Научная статья на тему 'Молиялаштиришнинг тўғри тузилмасини ва механизмларини топиш олий таълим тизимини ривожлантиришнинг муҳим шарти сифатида'

Молиялаштиришнинг тўғри тузилмасини ва механизмларини топиш олий таълим тизимини ривожлантиришнинг муҳим шарти сифатида Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
257
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олий таълим / бюджетдан молиялаштириш / хусусий сектор томонидан молиялаштириш / олий таълим тизимини модернизациялаш / таълим иқтисодиёти / таълим тизими / давлат таълим сиёсати / таълимни молиялаштириш / таълим кредити. / higher education / public financing / private financing / modernization of the education system / economy of education / the education system / public education policy / financing the education / student loan.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Расулов Ш. А.

Мақолада олий таълимни молиялаштиришнинг хориж тажрибаси ўрганилган, олий таълим тизимининг ташкилий тузилмаларини такомиллаштириш ва молиялаштиришда янги механизмларнинг жорий этилиши жараёнлари кўрсатиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROJECTION OF THE OPTIMAL STRUCTURE AND ARRANGEMENTS OF HIGHER EDUCATION SYSTEM FUNDING AS AN IMPORTANT CONDITION FOR THE DEVELOPMENT

The article deals with foreign experience in the financing of higher education. There are noted the most significant trends and circumstances that led to organizational restructuring of higher education and the formation of new financing mechanisms.

Текст научной работы на тему «Молиялаштиришнинг тўғри тузилмасини ва механизмларини топиш олий таълим тизимини ривожлантиришнинг муҳим шарти сифатида»

V_/

Расулов Ш.А.,

Узбекистон Республикаси Президенти х,узуридаги Давлат бошкаруви академияси тингловчиси

МОЛИЯЛАШТИРИШНИНГ ШРИ ТУЗИЛМАСИНИ ВА МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТОПИШ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МУ^ИМ ШАРТИ СИФАТИДА

РАСУЛОВ Ш.А. МОЛИЯЛАШТИРИШНИНГ ТУ€РИ ТУЗИЛМАСИНИ ВА МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТОПИШ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МУЦИМ ШАРТИ СИФАТИДА

Маколада олий таълимни молиялаштиришнинг хориж тажрибаси урганилган, олий таълим тизимининг ташкилий тузилмаларини такомиллаштириш ва молиялаштиришда янги механизм-ларнинг жорий этилиши жараёнлари курсатиб берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: олий таълим, бюджетдан молиялаштириш, хусусий сектор томони-дан молиялаштириш, олий таълим тизимини модернизациялаш, таълим иктисодиёти, таълим тизими, давлат таълим сиёсати, таълимни молиялаштириш, таълим кредити.

РАСУЛОВ Ш.А. РАЗРАБОТКА ОПТИМАЛЬНОЙ СТРУКТУРЫ И МЕХАНИЗМА ФИНАНСИРОВАНИЯ КАК ВАЖНОЕ УСЛОВИЕ РАЗВИТИЯ СИСТЕМЫ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ

В статье рассматривается зарубежный опыт финансирования системы высшего образования. Отмечены наиболее существенные обстоятельства и тенденции, обусловившие организационную перестройку системы высшего образования и формирования новых механизмов финансирования.

Ключевые слова и понятия: высшее образование, бюджетное финансирование, частное финансирование, модернизация системы образования, экономика образования, система образования, государственная образовательная политика, финансирование образования, студенческий кредит.

RASULOV SH.А. PROJECTION OF THE OPTIMAL STRUCTURE AND ARRANGEMENTS OF HIGHER EDUCATION SYSTEM FUNDING AS AN IMPORTANT CONDITION FOR THE DEVELOPMENT

The article deals with foreign experience in the financing of higher education. There are noted the most significant trends and circumstances that led to organizational restructuring of higher education and the formation of new financing mechanisms.

