Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТЕХНИКА ТАЪЛИМИ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТЕХНОЭТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ОЛИЙ ТЕХНИКА ТАЪЛИМИ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТЕХНОЭТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
34
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
олий таълим / олий техник таълим / техника / этика / техноэтика / гуманитар билим / техник билим / интеграция. / higher education / higher technical education / technical / ethics / technoethics / humanitarian knowledge / technical knowledge / integration.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Алимжонова Гулнозахон Исроилжон Қизи

Мақолада олий техник таълим муасасалари талабаларининг техноэтик маданиятини ривожлантиришнинг замонавий педагогик шарт-шароитлари, омиллари, босқичлари, компонентлари, усуллари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Алимжонова Гулнозахон Исроилжон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL CHARACTERISTICS OF THE DEVELOPMENT OF THE TECHNOEHTICAL CULTURE OF STUDENTS OF INSTITUTIONS OF HIGHER TECHNICAL EDUCATION

The article analyzes the modern pedagogical conditions, factors, stages, components, methods of developing the technological culture of the students of Higher Technical Education.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТЕХНИКА ТАЪЛИМИ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТЕХНОЭТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

ОЛИЙ ТЕХНИКА ТАЪЛИМИ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТЕХНОЭТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК

ХУСУСИЯТЛАРИ Алимжонова Гулнозахон Исроилжон кизи

Фаргона политехника институти олий мустакил тадкикотчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6757432

Аннотация. Мацолада олий техник таълим муасасалари талабаларининг техноэтик маданиятини ривожлантиришнинг замонавий педагогик шарт-шароитлари, омиллари, босцичлари, компонентлари, усуллари та^лил цилинган.

Калит сузлар: олий таълим, олий техник таълим, техника, этика, техноэтика, гуманитар билим, техник билим, интеграция.

ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ТЕХНОЭТИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ ТЕХНИЧЕСКИХ УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЙ

Аннотация. В статье анализируются современные педагогические условия, факторы, этапы, компоненты, методы развития технологической культуры студентов высшего технического образования.

Ключевые слова: высшее образование, высшее техническое образование, техническое, этика, техноэтика, гуманитарные знания, технические знания, интеграция.

PEDAGOGICAL CHARACTERISTICS OF THE DEVELOPMENT OF THE TECHNOEHTICAL CULTURE OF STUDENTS OF INSTITUTIONS OF HIGHER

TECHNICAL EDUCATION

Abstract. The article analyzes the modern pedagogical conditions, factors, stages, components, methods of developing the technological culture of the students of Higher Technical Education.

Keywords: higher education, higher technical education, technical, ethics, technoethics, humanitarian knowledge, technical knowledge, integration.

КИРИШ

Олий укув юртларини тамомлаган мутахассисларнинг юкори малакага эга булиш зарурияти давлат таълим стандартларида алох,ида кайд этилган ва янги даврда олий таълимни модернизациялашнинг устувор вазифаларидан биридир. Малакали мутахассислар тайёрлашга бундай янгича, инновацион ёндашув Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг 2019-2021 йилларга мулжалланган ривожланиш стратегиясидаги мух,им йуналишлардан х,исобланади[1]. Ушбу муаммонинг ечимига илмий асосланган, малакали ёндашув лозим. Олий техник таълим жараёнида эркин фикрлайдиган, гуманизм, адолат асосида фаолият юрита оладиган, куп киррали куникмаларга эга булган шахсни тарбиялаш асосий максаддир. Юкоридаги хусусиятларга эга булган мутахассислар кундалик хдётда учраётган ижтимоий мазмундаги ва касбий вазифаларни х,ал килиш, ечиш имкониятига эгадир. Олий таълимга инновацион ёндашув мутахассислар тайёрлашда шу давргача устувор булиб келган режа асосида билим олиш усулидан тубдан фарк килади. Мутахассислар касбий куникмаларини шакллантиришга, яъни унинг мазмуни, технологиялари, усулларига замонавий ёндашув янгиланаётган олий таълимни такомиллаштириш омили ва янги даврга мос бакалавр ва магистрларни тарбиялаш усулидир. Ушбу жараёнда олий таълим узининг булажак мутахассисларда

