Научная статья на тему 'ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ-ПЕДАГОГИК ОМИЛЛАРИ'

ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ-ПЕДАГОГИК ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
35
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олий таълим / инновация / талаба / замонавий мутахассис / интеллектуал фаолият / инновацион ғоя / педагогик омил. / higher education / innovation / student / modern specialist / social activity / innovation idea / pedagogical factor.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Комилова Ҳилола Муроджон Қизи

Мақолада Ўзбекистон тараққиётининг янги босқичида олий таълим соҳасидаги ислоҳотлар ва ушбу соҳага кириб келаётган иннновациялар, уларнинг мазмуни, йўналиши ва функциялари, ушбу жараёнда талабаларда ижодкорлик, интеллектуал фаолият билан боғлиқ кўникма ва малакаларни шакллантириш зарурияти, унга хизмат қиладиган педагогик омиллар тадқиқ қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Комилова Ҳилола Муроджон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODERN-PEDAGOGICAL FACTORS OF PREPARATION OF STUDENTS FOR EDUCATIONAL ACTIVITIES IN THE PROCESS OF INNOVATION DEVELOPMENT

In the article, reforms in the field of higher education at a new stage of development of Uzbekistan and innovations entering this sphere, their content, direction and functions, creativity of students in this process, the need to form skills and skills related to educational activities, pedagogical factors that serve it were investigated.

Текст научной работы на тему «ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ-ПЕДАГОГИК ОМИЛЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ-ПЕДАГОГИК

ОМИЛЛАРИ Комилова Х,илола Муроджон кизи

ФарДУ Мактабгача ва бошлангич таълим факультети талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.6727758

Аннотация. Мацолада Узбекистон тарацциётининг янги босцичида олий таълим со^асидаги исло^отлар ва ушбу со^ага кириб келаётган иннновациялар, уларнинг мазмуни, йуналиши ва функциялари, ушбу жараёнда талабаларда ижодкорлик, интеллектуал фаолият билан боглиц куникма ва малакаларни шакллантириш зарурияти, унга хизмат циладиган педагогик омиллар тадциц цилинган.

Калит сузлар: олий таълим, инновация, талаба, замонавий мутахассис, интеллектуал фаолият, инновацион гоя, педагогик омил.

СОВРЕМЕННО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ПОДГОТОВКИ СТУДЕНТОВ К ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В ПРОЦЕССЕ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

Аннотация. В статье исследованы реформы в сфере высшего образования на новом этапе развития Узбекистана и инновации, входящие в эту сферу, их содержание, направленность и функции, креативность студентов в этом процессе, необходимость формирования умений и навыков, связанных с образовательной деятельностью, педагогические факторы, служащие ей.

Ключевые слова: высшее образование, инновация, студент, современный специалист, социальная активность, инновационная идея, педагогический фактор.

MODERN-PEDAGOGICAL FACTORS OF PREPARATION OF STUDENTS

FOR EDUCATIONAL ACTIVITIES IN THE PROCESS OF INNOVATION

DEVELOPMENT

Abstract. In the article, reforms in the field of higher education at a new stage of development of Uzbekistan and innovations entering this sphere, their content, direction and functions, creativity of students in this process, the need to form skills and skills related to educational activities, pedagogical factors that serve it were investigated.

Key words: higher education, innovation, student, modern specialist, social activity, innovation idea, pedagogical factor.

КИРИШ

Таълим жамият баркарорлигини ва ижтимоий-иктисодий муаммолар ечимини таъминлашда мух,им урин эгаллайди. Ушбу жараённинг узига хос хусусияти шундан иборатки, биринчидан, талаба ёшларнинг маънавий ва ахлокий камолотида устувор таъсирга эгалиги, иккинчидан, жамиятнинг янги тараккиёт боскичида, яъни унинг баркарор ривожланиши малакали кадрлар корпуси фаолиятига богликлиги билан мух,им назарий ва амалий ахдмият касб этади. «Чунки жамиятимизда олий маълумотга эга, юксак малакали мутахассислар канча куп булса, ривожланиш шунча тез ва самарали булади. Олий таълим муассасаларида илмий салох,иятни янада ошириш, илмий ва илмий-педагог кадрлар тайёрлаш куламини кенгайтириш - энг мух,им масалалардан биридир».

