Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ БЮДЖЕТ МАБЛАҒЛАРИ ҲИСОБИДАН МОЛИЯЛАШТИРИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ'

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ БЮДЖЕТ МАБЛАҒЛАРИ ҲИСОБИДАН МОЛИЯЛАШТИРИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
173
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Давлат бюджети / таълим тизими / олий таълим / бюджетдан молиялаштириш / ЯИМ / молиялаштириш механизми / ижтимоий соҳа. / State budget / education system / higher education / budget financing / GDP / financing mechanism / social sphere.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Шеров, Алишер Бакберганович

Ушбу мақолада мамлакат иқтисодиётини ривожлантиришда таълим тизими, хусусан олий таълим тизимини тутган ўрни, олий таълим муассасаларини молиялаштириш манбалари, давлат бюджети таркибида олий таълим тизимини молиялаштириш харажатлари, уларни ЯИМдаги улуши, олий таълим муассасаларини давлат томонидан молиялаштиришнинг хориж тажрибаси ўрганилган ва тегишли хулосалар шакллантирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS TO IMPROVE HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS FINANCING FROM THE BUDGET

The article examines the role of the education system in the development of the country's economy, in particular the system of higher education, sources of financing for higher education institutions, the cost of financing higher education in the state budget, their share in GDP, foreign experience in public financing of higher education, and the corresponding conclusions are drawn.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ БЮДЖЕТ МАБЛАҒЛАРИ ҲИСОБИДАН МОЛИЯЛАШТИРИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ»

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИНИ БЮДЖЕТ МАБЛАГЛАРИ ХИСОБИДАН МОЛИЯЛАШТИРИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

ЙУЛЛАРИ

Шеров Алишер Бакберганович,

Урганч давлат университети доценти, иктисод фанлари буйича фалсафа доктори (PhD),

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада мамлакат ицтисодиётини ривожлантиришда таълим тизими, хусусан олий таълим тизимини тутган урни, олий таълим муассасаларини молиялаштириш манбалари, давлат бюджети таркибида олий таълим тизимини молиялаштириш харажатлари, уларни ЯИМдаги улуши, олий таълим муассасаларини давлат томонидан молиялаштиришнинг хориж тажрибаси урганилган ва тегишли хулосалар шакллантирилган.

Калит сузлар. Давлат бюджети, таълим тизими, олий таълим, бюджетдан молиялаштириш, ЯИМ, молиялаштириш механизми, ижтимоий соуа.

АННОТАЦИЯ

В статье исследуется роль системы образования в развитии экономики страны, в частности системы высшего образования, источники финансирования высших учебных заведений, стоимость финансирования высшего образования в государственном бюджете, их доля в ВВП, зарубежные опыт государственного финансирования высшего образования и сделаны соответствующие выводы.

Ключевые слова. Государственный бюджет, система образования, высшее образование, бюджетное финансирование, ВВП, механизм финансирования, социальная сфера.

ABSTRACT

The article examines the role of the education system in the development of the country's economy, in particular the system of higher education, sources offinancing for higher education institutions, the cost of financing higher education in the state budget, their share in GDP, foreign experience in public financing of higher education, and the corresponding conclusions are drawn.

Keywords. State budget, education system, higher education, budget financing, GDP, financing mechanism, social sphere.

