Научная статья на тему 'ОЛМА МЕВАЛАРИНИ СИФАТЛИ САҚЛАШДА МАХАЛЛИЙ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ОЛМА МЕВАЛАРИНИ СИФАТЛИ САҚЛАШДА МАХАЛЛИЙ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Олма / навлари / шифобахшлик хусусияти / этилен моддаси / конструктив параметрлар / маҳаллий усул / сифат кўрсаткичлари / табиий / сунъий / ҳавонинг нисбий намлиги / хона ҳарорати / технологик параметр / пенетрометр / олма этининг қаттиқлиги.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Султон Янгибоевич

Мақолада олма меваларини сифатли сақлашда махаллий усулларда фойдаланиш ҳолати, олма меваларини таркибидаги инсон сломатлиги учун муҳим бўлган фойдали элементлар турлари, аҳамияти, шу билан бирга тадқиқот мақсади ва вазифаларида белгилаб олинган, Наманган вилоятининг Янгиқўрғон туманида жойлашган фермер хўжалиги томонидан етиштирилган олманинг кечки “Старкримсон”, “Ренет Симиренко”, “Голден делишес” ва ушбу ҳудуд учун маҳаллий нав ҳисобланадиган “Бойкен” навларини совиткичли, оддий табиий омборларда сақлашнинг мақбул технологик параметрлари тўғрисида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛМА МЕВАЛАРИНИ СИФАТЛИ САҚЛАШДА МАХАЛЛИЙ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

ОЛМА МЕВАЛАРИНИ СИФАТЛИ САЦЛАШДА МАХАЛЛИЙ

УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Шарипов Султон Янгибоевич

ТошДАУ доценти https://doi.org/10.5281/zenodo.13951017

Аннотация. Мацолада олма меваларини сифатли сацлашда махаллий усулларда фойдаланиш уолати, олма меваларини таркибидаги инсон сломатлиги учун мууим булган фойдали элементлар турлари, ауамияти, шу билан бирга тадцицот мацсади ва вазифаларида белгилаб олинган, Наманган вилоятининг Янгицургон туманида жойлашган фермер хужалиги томонидан етиштирилган олманинг кечки "Старкримсон", "Ренет Симиренко", "Голден делишес" ва ушбу уудуд учун мауаллий нав уисобланадиган "Бойкен" навларини совиткичли, оддий табиий омборларда сацлашнинг мацбул технологик параметрлари тугрисида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: Олма, навлари, шифобахшлик хусусияти, этилен моддаси, конструктив параметрлар, мауаллий усул, сифат курсаткичлари, табиий, сунъий, уавонинг нисбий намлиги, хона уарорати, технологик параметр, пенетрометр, олма этининг цаттицлиги.

Кириш

Олма соглик учун зарур булган моддаларга бой булиши билан бирга, хар бир инсон учун мутлако севимли мевадир. Олма хакида гап кетганда, иккиланмасдан шуни айтиш мумкинки, бу кундалик рационга киритиш мумкин булган хавфсиз махсулотдир. Х,озирги вактда фанда олма меваси ва пустида мавжуд булган биологик фаол моддалар инсон саломатлигини сезиларли даражада яхшилаши мумкинлиги хдкида далиллар мавжуд.

Манбаларда айтилишича, олманинг асл ватани Марказий Осиё булиб, дунёда етти мингга я;ин тури мавжуд. Узбекистон худудида эса юздан ортик олма навлари устирилади. Олмада С, В1, В2, Р, Е, А витаминлари, калий, марганец ва темир моддалари куп микдорда мавжуд. С ва В витаминлари барча аъзоларда модда алмашинувини яхшилайди. Р ва Е дармондорилари организмни ёшартириб, тери ва тукималар холатини тиклайди. Калий моддаси артериал кон босимини меъёрлаштириши, тиш эмали ва суяк тукималарини мустахкамлаши тадкикотларда куп бора уз исботини топган. Олма таркибидаги пектин эса организмдан ортикча холестеринни чикариб юборишга кумаклашади, шунингдек, кандли диабет касаллигидан узоклаштиради. Бу модда яна юз терисининг таранг ва тиник булишини таъминлайди. Бундан ташкари, миядаги зурикишлар, кайфиятни хира килиб турадиган уй-хаёлларни унутишда хам олманинг ёрдамига таяниш мумкин. Бунинг учун ётокхонадаги дераза токчасига хушбуй хидли олмадан 1-2 тасини териб куйиш, кифоя. Олманинг 80 фоизи сувдан, колган 20 фоизи фойдали витаминлардан ташкил топган. 100 г янги узилган олмада бор-йуги 47 килокалория мавжуд. Унда ёглар деярли йук.

