Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА КЛАСТЕРНИНГ ЎРНИ'

ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА КЛАСТЕРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

45
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
learning activities / cluster / cluster subjects / knowledge / skills and competencies / integral function / institute / innovation component / regional educational institutions.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — F. S. Mardonov

The article presents the author’s views on the nature of the cluster in modern vocational education

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА КЛАСТЕРНИНГ ЎРНИ»

ОЛИЙ ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА КЛАСТЕРНИНГ УРНИ

Ф. Ш. Мардонов

Мустакил тадкикотчи

АННОТАЦИЯ

Макола муаллифнинг замонавий касбий таълимда кластернинг мохияти тугрисидаги фикрлари баён этилган.

Калит сузлар: укув фаолияти, кластер, кластер субъектлари, билим, куникма ва малакалар, интеграл функция, институт, инновацион компонент, худудий таълим муассасалари.

THE ROLE OF THE CLUSTER IN THE DEVELOPMENT OF HIGHER

EDUCATION

F. S. Mardonov

Independent Researcher

ABSTRACT

The article presents the author's views on the nature of the cluster in modern vocational education.

Keywords: learning activities, cluster, cluster subjects, knowledge, skills and competencies, integral function, institute, innovation component, regional educational institutions.

КИРИШ

Олий касбий таълим ривожланишининг замонавий тенденциялари уни ташкил этишнинг янги ёндашувларини белгилаб берди, улар орасида энг истикболли йуналишлардан бири кластер ёндашув хисобланади. Узбекистон Республикасининг узок муддатли ижтимоий-иктисодий ривожланиш концепциясида кластерлар тизмини яратиш Узбекистоннинг инновацион ривожланишини куллаб-кувватлашнинг умуммиллий тизимини шакллантиришнинг энг мухим йуналиши сифатида курсатилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Кластерда интеграциялашиш турли тузилмаларни бирлаштириш (таълим - фан - ишлаб чикариш) ва инновацион махсулотни ишлаб чикариш учун

Academic Research, Uzbekistan 713 www.ares.uz

уларнинг потенциал имкониятларидан фойдаланишнинг янги шаклларини топиш сифатида тавсифланади [1].

Таълим хизматини якуний махсулот сифатида шакллантирадиган таълим кластери фанда минтакавий баркарор бирлашма сифатида каралади ва унинг умумий интеллектуал маркази институт (университет) хисобланади. Институт атрофида куп даражали таълим муассасалари фаолият юритади. Интеграл функциядан ташкари, институт инновацион компонентни хам амалга оширади. Кластер таълим, ижтимоий, маданият муассасалари ва бошка ташкилотларини уз атрофида бирлаштиради ва уларнинг ракобатбардошлигини таъминлайди. Кластерни муваффакиятли ривожлантириш учун баркарор ривожланиш стратегиясини белгилаш, ривожланиш дастурни яратиш зарур, уни амалга ошириш - иш берувчилар, муассислар, бизнес, хокимият, консалтинг, кластернинг барча элементларининг молиявий манфаатларини бирлаштиришга имкон беради.

Таълим кластеридаги муассасаларни бирлаштириш худудий якинлик, узаро манфаатли хамкорлик, мавжуд база ва ресурслардан биргаликда фойдаланиш, умумий манфаатлар тамойилларига асосланади. Кластерни ташкил килиш учун, биринчидан, соханинг барча даражадаги таълим муассасалари бошидан охиригача таълим дастурлари асосида узаро алокада булиши ва, иккинчидан, саноат томонидан ишлаб чикиладиган профессионал стандартлар талабларини хисобга олган холда яратилиши, учинчидан, укув муассасалари ва корхоналар жамоалари вакиллари узаро ижтимоий шериклик тамойиллари асосида узаро алокада булиши зарур.

Кластерларга бирлашишга карор килган институтларнинг режалаштирилган натижалари, даражаси, мезонлари ва инновациялар самарадорлигини белгилайдиган уз ривожланиш дастури булиши керак.

