Научная статья на тему 'ОЛМА АРРАКАШИ (HOPLOCAMPA TESTUDINEA KLUG)ГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛГАН НУРЕЛЛ-ИКС 66% ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ'

ОЛМА АРРАКАШИ (HOPLOCAMPA TESTUDINEA KLUG)ГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛГАН НУРЕЛЛ-ИКС 66% ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
52
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олма арракаши / олма боғлари / навлар / препарат / биологик самарадорлик.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Азимжон Раимқулович Анарбоев, Комила Адхам Қизи Ахмеджанова, Аббос Уткирович Нуржобов, Пўлат Равшанович Караматов

Ушбу мақолада республикамиз ҳудудида етиштирилаётган олма боғларида олма арракашини тарқалиши, зарари, ривожланиши ҳамда ушбу зараркунандага қарши курашда турли синфга мансуб бўлган кимёвий препаратларнинг биологик самарадорлиги бўйича олиб борилган тажриба натижалари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Азимжон Раимқулович Анарбоев, Комила Адхам Қизи Ахмеджанова, Аббос Уткирович Нуржобов, Пўлат Равшанович Караматов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛМА АРРАКАШИ (HOPLOCAMPA TESTUDINEA KLUG)ГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛГАН НУРЕЛЛ-ИКС 66% ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ»

ОЛМА АРРАКАШИ (HOPLOCAMPA TESTUDINEA KLUG)rA ЦАРШИ ЦУЛЛАНИЛГАН НУРЕЛЛ-ИКС 66% ПРЕПАРАТИНИНГ БИОЛОГИК

САМАРАДОРЛИГИ

Комила Адхам Аббос Уткирович Пулат

кизи Нуржобов Равшанович

Ахмеджанова Караматов

Тошкент давлат аграр университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада республикамиз худудида етиштирилаётган олма богларида олма арракашини таркалиши, зарари, ривожланиши хамда ушбу зараркунандага карши курашда турли синфга мансуб булган кимёвий препаратларнинг биологик самарадорлиги буйича олиб борилган тажриба натижалари келтирилган.

Калит сузлар. олма арракаши, олма боглари, навлар, препарат, биологик самарадорлик.

Аннотация. В данной статье представлены результаты проведенного эксперимента по распространению, вреду, развитию саженцев яблони в яблоневых садах, выращенных на территории Республики, а также биологическая эффективность химических препаратов, относящихся к разным классам, в борьбе с этим вредителем.

Abatract. This article presents the results of an experiment on the spread, harm, development of apple seedlings in apple orchards grown on the territory of the Republic, as well as the biological effectiveness of chemicals belonging to different classes in the fight against this pest.

Ключевые слова. яблоневый плодовый пилильщик, яблоневые сады, сорта, препарат, биологическая эффективность.

Keywords. apple fruit sawyer, apple orchards, varieties, preparation, biological efficacy.

Кириш. Ер юзида иклимнинг глобал узгариши, ахоли микдорининг шиддат билан усиши, ишлаб чикариш жараёнининг жадаллашиши кузатилаётган бир даврда, барча сохалар каби озик-овкат етиштириш саноатида катор муаммолар вужудга келмокда. Ушбу муаммоларни хал етишда факатгина янги инновацион технологиялар яратиш ва уларни жорий килиш натижасида олинган манбалар оркали хал етиш мумкин. Биргина кишлок хужалигида ер юзи хароратининг ортиши экинларни етиштириш имкониятини кескин камайишига олиб келиб, ушбу жараёнларни хал етишда йирик тадкикотларни олиб бориш талаб етилади.

Муаммоларни атрофлича тахлил килиб, Тошкент вилояти шароитида олма

Азимжон Раимкулович Анарбоев

арракашининг мевали богларда таркалиши, зарарлилик даражалари, популяциясининг шаклланиши, биологик хусусиятлари, табиий кушандалари тур таркиби, уларни купайтириш, куллаш технологиялари, олма арракаши микдорини бошкаришда агротехник тадбирлар куллаш, янги, самарали кимёвий воситаларни куллаш ва уларнинг самарадор турларини танлаш, ишлаб чикариш амалиётига тавсиялар ишлаб чикиш асосида мевали богларда хосилни сакдаб колиш мухим илмий амалий ахамиятга эга хисобланади.

Олма арракаши (Hoplocampa testudínea Klug.) вояга этган хашаротнинг узунлиги 6-7 мм, юкори танаси жигарранг, пастки исми сарик рангда. У кора жуфт томирлар тармогига эга булган иккита жуфт шаффоф канотга эга. Личинкаси ок, жигарранг боши ва 10 жуфт оёклари бор. Вояга этган личинканинг узунлиги 12 мм га етади. ^алин овал, зич овал пилла шаклида. Личинкалар тупрокда 5-10 см чукурликда кишлайдилар, баъзида уларни 20 см чукурликда учратиш мумкин бахорда, 10 см чукурликдаги тупрок 10° гача кизиганида, личинкалар усади. Вояга этган хашаротлар юзага келади ва гуллашдан олдин олма дарахтларининг куртакларида пайдо булади [1, 2, 5].

Олма дарахтининг гуллаш даврида тухум куйиши кузатилади. Барвакт гуллайдиган навлар арракаш томонидан купрок зарар куради. Ургочилар тухум куйиб, уларни уругхонага жойлаштирадилар. Битта ургочи 50-90 дона тухум куяди. 7-14 кундан кейин личинкалар тухумдан чикиб, иккинчи хосилга кириб, уруглик камерасига тугридан-тугри утади ва уругларга зарар етказади. Катта ёшли личинка барча уругларни ейди ва уруглик камерасини бутунлай йук килади. Мева хажмига караб, хар бир личинка 3 дан 6 тагача мевага зарар етказиши мумкин. Уруглик камераларига зарар етказилмаган мевалар одатда тушмайди. Июн ойида личинкалар ривожланишини якунлаб, меваларини колдириб, ерга тушадилар, у ерда улар зич тупрокда пилла хосил килади.