Бирок таркиби углеводларга бой булгани учун туйимлилик даражаси юкори. Шу сабабдан озишни истаганлар учун яхши озик була олади.

Олма мевасини истеъмол килиш оркали анемияни олдини олиш хам хар томонлама кулайлиги билан ажралиб туради. Абу Али ибн Сино хам узининг машхур «Тиб конун» лари асарида хар куни бир ёки икки дона олма истеъмол килиш инсонни хар хил касалликлардан фориг килади деб таъкидлаб утган эди. Истеъмол килинган олма хали

ошкозон-ичак тизимида турган дамлардаёк пектин моддаси ёрдамида холестеринни 10-15 фоизга камайтириши аникланган. Натижада, кон томирлардаги атеросклеротик пилакчалар пайдо булиши кескин камаяди ва юрак-кон томир хдмда бошка тизимлардаги хасталикларни ривожланиши олдини олади [4,10].

Узбекистон Республикасида х,ам олма мевасининг турли навларини яъни эрта пишар, урта ва кеч пишар навларини етиштириш буйича купгина илмий ва амалий тадкикот ишлари олиб борилган. Шунга карамасдан мамлакатимизда олма мевалари билан ах,олини йил давомида таъминлаш буйича бир катор камчиликлар бор.

East Fruit мутахассислари тах,лилларига кура, Узбекистонда экспорт учун олманинг кечки навларини етиштириш махдллий дехдонларга кимматга тушиши мумкинлиги хдкида ёзган эдилар, бирок олма етиштирувчи ва экспорт килувчи йирик мамлакатларда йигим-терим август ойи ярмидан бошланади. Узбекистонда эса иклим шароити туфайли май ойидан бошлаб олманинг эртаги навлари бозорга чикади. Шу сабабли, майдан августга кадар Узбекистон шимолий мамлакатларга, биринчи навбатда, Россияга олма экспорт килиш учун бекиёс имкониятга эгадир [4,5].

Май-август ойларида Узбекистон дан эртаги олма экспо рти, миллион А К, LU доллар и да

5,3

3,7

2.1 ■

2016 2017 2013 2019 202Q

1-расм. Узбекистон республикасида олма меваларини экспорт килиш динамикасининг холати

Статистик маълумотлар шуни тасдиклайдики, Узбекистон эртаги олма буйича ушбу экспорт ойнаси учун хдракатларини давом эттириши долзарб х,исобланади (1 -расм)

[5].

Юкорида келтирилган малумотлардан (Манба: Trade Map) куриниб турибдики, республикамизда етиштирилган олма навларини чет мамлакатларга экспорт цилиш буйича олинган даромад мицдори 2016 йилда 2,1 млн. АКЩ долларига тенг булса бу курсаткич 2020 йилда 6,2 млн. АКЩ долларига тугри келмоцда.

Шу билан бир пайтда сунги йилларда кузатилаётган об-уаво инжицликлари эътиборга олинганда бу курсаткич янада ортиши мумкинлигини куришимиз мумкин.

Урганилган маълумотларга таянган х,олда шуни таъкидлаш жоизки, бугун Узбекистон Республикаси шароитида етиштирилаётган турли хил мева майдонларидан энг куп етиштирилаётгани бу олма меваси булиб, уни етиштириш бошка меваларникига нисбатан энг катта майдонни ташкил килади.

Бу тадбирларни янада ривожлантирилаётгани республика хукуматининг турли Фармон ва ^арорларида уз аксини топмокда.