КИРИШ

Замонавий дунёда ик;тисодиёт ва жамият ривожининг мухим манбаларидан бири, шубхасиз, ;иймати доимий равишда усиб борадиган таълим тизимидир. Ушбу холат таълим тизимининг, авваламбор, олий таълимнинг миллий инновацион тизимга киришига боглик;. Таълимга йуналтирилган инвестициялар, агар улар самарали булса, инновацион миллий и;тисодиётнинг асоси булган инновацион корхоналарнинг пайдо булиши учун шароит яратади. Дунёнинг аксарият мамлакатларида таълим сифатини ва уни олиш имкониятларини ошириш нафа;ат мазкур сохага харажатларни оширишни, балки мавжуд ресурслардан самарали фойдаланишни хам талаб ;илади. "И;тисодий хамкорлик ва таракдиёт ташкилотига аъзо давлатларда олий таълим тизими харажатлари ЯИМнинг уртача 1,5 фоизини ташкил этади. Бунда хусусий секторнинг улуши ЯИМнинг 1 фоизини ташкил этса, давлатнинг улуши ЯИМнинг 0,5 фоизини ташкил этади. Жумладан, 2015 йилда олий таълим тизимини молиялаштиришда давлатнинг улуши Австралия, Норвегия, Финляндия мамлакатларида ю;ори булиб, ушбу сохага харажатлар ЯИМнинг 1,5 фоизидан купрогини ташкил этган. Олий таълимни молиялаштиришда хусусий секторнинг улуши катта булган мамлакатларга А^Ш, Буюк Британия, Чили мамлакатларини киритиш мумкин. Ушбу мамлакатларда олий таълим харажатларида хусусий секторнинг улуши ЯИМнинг уртача 1,2-1,7 фоизини ташкил этган" 1 . Мамлакатимиздаги аксарият олий таълим муассасалари бюджет муассасалари хисобланади, биро; бюджет маблаглари бу хал;нинг маблаги эканлигини хисобга олиб, улардан самарали ва о;илона фойдаланиш хозирги кундаги асосий долзарб масалалардан бири хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ

Олий таълим муассасаларини самарали молиялаштириш, молиявий ресурсларни бош;ариш, олий таълим муассасаларининг молиявий муста;иллигини ва бар;арорлигини ошириш, молиялаштиришнинг самарали тизимини ишлаб чи;иш, бюджетдан таш;ари маблагларни жалб этишни кенгайтириш ва улардан самарали фойдаланиш масалалари хорижий ва махаллий и;тисодчи олимлар томонидан олиб борилган тад;и;отлар, илмий асарлар, рисолалар ва ма;олаларда уз аксини топган.

Хорижий и;тисодчи олимлардан N.V.Long, L.Yang, B.McCall, U.Teichler, B.Poul, S.Marginson, M.Lung, I.Moldovan, N.L.Alexandra, J.Erina, LErins, A.Goksu,

1 Education at a Glance 2018: OECD Indicators, OECD Publishing, Paris. http://dx.doi.org/10.1787/eag-2018-en

1122

G.Goksu, И.В. Абанкина, В.А.Винарик, Л.М.Филатова, Г.А.Лукичев, В.М.Филиппов, Н.К.Насибова, А.А.Адамбекова, Н.А.Аманкелди, С.А.Белякова, А.С.Заборовская, Т.Л.Клячко, И.Б.Королев, Н.Б.Озерова, Е.А.Полушкина2 ва бошкалар томонидан олий таълим муассасаларини молиялаштириш тизими юзасидан илмий-тадкикотлар олиб борилган. Мамлакатимиз иктисодчи олимларидан С.Гулямов, Н.Жумаев, М.Саидов, Д.Набиев, Д.Рахмонов, Х.Режапов, Д.Пулатов, З.Срожиддинова, Б.Нурмухаммедова, Ш.Расулов, Д.Рустамова, К.Ибрагимов, Э.Одилов, А.Махмудовлар 3 ишларида таълим тизими, хусусан олий таълим тизимини молиялаштириш, уларнинг молиявий ресурсларини бошкариш масалалари ёритилган.

Тадкикот методологияси. Тадкикот ишида гурухлаш, таккослаш, индукция ва дедукция, иктисодий-статистик усуллар, киёсий тахлил ва бошка усуллардан фойдаланилган.

Тахлил ва натижалар. Хрзирги кунда мамлакатимизда 152 та олий таълим муассасаси мавжуд булиб, улардан Университетлар 30 та, Институтлар