гуманистик, маънавий, ахлокий сифатларини шакллантириш вазифасини бажариши зарур. Таъкидлаш лозимки, бу жараён тезлашаётган ижтимоий-иктисодий тараккиёт, инсон мехнат шароитининг узгариши каби омиллар билан чамбарчас богликдир.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ривожланган давлатларнинг етакчи илмий тадкикот институтлари ва марказларида, хусусан, Institute for the study of Religion, Economies and Society, Institute research social opinion of Gallup, Centre research civil society of University name Johns Hopkins (А^Ш), Institute of Central Asia, European Union Institute for Securityда техноген цивилизациянинг салбий жихатлари, инсоннинг автоматлашуви ва роботлашуви жараёни, сунъий интеллекитнинг инсон онги билан ракобатлашуви ва бу вазиятда техножтик ва биоэтик маданиятни ривожлантиришга доир социологик, фалсафий ва педагогик тадкикотлар олиб борилмокда.

Гарб мамлакатларида техноген цивилизация инкирозининг салбий таъсирларига карши техноэтик маданиятни ва масъулиятни ривожлантиришнинг педагогик, психологик ва фалсафий жихдтлари куплаб тадкикотчилар томонидан урганилган. Хусусан, хорижлик олмилар Ж.Мартин, Х.Бек, Ф.Дессауэр, С.Хокинг, Н.Виг, Ж.Эллюль, М.Хайдеггер, К.Ясперс, Д.Медоузларнинг тадкикот ишларида техниоген жараёнлар ва унинг салбий таъсирларига карши техноэтик маданиятни ривожлантиришнинг методологик масалалари тадкик этилган.

Мустакил Давлатлар Х,амдустлиги олимларидан В.С.Степанов, В.Степин, М.И.Щадов, Ю.А.Чернегов, Н.Ю.Чернегов ва бошкалар техникани яратиш, фойдаланиш ва такомиллаштиришда юксак ахлокийлик масъулиятини тарбиялашга каратилган таълимий-тарбиявий методикани ривожлантиришнинг ижтимоий-педагогик жихатлари хам ёритилган.

Узбекистонда хам олий техник таълим муассасалари булажак мутахассисларида техник ва технологик билимларни ошириш, янгича ёндашувлар асосида укитиш, амалий касбий куникмаларини риводжлантириш, шунингдек, уларда техник дунёкараш ва тафаккур билан бирга юксакахлокий позиция ва масъулиятни хам шакллантиришнинг педагогик асосларини ошириш масалалари А.Авлакулов, Н.Шермухамедова, О.Файзиев, Э. Усмонов а ва бошкалар томонидан урганилган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Олий техника таълими муассасалари талабаларини техникани яратиш ва фойдаланишда ахлокий масъулиятни унутмасликка ургатувчи ва бу борадаги билимларини инновациларга йуналтирувчи "Техноэтик мааният" фани укув режаси, дастурини тузиш ва таъим жааёнларига киритиш учун вакт хам, зарурият хам юзага келмокда.

Мазкур фанни укитишнинг асосий максади булгуси техника сохаси мутахассислаирни техника этикаси ва масъулиятига ургатиш, касбий фаолият сохасибилимлари, усул ва воситаларидан самарали фойдаланиш малакасини эгаллашга ёрдам беради, мавжуд моддий ва маънавий салохиятни янги гоя, шу асосда янги ечимлар яратиш, амалиётга татбик этишда куйидаги вазифаларни хал этиши мумкин:

- техноэтик маданиятни ижтимоий-маданий кадрият, уни яратишга каратилган онгли амаллар мажмуи сифатида узлаштиришда назарий билимлар билан куроллантириш;

- техноэтик маданият фаолиятини аксиологик, интеллектуал ва функционал асослари билан таништириш, уни амалга оширишнинг омиллари хдкида тушунча бериш;

- инновациялар яратувчи, уларни татбик этувчи шахс фаолиятининг умумижтимоий ва ижодкорлик табиати, шунингдек, унинг конкрет касбий фаолиятда гавдаланиш хусусиятлари хакида тушунча х,осил килиш;

- янги гояларни илгари суриш хамда уни амалга ошириш жараёнини тахлил килиш кобилиятини тарбиялаш ва унда умуминсоний ахлокка таяниш;

- булгуси касбий фаолиятга оид янгича гояларни асослаш, уларни амалий жихатдан руёбга чикариш малакаларини шакллантириш;

- техноэтик маданиятни намоён килиш билан боглик стратегик, тактик, оператив вазифаларни бажариш лаёкатини юзага келтириш;

- талабалар томонидан техноэтик маданият кадриятларини узлаштириш билан бир каторда уларнинг ижодий фаолиятидаги зарурий индивидуал сало-хиятни аниклаш, уни янада кучайтиришга замин яратиш;

- глобал техник ва технологик ахборотлар билан ишлаш, янгича техник-технологик лойихаларни бахолаш малакасини шакллантириш, ва х.к.

