Научная статья на тему 'Олий таълим муассасаларини молиялаштириш моделлари'

Олий таълим муассасаларини молиялаштириш моделлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
11
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олий таълим / давлат бюджети / бюджет харажатлари / инновация / бизнес инкубатор / спин-офф / венчурли молиялаштириш / краудфандинг молиялаштириш / эндаумент фонд. / higher education / state budget / budget expenditures / innovations / business incubators / spin-offs / venture financing / crowdfunding / endowment funds.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абдухапарова Дилрабо Мирзахмат Қизи

Ҳозирги кунда бутун дунёда бюджет маблағларидан самарали фойдаланиш, уларнинг манзилли ва мақсадли сарфланишини таъминлаш, давлат бюджети харажатларини оптималлаштириш ва иқтисодиётга хусусий инвестицияларни кенг жалб этиш долзарб масалалардан ҳисобланади. Мазкур мақолада турли маҳаллий ва хорижий олимларнинг мамлакатда олий таълим муассасаларини молиялаштириш моделларининг моҳияти, уларнинг ўзига хос хусусиятлари, таълим тизимини самарали молиялаштириш механизми бўйича тадқиқотлари ўзаро қиёсий таҳлил қилинган. Шу билан бирга, мамлакатимизда олий таълим муассасаларини молиялаштириш тартиби ҳамда олий таълим тизимини бюджетдан ташқари маблағлар ҳисобига молиялаштиришни кенгайтириш юзасидан таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Financing models for higher educational institutions

Nowadays, one of the most pressing issues across the world is the efficient use of budgetary funds, ensuring their targeted spending, optimizing public expenditure and attracting private investment into national economies. This article provides a comparative analysis of studies by various local and foreign scientists on the essence of financing models for higher educational institutions in the republic, their specifics, and a mechanism for effective financing of the education system. As well as it presents proposals and recommendations on procedures for financing higher education institutions in the country and expanding extrabudgetary financing of the higher education system.

Текст научной работы на тему «Олий таълим муассасаларини молиялаштириш моделлари»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-3-15 UDC: 336.5

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ МОЛИЯЛАШТИРИШ МОДЕЛЛАРИ

Абдухапарова Дилрабо Мирзахмат кизи,

Тошкент молия институти мустакил изланувчиси, ORCID: 000-0003-3073-2969, e-mail: di1707@bk.ru

Аннотация. %озирги кунда бутун дунёда бюджет маблагларидан самарали фойдаланиш, уларнинг манзилли ва мацсадли сарфланишини таъминлаш, давлат бюджети харажатларини оптималлаштириш ва ицтисодиётга хусусий инвестицияларни кенг жалб этиш долзарб маса-лалардан хисобланади. Мазкур мацолада турли ма^аллий ва хорижий олимларнинг мамлакатда олий таълим муассасаларини молиялаштириш моделларининг мо^ияти, уларнинг узига хос ху-сусиятлари, таълим тизимини самарали молия-лаштириш механизми буйича тадцицотлари узаро циёсий та^лил цилинган. Шу билан бирга, мамлакатимизда олий таълим муассасаларини молиялаштириш тартиби %амда олий таълим тизимини бюджетдан ташцари маблаглар %исо-бига молиялаштиришни кенгайтириш юзасидан таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: олий таълим, давлат бюдже-ти, бюджет харажатлари, инновация, бизнес инкубатор, спин-офф, венчурли молиялаштириш, краудфандинг молиялаштириш, эндаумент фонд.

МОДЕЛИ ФИНАНСИРОВАНИЯ ВУЗОВ

Абдухапарова Дилрабо Мирзахмат кизи,

самостоятельный соискатель Ташкентского финансового института

Аннотация. Сегодня во всем мире одним из наиболее актуальных вопросов является эффективное использование бюджетных средств, обеспечение их целевого и адресного расходования, оптимизация государственных расходов и привлечение частных инвестиций в экономику. В данной статье проводится сравнительный анализ исследований различных отечественных и зарубежных ученых о сущности моделей финансирования высших учебных заведений страны, их специфике и механизме эффективного финансирования системы образования. При этом изложены

Кириш

Хозирги кунда Узбекистон дунё х,амжа-миятида уз урни ва ах,амиятига эга булиб бормоцда. Мамлакатимиздаги х,ар бир сох,а ва тармоцлар замон талабларига жавоб бе-радиган тарзда ривожланиб, уларда янги-ланиш нафаси уфурмоцда.