2 Long N.V. "Financing higher education in an imperfect world" Economics of Education Review xxx (xxxx) xxx-xxx, Yang L., McCall B. "World education finance policies and higher education access: A statistical analysis of World Development Indicators for 86 countries" International Journal of Educational Development 35 (2014) 25-36, Teichler U. "Recent changes of financing higher education in Germany and their intended and unintended consequences" International Journal of Educational Development 58 (2018) 37-46, Bolton Paul. "Tuition Fee Statistics", Library of the House of Commons, 23 November 2010, page 2, section 1.2., Marginson S. "Global trends in higher education financing: The United Kingdom" International Journal of Educational Development 58 (2018) 26-36, Lung M., Moldovan I., Alexandra N. "Financing higher education in Europe: issues and challenges" Social and Behavioral Sciences 51 (2012) 938 - 942, Erina J. and Erins I. "Assessment of Higher Education Financing Models in the CEE Countries" Social and Behavioral Sciences 177 ( 2015 ) 186 - 189, Goksu A., Goksu G. "A Comparative Analysis of Higher Education Financing in Different Countries" Economics and Finance 26 ( 2015 ) 1152 - 1158, Насибова Н.К. Целевой капитал (эндаумент-фонд) как источник финансирования интеллектуального потенциала вуза. // ВЕСТНИК ИрГТУ №8 (91) 2014, Лукичев Г.А., Филиппов В.М. "Системы финансирования высшего образования в зарубежных странах" Учеб. пособие. - М.: РУДН, 2008. - 194 с., Адамбекова А.А., Аманкелди

H.А. "Финансирование системы образования Казахстана (динамика расходов на образование: отечественный и международный опыт)" // Сетевой журнал "Научный результат". Серия "Экономический исследования". - Т.2 №1(7), 2016, Белякова С.А., Заборовская А.С., Клячто Т.Л., Королев И.Б., Озерова Н.Б., Полушкина Е.А. "Модели финансирования вузов: анализ и оценка" анализ и оценка, -М.: Технопечать 2005, 274 с.

3 Гулямов С.С. ва бошк. Узбекистонда инсон капитали омилларининг узаро алокалари самарадорлиги//Молия журнали. - Тошкент, 2014. - №4. 119-127 б.; Саидов М.Х. Олий таълим тизимида молиявий бошкарув: укув кулланма, -Т. "Tafakkur-Bo'stoni", 2011, 432 б.; Набиев Д. Таълим сохасидаги инвестицияларни молиялаштириш масалалари: иктисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун таёрланган диссертация. - Т., 2005; Рахмонов Д. "Узбекистонда ижтимоий сохани молиялаштиришни такомиллаштиришнинг методологик асослари. -Т.: "Fan va texnologiyalar", 2017, 248 б.; Пулатов Д., Нурмухаммедова Б. Fазначилик /Дарслик, -.: "Sano-standart", 2014, -272б.; Махмудов А. Олий таълим муассасаларида молиявий ресурсларни бошкариш механизмини такомиллаштириш, иктисодиет фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферат, 2019, -45б.; Ибрагимов К. Бюджет ташкилотларида бухгалтерия хисоби ва молиявий хисоботнинг ташкилий-услубий асосларини такомиллаштириш (Олий таълим муассасалари мисолида) // "Халкаро молия ва хисоб" илмий электрон журнали. № 1, февраль, 2018 йил ; Одилов Э. Узбекистон Республикаси таълим тизимидаги бюджет ташкилотларида молиявий назоратни такомиллаштириш // иктисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун таёрланган диссертация, -Тошкент, 2012

1123

45 та, Академиялар 3 та, Филиаллар 28 та, Консерватория 1 та, чет эл ОТМ филиаллари 27 та, Нодавлат олий таълим муассасалари 18 та4. Шунга муносиб равишда олий таълим муассасаларига талабаларнинг кабул квотаси хам мутаносиб равишда оширилди.

Хрзирги инновацион технологиялар шароитида мамлакат иктисодиётининг ривожланишига бевосита таъсир этувчи асосий омиллардан бири мамлакатда урнатилган таълим тизими эканлиги хеч кимда шубха уйготмаслиги табиийдир. Шу билан бирга мамлакатда таълим тизимини ислох килиш ва янада ривожлантириш бевосита мазкур сохани молиявий ресурслар билан таъминланганлик даражасига хам бевосита богликдир. Шуларни хисобга олган холда, давлатимиз уз мустакиллигига эришган дастлабки йиллардан бошлаб ижтимоий соха ва ахолини куллаб-кувватлашга катта эътибор бериб келмокда. Х,ар йили ижтимоий сохага давлат бюджетидан ажратиладиган маблагларнинг улуши жами харажатларнинг уртача 52-60 фоизини ташкил этади. Ижтимоий харажатлар таркибида энг катта улушни эса таълим харажатлари ташкил этади (1-жадвалга каранг).