Таълим фаолиятининг бу устувор белгиларига асосланиб айтиш мумкинки, булгуси техника йуналиши мутахассисларида техноэтик маданиятни шакллантириш муаммоси уз ичига куп мустакил масалаларни олади ва бир катор концептуал коидаларни белгилаб беради. Булар талабаларда техноэтик маданиятни шакллантиришнинг конкрет технологик масалаларини ишлаб чикишни такозо килади.

Олий техник таълим муассасаларида техноэтик дунёкарашни ривожлантиришдаги

устувор вазифалар

Курсатиб утилган концептуал коидалар техноэтик маданиятни шакллантириш жараёнида таълим берувчи билан таълим субъекти уртасида диалектик алокадорлик булишини такозо килади. МУ^ОКАМА

Техноэтик маданият мохияти ва муаммолар ечимини топиш масаласини тахлил килиш асосида айтиш мумкинки, бу интеграл тушунча булиб, унинг таркибий кисмлари техник билимдонлик, ахлокий маданият, ижодкорлик маданияти, эстетик маданият, янгиликни идрок этиш маданияти, бошкариш маданияти каби тузилмалардан ташкил топади.

Бизнинг фикримизча, бундай максадни изчил равишда амалга ошириш учун барча олий техника таълими муассасаалрида таълим йуналишларининг юкори боскичларида танлов асосида фанлар каторида "Техноэтик маданият" фанини укитишни жорий этиш мумкин. Бу фанни укитишдан кузланадиган асосий таълимий максад бугуси техника мутахассисларни узгарувчан бозор талабларидан келиб чиккан холда касьий фаолият доирасида яшовчанлик хусусиятига эга булган, ракобатбардош янги товар ёки хизмат турини яратиш буйича инновацион гояни илгари суриш, уни руёбга чикариш оркали мехнат жараёнини яхшилаш, шу билан бирга техникани яратишга, фойдаланишда ва такомиллаштиришда юксак ахлокий масъулиятни англашга, техникани инсонни бошкаришига эмас, инсон хаётини фаровонлаштириш, кулайлик яратишга хизмат килишига доир фаолият маданиятини шакллантиришдир. Мазкур фанни укитишда куйдаги таълимий максадлар амалга оширилади:

-талабаларда техноэтик маданиятнинг хаётий зарурат эканлиги, унингтехнологиялар оламидаги ракобат жараёнида яшовчанликни таъминлаш усули сифатидаги тавсифи, унинг турлари, техноэтик маданиятнишакллантириш учун малакавий тайёргарлик даражаси хакидаги назарий билимларни сингдириш;

-укув режасида кузда тутилагн аудитория, аудиториядан ташкари машгулотлар, мустакил ишлар, илмий - тадкикот ишлари, малакавий амалиёт доирасида талабаларда техноэтик маданиятни ривожлантиришга йуналтириш, олий укув юртида, бошка корхона ва муассасаларда техника этикасини намоён булишини таъминлаш.

Таълимнинг аник йуналиши, алохида мутахассислик ёки ижтисослик учун зарур булган фанларни аниклаш, хар бир фанннинг мазмунини оптимал равишда белгилашда хозирги даврда илмий билиш сохасида кечаётган, бир-бирига карама-карши булган 2 жараён дифференциацияллашув ва интеграциялашувни эътибога олиш ута мухим булиб колмокда. Маълумки, хозирги даврда илмий билиш сохдсида янги фанлар, фан тармокларни яратиш, алохида долзарб муаммоларни чукур урганиш зарурияти янгидан -янги фанларнинг шаклланишига олиб келмокда. Мана шундай шароитда техника йуналишлари учун техноэтик маданият шакллантиришга йуналтирилган интеграллашган таълимни таклиф килиш смарадор хисобланади.