Бу борада Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 23 ноябрдаги П^-20-сон Мева-сабзавотчилик ва узумчиликда оилавий тадбиркорликни ривожлантириш,

кишлок хужалиги ишлаб чикаришида дехкон хужаликларининг улушини ошириш чора-тадбирлари тугрисида карорида, пахта ва галладан кискартирилаётган ер майдонларида богдорчилик, узумчилик, полиз ва сабзавотчилик, дуккакли ва мойли экинларни етиштириш сохасида экспортбоп кишлок хужалиги экинлари экишни купайтириш, шунингдек, ахолининг кенг катламларини жалб килиш оркали ушбу ерлардан самарали фойдаланиш тизимини яратиш эвазига тармокда кушимча усишга эришишда илмий асосланган ёндашув ва урганишларни инобатга олган холда озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш ва экспорт хажмини ошириш бир катор чора тадбирлар белгилаб берилган [1,2].

Тадцицот услублари ва материаллари.

Бундан куриниб турибдики, мева ва сабзавотчилик жумладан олма меваларини нафакат етиштириш шу билан бир каторда теримдан кейинги жараёнлар, яъни хосилни уз вактида териб олиш, кадоклаш, ташиш ва саклаш жараёнларини тугри йулга куйишни илмий асосланган тавсиялар асосида олиб бориш мухум вазифа хисобланади.

Олиб борилаётган илмий тадкикотлар республикамизнинг турли минтакаларда етиштирилган олма мевасининг кеч пишар навлари турли конструкцияли омборларда саклашнинг макбул технологик параметрларини илмий асослаш буйича олиб борилмокда.

Тадкикотларимиз республикамизнинг турли худудлари, яъни Тошкент вилоятининг Бустонлик, Наманган вилоятининг Янгикургон ва Жиззах вилоятининг Бахмал туманларида олиб борилиб, ушбу худудлар иклим шароити томонидан бир биридан факр килсада, аммо лекин уларни денгиз сатхи буйича жойлашган урни (денгиз сатхига нисбатан 1000 м.дан ортиклиги билан) бир биридан деярли фарк килмайди. Тадкикот объекти сифатида худудлар кесимидан келиб чиккан холда, Тошкент вилояти шароитида "Ренет Симиренко", "Старкримсон", "Голден делишес" булса худуд кесимида энг куп етиштирилаётган нав мисолида махаллий "Ориф боги" булса, Наманган вилояти иклим шароитида етиштирилган олма навларидан "Старкримсон", "Симиренко", "Голден делишес", махаллий нав мисолида "Бойкен" нави, Жиззах вилояти шароитида ананавай навлар "Старкримсон", "Ренет Симиренко", "Голден делишес", махаллий нав мисолида эса "Вайнсеп" навлари танлаб олиниб тадкикот ишлари олиб борилмокда. Келтириб утилган маълумотлардан куриниб турибдики, биз томонимиздан олиб борилаётган турли худудларда олма навларини аксарият кисми бир хил навлар булиб, аммо лекин шунга карамасдан махаллий шароитдан келиб чиккан холда, нисбатан купрок етиштирилаётган навлари мавжудлиги аникланди ва илмий тажрибаларимизда хар бир худуд буйича тадкикот объекти буйича кушимча биттадан олма навлари танлаб олинди (1-жадвал).

1-Жадвал

Республикамизнинг турли худудларидан танлаб олинган тадкикот объектлари

Худудни

нг

№ Худудлар номи денгиз сатхида н баландл Анъанавий олма навлар номи Махаллий олма навлари

иги

1 Тошкент 1150 "Ренет "Стар "Голден "Ориф боги"

вилояти Симеренко" кримсон" делишес"

2 Наманган вилояти 950 "Ренет Симеренко" "Стар кримсон" "Голден делишес" "Бойкен"

3 Жиззах вилояти 1000 "Ренет Симеренко" "Стар кримсон" "Голден делишес" "Вайнсеп"

Маълумки, олма мевалари узинг озукавийлиги жихатидан инсон организми учун йилнинг турли мавсумларида янги узулган, сархил холатда истеъмол килиниши тавсия этилади.