1-расм. Мевани ташки ва ички куринишида зарарлаши.

(Тошкент вилояти ^ибрай тумани Салар агромакс ф/х 2020 йил.)

Намлик етишмаса улар диапауза холатига тушиб, тупрокда икки йилгача сакланиб колади. Олма меваси арракаш томонидан етказилган зарар, олма куя томонидан етказилган зарарга ухшайди (1-расм). Фарклар шундаки, куя уругларнинг бир кисмини ейди, арракаш эса барча уругларни бутунлай йук килади [3,4,6].

Тадкикот объекти ва услублари. Тадкикотлар 2020 йилда Тошкент вилояти Кибрай тумани Салар агромакс ф/х олма богларида 5 ёш хосилга кирган, "Фуджи" нави олиб борилди. Синалаётган препарат 3 кайтарилишда, 0,5 га майдонда кулланилди. Зараркунандаларга карши кулланилган препаратларнинг биологик самарадорлиги аниклашда "Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш" буйича услубий кулланмалардан фойдаланилди [7].

Тадкикот натижалари. Мевали богларни зараркунандалардан химоя килишнинг самарали усулларидан бири бу кимёвий курашдир. Тажриба майдонидаги интенсив усулда етиштирилаётган олма богларида олма арракашини пайдо булиши ва ривожланиши хамда кимёвий препаратларнинг самарадорлигини аниклаш максадида кузатувлар олиб борилди.

Олма арракашига карши 2020 йилда Нурелл-икс 66% кимёвий препарати 0,6 л/га сарф-меъёрда синовдан утказилди. Андоза сифатида Нурелл-голд 55% эм.к препарати танлаб олинди (жадвал).

Тажриба синов натижаларига кура олма мевахурига карши Нурелл-икс 66% препарати 0,6 л/га сарф-меъёрда кулланилган вариантда 3 хисоб кунида назоратга нисбатан 87,5% самарадорликка эришилган булса, 7 хисоб кунига келиб эса бу курсатгич 90,0% ни ташкил этди.

Андоза вариант сифатида Нурелл - голд 55% эм.к инсектициди 1,0 л/га сарф-меъёрда кулланилган вариантда 3 хисоб кунида назоратга нисбатан 83,9% самарадорликка эришилган булса, 7 хисоб кунига келиб эса бу курсаткич 85,7 % намоён этди.

Назорат вариантида эса зараркунандалар сони 21 кун давомида камаймаганлиги кузатилди.

Хулоса килиб айтганда, интенсив усулда етиштирилаётган олма богларида олма арракашига карши кулланилган Нурелл-икс 66% (0,6 л/га) препарати билан уз вактида яъни белгиланган муддат ва меъёрларда тугри кулланилганда юкори сифатли мева махсулотлари зараркунандалардан саклаб колинади.

Ж11ДВ11Л

Олма ярракяшига киршн кулланилган Нурелл-икс 66° о преплрлтининг биологик гамарадорлиги

Дала синов-тажрибаси, Ташкент ешояти Кибрай туманы Стар агромакс ф/х 2020 йил

№ Вариантлар (препаратлар ноли) Куллаш меъёри, л/га Бир дарахтда хисобга олннган меванинг уртача сони, дона К^уртлаган (зарарланган) мевалар, % Назораш нисба1ан зарарланишнинг камайиши, %

1укилган ХОСНЛ тукилган щж узилган >;осилда умумий досилда

узилган умумий узилган умумий

1. Назорат (шилов берштган) - 45,2 210,0 255,2 35,6 5,6 41,2 - -

2. Ну^елл - голд 55% ЭМ.К (андоза) 1,0 46,4 203,6 250,0 5,7 0,9 6,6 83,9 85,7

3. Нурелл-икс 66% 0,6 44,7 197,4 242,1 3,4 0,7 4Д 87,5 90,0

REFERENCES

1. Батиашвили И.Д. Вредители континентальных и субтропических плодовых культур. Тбилиси: Изд. Груз. СХИ, 1959. 455 с.

2. Вредители сельскохозяйственных культур и лесных насаждений. Т. 1. Вредные нематоды, моллюски, членистоногие. Ред. В.П. Васильев. Киев: Урожай, 1973. 496 с.

3. Гайнанова С.Ю. Биологические особенности яблонного пилильщика и других вредителей плодов яблони Правобережья Саратовской области и меры борьбы с ними. / Автореферат канд. диссертации. Саратов: Саратовский СХИ. 1972. 26 с.

4. Гусев В.Г., Ермоленко В.М., Свищук В.В., Шмиговський К.А. Атлас комах Украши. Кшв: Радянська Школа. 1962. 224 с.

5. Ермоленко В.М. Семейство настоящие пилильщики, или Тентрединиды -Tenthredinidae. / Определитель вредных и полезных насекомых и клещей плодовых и ягодных культур в СССР. Сост. Л.М. Копанева. Л.: Колос. 1984. 288 с.

6. Желоховцев А.Н. Отряд Hymenoptera - Перепончатокрылые. Подотряд Symphyta (Chalastogastra) - сидячебрюхие. / Определитель насекомых Европейской части СССР. Перепончатокрылые. Т. 3. Ч. 6. Л.: Наука. 1988. 268 с.

7. Хужаев Ш.Т. Инсектицид, акарицид ва биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар// Тошкент.-2004.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.