Keywords: higher education, public financing, private financing, modernization of the education system, economy of education, the education system, public education policy, financing the education, student loan.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

Мамлакатимиз олий таълим тизимини модернизация цилиш, молиялаштиришнинг ташкилий тузилмалари ва ме-ханизмларини шакллантиришда инновацион ёндашув асосида тизим рацобатбардошлигини таъминлаш таълим хизмат-ларининг барча иштирокчилари олдига бир цатор вазифалар цуяди. Мамлакатимизда олий таълим тизимининг фаолият юритиши, ривожланиши, халцаро талабларга тула жавоб бе-радиган даражага чициши учун, аввало, уни сифат жих,атидан янгилаш масаласи туради.

Бу масалани хал к,илиш учун боск,ичма-боск,ич амалга ошираётган ислохотларимиз-нинг давоми сифатида тизим харажатларини молиялаштириш, сарфларни амалга ошириш-да таълим муассасаларига купрок, мустак,иллик бериш, бюджетдан ташк,ари бошк,а манбалар топиш каби масалаларда хориж тажрибасини урганиш мухим ахамият касб этади.

Хориж мамлакатларида олий таълим хиз-матларига талабнинг усиши таълим хизматла-рининг нархлари ошишига ва у, уз навбатида, таълим сохасини молиялаштириш манбалари-нинг таркибий узгаришига олиб келди: анъана-вий тарзда молиялаштиришнинг асосий к,исми булиб келган давлат сарфларининг улуши ка-майиб, хусусий сектор (уй хужаликлари ва корхоналар) сарфларининг хиссаси усди, хара-жатларни молиялаштиришнинг куп тармок,ли тизими шаклланди, хусусан кредитлаш ривож-ланди.

Таълим хизматларидаги рак,обатнинг ку-чайиши билан глобаллашув таъсиридаги ик,тисодий мухитда шаклланган таълим сох,а-сидаги узгаришлар аксарият мамлакатларда уз натижаларини курсата бошлади. Дунёнинг кайси ривожланган давлати тажрибасини ку-затмайлик, олий таълимни ривожлантириш-ни янгидан ислох к,илиш ва модернизациялаш боск,ичини босиб утганининг гувохи буламиз. Давлат томонидан к,аттик, назорат к,илиш анъа-насини хисобга олиб, Буюк Британия, Германия ва АК,Шда бу боск,ич к,андай ташкилий ва мо-лиявий механизмлардан фойдаланганлигини курамиз.

Европа мамлакатларида давлат универси-тетларини молиялаштириш тизимини ислох килиш бир неча йуналишларда утган асрнинг 90-йилларидан бошланди. Бунда, асосан, уни-верситетларга ажратилган маблаFлар ва ре-сурсларни бошк,аришда мустак,иллик бериш, уз

ривожланиш стратегиялари ишлаб чик,илиши тезлаштирилишига эътибор берилди.

Буюк Британиядаги ислохотлар натижасида олий таълим муассасалари (ОТМ)га ажратила-диган пул маблаFлари талабаларни кабул к,илиш курсаткичи, таълим унумдорлигига к,араб, грантлар куринишида йуналтира бошланди. Буюк Британияда ук,иш пулли булиб, тулов та-лабаларнинг шахсий маблаFлари ва/ ёки тур-ли молиялаштириш манбалари хисобидан туланиши мумкин.

Буюк Британия университетлари Кироллик хартияси, Папа ёрлиFи, парламент к,арори ёки 1988 йил кабул к,илинган таълимни ислох килиш акти (конуни)га мувофик, ташкил к,илинган. Бунинг учун маълумот даражасини Махсус Кенгаш тасдик,лаши керак. Университетларда бакалавриатга к,абулни Университет ва коллеж-ларга кабул хизмати (UCAS - the Universities and Colleges Admissions Service) амалга оширади.

Буюк Британиядаги аксарият университет-лар куйидаги 6 тоифанинг бирига киради:

■ кадимги университетлар - 1800 йилгача асос солинган 7 та университет;

■ XIX асрда асос солинган Лондон, Дарем, Уэльс университетининг коллежлари;

■ XX аср бошидан Иккинчи жахон урушигача ташкил этилган университетлар;

■ 1966 йилдан кейин ташкил этилган универ-ситетлар;

■ янги университетлар - илгариги политех-никумлар ёки коллежлар асосида 1992 йилдан кейин ташкил этилган университетлар;

■ мустакил университетлар гурухи - 2015 йилда саккизта хусусий институт томонидан уз академик ваколатларини тижорат мак,садида ажратиш учун ташкил этилган гурух.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

