаётган махаллий олма навларини саклаб колиш, кучатларини купайтириш хамда барча вилоятларга етказиб бериш иклим муаммосига бир ечим булади.

Республиканинг иккита шимоли ва жанубида жойлашган Сурхондарё хамда Хоразм вилоятлари узининг киши совук, ёзи иссиклиги билан бошка вилоятлардан ажралиб туради. Айнан шу вилоятларнинг иклим шароитларига мослашган йуколиб бораётган Шойи (Чорсак) олма, Бойсун олма, Муз олма, Канд олма ва Хазарасп махаллий олма навларини саклаб колиш ва купайтириш максадида лойиха доирасида урганилмокда.

Тадкикот утказиш усуллари. Илмий тажриба ишлари И.В.Мичурин номли ББИТИ нинг "Мевалар, резавор мевали ва ёнгок усимликлари навларини урганиш усули ва дастури"

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

57

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RI^)JLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

acocuga yTKa3Hnagu. OeHonoruK $a3anapHH Ky3arumga gapaxraapHHHr yMyMHÖ xpnarara öaxp öepunagu, KypTaK: öapr Ba ryn KypTaK öypTumu, rymafi öomnamu Ba yHH gaBoMHÖnuru, MeBanapuHH numum gaBpu, xa3oHpe3runuKHH öomnaHumu, вereтaцнflнн Tyramu ypraHunagu.

TagKHKOT oßteKTH eu(aTuga CypxoHgape buhoath Capuocue TyMaHH CaHrapgaK KumnoFuga K^ochmob ToMopKacuga ycyBHH fflofiu (^opcaK) onMa, BoöcyH TyMaHH KopaöyöuH KumnoFuga AögypaxuM Mup3aeB ToMopKacuga ycyBHH BoöcyH onMa, Xopa3M buhoath Xopa3M hhmhh Ta^puöa стaнцнaсн xy^anuruga ycyBHH My3 onMa, KaHg onMa Ba Xa3apacn onMa HaBnapu onuHraH.

H^mhh TagKHKOT HaTH^a^apu.OeHonoruK Ky3aryBnap myHH KypcarguKH, ypraHunaeTraH HaBnapHH OHa öoFuga KypcarKHHnap KyöugaruHa Kaög этнпgн. CaHrapgaK Kumnoruga ^oönamraH ffloöu(^opcaK) onMa Ba BoficyH onMa HaBnapuga KypTaK öypTumu 01.04 ra TyFpu Kengu (1-^agBan). Bapr KypTaruHH öypTumu 04.04 ra Tyrpu Kengu. ryn KypTaKnapuHH öypTumu 11.04 Ba rynnamHH öomnaHumu 15.04 ra Tyrpu Kenuö, 20.04 ga khöfoc rynnagu. ryrnam $a3acu 30.04 gaa AKyHnaHgu Ba ryrnam gaBoMHÖnuru 15 KyHHH TamKun этgн. ryrnam gapa^acu 5 öarn khhhö öenrunaHgu.

YpraHH^aeTraH Haß.ia jga (eHO^oruK ( >a3a^ap

Haß^ap fl,apaxTnapHHHr yMyMHÖ ^o^aTH (5 öa.ra) KypTaK^apHHHr öypTumu Bapr KypTaK^apHHHHr öypTHmH ryn KypTaK^apuHHHr öypTHmH ry^^amHHHr öom^aHumu ry^^apHH khöfoc oHH^umu ry^^amHH Tyramu ry^^amHH gaBoMHÖnurH (KyH xucoöuga) ry^^am gapa^acu Ha3opaTra .hhc. (5 öa.ra)