Тадцицот натижалари ва уларнинг мухркамаси.

Биз томонимиздан олиб борилаётган илмий тадкикотларнинг асосий вазифаларидан бири, бу олма меваларини турли усулларда сакланувчанлигини ошириш ва илмий асослашга каратилган.

Республикамизда олма меваларини саклаш технологиялари оддий табиий ва совиткичли омборларда олиб борилди. Бу икки технологиялар буйича фойдаланиладиган саклаш омборлари конструктив жихатдан бир биридан фарк килиб уларни куйидаги уч турга ажратиш мумкин:

1. Мащллий усулда сацлаш - оддий табиий усулда саклашда фойдаланиладиган саклаш омбори конструкцияси турлича, яъни оддий ер тулалар ёки махсус бинолардан ташкил топган булиб, бу омборларда хонадаги саклаш мухитини деярли бошкариб булмасдан, маълум даражада махсус куйилган ойналар ва эшикни шамоллатиш оркали бошкарилади.

2. Оддий турдаги совуткичли омбор - ушбу турдаги олмани саклаш совиткичли омборлар конструкцияси, махаллий омборлардан фарк килиб, бунда совитиш хонасининг харорати ва нисбий намлиги, (баъзи турларида хавонинг нисбий намлиги кул бола усулда, яъни намлантириб туриш оркали) назорат килинади.

3. Замонавий совуткичли омборлар - бу турдаги совиткичли омборлари конструктив жихдтидан ута юкори даражада механизациялаштирилган булиб, ушбу турдаги совитиш хоналарида олма меваларини узок муддатли, яъни олма меваларини 8-10 ой муддатларда сархиллик даражасини саклаб колиш имкони яратилган. Мазкур совитиш камераларида хона харорати, хавонинг нисбий намлигидан ташкари хона ичидаги мухит хам тулик назорат килинади. Бу турдаги совитиш омборлари газ мухити бошкариладиган (РГС - регулеровка газавой среды) саклаш омборлари деб юритилади.

Тадкикотларимизда урганиладиган технологик параметрлардан бири бу олма мевалари учун мухим курсаткичлардан булган, олма меваларини саклаш жараёнида узидан ажратиб чикарадиган этилен гармони хисобланади.

Этилен гармони - Этилен бу ривожланиш давомида усимлик хаётини бошкарадиган газсимон гормон. Оддий гидрофоб молекула булиб, у хужайраларга эркин кириб боради, шу сабабли унинг хужайра турига таъсирининг узига хослиги билан ажралиб туради. Аммо лекин у олма меваларни саклаш жараёнидаги энг мухум курсаткичлардан бири яъни меваларнинг тез бузилишига (чириш, могорлаш, рангининг йуколиши, юмшаб колиши) сабаб булувчи омил хисобланиб, этилен гармони меваларни теримдан сунг саклаш давомида, мевалар нафас олиш жараёнида узидан ажратиб чикарадиган модда хисобланади.

Шу уринда савол тугилади. Этилен гармони бу нима? уни назорат килиш нима учун мухим? этилен табиий усиш гормони булиб, шу уринда таъкидлаб утиш мухимки, бу этилен гази эмас, яъни этилен газидан таркиби билан фарк килади. Шунингдек, инсонлар томонидан севиб истемол килинадиган меваларнинг барчаси хам этилен гармони ажратиб чикарувчи хисобланмайди. Олма меваси эса нафакат этилен гармони кучли ажратиб чикарувчи булиб колмай балки ундан ташкари этилен гармонига сезилувчанлик даражаси хам юкори булган мева хисобланади. Бу эса уз навбатида турли зарарланишларга олиб келади.

Бундай зарарланишга мисол меванинг корайиши ёки рангининг йуколиши, меваларнинг хиралашиши ва чиришидир. Этилен гармони - кулранг ва ок чириш ва могор каби замбуругли касалликларининг асосий кузгатувчисидир ( 2-расм).