Кластерни муваффакиятли ривожлантиришнинг калити унинг очиклиги, кластер доирасидаги жараёнлар, унинг барча иштирокчилари учун натижаларнинг шаффофлигидадир. Кластерга киришни истаган таълим муассасаси жамоасига алохида талаблар куйилади. Улар орасида: кузланган натижага уйгунлик билан эришиш кобилияти, максадларнинг умумийлиги, келажакка булган ишонч, такомиллаштиришга интилиш, уз харакатларини мувофиклаштириш, биргаликда карорлар кабул килиш ва уларни биргаликда ечишга харакат килиш оркали амалга оширилади. Битта жамоанинг ютукларини бошкаларга хам урнатиш ва бошка ташкилотлар учун намуна килиб курсатиш лозим [2].

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Кластер, таълим тизими ривожланишини инновацион бошкариш механизми сифатида, унга киритилган хар бир таълим муассасаси фаолияти самарадорлигини таъминлашга имкон беради. Бунга ижтимоий шерикликни ривожлантириш ва бюджетдан ташкари маблагларни жалб килиш, шунингдек, укитувчилар таркибини инновацион тайёрлаш, кайта тайёрлаш ва малакасини ошириш ресурслари пайдо булади. Талабанинг доимий сифат жихатидан ривожланиши содир булади, таълимда янги натижалар олинади ва муассасаларнинг ташки киёфаси яхшиланиб боради [3, с. 55]. Кластерни яратишдан максад - ижодий мухит яратиш, шунингдек, алока, билим, янги технологиялар ва инновацион махсулотларни таркатиш учун ягона профессионал ахборот майдонини яратишдир. Кластер тармогида маълумотлар тез таркалади, бунинг натижасида унинг иштирокчилари атрофдаги (ташки ва ички) узгаришларга тез ва етарлича жавоб беришлари ва самарали карорлар кабул килишлари мумкин булади. Умумий ресурсларнинг мавжудлиги, анъана ва инновацияларнинг узаро богликлиги, хамкорлик ва ракобатнинг уйгунлиги иштирокчиларга мехнат ва хизмат курсатиш бозорида хар бир булинманинг мавкеини мустахкамловчи кушма лойихаларни амалга оширишга имкон беради.

Кластерларни ташкил этиш институт (университет) самарадорлигини ошириш учун нима беради?

Кластер самарали ташкил этилиши: укув-услубий хамкорликни яхшилайди, шунингдек касбий таълим муассасаларида укув режалари, дастурларини такомиллаштириш; баъзи фанларнинг укув-услубий мажмуаларини яратишда узаро ёрдам бериш; билим даражаларига мос келадиган укув кулланмалари, тавсияларни биргаликда ишлаб чикиш, укитувчиларнинг малакасини ошириш, дарслик ва кулланмаларнинг электрон версияларини яратиш ва алока сайтларига жойлаштириш; узаро тажриба алмашиш; укув профиллари буйича махорат дарслари ташкиллаштириш ва бошкалар. Институтнинг минтакавий таълим кластерига айланиши, бу унинг таълим, ижтимоий муассасалар, маданият муассасалари билан алокаларини чукурлаштириш ва мустахкамлашни назарда тутади, таълим хизматлари куламини кенгайтириш, сифатини ошириш, битирувчиларнинг касбий имкониятларини кенгайтириш учун кушимча имкониятлар яратади, горизонтал ва вертикал харакатчанликни оширади.