V_/

mkkuh^u xaxpH ypymura Kagap Maxa-nuM TatnuiM ugopa^apu Tana6anapHUHr yKumnapu y^yH TynoBnapMHM Tyna6 Typap Ba 6owK,a xa-paxaTnapra KymuM^a rpaHTnap axpaTap эAM. 1962 MM-gam «TatnuiM Tyipucufla»™ KOHyHra Kypa, Maxa-nuM TatnuiM ugopa^apu axpaTaguraH rpaHTnap ^aKaT KyHgy3ru 6ynuMAa Tax,curn o^agu-raH Tana6anapra axpaTuna 6omnaHAU1. By rpaHT MMKflopu 1980 Mum 380 ^yHT crepnuiHrAaH 1430 $yHT crepnuiHrra^a omupu^flu.

1980 tfumu yHuBepcuTeT KOHTuHreHTu omu-pumumu 6umaH Ty^aHaguraH Ma6naf yHMBepcM-TeTnap ^ao-numTUHUHr yHyMAopnuru Ba caMapa-Aopnunura 6of-uk 6ynu6 Kongu. 1990-Munnapra Kenu6, 6up Tana6aHu yKUTum xapaxaTnapu yTraH acpHUHr 70-Munnapuflarura KaparaHga 40 $oui3-ra^a KaMaMTupunflu, my gaBp u^uga Tana6anap cohu эca 1,3 MunnuoHflaH ukku MurnnuoHra^a eTgu.

1989 Munga rpaHTnap gapaxacu 1985 Munfla-ru эxl™exпap gapaxacu, fltHU 2265 $yHT crep-nuHr MMKAopuga Konflupunflu, neKUH KymuM^a xapaxaTnapHu Konnam y^yH TatnuM KpeflMTnapu xopuM KunuHgu. Bomuga 420 ^yHTra^a 6epunraH KpeguTnap Te3 opaga Tana6aHUHr yKumu y^yH TynuK eTaguraH gapaxara muKAu.

yHuBepcuTeTnap KenaxarnHU TagK^K Kunumra 6aFumnaHraH PoHanbg ^upuiHr 6ommnMmAa-ru «OnuM TatnuM Ta^rum KyMMTacu» (National Committee of Inquiry into Higher Education)HUHr 1997 Mun uro-garui Matpy3acura Kypa, MaMnaKaT-ga 6enyn onuM TatnMMHM TyraTum Ba x,ap 6up Ta-na6aHuHr yKumu y^yH TynoB cu^aTuiAa yKyB Munu y^yH 1000 ^yHTgaH Tynam TaBcum ku-uhau2.

^upuiHr x,uco6oTura Kagap yKum y^yH TynoBnap x,aHy3ra^a Ma^annuM TatnuM uflopanapu tomo-HugaH Tyna6 6epunap, 6yHra KymuM^a paBumga 1755 ^yHT (^oHgoHfla 2160 $yHT)ra^a rpaHTnap Ba 1685 $yHT (^oHgoHfla 2160 $yHT) MuKAopuga Tana6a KpeflMTnapu MaBxyg эAU.

1998 Mu-Aaru KoHyH 6unaH x,ap 6up Tana6ara yKyB Munu y^yH 1000 $yHT MUKAopga TynoB Ba x,o3upAa aMan KunaeTraH Tana6a KpeguT cxeMacu

1 http://www.telegraph.co.uk/education/educationnews /8057871/Grants-loans-and-tuition-fees-a-timeline-of-how-university-funding-has-evolved.html

2 «The Dearing Report - List of recommendations». Leeds. ac.uk.

жорий к,илинди. 1999 йилдан грантлар бутун-лай бекор килинди3.

2004 йилдаги «Олий таълим тyFрисида»ги конунга кура, 2006-2007 укув йилидан бошлаб, Буюк Британия университетларига укиш учун ^ак микдорини 3000 фунтгача мустакил тарзда урнатиш ^укуки берилди4. Бошка харажатлар-ни коплаш учун олдиндан туловсиз, оила даро-мадидан катъи назар х,аммага университет ёки коллежга тyFридан-тyFри утказиб бериладиган таълим кредитлари берила бошланди5.