1-жадвал

Узбекистон Республикаси Давлат бюджетининг ижтимоий соха харажатлари (млрд. сум)5

№ Курсаткичлар 2016 2017 2018 2019 2020 2021

1 Давлат бюджетининг жами харажатлари 40911,3 49343,7 79736,1 107118,4 131104,5 165879

1.1 Ижтимоий харажатлар 24101,6 27223,3 42658,9 57822,3 66018,1 86622

жами бюджет харажатлари таркибидаги улуши, фоизда 58,9 55,2 53,5 54 50,4 52,1

1.1. 1 Таълим харажатлари 13831,7 15979,6 20631,9 28394,3 30047,6 34590,3

4 Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги расмий сайти - https://edu.uz/uz/otm/index

5 www.mf.uz - Узбекистон Республикаси Молия вазирлигининг расмий сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

жами ижтимоий соуа харажатлари таркибидаги улуши, фоизда 57,4 58,7 48,4 49,1 45,5 39,9

жами бюджет харажатлари таркибидаги улуши, фоизда 33,8 32,4 25,9 26,5 22,9 20,9

Юкоридаги 1-жадвал маълумотларидан шуни гувохи булишимиз мумкинки, 2016 йилда ижтимоий соха харажатлари жами бюджет харажатларининг 58,9 фоизини ташкил этган булса, бу курсаткич 2020 йилда 50,4 фоизни ташкил этган. 2021 йилга келиб эса ижтимоий соха харажатлари бюджет харажатларининг 52,1 фоизини ташкил этмокда. Юкоридаги жадвал маълумотларидан гувохи булишимиз мумкинки, давлат бюджетидан ижтимоий сохага ажратилаётган маблаглар хажм жихатдан усишига карамай, жами бюджет харажатлари таркибида уларнинг улуши 2020 йилда 2016 йилга Караганда 8,5 фоизга камайган.

Давлат бюджети харажатлари таркибида таълим харажатлари энг катта улушга эга булиб, 2016 йилда ижтимоий соха харажатларининг 57,4 фоизини ташкил этган булса, 2020 йилга келиб бу курсаткич 45,5 фоизни ташкил этган. 2021 йилда эса 39,9 фоизни ташкил этиши режалаштирилган. Давлат бюджети жами харажатлари таркибидаги улуши эса мос равишда 2016 йилда 33,8 ва 2020 йилда 22,9 фоизни ташкил этган холда, 2021 йилда 20,9 фоизни ташкил этиши режалаштирилган. ва 25,9 фоизни эгаллайди. Мамлакатимизда таълим тизимини бюджетдан молиялаштириш хажми 2021 йилда 20164 йилга Караганда 2,5 баробарга ортиши режалаштирилаётганлигига карамай, унинг жами бюджет харажатлари таркибидаги улуши карийб 13 фоизга камайган. Бунинг асосий сабабларидан бири сифатида сунгги йилларда мамлакатимизда давлат-хусусий шериклик асосидаги хамда хусусий таълим муассасаларининг купайганлиги эътироф этиш мумкин. Шунингдек, сунгги йилларда бутун дунё буйлаб узининг хам иктисодий, хам ижтимоий зарарини курсатаётган пандемия туфайли куплаб давлатларнинг асосий харажатлари согликни саклаш сохасига сарфланмокда. Бундай холатни мамлакатимизда хам юзага келиши хамда давлат бюджети таркибида давлат карзларини кайтариш буйича

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

xapa^araapHuHr xaM opramu gaBnaT Srag^eTu xapa^araapu TapKuSuga TatnuM xapa^araapuHuHr ynymuHu nacT gapa«:aga Konumura caöaö öynMoKga.

TatnuM xapa^araapu TapKuSuga x&®m ^MxaTgaH энг Karra ynymHu yMyMTatnHM MyaccacanapHHH Monuanamrapum ynyH cap^naHraH xapa«:araap TamKHn этca, KeÖHHrH ypuHnapga moc paBumga MaKraörana ratnuM Ba ohhh TatnHM xapa^araapu Typagu. KyHugaru pacMga gaBnaT örog^eragaH ohhh TatnHMHH MonuanamTupumra a«:paranraH MaönaraapHuHr y3rapum gHHaMHKacHHH KypnmHMH3 MyMKHH (1-pacMra KapaHr).