Биргина таълим сох,асидаги ислох,от-лар х,ацида тухталадиган булсак, кейин-ги йилларда юртимизда таълим, хусусан, олий таълим тизимида рацобат мух,итини шакллантириш, давлат-хусусий шерикчи-лик ва хусусий сектор ресурсларидан кенг фойдаланиш, мамлакат ах,олисини олий таълим билан цамраб олиш даражасини илгор хорижий давлатлар даражасига ет-казишга алохдда эътибор царатилмоцда ва тегишли чоралар курилмоцда. Натижа-да битирувчиларнинг олий таълим билан цамраб олиш даражаси 2021 йилда 28 %ни ташкил этди [1].

Мамлакатда олий таълим тизимини ри-вожлантириш, албатта, ушбу сох,ани етар-ли молиявий ресурслар билан таъминлаш-ни талаб этади. Бу эса бевосита чекланган ресурслардан самарали фойдаланган х,ол-да, чекланмаган эх,тиёжларни максимал даражада цондиришни талаб этади. Шу боисдан х,ам сунгги йилларда турли мам-лакатларда давлат олий таълим тизимини молиялаштириш, шунингдек, бюджет маб-лагларини олий таълим муассасалари ур-тасида самарали тацсимлаш механизмла-рида жиддий узгаришлар руй бермоцда. Бу таълим тизимида уцувчилар сонининг кескин купайиши ва бюджет ресурслари-

нинг чекланганлиги билан боглик; булиб, бу бюджет маблагларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш ва турли бюд-жетдан таш;ари манбаларни жалб этишни талаб этмокда, хусусан, Узбекистонда х,ам.

Адабиётлар шарщ

Олий таълим х,амда уни молиялашти-риш тизимини такомиллаштириш буйича бир ;атор мах,аллий ва хорижий олимлар уз тад;и;от ишларини олиб борган. Жум-ладан, АКШлик олимлардан Жеймс Дин Вард, Элизабет Давидсон Писакрета, Бен-жамин Вентрау х,амда Мартин Курзвиллар уз тад;и;отларида бутун дунё буйлаб да-вом этаётган пандемия шароитида олий таълим муассасаларини давлат томони-дан натижадорликка асосан молиялашти-риш х,амда ах,олининг турли катламлари (кам таъминланган, етарли даромадга эга булмаган, ир;ий ва миллат жих,атдан кам-чиликни ташкил этувчи гурух,лар)га мо-лиявий кумак бериш (ваучер)ни таклиф этган [2].

Томмасо Агасисти, Гиусепе Капиел-ло х,амда Гиусепе Каталанолар эса уз тад;и;отларида олий таълим муассаса-ларини давлат томонидан молиялашти-ришни 2 та шаклга ажратган: олий таълим муассасаларини тугридан-тугри молия-лаштириш х,амда талабалар ва уларнинг ота-оналарини молиявий куллаб-кувват-лаш (таълим ваучери). Муаллифлар мо-лиялаштиришнинг айнан иккинчи шакли х,ам х,озирги кунда жуда мух,им манбалар-дан бири х,исобланиши ва унинг ижобий жих,атларини ёритган [3].

Рус олимларидан Е.Г. Чернова, Т.Д. Ахо-бадзе, А.С. Малова, А. А. Салтанлар томони-дан олий таълимни молиялаштириш модел-лари ва уларнинг фаолияти самарадорлиги эмпирик тадкик; этилган. Шунингдек, улар уз тад;и;отларида олий таълим тизимини давлат бюджетидан молиялаштириш меха-низмлари, жумладан, формула оркали молиялаштириш, натижадорликка кура молиялаштириш ва узаро келишилган тарзда молиялаштириш механизмларининг мох,ия-тига х,ам тухталиб утишган [4].