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Хрзирги даврда жамиятнинг баркарор ривожланишини таъминлаш ишлари кузланган ижтимоий-иктисодий марраларни кулга киритиш, баркамол шахс камолотини таъминлаш, ёшларни атроф-мух,итда содир булаётган салбий жараёнлардан асраш каби масалалар билан чамбарчас богликдир. Ушбу муаммолар каторида экологик бух,ронлар, ёшларга салбий таъсир этадиган оммавий маданият ва салбий ахборот хуружидан асрай оладиган иммунитетни шакллантириш, юксалтириш зарурияти асосий вазифалардан х,исобланади. Шу билан бирга, содир булаётган жараёнларга бутун жамият аъзолари, унинг таркибида мавжуд булган алох,ида институтлар, айникса, ёшлар ва булажак мутахассисларнинг адаптациясини таъминлаш зарурияти вужудга келади. Бундай вазифалар ечимида олий таълим мух,им ахдмиятга эгадир, чунки олий таълим жараёни ижтимоий хдётга кириб келаётган янги кадрлар корпусини тарбиялайди, мутахассис сифатида тайёрлайди ва унинг жамиятга ижтимоийлашуви асосларини шакллантиради. Олий таълим булажак мутахассисларда касбий куникмаларини яратади, уларнинг миллий ва умуминсоний кадриятларга ижобий муносабатини юксалтиради.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Жах,он таълим тизимида талабалар интеллектуал маданиятини инновацион-педагогик усулда ривожлантириш буйича тадкикотларни икки гурух,га - Гарб ва Шарк мамлакатларида урганилиши, деб ажратиш мумкин.

Гарб мамлакатларида талабалар интеллектуал маданияти олимлар Ш.Легг, МДаттер, А.Роубек, НДамфрей, К.Клифтон, Х,.Броуд, Р.Фелдер, Р.Брент, Х,.Друмоунд, А.Веиз, Р.Гилар, П.Минано, Ж.Доланд, П.Коллинслар томонидан тадкик этилган.

Шарк мамлакатларида интеллектуал маданиятнинг педагогик жихдтлари, олий таълим муассасалари талабаларининг интеллектуал салох,иятини ривожлантириш методикасини олимлар С.Пантурат, П.Сювоннои, Ж.Кетчатурат, К.Чангвонг, А.Суккамарт, Б.Сисан, М.Салваратнамлар уз изланишларида тах,лил килган.

Узбекистонда талабалар интеллектуал маданиятини О.Мусурмонова, С.Т.Ширматов, И.Б.Сиддиков, Д.Х.Турдибоев, А.Абдукодиров, Р.Е.Сафарова, Н.Атакулова, И.Б.Аскаров, Э.З.Усмонова, С. Файзулина каби файласуф, тарихчи ва педагог олимлар тадкик килганлар.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Таъкидлаш лозимки, факат таълим, унинг мух,им булаги х,исобланган олий таълим жамиятнинг турли ривожланиш боскичларига шахснинг мослашувчанлик имкониятларини таъминлайди. Янги авлодни укитиш ва тарбиялаш натижасида ёшларнинг, булажак мутахассисларнинг дунёкарашини, маданиятини, касбий билимларини шакллантиради ва ижтимоий ривожланишга оид йуналишлар вужудга келади. Ушбу омиллар олий таълимни янги тараккиёт боскичида жамиятнинг баркарор ривожланишини таъминловчи фактор сифатида илмий фалсафий жихдтдан чукур урганишни, тадкик этишни таказо килади.

Янги ривожланиш боскичида олий таълимнинг замонавий педагогик хусусиятларини аниклаш, яъни унинг булажак мутахассисларга мавжуд миллий менталитетда, ёшлар дунёкарашида ва маданиятидаги узгаришлардан самарали фойдаланган х,олда уларнинг мослашиш имкониятларини содир булаётган глобал муаммолар нуктаи назаридан илмий асослаш зарурдир. Янги даврда жамиятнинг баркарор ривожланиши, биринчи навбатда, ижтимоий муносабатларнинг такомиллаштирилиши ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

жамиятда мавжуд ижтимоий-иктисодий муносабатларнинг якин келажакдаги тараккиётига богликдир. Узбекистон шароигида жамиягнинг баркарор ривожи нафакат инновацион асосдаги иктисодий ривожланишни, балки ижгимоий хаётдаги, маънавий маданиягдаги, ташки маданий алокалардаги губ узгаришларга хос булган курсаткичларни хам уз ичига олади.

Олий таълимнинг ижтимоий ахамияти факат прагматик, яъни утган даврларга хос булган билимларни булажак мутахассисларга ургатиш, уларда интеллектуал ва инновацион куникмаларини ривожлантириш билан чегараланмасдан, хозирги замон мутахассисларига хос булган юкори интеллект, дунёкараш, жавобгарлик хисси, фаоллик, ижодий фаолият олиб бориш каби шахсий хусусиятларни шакллантириш хисобланади.