Инновацион укитишнинг кулами, камровини кенгайтириш, алохида муаммоларни чукурлаштирилган холда тадкик этишни таказо этувчи бундай жараёнлар олий техника таълимнинг аник йуналиши, мутахассислик, ихтисослик буйича укитилиши максадга мувофик булган фанларни аниклаш уларнинг оптимал мазмунини белгилаш энг мухим, уларни укитиш жараёнида интеграцияланишни таъминлашга эътибор каратишни таказо этмокда. Бунинг учун хар бир сохога оид фундаментал ва махсус фанлар уртасидаги

вертикал интеграцияни алохида мутахасислик ёкиихтисослик фанлари орасидаги горизантал алокаларни мустахкамлаш диктат марказади булмокда. Албатта, фанлар уртасидаги мантикий богланишларни кучайтириш булгуси мутахассисларнинг малакавий тайёргарлигини оширишга замин яратади.

Шундай ёндашув техника ва технологиялар таълими сохасида кечадиган инновацион жараёнларни тахлил килиш, келажакда анашундай ижодий фаолиятни мустакил равишда олиб бориш учун зарур булган малакаларни синглиришга ёрдам беради. Албатта, олий техника таълими муассасаларидаюзага чикаётган муаммолар асосида амалий фаолиятда кенг жорий этилаётган янги фанларни амалдаги укув режалари ва дастурларига киритишда аник мезонларга асосланиш лозим. Х,озирги даврда мана шундай мезонларни акс эттирувчи методологик ва илмий услубий ёндашувлар шаклланмокда. Уларнинг каторига, жумладан, олий техника таълими муассасаларида укитиладиган фанларни аниклаш уларнинг мазмунини белгилашга мадулли укитиш нуктай назаридан ёндашиш, фанларни укитишга йуналтиришдан аста - секинлик билан компетентликни шакллантиришга йуналтирилган таълим тизимига утиш кабилар киради.

Х,ар икки ёндашув хам олий техника йуналиши талабаларига кенг куламли, замон талабига мос келадиган билимларни сингдириш оркали уларда булгуси касбий фаолият хакида, унинг ривожланиш тенденциялари, табиийки, сохада янгича ёндашув булгантехноэтик позиция хакида атрофлича тушунчаларни сингдиришга ижобий таъсир курсатади.

"Илм, маърифат ва ракамли иктисодиёт йили" Давлат дастурида математика, кимё ва биология фанларини ривожлантириш, ушбу йуналишларда таълим сифати ва илм-фан натижадорлигини ошириш мухим ахамият касб этади. Мамлакатимизда математика, кимё ва биология фанлари буйича таълим сифатини тубдан ошириш, умумтаълим мактабларида ушбу фанларни укитишнинг мутлако янги тизимини жорий этиш, таълим муассасаларини замонавий лабораториялар, дарсликлар ва бошка укув жихозлари билан таъминлаш, ушбу йуналишларга малакали укитувчи-мураббийларни жалб этиш, кадрлар тайёрлаш ва илм-фан натижаларидан фойдаланишда таълим, илм-фан ва ишлаб чикариш сохалари уртасида узаро якин мулокот ва хамкорликни йулга куйиш максадида Президентимизнинг шу сохага оид карорлари кабул килинди.

Олий техника таълими муассасаларида утилиши таклиф килинаётган "Техноэтик маданият асослари" модули доирасда укув режалари, дастурларни яратиш сохасида кулланилаётган замонавий усулларнинг таълимнинг пировард натижаларида хам акс этишига эришиш учун яхлит таълим тизимининг икки мухим компоненти - укитиш фаолияти ва таълим олиш фаолиятини такомиллаштириш зарурий талабга айланмокда. Булгуси техника мутахассисларини укитишни касбий фаолият учун зарур булган компетентлик даражасини инобатга олган холда амалга ошириш олий таълим сохасидаги истикболли йуналишлардан биридир. Техноэтик маданиятга оид касбий компететлилик мутахассиснинг узи фаолият олиб борадиган сохадаги муаммоларни англаб етиш, бунда ахлокий масъулиятни устувор билиш, уларни юкорисавияда хал килиш, узи бажарадиган иш юзасидан масъулиятни тулик зиммасига олиш учун зарур булган малакавий тайёргарлик даражасини акс эттирувчи тушунчадир. ХУЛОСА

Янги давр вокелиги, тез суръатлар билан узгариб борадиган хозирги шароитда профессионал комрпетентлик янгича маъно касб этиб, нафакат касбий фаолиятни таълим олиш жараёнида узлаштирилган, репродуктив фаолият учун хос булган усул, услуб ва воситалардан самарали фойда-ланишни, балки янгиликларни жорий этиш, имконият даражасида инновацион гояларни мустакил равишда илгари суриш ва уларни руёбга чивариш солохиятини хам ифода килади. Булгуси техника сохаси мутахассисларини техноэтик маданият мужассамланганиш фаолиятига тайёрлашни профессионал компетентликнинг зарурий талабларидан бири сифатида шакллантириш гоят мураккаб ва купкиррали таълимий жараёндир. Уни юритишни куп боскичли таълимий вазифа деб караш максадга мувофик булади.