KyfiugarH 1-pacM MatnyMoraapugaH myHH ryBoxu 6ynumHMH3 MyMKHHKH, gaBnaT örog^eragaH ohhh TatnuM Myaccacanapura 2016-2021 nunnapga a^paranaëTraH Maönaraap xa^MH ycum тeнgeнцнacнra эгa öynuö, öungaH nunra omuö öopMOKga. XycycaH, 2016 fiunga gaBnaT örog^eragaH ohhh TatnuMHH MonuanamTupumra 637,8 Mnpg. cyM a«:paranraH öynca, 2020 nunra Kenuö, 6y KypcaTKHH 2266,8Mnpg. cyMHu TamKun этгaн, atHu 2020 fiunga 2016 nunra KaparaHga 3,6 öapoöap Kyn Maönar a^parnnraH. Onufi TatnuM xapa^araapuHuHr ^aMu TatnuM xapa^araapu rapraSugaru ynymu xaM moc paBumga 2016 nungaru 4,6 ^orougaH 2020 fiunga 7,5 ^orora omraHuHu ryBOxu SynumuMro MyMKuH.

40000

34590,3

2016 2017 2018 2019 2020 2021 (pe*a)

2-pacM. 2014-2018 flu^apga gaB^aT örog^eTugaH o^hh Tat^HMHH

Mü^HH^afflTHpHffl xapa^aTiapu, M^pg. cyM6

6 www.mf.uz - y36eKMcTOH PecnyS^uKacu Mo^na Basup^nrnHuHr pacMnö camu Mai^yMoraapn acocuga Mya^u$ TOMOHugaH TaHepnaHgu.

2021 йилда жами давлат бюджетидан 34590,3 млрд сум таълим сохасига ажратилиши режалаштирилган булиб, унинг 7,7 фоизи ёки 2657,5 млрд сум айнан олий таълимга ажратилиши режалаштирилган. Ю;оридаги маълумотлардан шундай хулоса ;илиш мумкинки, 2016-2021 йилларда давлат бюджетидан олий таълим муассасаларини молиялаштиришга ажратилаётган маблаглар усиш тенденциясига эга ва бунинг асосий сабабларидан бири сифатида сунгги йилларда мамлакатимиздаги олий таълим муассасаларининг сонини ортганлиги билан изохлаш умкин.

Ю;оридаги 1-жадвал хамда 1-расм маълумотларини таълим тизими ривожланган мамлакатлар билан солиштириш натижасида шундай хулосага келиш мумкинки, мамлакатимизда таълим сохасига бюджетдан ажратилаётган маблаглар жами бюджет харажатларининг уртача 27 фоизини, жумладан 2021 йилда 20,9 фоизини ташкил этса, А^Шда бу курсаткич 11,9 фоизни, Жанубий Кореяда 14 фоизни, Россияда 10,8 фоизни, Германияда 9,2 фоизни, Японияда 8 фоиз ва Италияда 7,3 фоизни ташкил этганини гувохи булишимиз мумкин.

30

25,9

2S

20

■ Таълим харажатлари ■ Олий таълим харажатлари

2-расм. Давлат бюджети харажатлари таркибида таълим хамда олий таълим харажатларининг улуши, фоизда7

7 Образование в цифрах: 2019 : краткий статистический сборник / Н.В. Бондаренко, Л. М. Гохберг, Н. В. Ковалева и др.; Нац. исслед. ун-т "Высшая школа экономики". - М.: НИУ ВШЭ, 2019. - 96 с хамда Узбекистан Республикаси Молия вазирлиги маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

1127

Scientific Journal Impact Factor

Ушбу расм маълумотларини тахлил килиш натижасида мамлакатимизда таълим харажатларининг давлат бюджети таркибидаги улуши юкоридаги мамлакатлардан карийб 2-3 баробар купрок эканлигини куришимиз мумкин. Бирок олий таълим харажатлари аксарият мамлакатлардан 2-3 баробар камрок эканлигини гувохи булишимиз мумкин.

Куйидаги 3-расмда мамлакат ЯИМ таркибида таълим, хусусан олий таълим харажатларининг улушини куришимиз мумкин.