Олий педагогик таълим тизимидаги таълим консорциуми шароитида кластерларнинг шаклланиши, касбий таълим мазмунига куйиладиган талабларни, битирувчиларнинг Давлат таълим стандартига мувофик эгаллаши керак булган асосий ваколатларга бирлаштиришга имкон беради, таълим хизматлари истеъмолчилари томонидан эълон килинган кушимча талабларга, шунингдек, давлат-хусусий шериклик тамойиллари буйича хамкорликни мувофиклаштириш, доимий касбий таълим тизимини такомиллаштириш ва кадрлар тайёрлаш механизмлари такомиллаштириб бориш имконини беради. Кластерда барча иштирок этувчи субъектлар малакали кадрларни тайёрлашнинг куп боскичли тизимини тартибга солиб боради. Иш берувчи нимани ургатишни, таълим муассасалари кандай укитишни белгилайди ва касбий таълим эхтиёжлари уни ишлаб чикариш билан бирлашишига асосланган жараён сифатида каралади. Шу билан бирга, талаб килинадиган мутахассисни тайёрлашга сарфланадиган вакт ва унинг касбий мослашуви даври кискаради.

Кластернинг яратилиши талабларнинг унификацияси туфайли таълим хизматлари бозорига киришдаги тусикларни камайтиради. Шу билан бирга, минтакада амалга оширилаётган минтакавий инновацион ва бошка дастурларда кластер манфаатлари хисобга олиниши мумкин. Бизнинг фикримизча, кластер ичида укитувчилар ва талабалар алмашинувини ташкил килиш максадга мувофикдир. Шунингдек, техник воситалар ва махсулотлардан биргаликда фойдаланиш мумкин, дастурий махсулотлар, кластернинг ижобий обрусини унинг аъзоларига утказиш (брендни шакллантириш)га кенг имкониятлар яратади.

ХУЛОСА

Кластер келажакда инновацияларни ишлаб чикаришга ва улардан фойдаланишга кодир булган мутахассисларнинг таълим сифатини оширишга имкон беради, институтнинг баркарор ривожланишини, укитувчилар ва талабаларнинг ракобатбардошлиги ва харакатчанлигининг усишини таъминлайди. Кластерга киритилган муассасаларнинг илмий хамкорлиги интеллектуал ресурсларни бирлаштиришга, тадкикот фаолиятини ривожлантиришнинг устувор йуналишларини мувофиклаштиришга, инновацион илмий лойихалар буйича биргаликдаги ишлашга, шунингдек, янги илмий йуналишларнинг пайдо булишига ёрдам беради. Бундай хамкорлик икки йуналишда амалга оширилади: 1) укувчилар, талабалар, аспирантларнинг тадкикот фаолиятини ташкил этиш ва ёшлар дастурлари ва лойихаларини

амалга ошириш; 2) профессор-укитувчилар таркибининг бир-бири билан ва давлат-хусусий шериклари билан узаро алокаларини ташкил этиш. Кластерлар фаол грант фаолиятига, шериклар ва иш берувчилар билан баркарор алокаларга, кичик инновацион корхоналар ва укув, илмий ва ишлаб чикариш мажмуаларини яратишга, Узбекистон ва Европа илмий мухитида талаб даражасида тадкикот олиб боришга каратилган булиши мумкин. Илмий фаолиятнинг узи инновацион тадбиркорлик фаолиятининг кучли манбаси хисобланади, аммо бунинг учун юкори даражадаги илмий мактаблар, институтнинг ривожланган инноватсион инфратузилмаси (патент, ахборот ва бошка хизматлар) талаб этилади. Кластерни яратиш инновацион ривожланиш ассоциациясини ташкил этишга имкон беради, унинг асосий вазифалари кластернинг барча субъектларининг ташкилий-хукукий фаолиятини мувофиклаштириш, истикболли тадкикот йуналишларини ривожлантириш, шунингдек, амалий кайта куриш имконини яратади.

REFERENCES

1. Асадулин Р.М. Интеграция как новая форма сопряжения образованич, науки и практики в регионе // Аккредитация в образовании. -2009. -№ 32. - с. 16-18.

2. Самохвалов П.А. Создание и функционирование кластеров в региональной экономике // Современные научные исследования и инновации. 2011. Сентябрь. URL: http. // web.: nauka. ru/issues/2011/09/2836

3. Университет в структуре образовательного кластера // Высшее образование в России. -2008. -№ 2. -с.47-55.