А-меваларга этилен

гармонини таъсир этиши

Б - меваларни этилен гармони таъсирида сифат курсаткичларини пасайиши

2-расм. Турли мева-сабзавот мах,сулотларига этилен гармонининг таъсири натижасида сифат курсаткичларининг пасайиши.

Бундан ташкари олма мевалари саклаш жараёнида уларнинг сирти юмшок булиб, таъмини, рангини ва вазнини йукотади. Этилен гармони меваларни тез каритади хамда жараённи тезлаштиради ва юкорида курсатилган сабаблар олма меваларининг тез бузилиш омилларини келтириб чикаради. Шу сабабли олма меваларини саклаш жараёнларида этилен гармонининг мавжудлигини камайтириш айникса мухим жараён эканлиги аникланди.

Шу сабабли биз томонимиздан олма меваларини саклаш жараёнига этилен гармонининг таъсирини камайтириш максадида Наманган вилояти Янгикургон туманида жойлашган "Лукмонов Азамхон" фермер хужалиги билан хамкорликда олмани саклашнинг халк усулини такомиллаштириш буйича тадкикот ишлари олиб борилди. Бунда махаллий усулда саклаш омборини конструктив параметрларини такомиллаштириш оркали турли олма навларини сакланувчанлигига ва этилен гармони таъсирини фаол шамоллатиш оркали пасайтириш услуби ишлаб чикилди (3-расм).

5

b r

1 - cavnam OMÖopmme non vucmu; 2 - yaeoHuHe hucöuü HaMnueuHu mabMuHnam udumnapu; 3 - omöophuhs opva oüHanapu; 4 - omöophu mom öunaH mepuneaH vucmu; 5 -omöophuhs ondu oüHanapu; 6 - omöophu noü öunaH mepuneaH vucmu; 7 - omöophu nacmKu non maeudaH moM menacuea ypHamunem vyeypnap; 8 - OMÖopea MaycynomHu woünammupum mapmuöu.

3-PacM. O^Ma ivieBa.iapiiHii TaKOMH^amTHpH^raH oggHH TaÖHHH om6OP KypHHHmH

Omöophu KOHcmpyKmue my3unumu. Oma MeBanapuHu TaKoMunnamrapunraH xa^ ycynuga ca^nam OMÖopHHHHr yMyMuH Ty3Hnumu ^yHugarma: ca^nam om6ophhh xa^ ycynuga ca^nam oM6opnapugaH ^ap^nanguraH acocuö KOHCTpyKTHB Ty3Hnumu, 6y ogguö non ^hcmhhh 1 - eron naH^apam nonra aHnaHTupunumuga, 2 Maxcyc ugumnapgaH 6up HenTa goHa 6ynu6, ynap oM6opgaru x^bohuot ннc6нн HaMnuruHu TabMuHna6 Typagu, ca^nam oM6op ongu ToMoHugaH 3 Ba op^a ToMoHugaH 4 x,aBo aönaHum oÖHanapu 6unaH ^ux,o3naHraH 6ynu6 6yHga, om6ophu ongu TOMoHugara ornanap onunumu 6unaH maMon xoHaHuHr Tena ^ucMugaH enunumuga эca xoHaHuHr nacTKu, a^Hu naH^apanu non ^ucMugaH aönaHagu, TaKoMunnamrapunraH oM6op BapuaHTugaru aHa 6up ^ymuMna 6y naH^apa ocragara aönaHaguraH x£bohu oM6opHuHr Tena ^ucMura x,aöga6 6epyBnu 7 KyBypnap xuco6naHagu, 6yHgaH Tam^apu TaKoMunnamrapunraH oM6opHuHr aHaHaBuö oM6opnapgaH oM6op 6uHocuHuHr nacTKu ^ucmu Maxcyc Tomnap 5

6unaH Tenacu эca 6 non geBopgaH TepunraH 6ynu6, y epgaru Tom Tepnam Ba Typnu 3aM6ypyrnapHu prao^naHumuHu 6apTapa$ этнmн 6unaH a^panu6 Typagu, oM6opra orna MeBanapuHu ^onnamrapum 8 TapTu6 ^ouganapura puoa ^unuHraH 6ynumu Tana6 этнпagн, a^Hu

бу жараёнда хам асосий максад омбор ичида олма меваларидан ажралиб чикадиган этилен гармонларининг тупланишини бартараф этиш.