Олий укув юртларини тамомлаган мутахассисларнинг юкори малакага эга булиш зарурияти давлат таълим стандартларида алохида кайд этилган ва янги даврда олий таълимни модернизациялашнинг устувор вазифаларидан биридир. Малакали мутахассислар тайёрлашга бундай янгича, инновацион ёндашув Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг 2017-2021 йилларга мулжалланган ривожланиш стратегиясидаги мухим йуналишлардан хисобланади. Ушбу муаммонинг ечимига илмий асосланган, малакали ёндашув лозим. Олий таълим жараёнида эркин фикрлайдиган, гуманизм, адолат асосида фаолият юрита оладиган, куп киррали куникмаларга эга булган шахсни тарбиялаш асосий максаддир. Юкоридаги хусусиятларга эга булган мутахассислар кундалик хаётда учраётган ижтимоий мазмундаги ва касбий вазифаларни хал килиш, ечиш имкониятига эгадир. Олий таълимга инновацион ёндашув мутахассислар тайёрлашда шу давргача устувор булиб келган режа асосида билим олиш усулидан тубдан фарк килади. Мутахассислар интеллектуал ва инновацион куникмаларини шакллантиришга, яъни унинг мазмуни, технологиялари, усулларига замонавий ёндашув янгиланаётган олий таълимни такомиллаштириш омили ва янги даврга мос бакалавр ва магистрларни тарбиялаш усулидир. Ушбу жараёнда олий таълим узининг булажак мутахассисларда гуманистик, маънавий, ахлокий сифатларини шакллантириш вазифасини бажариши зарур. Таъкидлаш лозимки, бу жараён тезлашаётган ижтимоий-иктисодий тараккиёт, инсон мехнат шароитининг узгариши каби омиллар билан чамбарчас богликдир.

^айд этиш лозимки, тадкикотчи С.Н.Кройторнинг фикрича "инновация билимдан технологик, ракобатбардошлик ва етакчиликни таъминлаш учун фойдаланиш жараёнидир". Инновациялар мазмуни, мохиятига доир илмий адабиётлар тахлили шуни курсатадики, ушбу терминни олий таълимга нисбатан кулланилиши педагогик жараённинг такомиллашуви, таълим хизматларининг янгиланиши, таълим махсулотларига янги технологиялар, илм фан ютукларининг жорий этилиши, олий таълим жараёнининг объектив жараён сифатида мукаммаллашувидир. МУ^ОКАМА

Олий таълимнинг хозирги ривожланишида назарий асосланган, маълум максадга йуналтирилган, амалиётда куллаш мумкин булган педагогик инновациялар мухим урин эгаллайди. Мамлакатимизнинг хозирги ривожланиш боскичида педагогик йуналишдаги инновациялар олий таълимнинг барча жабхаларига бевосита таъсир курсатмокда. Шунингдек, хар бир олий укув юртининг узига хос хусусиятларини хисобга олиб, ундаги укув, услубий ва илмий тадкикот, тарбиявий ишлар мазмунида ижобий узгаришларга

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

сабаб булмокда. Мисол учун юртимизда "Сунгги икки йилда 1551 та илмий иш х,имоя килинди ва илмий салох,ият 36,7% га етказилди (2017 йилда 32,7 %)", "Эл-юрт умиди" жамгармаси оркали 2019 йилда хорижда малака ошириш, стажировка, магистратура ва докторантурага 517 нафар профессор-укитувчилар ва ходимлар саралаб олиниб, бугунги кун х,олатига 218 нафари хорижга юборилди". Инновациялар олий таълим муассасаларида укитилаётган фанлар мазмунида, янги ташкил этилаётган, укув жараёнига тадбик килинаётган педагогик технологиялар, булажак мутахассисларни тайёрлаш жараёнидаги замонавий шакл ва усулларда х,ам уз ифодасини топаяпти. ^айд этиш лозимки, инновациялар инсон интеллекти кулга киритган ютукларни ижтимоий-иктисодий жабхдларга жорий килишга ёрдам беради, курсатилаётган хизмат турлари кенгаяди, уларнинг сифати яхшиланади. Тах,лиллар шуни курсатадики, олий таълим таркибида инновацияларнинг тупланиши ижтимоий-иктисодий хдётда янги тизимларнинг вужудга келиши, булажак мутахассисларга замонавий таълим бериш имкониятлари кенгайишига сабаб булади. Албатта, бу жараён инсон омилига боглик булиб, жамиятнинг ижтимоий-иктисодий тизимларида руй бераётган ижобий узгаришларда уз ифодасини топади. Инновациялар инсон фаолияти туфайли олий таълим жараёнида янгиликнинг вужудга келиши, амалиётда кулланилиши, таълим хизматлари бозори талабларининг тулик кондирилиши, шу пайтгача мавжуд булган янгиликларга нисбатан уларнинг афзаллиги, мураккаблиги ва узига хос хусусиятлари билан ажралиб туради.