4. Лапыгин Д.Ю. Методическое обеспечение процесса разработки плана стратегического развития региона // Менеджмент в России и за рубежом. -2005. -№6. -с. 40-52.

5. Мухамедов Г.И., Мардонов ШД. Таълимда кластер ёндашув //Замонавий педагогиканинг долзарб муаммолари.Илмий маколалар туплами. -Тошкент, 2020. -4-7 б.

6. Мухамедов Г.И., Мардонов Ш.К. Касбий таълимда кластер ёндашувнинг мохияти//Замонавий педагогиканинг долзарб муаммолари. Илмий маколалар туплами. -Тошкент, 2020. -11-14 б.

7. Мухамедов Г.И., Ходжамкулов У.Н. Педагогик таълим инновацион кластери: таъриф, тавсиф, тасниф (илмий рисола). -Чирчик: Университет, 2019. -92 б.

8. Jabborova Onakhon Mannapovna. (2019). Psycholocial and pedagogical foundations of the formation of the artistic perception of students in secondary schools. European journal of research and reflection in educational sciences, 7(10), 9-14.

9. Jabborova Onakhon Mannapovna, Ismoilova Dilafruz Mukhiddinovna. (2020, may). Optimation of primary education. ACADEMICIA: An international multidisciplinary research journal, 10(5), 1229-1232.

10. Mardonov Sh.K., Jabbarova O.M.. Objectives of the lessons of visual arts in primary school. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2020, pp 862-870.

11. Mardonov Shukurullo Kuldashevich, Khujamkulov Umid Negmatovich, Botirova Shakhlo Isomiddinovna, Shermatova Umida Safaevna.The end to educate young people with the spirit of patriotism in the context of globalization. Journal of Critical Reviews, Malaysia, 2020, Vol.7, Issue 12, pp 166-169.

12. Mardonov Shukurullo Kuldashevich, Quttibekova Guljan Tulepbaevna. Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International journal of Psychosocial Rehabilitation, United Kingdom, 2020, Issue 07, pp. 8104-8111.

13. Jabborova Onakhon Mannapovna, Jumanova Fotima Uralovna, Mahkamova Shohida Rahmatullayevna. (2020). Formation of artistic perception of future teachers. International journal of pssycological and rehabilitation, 24(4), 4087-4095.

14. Mamadaliyev K.R., Jabborova O.M., Umarova Z.A., Abdullaeva B.P. Creation of a New Generation of Teaching Literature - A Requirement of Modernity // SCOPUS International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Special Issue 1, 2020.

15. ^aSSopoBa OrnxoH MaHHanoBHa, Tamny^aTOBa ^H^opoM MyKHMOBHa, Bom^aHFHH chh$ yKHTyBHunapura KyHH^agnraH Ta.naS.nap. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2021, pp 575-582

16. Gulyamova X. Boshlang'ich sinflarda o'qish darsidan umumlashtiruvchi darslarni tashkil etish. Academic research in educational sciences, Volume 2, Issue 1, 2021, pp 1052-1060

17. YMapoBa 3.A. Bom^aHFHH Tat^HM gHgaKTHKacu. Academic research in educational sciences, Issue 2, 2021, pp 556-562.

18. Ochilov Fariddun Izatulloyevich, Methods of teaching natural sciences to primary school pupils on the basis of a competent. Palarch's Journal Of Archaeology Of Egypt / Egyptology 17(6) (2020), ISSN 1567-214x. 14520-14539 Seraap.

19. Fariddun Izatulloyevich Ochilov, "Atrofimizdagi olam" va "Tabiatshunoslik" darslarini kompetensiyaviy yondashuv asosida tashkil etish jarayonini modellashtirish. The Journal of Academic Research in Educational Sciences, 1(4), (2020). ISSN 21811385. VOLUME 1, ISSUE 4. December 2020. Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804. Academic Research, Uzbekistan 2020. 624-629 Seraap.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.