Бирлашган Киролликдаги турт нафар (Букин-гем хайрия университети, Лондон ва Юридик тижорат университетлари6, ВРР университети) хусусий университетлардан ташкари, барча (х,ам давлат, ^ам нодавлат) университетлар-ни молиялаштиришда давлат иштирок этади. Талабалар яшаш харажатларини коплаш учун х,укуматдан карз олишлари мумкин. Европадан бошка мамлакатлар фукаролари укиш учун уни-верситетнинг узи урнатган йирик микдордаги ^акни тулайдилар7.

Буюк Британия олий таълимидаги охир-ги узгаришлар сифатида Жон Браун баё-нотини курсатиш мумкин. Брауннинг 2010 йил 12 октябрдаги олий таълим келажагига баFишланган х,исоботи «Олий таълим учун баркарор келажакни таъминлаш» деб номла-нади8 ва куйидаги олти тамойилга асосланади9:

■ олий таълимга купрок сармоя жалб этиш;

■ талабалар танловини янада кенгайтириш;

■ салох,иятга эга х,ар бир киши олий таълим олиши;

■ х,еч ким ишлаб, пул топмасидан пул туламаслиги;

■ туловлар йулга куйилаётганда улар имко-ният даражасида булиши;

3 Stuart Alley and Mat Smith (2004-01-27). «Timeline: Tuition fees». London: The Guardian.

4 Bolton, Paul. «Tuition Fee Statistics», Library of the House of Commons, 23 November 2010, page 2, section 1.2.

5 «How much will university or college cost?». Direct.gov. uk. Retrieved 2011-02-12.

6 «Britain's first profit-making university opened». The Telegraph. 22 November 2012.

7 «All change». London: The Guardian. 2005-08-04.

8 «Securing a Sustainable Future for Higher Education». Department for Business, Innovation & Skills. 2010-10-12.

9 www.bis.gov.uk/assets/biscore/corporate/docs/s/10-1208es-securing-sustainable-higher-education-browne-report-summary.pdf.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

1-жадвал. 2012-2013 у^ув йилида Англия университетларида ук,иш х.ак.лари1

ОТМ рейтинги2 ОТМ/ Дастур BSc Economics BSc Managmt. LLB (Law) BSc Comput-Science BSc Engineer.

2 Oxford £15 150 £15 150 £13 200 £18 550 £18 550

4 LSE £15 168 £15 168 £14 592 - -

7 Lancaster £14 250 £14 250 £12 070 £15 350 £15 350

32 Reading £11 440 £11 440 £11 440 £11 440 £13 645

40 Essex £10 950 £10 950 £10 950 £10 950 £10 950

98 Roehampton £10 400 £10 400 £10 400 £10 400 £11350

99 Greenwich £9 850 £9 850 £9 850 £9 850 £9 850

■ сиртки ва кундузги таълим олаётганларга бир хилда каралиши керак.

Хисоботнинг асосий тавсиялари куйидаги-лардан иборат эди:

■ университетлар урнатиши мумкин булган х,ак микдорининг юкори даражасини бекор килиш;

■ укиш учун олинадиган таълим кредитла-ри микдорини 15000 фунтдан 21000 фунтгача ошириш;

■ бу турдаги кредитларни кайтариш схемаси-ни йиллик даромад 21000 фунтдан ошгандан сунг йиллик даромаддан 9 фоиздан тулаб бориш;

■ сиртки талабалар учун х,ам укишни молия-лаш учун бирдай имкониятлар бериш.

Бугунги кунда Буюк Британия ОТМларида укиш учун туловлар микдори университетлар-нинг рейтинги, танланган йуналиш, курслар-нинг давомийлигига караб турлича булиши мумкин. 1-жадвалда 2012-2013 укув йили учун Англиянинг айрим университетларидаги айрим йуналишлар буйича укиш х,аклари келтирил-ган.

Англияда бакалавр боскичи 3 йил эканини х,исобга олиб, тулик курс суммасини билиш учун х,ар бир йуналиш буйича курсатилган сум-мани учга купайтириш зарур. Лекин Шотландия университетларида бакалавр боскичи 4 йил булганлиги учун курслар нархи кимматрок2.