предложения и рекомендации по порядку финансирования высших учебных заведений и расширению внебюджетного финансирования системы высшего образования в нашей стране.

Ключевые слова: высшее образование, государственный бюджет, бюджетные расходы, инновации, бизнес-инкубатор, спин-офф, венчурное финансирование, краудфандинговое финансирование, эндаумент-фонд.

FINANCING MODELS FOR HIGHER EDUCATIONAL INSTITUTIONS

Abdukhaparova Dilrabo Mirzahmat kizi,

Independent Researcher, Tashkent Institute of Finance

Abstract. Nowadays, one of the most pressing issues across the world is the efficient use of budgetary funds, ensuring their targeted spending, optimizing public expenditure and attracting private investment into national economies. This article provides a comparative analysis of studies by various local and foreign scientists on the essence of financing models for higher educational institutions in the republic, their specifics, and a mechanism for effective financing of the education system. As well as, it presents proposals and recommendations on procedures for financing higher education institutions in the country and expanding extrabudgetary financing of the higher education system.

Keywords: higher education, state budget, budget expenditures, innovations, business incubator, spin-offs, venture financing, crowdfun-ding, endowment fund.

Рус олималаридан И.В. Абанкина уз тад;ик;отларида олий таълимни молия-лаштиришнинг бир ;атор узига хос ин-вестицион моделлари, жумладан, шахсга мулжалланган молиялаштириш, эндау-мент фондлар оркали молиялаштириш ва ма;садли молиялаштириш механизмла-рини таджик; килган ва бу борада бир неч-та хорижий тажрибаларни тах,лил килган

[5].

Мах,аллий олимлардан С. Гуломов [6], М. Саидов [7], Н. Жумаев [8], С. Бузрукхо-нов [9], Д. Рах,монов[10], А. Мах,мудов[11], А. Шеров [12], З. Хурозов [13] ва бош;алар х,ам айнан олий таълим тизимини сама-рали молиялаштириш йуллари буйича уз тад;и;отларини олиб боришган.

Материал ва методлар

Тад;и;от ишида гурухлаш, та;;ослаш, индукция ва дедукция, и;тисодий-ста-тистик усуллар, ;иёсий тахлил ва бош;а усуллардан фойдаланилган.

Тадкикот натижалари

Хозирги кунда купгина мамлакатларда олий таълим тизимини самарали молия-

Ушбу моделларнинг айримлари маз-муни ха;ида тухталиб утсак. И;тисоди-ёт, менежмент, таълим сохасида бир ;а-тор тад;и;отлар олиб борган Д. Браун, А. Вагнер, Б. Салтер, С. Кмитлар олий таъ-

лаштириш, уни молиялаштириш манба-ларини диверсификация ;илиш, мавжуд маблаглардан о;илона фойдаланиш ма-салаларига катта эътибор ;аратилмо;да. Шулардан келиб чи;иб, куйидаги жадвалда айрим и;тисодчи олимларнинг олий таъ-лим тизимини молиялаштириш моделлари буйича назарияларини куришимиз мумкин.

лим тизимини молиялаштиришнинг бир ;атор моделларини урганиб, улардан учтасини алохида ажратиб, тахлил этган.

Бюрократик модель. Олий таълим муассасаларини молиялаштиришда бю-

Жадвал

Олий таълим тизимини молиялаштириш моделлари буйича айрим хорижий

олимларнинг назариялари

1 Д. Браун, А. Вагнер, Б. Салтер, С. Кмит [14] 1. Бюрократик модель. 2. Коллегиал модель. 3. Бозор модели.

2 Н.А. Чеканина [15] 1. Америка модели. 2. Скандинавия модели. 3. Япония модели.