Дархакикат, яратиладиган янги технолигия, товар ёки хизмат турини жорий этишга жазм килган корхона ёки муассаса инновакион фирманинг фаолиятига кумаклашиш хакида карор кабул килишдан аввал иннова-циянинг барча жихатлари, шу жумладан, техник ва технологик нуктай назардан максадга мувокивлиги хакида хулосаларни урганади. Демак, инновациоядан манфаатдор булган томоннинг нуктай назари инновацион лойиханинг ижобий натижа беришини маъмум даражада ишончли экан-лигини курсатади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони. ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 22.09.2018 й., 06/18/5544/1951-сон.

2. Шермухамедова Н. Техника фалсафаси // Укув-услубий мажмуа. -Тошкент.: УзМУ. 2013. -Б.47.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг "Математика сохасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий-тадкикотларни ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ^арори (^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 08.05.2020 й., 07/20/4708/0553-сон). Узбекистон Республикаси Президентининг "Кимё ва биология йуналишларида узлуксиз таълим сифатини ва илм-фан натижадорлигини ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ^арори (Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 13.08.2020 й., 07/20/4805/1174-сон)

4. Nazarova, G. (2021). METHODS OF DIRECTING ECONOMICS TO SCIENTIFIC RESEARCH ACTIVITIES. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS (2767-3278), 2(06), 90-95.

5. Nazarova, G. (2021). Modern pedagogical factors for the development of analytical thinking in future economists. ACADEMICIA: AnInternational Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 511-517.

6. Abdurahmonovna, N. G. (2022). Will Be on the Basis of Modern Economic Education Principles of Pedagogical Development of Analytical Thinking in Economists. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 6, 627-632.

7. Abdurahmonovna, N. G. (2022). Factors for the Development of Creativity and Critical Thinking in Future Economists Based on Analytical Thinking. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 2(5), 70-74.

8. Nazarova, G. A. (2022). Will be on the basis of modern economic education Principles of pedagogical development of analytical thinking in economists. Journal of Positive School Psychology, 9579-9585.

9. Назарова, Г. А. (2022). АНАЛИТИК ТАФАККУРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ЗАРУРАТИ. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(3), 309-314.

10. Bakhromovich SI. The impact of managerial professional development on the effectiveness of Higher Education institution management. Academicia: an international multidisciplinary research journal. 2020;10(12):1014-20.

11. Siddikov, I. B. (2019). Философско-педагогические аспекты развития интеллектуальной культуры студентов. Вестник Ошского государственного университета, (3), 38-42.

12. Bakhromovich, S. I. Development trends and transformation processes in academic mobility in higher education in Uzbekistan and the world.

13. Bakhromovich, S. I. (2021). A comparative induction of the epistemological and theological views of medieval Islamic oriental scholars. Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities, 1(1.7 Philosophical sciences).

14. Bakhromovich, S. I. (2021). Views on the role of science in human and society life in islamic teaching. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 1(3), 79-86.

15. Bakhromovich, S. I. (2020). Effects of Objective and Subjective Factors to Develop Intellectual Culture of Youth. Canadian Social Science, 16 (2), 55-59 p.

16. Bakhromovich, S. I. (2018). Social and philisophical performance of making youth's intellectual culture. European science review, (7-8).

17. Bakhromovich, S. I. (2020). Analysis Of Modern Approaches To Ensuring The Effectiveness Of Management In Higher Education Institutions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(12), 364-369.

18. Bakhromovich, S. I. (2021). Philosophical comparative studies of the epistemological and theological views of medieval eastern scholars. Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation. Turkey, 2021. №32 (3), (Scopus) - P. 30338-30355

19. Bakhromovich, S. I. (2022).Dialectical and synergetic features of the development of theological and epistemological views in medieval eastern islam. European Journal of Humanities and Educational Advancements (EJHEA), - Las Palmas, Spain, Volume 3, Issue 2 February, 2022. - P. 79-83

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.