Буюк Британиядаги таълим кредитларини Талаба кредитлари буйича миллий компания бошкаради. Кредит фоизлари олинган вактдан бошлаб х,исобланса-да, карзни узиш талаба

1 «Price of failure more than £10bn, v-cs warn». Timeshigher education.co.uk. 2003-12-05.

2 «Grants, loans and tuition fees: a timeline of how university funding has evolved». London: The Telegraph. Retrieved 2011-02-12.

укишни битиргандан кейинги йилдан бошла-нади.

2011 йилда Буюк Британия талабаларининг 71 фоизи йиллик 10070 АКШ долларига тенг келажакдаги даромадга боFлик1 кредит (income contingent loan) туридан фойдаланишди. Бу маблаF 4980 АКШ долларига тенг укиш учун уртача йиллик тулов хамда бошка кундалик ва яшаш харажатларига етиши кузда тутилган3.

Карзларни тулаб бориш карздорнинг да-ромадига боFлик равишда солик тизими ёр-дамида йиFиб борилади. Агар карздорнинг даромадлари микдори даражаси курсатилган микдордан паст булса (2011/2012 укув йилида солик даври учун 15000 фунт, 2012/2013 учун 21000 фунт), карзларни узиш шарт эмас, лекин фоизлар кушилиб бораверади4.

Кредитлар карздорнинг вафот этиши ёки ишлаш кобилиятининг йуколиши билан бекор килинади. Кредитни ким, Буюк Британиянинг кайси кисмида качон олганига караб, маълум вакт утиши (одатда 30 йил) ёки карздор маълум ёшга етгандан кейин хам бекор килиниши мумкин. Хозирда кредитларни расмийлаштириш ва хисоблаб бориш учун Erudio компанияси фао-лият юритади.

Германияда укувчилар учун укиш бепул. Давлат бошкарувида таълим тизимини ва укув муассасалари фаолиятини бошкариш, уларни молиявий таъминлаш жойлашган жойига караб худудий хокимият вакилларига берилган. Федерал бюджетдан маблаFлар факат ётокхоналар куриш ва талабаларга моддий ёрдам учун аж-ратилади. Таълимнинг худудий хокимиятлар бошкарувида булиши ислохотларнинг узига хос моделининг жорий килинишига сабаб булди ва

3 United Kingdom - Country Note - Education at a Glance 2014: OECD Indicators.

4 Michael Simkovic, Risk-Based Student Loans Washington and Lee Law Review, Vol. 70, No. 1, p. 527, 2013.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

1-чизма. АКШ ОТМлари даромадларининг шаклланиш манбалари1

А К LU да ОТМларини молиялаштириш манбалари

Давлат томонидан молиялаштириш

Федерал бюджет

Штатлар бюджетлари

Ма^аллий бюджетлар

Ук,ишучун туловлар

ОТМлар даромадлари

Бошца таълим хизматлари

Моддий ёрдамлар

Инвестиция |$йилмалари

Эндаумент фондлар

университетлар фаолиятини молиялаштиришнинг кисмлар буйича ва барча йуналишларда катъий тамойилларини белгилаб берди2.

Утган асрнинг 90-йилларидан бошлаб, университетлар бюджетлари бир канча курсат-кичлар: битирувчилар сони ва уларнинг укиш муддати, тадкикотлар учун нодавлат манбалар-дан кушимча молиявий ресурслар жалб килин-ганлиги, химоя килинган диссертациялар сони, биринчи боскичдаги (биринчидан туртинчи се-местргача) талабалар сони ва илмий ходимлар соат ставкаларига кура шакллантирила бошланди.

Молиялаштириш куп холларда (академик ходимлар сонига кура) асосий ва кушимча (талабалар ва битирувчилар сонидан келиб чикувчи), шунингдек, илмий тадкикот (нодавлат манбалардан жалб килинган маблаFлар хажмига кура) максадларида амалга оширила-ди. Кушимча молиялаштириш малака ошириш,

1 Юрга В.А. Структура и механизмы финансирования системы высшего профессионального образования как условие инновационного развития высшей школы (российский и зарубежный опыт): http://www.fa.ru/ institutes/efo/sdence/Documents/%D0%AE%D1%80%D 0%B3 % D0%B0%20 % D1%81%D1 % 82%D1%8C % D1%8F. pdf

2 Борисова И.В. Особенности системы образования Германии. // «Успехи современного естествознания», 2011, № 8. -С. 158.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

халкаро фаолиятни ривожлантириш ва иннова-цион лойихаларга сарфланиши мумкин3.