OHa ÖQF^ap

ffloMH (Hopcax o^Ma) 5 01.04 04.04 11.04 15.04 20.04 30.04 15 5,0

BoöcyH o^Ma 5 01.04 04.04 11.04 15.04 20.04 30.04 15 5,0

My3 o^Ma 4 10.03 17.03 24.03 07.04 10.04 14.04 8 4,5

Xa3apacn o^Ma (apTaru) 4 10.03 17.03 24.03 07.04 10.04 14.04 8 4,5

Xa3apacn o^Ma (xeHKH) 4 10.03 17.03 24.03 07.04 10.04 14.04 8 4,5

Xa3apacn onManapuHH oHa öofh Xopa3M buhoath YpraHH maxpuga ^oönamraH öynuö, ynapra KypTaK öypTumu: Xa3apacn

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

58

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

ytadq^

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 MEVACHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

ва Муз олма навларида 10.03 да бошланди, барг куртакларини буртиши эса

17.03 га тугри келди. Гул куртакларини буртиши 24.03 га кузатилиб, гуллашни бошланиши 07.04 да кайд этилди. Кийгос гуллаш эса 10.04 да кайд этилди,

14.04 да гуллаш тугади, яъни гуллаш даври 8 кун давом этди ва уни холати (гуллаши) бу йил 4,5 балл билан белгиланди.

Иккинчи даламиз Денов тажриба хужалигида жойлашган булиб, у ердаги нихолларни холати куйидагича, бахорда усиб чиккан новдани узунлиги энг узуни Хазарасп олмаларида кайд этилди (18-40 см). Чорсак (Шойи) олмада 1525 см, Муз олмада 12-18 см ва Бойсун олмада 10-15 см ни ташкил килди ва ён шох факат Хазарасп (эртаги) олмада кайд этилди.

Усаётган кучатларни танасини калинлиги Чорсак (Шойи) олма, Муз олма, Хазарасп (эртаги) олма ва Хазарасп (кечки) олмаларда деярли тенг булиб, 4-10 мм ни ташкил килди. Усаётган кучатлардаги барг сони эса танасини калинлигига нисбатан биринчи гурухда 6-18 дона ва иккинчи гурухда 4-8 донани ташкил килди.

ММ 106 пайвандтагига кузда пайванд килинган олма навларида куртак буртиши 20.03 да бошланди. Хазарасп олма (эртаги) ва Хазарасп олма (кечки)да, Шойи (Чорсак) олма ва Муз олмада бу жараён икки кун кечикиб, яъни 22.03 да бошланди ва турт кун кечикиб Бойсун олма (24.03)да кузатилди. Барг куртакларини буртиши яна аввал Хазарасп олма (эртаги) ва Хазарасп (кечки) олма навларида кузатилди ва у 25.03 га тугри келди. Шойи (Чорсак) олма ва Муз олмада у бир кунга кечикиб 26.03 га тугри келди ва Бойсун олмада бу курсаткич 28.03 га тугри келди.

Хулоса. Жанубий вилоятда урганилаётганмахаллий олма навлари тогли худудда жойлашганлиги, Хоразм вилояти эса шимолий худудда булганлиги сабабли ва узининг биологик хусусиятига кура олма навлари бошка вилоятларга нисбатан вегетация даври кечрок бошланди. Урганилаётган махаллий ушбу олма навларини эрта бахорги совуклардан химоя килиш максадида бошка вилоятлар учун хам тавсия килиш ва селекция иши учун материал сифатида фойдаланиш мумкин.

Google Scholar

Respublika anjuman

15-iyun, 2022

Akademik M.Mirzaev nomidagi Volume 3 | Special Conference 1 | 2022

Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik MEVACHILIK VA UZUMCHILIKNING

REFERENCES

1. А.У.Арипов, А.А.Арипов "Уругли интенсив мева боглари" Тошкент "Шарк" - 2013й.

2. "Программа и методика сорто-изучения плодовых, ягодных и орехоплодных культур" М. ВНИИСПК, 1999 С.

3. Хасанов Ф.О. Узбекистонда Тошкент вилоятида олманинг махаллий навларини барпо кдлиш буйича тавсиялар. Тошкент - 2010.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.