3 А.В. Вавилина [16]; А.С. Заборовская, Т.Л. Клячко, И.Б. Королев, В.А. Чернец, А.Е. Чирикова, Л.С. Шилова, С.В. Шишкин [17]; С.А. Беляков, А.С. Заборовская, Т.Л. Клячко, И.Б. Королев, Н.Б. Озерова, Е.А. Полушкина [18]; Н.Г. Кузьмина [19]; А.Б. Шеров [20] ' 1. Э^тиёждан келиб чиркан *олда молиялаштириш модели. 2. Давлат томонидан маълум максадлар учун таълим муассасасидан таълим хизматларини сотиб олиш модели. 3. ОТМларини уларнинг фаолият натижаларига кура молиялаштириш модели. 4. Олий таълим муассасалари таълим хизматларининг бевосита истеъмолчилари томонидан молиялаштирилувчи модели

4 О.Г. Ананова [21] 1. Англосаксон модели. 2. Континентал модель.

5. Б.А. Варламов, А.Д. Аввакумова [22] 1. Эркин бозор модели. 2. Оммавий бозорга йуналтирилган модель. 3. Бозорга карши модель.

6 B. Praneviciene, A. Puraité, V. Vasiliauskiené, Z. Simanaviciené [23] 1. Формула буйича молиялаштириш модели (financing according to the formula). 2. Дастурли молиялаштириш модели (programme financing). 3. Хизматдан фойдаланувчиларни молиялаштириш модели (financing of service recipient).

7 L. Leshanych, I. Miahkykh, M. Shkoda [24] 1. Э^тиёжга кура ва максадли молиялаштириш модели. 2. Натижага кура молиялаштириш модели. 3. Таълим олувчилар томонидан молиялаштириш *амда ОТМ талаби ва э^тиёжларига кура молиялаштириш.

8 V. Kikutadze, L. Tabatadze [25] 1. Бюрократик модель. 2. Коллегиал модель. 3. Бозор модели. 4. Институционал модель. 5. Дастурли ва таълим олувчиларни молиялаштириш модели. 6. "Block grant" молиялаштириш модели.

рократик моделнинг асосий тамойили давлат бюджетидан маблагларни олий таълим муассасалари уртасида та;сим-

лашдир. Мазкур моделнинг ишлаш меха-низмини ;уйидаги 1-расмда куришимиз мумкин.

^онун доирасида фаолият юритишни назорат килиш (надзор)

1-расм. Олий таълим муассасаларини молиялаштиришнинг Бюрократии модели схемаси

Бюрократик моделнинг асосий афзал-ликларидан бири - бу давлатнинг була-жак мутахассисларни зарур йуналишларда у;итиш ор;али давлат эх,тиёжларини ту-ли; ;ондириш, кадрлар бозорини орти;ча тулдирмасдан, улар сонини назорат ;и-лиш имкониятининг мавжудлигидир.

Шу билан бирга, мазкур моделнинг сал-бий жих,атлари х,ам мавжуд. Жумладан, ;атъий ва марказлаштирилган молия-лаштириш таълим муассасаларининг ав-тономиясини деярли бутунлай чеклайди, олий таълим тизими давлатнинг сиёсий кучига ;арам булиб ;олади. Шунингдек, олий таълим муассасалари узларининг мо-лиявий ресурсларини муста;ил бош;ара олмайди, одатда, давлат молиялаштириш х,ажмини олдинги йилларда ажратилган маблаг асосида режалаштиради. Шу бо-исдан таълим муассасасида тезкор узга-ришларни амалга ошириш анча мураккаб булиб, ;арорлар ;абул ;илиш анча ва;т ва хужжатлар расмийлаштиришни талаб эта-ди. Мазкур моделдан Словения, Словакия ва Чехияда кенг фойдаланилади [14].

Коллегиал модель, одатда, олий таълим муассасалари фаолиятининг давлат томо-нидан субсидияланишини назарда тутади. Шу билан бирга, олий таълим муассасала-рининг турли воситалар ор;али молиявий маблагларни жалб этиш хуку;ини х,ам бе-ради. Жумладан, таълим хизматларидан фойдаланганлик учун тулов, таълим хиз-матларини сотишдан олинган даромад-лар, илмий тад;и;от ишларини тижорат-лаштиришдан олинган маблаглар, муайян дастурлар ёки стипендиялар учун хусусий молиялаштириш манбаларини жалб этиш ва бош;алар. Шунингдек, ушбу модель таълим муассасаларининг узларига тегиш-ли ресурсларни эркин тасарруф этиш хуку;ини уз ичига олади. Мазкур моделдан фойдаланувчи давлат сифатида Буюк Британияни мисол ;илишимиз мумкин. Бу ерда хусусий молиялаштиришдан фойда-ланиш фоизи 25 дан ю;ори х,исобланади.