Университетлар ва худудий хокимият вакил-ликлари уртасида бюджет маблаFлари эвазига маълум муддатга келишувлар тузиш Германия-да кенг таркалган. Бу ёндашув университетлар-га уз фаолиятини белгиланган муддатга мос-лаштириш ва фаолият йуналишини белгилаш, колаверса, молиявий муаммоларни хал килиш оркали ракобатбардошлигини ошириш учун барча кучларни ишга солишга ундайди.

АКШда давлат томонидан ажратиладиган таълим харажатлари федерал бюджет, штатлар бюджети ва махаллий бошкарув органлари томонидан муайян мутаносибликда ажратилади. Мамлакат таълим тизими (мактаб таълимидан олий таълимгача) харажатларининг 80 фоизи давлат манбаларидан молиялаштирилади. 2005 йилда бу сарфлар 741,1 млрд АКШ долларини ташкил этган. Колган 19 фоиздан купрок кисми хусусий сектор маблаfлари хисобига амалга оширилган. Корпорациялар, хусусий фондлар ва жисмоний шахслар улуши 2005 йилда 164 млрд доллардан ошган4. 2011 йилда АКШ таълимига ажратилган харажатлар мамлакат ялпи ички махсулотининг 6,9 фоизини ташкил

3 Germany - Country Note -Education at a Glance 2014: OECD Indicators. Page 8-9.

4 Исследовательские университеты США: механизм интеграции науки и образования. / Под ред. проф. В.Б. Су-пяна. - М.: «Магистр», 2009. -С. 31.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

KunraH1. LUyHgaH onuM TatnuiM TUBUMUira 2,7% ynymu TyFpu Kenagu. AK.W OTMnapu gapoMag-napuHuiHr maKnnaHum MaH6anapu 1-4u3Maga KypcaTurnraH.

AKW onuM TatnuiMUHU MonuanamTupum XXI acp 6omnapuflaH 6omna6 gaBnaT 6rogxe-tu Ma6nafnapuAaH TamKapu yKum y^yH TynoB, rpaHTnap Ba mapTHoManap maK-uiga™ xycycuM ceKTop BaKurnnapu TapaCugaH xaM KeHr aManra omupu-MoKAa. AKW OTMnapu xapaxaTnapuHuiHr ypTa^a 30 $om3uhu gaBnaT 6wflxeTu Konnaca, y3 AapoMagnapu xaM xygAu myH^a MUKAopHU TamKun Kunagu. YpTa^a 25-30 $oui3 xapaxaTnap yKum y^yH TynaHraH nynnap xuco6uAaH Monua-namTupunaAu. -HeKMH OTMnap AapoMaA-napuHuiHr Ty3unMacu yKyB ropTU gapaxacu Ba Typura Kapa6, 6up-6upuAaH KecKUH CapK Kunagu2.

KapHeru oohau umna6 muiKKaH TacHu^ra Kypa, AKW OTMnapu 6up He^Ta, xycycaH, 6omKapyB maKnu (gaBnaT eKu xycycuM), KaMcu u-mum gapa-xanap 6epumura, Cegepan MonuanamTupunumu, unM-^aHra pea- capC-apm Ba 6omKa KaTeropua-napra Kapa6 6ynuHumnapu MyMKUH3.