Тадкикотлар натижасида куриб, ишлаб чикаришга жорий этилган такомиллаштирилган саклаш омборининг конструктив параметрлари (2-жадвалда) келтирилган.

2-жадвал

Олма меваларини такомиллаштирилган оддий табиий саклаш омборининг

конструктив параметрлари

№ Такомиллаштирилган омбор параметрлари Улчов бирлиги Микдори

1 Омборнинг умумий баландлиги метр 3.2

2 Хонанинг эни метр 7

3 Хона узунлиги метр 15

4 Омбор полидан тахта панжарагача булган масофа метр 0, 5

5 Омбор полидан терилган тошли девор баландлиги метр 2.15

6 Хона полидан хавони тортиб олувчи пластмас кувурларнинг умумий баландлиги метр 5

7 Шамол айланиш ойнасининг эни метр 0, 1

8 Сувли идишлар сони дона 8

9 Х,аво айланиш ойналари сони дона 4

10 Омборнинг умумий сигими тонна 50

Тадкикотларимизнинг кейинги боскичи такомиллаштирилган оддий табиий саклаш омбори самарадорлиги, яъни сакланаётган олма меваларини сифат курсаткичларига таъсири урганилди. Сакланаётган олма мевалари сифат курсаткичларига таъсирини урганиш усулуби куйидагича олиб борилди.

Бунинг учун тадкикот объекти сифатида танлаб олинган турт хил олма навини меваларини пишиб етилганлик даражаси буйича бир хил муддатда териб олиниб, юкорида таъкидланган уч хил яъний, Совутгичли омбор, Оддий табиий саклаш омборлари хамда, Такомиллаштирилган оддий табиий омборларга жойлаштирилди ва белгиланган муддатларда назорат килиб борилди. Тажрибалар лаборатория ва ишлаб чикариш шароитида урганилиб борилди (4-расм).

OggHH coByTKHH^H caKnam omöoph TaKOMHnnamTHpHnraH oggHH TaÖHHH

caKnam OMÖOPH

B-^a6opaTopHn cH^aT Ta*nHnnapH

neHeTpoMeTp epgaMHga MeBa этннн KaTTHK^HrHHH aHiiK.iam ^apaeHH

4-pacM. TaKOMH^^amTHpH^raH MeBa caKnam omöoph caMapagopnHrHHH aHNK^am

Ba TaKKocnam ^apaeH^apH

Tag^H^OT Ta^pu6anapH orna MeBa^apu Tepu6 onuHraH MyggaraapgaH 6omna6 x,ap 15 KyH gaBOMHga Ha3opaT yTKa3Hnu6, Ta^pu6anap Hara^acuga onuHraH Ma^nyMoraap Ta^nun ^HHHHHÖ 6opungu (3-^agBa^).

3-^agBan

OnMa MeBanapHHH TaKOMHnnamTHpHnraH oggHH TaÖHHH OMÖopga caKnam ^apaeHHHH TaKKocnam HaTH^anapH

MeBa cHpTHHHHr KaTTHKnHrH Kr/MM2

№ OnMa HaBnapH COByTKHH^H OMÖOp TaKOMHnnamTHpHnraH oggHH TaÖHHH OMÖOP OggHH TaÖHHH omöop