3-расм. ЯИМ таркибида таълим харажатларининг улуши, фоизда8

Ушбу расмдаги курсаткичларни тахлил килиш натижасида 2016-218 йилларда таълим харажатларининг мамлакат ЯИМдаги улушининг камайиш тенденциясини, 2019-2021 йилларда эса усиш тенденциясини куришимиз мумкин. Олий таълим харажатлари эса 2016-2021 йилларда усиш тенденциясига эга булиб, уртача ЯИМнинг 0,38 фоизини ташкил этиб, 2021 йилда 2016 йилга караганда 0,37 фоизга усган. Ушбу курсаткичларни хам илгор хорижий мамлакатлар билан солиштирадиган булсак, юкоридаги каби вазиятга гувохи буламиз (4-расмга каранг).

8 www.mf.uz - Узбекистан Республикаси Молия вазирлигининг расмий сайти маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

Scientific Journal Impact Factor

4-расм. ЯИМ таркибида таълим харажатлари улуши, фоизда9

Ушбу расм маълумотларидан куришимиз мумкинки, Узбекистон ЯИМ таркибида таълим харажатларининг улуши буйича етакчи уринни, биро; ЯИМ таркибида олий таълим харажатлари улуши буйича эса энг сунгги уринда турибди. ЯИМ таркибида олий таълим харажатларининг улуши буйича етакчи давлатлар ;аторида мос равишда Швеция, Канада, Франция ва Германия мамлакатлари урин олган.

Олий таълим тизимини молиялаштиришда давлат инвестицияларининг урни хам ю;ори хисобланиб, ;уйидаги расмда 2014-2018 йилларда олий таълим тизимига йуналтирилган давлат инвестиция маблаглари ва уларни узгариш динамикаси келтирилган (5-расмга ;аранг).

5-расм. Олий таълим тизимига йуналтирилган давлат

HHBeer^HH^apH, M^pg cyM10

9 Образование в цифрах: 2019 : краткий статистический сборник / Н.В.Бондаренко, Л.М.Гохберг, Н. В. Ковалева и др.; Нац. исслед. ун-т "Высшая школа экономики".- М.: НИУ ВШЭ, 2019. - 96 с хамда Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди

1129

Scientific Journal Impact Factor

Ymôy pacM MatnyMoraapugaH KypumHMH3 MyMKHHKH, onuH TatnHM Myaccacanapura gaBnar ннвecтнцнaпapннннr MHKgopu ycum тeнrцeнцнacнra эга ôynuô, 2018 Hunga 2014 Hunra KaparaHga 2,8 ôapoôapra ornraH. 2014-2017 Hunnapga xap hhhh ypTana yTraH Hunra KaparaHga 1,1-1,3 ôapoôapra omuô KenraH, 2018 Hunra Kenuô эсa onguHru Hunra KaparaHga 1,7 ôapoôapra ornraH. EupoK arap ^aMH MapKa3namraH gaBnar ннвecтнцнaпapн TapKuôuga onuH TatnHMra HyHamupHnraH Maônaraap ynymura эtтнôop ôepaguraH ôyncaK ôornKana xpnarra ryBoxu ôynnmHMH3 MyMKHH (6-pacMra KapaHr).

6-pacM. MapKa3^amraH gaB^aT HHBeci^HH^apu TapKHÖuga û^hh Tat^HMra AyHa^Tupu^raH HHBeei^HH^ap y^ymu11

Ymôy pacM MatnyMoraapugaH ryBoxu ôynumHMro MyMKHHKH, 2018 Hunga onHH TatnHMra HyHarrapHnraH gaBnar HHBeci^uanapHHHHr x,a»MH 2014 Hunra KaparaHga 2,8 ôapoôapra omraHnurura KapaMaH, ^aMH MapKa3namraH ннвecтнцнaпapнн MonuanamTupum xapa^araapu TapKHôugaru ynymu xuxaTgaH 2014 Hunra KaparaHga 1,7 % ra KaMaHraH. Ey KypcaTKHH ôyHuna энr WKopH Hara^ara 2015 Hun (11,1 %) xaMga 2016 Hun (10,8 %)napga эpнmнпraн. 20172018 Hunnapga эca KaMa Hum тeнrцeнцнacнra эra.

XY.TOCA.