Олий таълим муассасаларида инновацияларнинг асосий вазифаларига куйидагиларни киритиш мумкин: биринчидан, инновациялар профессор-укитувчилар томонидан олиб бориладиган илмий ишлар натижаси булиб, улар фаолиятнинг интеллектуаллашувини амалга оширади, утказилаётган маърузалар, амалий машгулотларнинг илмийлигини, амалиёт билан богланиши имкониятларини кучайтиради. Талабаларнинг булажак мутахассислигини эгаллашига кизикишини орттиради; иккинчидан, инновациялар илмий тадкикот ишлари натижасида хужалик шартномалари, профессор-укитувчилар, докторантлар ва мустакил тадкикотчилар иштирокида бажарилаётган илмий, амалий ва фунаментал характерга эга булган лойихдларнинг сифатли бажарилишига замин яратади; учинчидан, инновациялар таълим хизматларини тизимли такомиллашувида мух,им омил ролини бажаради. Шунингдек, инновациялар туфайли профессор-укитувчилар томонидан нашрга тайёрланган монография, дарслик ва укув кулланмалар, илмий маколалар мазмунига сунгги янгиликлар киритилади.

Олий таълимда ракобатбардош мутахассислар тайёрлаш жараёни маънавий-маърифий, тарбиявий ишларнинг юкори савияда утказилишига, ушбу жараёнга тадбик этилаётган инновацияларга ёхуд инновацион ёндашувларга бевосита богликдир. Талабалар орасида утказилаётган маънавий-маърифий тадбирларнинг мух,имлиги шундаки, улар илмий асосланганлиги, мазмуни, утказилиш тартибининг х,озирги давр рух,ига мослиги, иштирокчилар нуткидаги янгиликлар, мантикий кетма-кетлик, ифода этилган инновацион фикрлар, илгари сурилаётган гоялар, кутилаётган натижалар, инновацион характерга эга булган таклифлар ва хулосалар эканлиги билан мух,им тарбиявий ахдмият касб этади.

Янги тараккиёт боскичида тарбиявий ишлар олий мактабда олиб борилаётган укув, илмий ишларнинг бевосита давоми сифатида, укув жараёни мазмуни билан узвий богликдир. Талабалар билан олиб бориладиган тарбиявий ишларнинг мазмуни булажак

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

мутахассисда лидерлик хусусиятларини тарбиялаш, шакллантиришга, унинг маънавий, ахлокий маданияти юксалишига каратилган булиши лозим. Инновацион мазмундаги тарбиявий жараён талабада хозирги даврнинг узига хос хусусиятлари, ижтимоий-иктисодий ислохотлар максадининг инсон манфаатларига каратилганлиги, жамиятда содир булаётган ижтимоий вокеалар, вазифалар ечими куп жихатдан булажак мутахассисларнинг юкори малакаси, касбий, илмий тайёргарлиги, сиёсий жараёнлар ва иктисодий хаётдаги ривожланиш тенденцияларини уз пайтида англаш имкониятларига доир куникмалар шаклланишини талаб килади ХУЛОСА

Жамиятнинг янги тараккиёт боскичида инновацион ривожланиш ва талабаларни интеллектуал фаолиятга тайёрлаш муаммосини урганиш натижасида шундай хулосага келиш мумкин.

Биринчидан, олий таълимдаги инновациялар мехнат бозорида зарур булган мутахассисларнинг малакасини ошириш; юкори малакали илмий педагогик кадрларнинг аттестациясини утказиш; фундаментал ва амалий йуналишдаги тадкикот ишларини олиб бориш; талабалар, магистрантлар, докторант ва тадкикотчилар, илмий ходимлар, укитувчиларнинг илмий тадкикот ишларидаги иштироки; инновацияларга оид билимларнинг талабалар орасида кенг таргиб килиниши кабилардир.

Иккинчидан, талабалар ишлаб чикариш корхоналарида, таълим муассасаларида амалиёт уташлари давомида узининг булажак мутахассислигига доир инновацион билимга эга булади, укитувчилар узларининг таълимдаги фаолиятини илмий ишлар, яъни инновациялар билан узвий боглайди. Шунинг учун мутахассислик кафедраларининг етакчи ишлаб чикариш корхоналари, кушма корхоналар, технопарклар билан ижодий алокаларини такомиллаштириш зарур. Битирувчи талабаларга мулжалланган амалиёт уташда мухим йулланма хисобланган ишлаб чикариш амалиёти дастурини хорижий тажрибалардан самарали фойдаланиш асосида шакллантириш зарур. Ушбу жараён олий укув юртларининг ижтимоий-иктисодий тармоклар билан узаро алокасини кучайтиради. Бундай жараён уз навбатида университетлар атрофида инновацион мухитни шакллантиради.