1 "PeHeT CuMupeHKo" 3,9 4,2 3,6

2 "CTapKpuMcoH" 3,6 4,8 3,7

3 "rongeH genumec" 3,7 4,9 3,6

4 "BoMKeH" 3,9 5,6 2,9

ro^opuga кe.птнpн.пгaн ^agBangara Mat.nyMoT.nap o.Ma MeBanapuHu y3oK MyggaTnu caKnam ^apaeHMgarM cu^aT кypcaткннnapннн GenrunaMguraH acocMH napaMeTnapugaH Gupu MeBa aTKHKHr KaTT^n™ gapa^acu HaTK^anapu GyMuna Taxman KunuHraH. OnuHraH MatnyMoT.ap 2022 Mug 25 ^eBpanb caHacura HucGaTaH aHK^naHraH. TaKKocnam Tax^unnapu HaTK^anapK myHu KypcaTguKu BaKT yramu GunaH TaHnaG onrnraH o.Ma MeBanapuHKHr 3TK WMmaG Konumu my GunaH Gup BaKTga, тaкoмнnnamтнpнnгaн ogguM TaG^M oMGopxoHaga ca^naHraH o.Ma HaB.apu ogguM coByTKuHnu Ba aHtaHaBuM MaxannuM coByram oMGopura HucGaTaH MatnyM gapa^aga roKopupoK Hara^anapra зpнmнnнmн aHuKnaHgu. Xy^oea

HaMaHraH BunoaTu ^Hru^yproH TyMaHu UK^UM mapouraga yтaкaзнnгaн TagKuKoTnap gaBoMuga TagKuKoT oGteKTu cu^aTuga TaHnaG onuHraH onMaHuHr "PeHeT CuMupeHKo", "CTapKpuMcoH", 'TongeH genumec" Ba "BoMKeH" HaBnapuHu ogguM coByTKuHnn, aHtaHaBuM ogguM TaG^M Ba тaкoмнnnamтнpнnгaн ogguM TaG^M oMGopnapga y3oK MyggaTnu caKnam ^apaeHu ypгaннnнG, TagKuKoTnap HaTu^acuga xap Gup caKnam oMGopnapu ^apaeHnapu caKnaHraH мeвanapнннг cu^aT ^pcaTKuHnapu GyMuna nyKyp Taxnunnap нaтнÄanapнгa Kypa MeBanapHu y3oK MyggaTnu caKnam Äapaeнnapнгa, xoHa xapopara, xaBoHu^ H^GuM HaMnuragaH TamKapu aHa Gup MyxuM KypcaTKunnapgaH Gupu GynMum 3TuneH TOpMo^^p^^. By o.Ma MeBanapugaH cuHTe3 GynuG HuKaguraH 3TuneH rapMoHu yTa MyxuM OMU. ^pcarangu

atHu yткaзнnгaн TagKuKoTnapga Ta^puGa ynyH onuHraH caKnam oMGopnapu Ha3opaT HaMyHanapuga oMGop unuga xocun GynaguraH 3mneH rapMoHuHu y3 BaKTuga GapTapa^ зтнnмaгaнnнгн caGaGnu мeвanapнннг cu^aT ^pcaTKuHnapu naMcan^ Gopumu aHuKnaHgu. TagKuKoT.ap HaTn^aflapu acocuga ^Muga™ xynocanap KunuHgu.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- O.Ma MeBanapuHu coeymzunnu OMÖopnapda caKnamga KaMepa muga™ xaBo xapopara TynuK

Ha3opaT кнnннagн. BupoK xaBoHu^ H^GuM HaMnura MatnyM Gup BaKT.apga Ha3opaT KunuHuG, KaMepaHu maMonnaram eTapnu Gynмaгaнnнгн caGaGnu o.Ma MeBanapuHu cu^aT ^pcaTrannapu KecKuH nacaMumT кyзaтнnagн.

- Odduü maöuuü causam OMÖopnapuda xaBo xapopara, xaвoнннг ннcGнн HaM.uK gapa^acu Ba

3TuneH гapмoнннн maMonnaTuG кaмaнтнpнnнmн MatnyM Gup BaKT.apga Ha3opaT кнnннagн. ByHga KaMepaHu KepaKnu MuKgopga Ba Tyrpu maMonnaTupMacnuK нaтнÄacнga o.Ma мeвanapннннг caKnaHyBnaHnuK MyggaTu KucKapumu кyзaтнnagн.