Коллегиал модель, бир томондан, олий таълим муассасаларининг таъсисчига молиявий ;арамлиги х,а;идаги анъана-вий гояга, иккинчи томондан, давлат ва

муассасалар уртасидаги ишончли муно-сабатларга асосланади. Ушбу моделдаги таълим муассасалари бюджетининг кат-та цисмини давлат маблаглари ташкил этса-да, шунга царамай, уларга молия-вий мустациллик хуцуци берилган. Бу эса таълим муассасаларига молиявий ресурс-ларни цандай ва нима мацсадларда са-марали сарфлашни х,ал цилиш имконини беради. Бу академик эркинлик, олий таълим сифати ва молиявий ресурслардан

самарали фойдаланишга ижобий таъсир курсатади.

Ушбу моделга кура, давлат томонидан бериладиган субсидиялар олий таълим муассасаси бюджетига тушади. Аммо бюд-жетни шакллантириш ва ундан фойдала-ниш тартиби таълим муассасалари ёки улар кенгашларининг институционал да-ражасида белгиланади. Коллегиал модел-нинг умумий схемаси цуйидаги 2-расмда келтирилган.

2-расм. Олий таълим муассасаларини молиялаштиришнинг Коллегиал модели схемаси

Коллегиал моделнинг бир цатор ижо-бий жих,атлари мавжудлиги билан бирга, унинг айрим камчиликлари х,ам бор. Жум-ладан:

- давлатдан доимий субсидиялар олув-чи, уз бюджетини тадбиркорлик ва фуца-ролардан тушадиган маблаглар х,исобига тулдирадиган, жамоатчиликдан мустацил булган олий таълим муассасаларининг молиявий х,исоботлари шаффоф булишига х,еч ким кафолат бера олмайди;

- мазкур моделда олий таълим муасса-салари уз харажатларини давлат томони-дан ажратилган маблаглар х,исобига тулиц цоплай олмаслиги сабабли ах,оли ва хужа-лик субъектларидан цушимча маблаглар

жалб этиш чораларини куриши лозим ва бошцалар.

Бозор модели харажатларни молия-лаштириш манбаларининг кенглиги би-лан ажралиб туради. Олий таълим муассасаларига таълим муассасасининг сифатли ва самарали фаолият юритиши, бозор та-лабларига мос келишини таъминлаш мац-садида турли молиялаштириш ресурсла-ридан фойдаланиш имконияти берилади. Шунингдек, молиялаштиришнинг бозор модели олий таълим муассасаларини уз фаолияти тугрисида етарли маълумот бе-ришга мажбур цилади х,амда максимал молиявий ва сифат жавобгарлигини назарда тутади.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

3-расм. Олий таълим муассасаларини молиялаштиришнинг бозор модели схемаси

Бозор модели олий таълим муассасаларини молиялаштиришда давлат ва хусусий манбалар уртасида мувозанат булишини назарда тутади. Мазкур моделнинг асосий афзалликларидан бири олий таълим му-ассасалари уртасидаги узаро ра;обатдир. Ушбу ра;обат таълим муассасаларининг у;иш учун туловларни камайтириш, таълим сифатини ошириш хамда мехнат бозо-ри талабларига мослашувчан ва уз ва;ти-да жавоб беришга ундайди.

Бозор моделининг камчиликларидан бири укув дастурлари бозорнинг бевосита эхтиёжларига мослаштирилиши мумкин. Бу эса узини о;лаш муддати узок; булган кимматрок; у;ув дастурларидан воз ке-чишга олиб келади. Натижада бундай х,о-лат мехнат бозори ин;ирозини келтириб чи;ариши мумкин.