TagKHKOT Haru^acu KyHugaru xynocanap maKmaffrapungH: - MaMnaKaT HKTHcoguëTHHH puBo^naHTupumga Ba HKTucoguëTHH ManaKanu Kagpnap ôunaH TatMHHnamga TatnHM th3hmhhh, xycycaH onuH TatnHM

10 www.mf.uz - Y36eKHCTOH Pecnyô^HKacu Mo^hh Ba3Hp^HrHHHHr pacMHH caHTH Mat^yMoraapu acocuga Myarau^ TOMOHugaH Taôëp^aHgu.

11 www.mf.uz - y3ôeKHcToH Pecnyô^HKacu Mo^hh Ba3up^urHHHHr pacMHH caHTH Mat^yMoraapu acocuga Myarau^ TOMoHHgaH Taôëp^aHgu

Scientific Journal Impact Factor

TH3HMHHHHr ypHH KaTTa xncoSgaHa^gn. Ym6y coxaHH pHBo^gaHTHpnm gaBgaT oggnga TypraH acocnfi Macaga cn^arnga KapagMoFH go3HM;

- cyHrrn finggpga MaMgaKaTHMH3 6wg^;eTHgaH TatgnM th3hmhhh MogHagamTHpnmra a^parngaeTraH Ma6gaFgap xa^MHHH omnmnra KapaMafi, ®&mh 6wg^;eT xapa^araapn TapKH6ngarH ygymn KaMafinm тeнgeнцнacнгa эгa. EyHHHr acocnn ca6a6n cn^ara xycycnfi xaMga gaBgaT-xycycnfi mepnKgnK acocngarn TatnHM MyaccacanapnHH coHHHHHr omnmnHH KypcarcaK, hkkhhhh TOMOHgaH cyHrrn finggapga 6yTyH gyHe 6yfiga6 naHgeMna xyKMpoHgnK KngaeTraH 6np BaKTga acocnfi xapa«:araap naHgeMna TatcnpHHH KaMafiTnpnm Ba MaMgaKaT cofhhkhh caKgam th3hmhhh MognagamTnpra cap^naHMOKga;

- gaBgaT 6wg^;eTH xncoSngaH ognfi TatgnM MyaccacagapnHH MognagamTnpHm ynyH a^paragaeTraH Ma6gaFgap ycnm тeнgeнцнacнгa эгa, 6npoK 6yHHHr acocnn ca6a6n ognfi TatgnM MyaccacagapnHHHr cohhhh omnmn 6ngaH rooxgam MyMKHH;

- MaMgaKaTHMH3ga TatgnM th3hmhhh gaBgaT ToMoHngaH MognaBHfi Kygga6-KyBBaraam xopn^nfi gaBgaTgap 6ngaH cognmTHpraHga aHna WKopngnrHra KapaMafi, afiHaH ognfi TatgnMHH gaBgaT ToMoHngaH MognagamTnpHm Syfinna aHna nacT KypcaTKHHra эгa;

- ognfi TatgHM Myaccacagapn Ma6gaFgapHH 6omKapnm Syfinna eTapgnna MognaBHfi MycTaKnggnKKa эгa эмacgнгн, MaB^yg pecypcgapgaH caMapagn ^ofigagaHnm MexaHH3MHHH nmga6 HHKnmra TycKHHgHK KngMoKga Ba 6omKagap.

REFERENCES

1. Long N.V. "Financing higher education in an imperfect world" Economics of Education Review.

2. Yang L., McCall B. "World education finance policies and higher education access: A statistical analysis of World Development Indicators for 86 countries" International Journal of Educational Development 35 (2014) 25-36

3. Marginson S. "Global trends in higher education financing: The United Kingdom" International Journal of Educational Development 58 (2018) 26-36

4. Sherov, A. (2018). Legal basis and importance of state financing of education system. International Finance and Accounting, 2018(2), 92.