- O.MaHu maöuuü causam OMÖopu peMUMUHU muKOMunnammnpum Hara^c^a caKnam

KaMepacuHu BaKT-BaKTu GunaH TynuK maмonnaтнmгa зpнmнm GunaH Gнpгa 3TuneH гapмoнннн TyngaHumu GapTapa^ зтнnagн. ByHga xaвoнннг xapopaTu Ba H^GuM нaмnнгн MatnyM gapa^aga Gomкapнnнmнгa зpнmнngн. Byнннг нaтнÄacнga o.Ma MeBacuHu caKnam MyggaTu yзaнтнpнnagн.

fflyHgaM KunuG, Ma3Kyp тaGннн caKnam oMGopu pe^uM^u MatnyM gapa^aga Gomкapнnнmнгa зpнmнm ynyH кaмepagгн xaBo xapopaTu Ba H^GuM нaмnнгн KucMaH Ha3opaT кнnнннmн Ba $aon maMonnaTum ycynu epgaMuga 3mneH гapмoнннн TyngaHumu GapTapa^ зтнnagн. Hara^aga мeвanapнннг caKnaHyBnaHnuK MyggaTu yзaннmнгa зpнmнnagн Ba umnaG ннкapнmгa Äopнн зтнnagн.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2021 йил 23 ноябрдаги Мева-сабзавотчилик ва узумчиликда оилавий тадбиркорликни ривожлантириш, дишлод хужалиги ишлаб чидаришида дехдон хужаликларининг улушини ошириш чора-тадбирлари тугрисида П^-20-сонли дарори - Lex.uz

2. Мирзиёев Ш. 2019 йил 23 октябрдаги "Узбекистон Республикаси дишлод хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясини тасдидлаш тугрисида"ги ПФ-5853-сонли Фармони

3. Справочник по диетологии. Москва, «Медицина», 1992.

4. Пищевая ценность, химический состав и калорийность http://www.intelmeal.ru

5. Буриев Х.Ч., Жураев Р.Ж., Алимов О.А. «Мева - сабзавотларни садлаш ва уларга дастлабки ишлов бериш». Тошкент: «Мехнат», 2002.

6. Орипов Р., Сулаймонов И., Умурзодов Э. «Дишлод хужалиги махсулотларини садлаш ва дайта ишлаш технологияси». Тошкент: «Мехнат», 1991.

7. А^Шнинг USAID халдаро агентлигининг "Дишлод хужалигида диймат занжирини ривожлантириш" AVC лойихаси доирасида 2020 йил 29-30 январда ташкил этилган "Мева-сабзавот махсулотларини садлашда совудхоналарнинг урни, соханинг бугунги кун холати ва истидболлари" мавзусидаги семинар Тошкент. 2020 й.

8. Шоумаров Х.Б., Исламов С.Я., Халмирзаев Д.К., Сафаров А.А., Дишлод хужалиги махсулотларини садлаш ва дайта ишлаш технологияси Тошкент: «Мехнат» 2020

9. Азизов А.Ш., Исламов С.Я., Суванова Ф.У., Абдудаюмов З. Садлаш омборлари ва дайта ишлаш корхоналарини лойихалаштириш асослари ва жихозлари.-Тошкент, 2014

10. Исамиддинов М.Махсулотларни совудхонада садлаш: дулланма/ БМТ ТДнинг Узбекистондаги ваколатхонаси, Узбекистон Республикаси Ташди идтисодий алодалар, инвестициялар ва савдо вазирлиги. - Т.: Бадтрия пресс, 2013. - 10 б. www.undp.uz/ru/download/index.php?type=publication&id.

11. Олма енг, соглом булинг. http://fikr.uz/posts/fikr salomatlik/4369.html

12. S.Y.Sharipov., A.Sh Azizov., Z.K.Vakkasov. Storage of apples in different methods in the valley region of Uzbekistan. IOP Conf. Series: Earth and Environmental Science. 1068 (2022)012029.

13. Shuhrat Misirov., Sulton Sharipov. Methods of storing broccoli in different periods. E3S Web of Conferences 389, 03065 (2023) https://doi.org/10.1051/e3sconf/202338903065 UESF-2023.

14. www.tib.uz

15. http://nanotechweb.org

16. http://www.altairnano.com 3. ISO 16820 Sensory Analysis - Methodol

17. https://zamin.uz/tibbiyot/41507-olmaning-inson-organizmi-uchun-foydali-hususiyatlari.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.