Хулосалар

Ю;оридаги жадвалда бир ;атор олим-ларнинг тад;и;от ишларида олий таълим муассасаларини молиялаштиришнинг турли моделларини курдик. Уларнинг аксариятида олий таълим муассасалари молиялаштириш манбалари буйича тур-

ларга ажратилган булса, аксариятида маб-лагларни ишлатиш йуналишлари, молиялаштириш хажми учун асос буладиган кур-саткичлар танлаб олинган.

Аксарият ривожланган мамлакатлар-нинг олий таълим тизимини молиялашти-ришда аник; бир моделнинг кулланиши камдан-кам холларда учрайди ва куп х,ол-ларда аралаш модель сифатида фойдала-нилади. Жумладан, Узбекистонда хам олий таълим муассасаларини молиялаштириш талаба сонига кура (шунингдек, давлат буюртмаси асосида), хам давлат бюджета, хам бюджетдан таш;ари маблаглар хисобига амалга оширилади. Бир талаба-ни укитиш харажатларидан келиб чи;иб, бюджетдан маблаг ажратишда, асосан, куйидаги курсаткичлар хисобга олинади:

- бир талаба учун жорий харажатлар-нинг базавий нормативи;

- асосий активларни харид ;илиш ва капитал таъмирлаш учун ажратиладиган бюджет маблаглари хажми ани;ланадиган олий таълим муассасасининг моддий-тех-ника базасини ривожлантириш ва яхши-лаш харажатлари буйича харажатларнинг

базавий нормативи;

- х,амма таълим йуналишлари ва босцичлари буйича уртача йиллик талаба-лар сони;

- олий таълим муассасасининг олий уцув юртидан кейинги таълим инсти-тутларида уциётган катта илмий ходим-изланувчиларнинг уртача йиллик сони ва бошцалар.

Фикримизча, хозирги кунда мамлака-тимиз олий таълим муассасаларини мо-лиялаштиришда юцоридаги 3 моделдан аралаш х,олда фойдаланиб келинмоцда. Сабаби олий таълим муассасаларининг давлат бюджетидан ажратиладиган хамда тулов-шартнома асосида таълим олаёт-ган талабаларнинг тулаган маблагла-ридан фойдаланиш давлат томонидан алохида хужжатлар билан белгилаб бе-рилган. ОТМдаги таълим йуналишлари ва мутахассисликлари руйхати, уларга цабул курсаткичлари, асосан, давлат буюртма-си асосида шаклланади; тулов-шартнома мицдори давлат томонидан белгилана-ди (узини узи молиялаштириш тизимига утган ОТМлар бундан мустасно); ОТМ-ларига цушимча маблаглар жалб этиш ва цушимча тадбиркорлик фаолиятлари билан шугулланиш имконияти яратил-ган; узини узи молиялаштиришга утган олий таълим муассасаларига молиявий ва академик сохдда бир цатор эркинликлар берилган; узаро рацобатни ривожланти-риш учун шартнома асосида талабаликка тавсия этилган талабаларнинг тулов-шарт-нома мицдорини (табацалашган, оши-рилган тулов-шартномаларини х^ам) мус-тацил белгилаш хуцуци берилган ва бошца-лар.

Мамлакатимизда олий таълим тизими-ни бюджетдан ташцари маблаглар хисоби-

га молиялаштириш, илмий ва инновацион ишланмаларни тижоратлаштириш ва шу каби бошца молиялаштириш манбалари-ни янада кенгайтириш борасида бир цатор чора-тадбирларни амалга ошириш лозим. Жумладан:

- олий таълим муассасаларининг мо-лиявий барцарорлигини ошириш, илм-фан ва ишлаб чицариш интеграциясини мустахкамлашга царатилган "Инноваци-он университет" концепциясини ишлаб чициш;

- олий таълим муассасаларида тад-биркорлик мухити ва фаолиятини шакл-лантириш хамда илмий-тадцицот нати-жаларининг технологик трансферларини цуллаб-цувватлаш мацсадида "Спин-офф" компанияларини ташкил этиш;

- мамлакатнинг барча худудларини цамраб олган "Инновацион гоялар банки"-ни ташкил этиш ва унда олий таълим му-ассасалари иштирокини кенгайтириш;