Учинчидан, олий таълимда инновацияларнинг ривожланишида унинг малакали мутахассислар тайёрлаш билан боглик булган бугинларга, яъни кафедралар, факультетлар, ахборот-ресурс марказлари фаолиятига чукур кириб боришида компютер техникаси, янги педагогик технологиялар мухим роль уйнайди ва олий таълим такомиллашаётган, тобора ахборотлашув асосида ривожланаётган жамиятда устувор вазифаларни бажаришида мухим восита вазифасини бажаради.

Туртинчидан, олий таълим сохаси жамиятдаги узига хос ривожланиш хусусиятига эга булган инновацион йуналишлардан биридир ва булажак ракобатбардош мутахассислар тайёрлашда асосий тармок хисобланади. Бу тизим жамиятнинг ривожланиш жараёнида содир булаётган янгиликлар мазмуни ва йуналишларини мунтазам илмий асосда тахлил килиш, тизимли урганиш вазифасини вужудга келтиради.

Бешинчидан, олий таълимнинг мактаб, академик лицей ва касб хунар коллежлари билан узвий алокадорлигини кучайтириш оркали олий таълим муассасаларига иктидорли талабаларни жалб этишни кенгайтиради ва фанга, илмий тадкикот институтларига

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

келажакда илмий тадкикотлар олиб бора оладиган булажак докторантлар, илмий ходимларни жалб этиш имкониятини тугдиради.

Олий таълим муассасалари кафедралари кошида фаолият юритадиган илмий ва ижодий тугараклар ишига, яъни улар асосида ташкил этиладиган талабалар конференциялари, кафедралар негизида уюштириладиган илмий мухокамаларга ишлаб чикариш корхоналари вакиллари, етакчи олимларнинг иштирокини таъминлаш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Олий Мажлисига мурожаатномаси. 2018 йил 28 декабрь. https://president.uz/uz/lists/view/2228

2. Узбекистон Республикаси Президентининг "2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони. ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 22.09.2018 й., 06/18/5544/1951-сон.

3. Кройтор С. Н. Инновации в образовании: Социологический анализ (на примере системы высшего образования Республики Беларусь): дисс. ... канд. социал. н. -Минск, 2009. [Электронный ресурс]. Дата обновления: 01.10.2010.-URL: http://vivakadry/15.htm (дата обращения: 01.10.2013).

4. Олий таълим 2019 йилда: ОТМларда илмий салохиятнинг усиши. 2019 йил 31 декабрь. Edu.uz

5. Bakhromovich, S. I. (2020). The impact of managerial professional development on the effectiveness of Higher Education institution management. Academicia: an international multidisciplinary research journal, 10(12), 1014-1020.

6. Siddikov, I. B. (2019). Философско-педагогические аспекты развития интеллектуальной культуры студентов. Вестник Ошского государственного университета, (3), 38-42.

7. Bakhromovich, S. I. Development trends and transformation processes in academic mobility in higher education in Uzbekistan and the world.

8. Bakhromovich, S. I. (2021). A comparative induction of the epistemological and theological views of medieval Islamic oriental scholars. Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities, 1(1.7 Philosophical sciences).

9. Bakhromovich, S. I. (2021). Views on the role of science in human and society life in islamic teaching. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 1(3), 79-86.

10. Bakhromovich, S. I. (2020). Effects of Objective and Subjective Factors to Develop Intellectual Culture of Youth. Canadian Social Science, 16 (2), 55-59 p.

11. Bakhromovich, S. I. (2018). Social and philisophical performance of making youth's intellectual culture. European science review, (7-8).

12. Bakhromovich, S. I. (2020). Analysis Of Modern Approaches To Ensuring The Effectiveness Of Management In Higher Education Institutions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(12), 364-369.

13. Bakhromovich, S. I. (2021). Philosophical comparative studies of the epistemological and theological views of medieval eastern scholars. Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation. Turkey, 2021. №32 (3), (Scopus) - P. 30338-30355

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

14. Bakhromovich, S. I. (2022).Dialectical and synergetic features of the development of theological and epistemological views in medieval eastern islam. European Journal of Humanities and Educational Advancements (EJHEA), - Las Palmas, Spain, Volume 3, Issue 2 February, 2022. - P. 79-83

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.