5. Lung M., Moldovan I., Alexandra N. "Financing higher education in Europe: issues and challenges" Social and Behavioral Sciences 51 (2012) 938 - 942

6. Erina J. and Erins I. "Assessment of Higher Education Financing Models in the CEE Countries" Social and Behavioral Sciences 177 ( 2015 ) 186 - 189

Scientific Journal Impact Factor

7. Goksu A., Goksu G. "A Comparative Analysis of Higher Education Financing in Different Countries" Economics and Finance 26 ( 2015 ) 1152 - 1158

8. Насибова Н.К. Целевой капитал (эндаумент-фонд) как источник финансирования интеллектуального потенциала вуза. // ВЕСТНИК ИрГТУ №8 (91) 2014

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Sherov, A. (2019). Reforms in the system of higher education and their impact on financial stability. International Finance and Accounting, 2019(3), 21.

10. Лукичев Г.А., Филиппов В.М. "Системы финансирования высшего образования в зарубежных странах" Учеб. пособие. - М.: РУДН, 2008. - 194 с.

11. Адамбекова А.А., Аманкелди Н.А. "Финансирование системы образования Казахстана (динамика расходов на образование: отечественный и международный опыт)" // Сетевой журнал "Научный результат". Серия "Экономический исследования". - Т.2 №1(7), 2016

12. Khudoykulov H.A., Sherov A.B. Digital economy development in corporate governance of joint stock company //Экономика и бизнес: теория и практика. -2021. - №. 3-2. - С. 217-219.

13. Sherov, A. (2015). Foreign experience in financing of higher educational system. Scientific enquiry in the contemporary world: theoretical bas^s and innovative approach [L 26], 1, 92-95.

14. Белякова С.А., Заборовская А.С., Кляч^ Т.Л., Королев И.Б., Озерова Н.Б., Полушкина Е.А. "Модели финансирования вузов: анализ и оценка", -М.: Технопечать 2005, 274 с.

15. Шеров А.Б. "Олий таълим муассасаларини молиялаштиришни такомиллаштириш йуллари" мавзусидаги и;тисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган докторлик диссертацияси, Тошкент, 2020 й.

16. Гулямов С.С. ва бошк;. Узбекистонда инсон капитали омилларининг узаро алокалари самарадорлиги//Молия журнали. - Тошкент, 2014. - №4. 119-127 б.

17. Саидов М.Х. Олий таълим тизимида молиявий бош;арув: укув кулланма, -Т. "Tafakkur-Bo'stoni", 2011, 432 б.

18. Набиев Д. Таълим сохдсидаги инвестицияларни молиялаштириш масалалари: и;тисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун таёрланган диссертация. - Т., 2005

19. Рахмонов Д. "Узбекистонда ижтимоий сохдни молиялаштиришни такомиллаштиришнинг методологик асослари. -Т.: "Fan va texnologiyalar", 2017, 248 б.

Scientific Journal Impact Factor

20. Махмудов А. Олий таълим муассасаларида молиявий ресурсларни бошкариш механизмини такомиллаштириш, иктисодиет фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферата, 2019, -45б.

21. Шеров А. Олий таълим муассасаларига бюджетдан ташкари маблагларни жалб этишни такомиллаштириш // http://www.biznes-daily.uz. № 3 (111)-2017.

22. Ибрагимов К. Бюджет ташкилотларида бухгалтерия хдсоби ва молиявий хдсоботнинг ташкилий-услубий асосларини такомиллаштириш (Олий таълим муассасалари мисолида) // "Халкаро молия ва хдсоб" илмий электрон журнали. № 1, февраль, 2018 йил

23. Одилов Э. Узбекистон Республикаси таълим тизимидаги бюджет ташкилотларида молиявий назоратни такомиллаштириш // иктисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун таёрланган диссертация, -Тошкент, 2012

24. Шеров А. Б. Олий таълим муассасаларини молиялаштиришнинг акш тажрибаси //Scientific progress. - 2021. - Т. 1. - №. 6. - С. 972-978.

25. Education at a Glance 2018: OECD Indicators, OECD Publishing, Paris. http://dx.doi.org/10.1787/eag-2018-en

26. Образование в цифрах: 2019: краткий статистический сборник / Н.В. Бондаренко, Л. М. Гохберг, Н. В. Ковалева и др.; Нац. исслед. ун-т "Высшая школа экономики". - М.: НИУ ВШЭ, 2019. - 96

27. www.edu.uz - Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги расмий сайти

28. www.mf.uz - Узбекистон Республикаси Молия вазирлигининг расмий сайти

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.