- худудлардаги олий таълим ва илмий тадцицот муассасаларида илмий тадцицот натижаларини тижоратлаштиришга йуналтирилган индустриал бизнес инку-баторларни ташкил этиш;

- олий таълим муассасаларида эндау-мент фондлари фаолиятини такомил-лаштириш мацсадида битирувчилар порт-фолиосини шакллантириш хамда махал-лий ва хорижий нуфузли ташкилотларда ишлаётган битирувчиларнинг хомийлик ва хайрия маблагларини ушбу фондга жалб этиш механизмини яратиш;

- олий таълим муассасаларида илмий ва инновацион ишланмалар, шунингдек, стартап лойихаларни молиялаштиришда венчурли хамда краудфандинг молия-лаштириш механизмларидан фойдала-нишни кенгайтириш ва бошцалар.

REFERENCES

1. Sherov A., Ruzmetova G. O'zbekistonda oliy ta'lim tizimi borasida amalga oshirilayotgan islohotlar va uni moliyalashtirishning dolzarb masalalari [Reforms in the higher education system in Uzbekistan and

current issues of its financing]. ORIENSS, 2022, no. 2. Available at: https://cyberleninka.ru/article/n/o-zbekistonda-oliy-ta-lim-tizimi-borasida-amalga-oshirilayotgan-islohotlar-va-uni-moliyalashtirishning-dolzarb-masalalari/ (accessed 18.04.2022).

2. Ward J.D., Pisacreta E.D., Weintraut B., Kurzwe M. an overview of state higher education funding approaches. Lessons and Recommendations. Ithaka S+R, 2020, December 10.

3. Agasisti T., Cappiello G., Catalano G. The effects of vouchers in higher education: an italian case study. Tertiary Education and Management, 2008, March, vol. 14, no. 1, pp. 27-42.

4. Chernova Ye.G., Akhobadze T.D., Malova A.S., Saltan A.A. Modeli finansirovaniya vysshego obrazovaniya i effektivnost' deyatel'nosti universitetov. Empiricheskoye issledovaniye yevropeyskogo opyta i otechestvennaya praktika [Models of financing higher education and efficiency of universities. Empirical study of European experience and domestic practice]. Voprosy obrazovaniya - Questions of Education, Educational Studies, Moscow, 2017, no. 3.

5. Abankina I.V. Finansirovaniye obrazovaniya: trend na personalizatsiyu [Financing education: the trend towards personalization]. NEA Journal, 2019, no. 1 (41), pp. 216-225.

6. Gulyamov S.S. et al. O'zbekistonda inson kapitali omillarining o'zaro aloqalari samaradorligi [The effectiveness of the interaction of human capital factors in Uzbekistan]. Moliya jurnali - Journal of Finance, Tashkent, 2014, no. 4, pp. 119-127.

7. Saidov M.X. Oliy ta'lim tizimida moliyaviy boshqaruv [Financial management in higher education]. Tashkent, Tafakkur bustoni, 2011, 432 p.

8. Jumaev N.X., Rahmonov D.A. Oliy ta'lim olishni xususiy manbalardan moliyalashtirish: nazariya va amaliyot [Private funding for higher education: theory and practice]. Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar - Economy and innovative technologies, 2018, September-October, no. 5.

9. Buzrukxonov S.M. Oliy ta'limni innovatsion rivojlantirishni moliyalashtirish mexanizmi va innovatsiyalarning investitsion jozibadorligini baholashning uslubiy yondashuvlari [The mechanism of financing the innovative development of higher education and methodological approaches to assessing the investment attractiveness of innovations]. Logistika va iqtisodiyot - Logistics and Economics, 2021, iss. 1, p. 84.

10. Rahmonov D. O'zbekistonda ijtimoiy sohani moliyalashtirishni takomillashtirishning metodologik asoslari [Methodological bases of improving financing of the social sphere in Uzbekistan]. Tashkent, Fan va texnologiyalar, 2017, 248 p.

11. Mahmudov A. Oliy ta'lim muassasalarida moliyaviy resurslarni boshqarish mexanizmini takomillashtirish [Improving the mechanism of financial resources management in higher education institutions]. Abstract of PhD thesis. Tashkent, 2019, 45 p.

12. Sherov A. Oliy ta'lim muassasalarini byudjet mablag'lari hisobidan moliyalashtirishni takomillashtirish yo'llari [Ways to improve the financing of higher education institutions from the budget]. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2021, no. 1 (10), pp. 1121-1133.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Po'latov D., Xurozov Z. Oliy ta'lim muassasalari hamda ularning huzuridagi ta'lim muassasalarining moliyaviy mustaqilligini oshirish [Increasing the financial independence of higher education institutions and educational institutions under them]. Business-Expert, 2019, no. 1 (133).

14. Nizov A.N., Medzhitova T.I. Zarubezhnyy opyt finansirovaniya vysshego obrazovaniya [Foreign experience in financing higher education]. Russian Economic Internet Journal, 2018, no. 2. Available at: http://www.e-rej.ru/Articles/2018/Nizov_Medzhitova.pdf/.

15. Chekanina N.A. Modeli finansirovaniya vysshey shkoly: otechestvennyy i zarubezhnyy opyt [Financing Models for Higher Education: Domestic and Foreign Experience]. Nauchno-tekhnicheskiye vedomosti SPbGPU - SPbSPUScientific and Technical Bulletin, Economic Sciences, 2009, no. 3.

16. Vavilina A.V. Modeli finansirovaniya obrazovaniya: zarubezhnaya praktika [Education Financing Models: Foreign Practice]. Available at: https://www.academia.edu/21543213/Moge^H_^HHaHCHpo-BaHHA_06pa30BaHHfl_B/.

17. Zaborovskaya A.S., Klyachko T.L., Korolev I.B., Chernets V.A., Chirikova A.Ye., Shilova L.S., Shishkin S.V. Vyssheye obrazovaniye v Rossii: pravila i real'nost' [Higher education in Russia: rules and reality]. 2004, 405 p.

ISSN 2181-9637 ИЛМ-ФАН ВА ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ

3 / 2022 НАУКА И ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ 1 141 1

SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

18. Modeli finansirovaniya vuzov: analiz i otsenka [University funding models: analysis and evaluation]. Ed. S.A. Belyakova. Moscow, IET, 2005, p. 282.

19. Kuz'mina N.G. Zarubezhnyy opyt finansirovaniya obrazovaniya v usloviyakh vozrastaniya avtonomii vuzov [Foreign experience of financing education in the conditions of increasing autonomy of universities]. Vestnik Volgogradskogo gosudarstvennogo universiteta - Bulletin of the Volgograd State University, Ser. 3, Economic Ecology, 2008, no. 2 (13).

20. Sherov A.B. Oliy ta'lim muassasalarini moliyalashtirishni takomillashtirish yo'llari [Ways to improve the financing of higher education institutions]. ]. Abstract of PhD thesis. Tashkent, 2020.

21. Ananova O.G. Obshchiye podkhody i zapadnyy opyt upravleniya i finansirovaniya obrazovatel'nykh protsessov vuza [General approaches and Western experience in managing and financing the educational processes of the university]. Vestnik DGTU - Bulletin of the DSTU, 2012, vol. 12, no. 1 (60), iss. 1.

22. Varlamov B.A., Avvakumova A.D. Analiz podkhodov k finansirovaniyu sistemy obrazovaniya za rubezhom [Analysis of approaches to financing the education system abroad]. Fundamental'nyye issledovaniya - Basic Research, 2015, no. 6.

23. Praneviciene B., Puraite A., Vasiliauskiene V., Simanaviciene Z. Comparative analysis of financing models of higher education. Rezeknes Tehnologiju akademija, 2017.

24. Leshanych L., Miahkykh I., Shkoda M. Models of financing of higher education institutions in foreign countries. Baltic Journal of Economic Studies, 2018, vol. 4, no. 5.

25. Kikutadze V., Tabatadze L. Diversification of funding models of higher education service market in Georgia. European Scientific Journal, 2016, December, spec. ed.

Тацризчи: Шеров А.Б., и.ф.ф.д., доцент, Ургенч давлат унверситети.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.