^aBnaT OTMnapu y^yH gapoMagnapHuHr aco-cuM MaH6anapugaH 6upu gaBnaT ToMoHugaH mTaTnap 6roAxeTnapu opKanu MonuanamTupum ^uco6naHaAu. XycycuM OTMnap y^yH эca yKum y^yH TynaHaguraH nynnap, xycycuM rpaHTnap Ba xaMpua Ma6naFnapu acocuM MonuaBuM MaH6anap ^uco6naHaAu. TatnuiM MyaccacacuiHuiHr MaBKeu KaH^anuK fOKopu 6ynca, yKum y^yH TynaHaraH nynnap ynymu myH^anuiK KaM 6ynaAu, aKcuiH-^a, ToBapnap conm Ba xu3MaTnap KypcaTumgaH onuHraH y3 gapoMagnapu KaTTa ynymra эгa 6ynaAu. XycycuM HonxopaT OTMnap y^yH y3 KanuTan KyMunManapuAaH Ba yKum y^yH TymraH nynnap ca-MoK-u ypuiH эгannaMAU, myHuHrgeK, gaBnaT ToMoHugaH xaM Ma6nafnap axpaTunagu. ^eKMH xycycuM HonxopaT OTMnapHUHr MaBKeu KaH^anuK fOKopu 6ynca, gaBnaT ToMoHugaH mo-nuanamTupum gapaxacu xaM opTaBepagu. Xy-

1 Education at a Glance 2014: OECD Indicators.

2 Bap6amuH M.^. MHcTMTyTW Bbicmero o6pa3oBaHMa u coцмanbнwe guneMMb (KoMnapaTUBHbiM aHanu3 poccMM-ckom u aMepuiKaHcKoM cucTeM). // «negaroruKa u npocBe-^eHue», 2013, № 2 (10). -C. 151-158.

3 EBgoKuMoBa fl.HI., KHa3eB E.A. Mн^opмaцмoннwe pe-

cypcbi b cTpaTeru^ecKoM MeHegxMeHTe. // «YHMBepcu-TeTcKoe ynpaBneHue: npaKTMKa u aHanu3», 2003, №2. URL: www.umj.ru/index.php/pub/inside/337.

cycuM TuxopaT OTMnapuga эca acocuM MaH6a yKum y^yH TynaHraH nynnap ^uco6naHaAu.

UTaTnap 6wAxeTugaH axpaTunraH Ma6naFnap gaBnaT Ma6nafnapuHMHr u^uga энг Kyn ynym-hu TamKun Kunagu. HyHKu onuM TatnuM tu3umu ^aM mTaTnap wpucAuKuuacuAa 6ynaAu. AKUga Ma^annuM 6wgxeT Ma6naFnapu onuM TatnuM-hu MonuanamTupumAa энг KaM ynymHu TamKun Kuncaga, ypTa TatnuMHu MonuanamTupumAa ynap eTaK^unuK Kunagu.

AKUga onuM TatnuMra Tana6anap Ba ynap-HuHr oTa-oHanapu ToMoHugaH KunuHaguraH xa-paxaTnap 6omKa puBoxnaHraH MaM-aKaT-apra KaparaHga KynpoK (2011 Munga yMyMurn TatnuM xapaxaTnapuHuHr 47,8 c^ou3u)4 6ynu6, 6y OTMnap Hy^y3MHMHr WKopunuru 6unaH M3o^naHaAu.

AKUga onuM TatnuM onum MuKAopu OTM-HuHr gapaxacu, HyCy3u Ba Typura, myHuHrgeK, Tana6aHuHr aoumum amam xoMura 6of-uk. Ma-canaH, 6up mTaT BaKunu y3uHuHr mTaTuga xoM-namraH OTMga yKum y^yH 6omKa mTaTgaH Ke-nu6 yKueTraH Tana6ara Huc6aTaH KaMpoK ^aK TynaMAu.

TatnuM cuecaTu Ba yKum y^yH TynoB MuKAopu ^aM KaMcu mTaTAanurura 6of-uk, neKuH yKum y^yH TynoB MuKAopu xycycuM yHuBepcuTeTnapga WKopu. OnuHaguraH u-mum gapaxara Kapa6 ^aM TynoB MuKAopu omu6 6opaBepagu.

MaMnaKaTHuHr 6at3u yHuBepcuTeTnapu

Ba Konnexnapuga yKum y^yH TynoB MuKAopu 2-xagBanga KenTupu6 yTunraH.

Bup KaTop AKU OTMnapu gaM onum, Typap xoM, oBKaTnaHum, cnopT 6unaH myfynnaHum Ka6u xu3MaTnapHu Mynra KyMum opKanu ^aM ga-poMag onagu. A^onu ypTacuga yHuBepcuTeT tu6-

6um MapKa3napugaH CoMganaHum KeHr oMMa-namraH.

AKU onuM TatnuMuHu MonuanamTupumAa энAayмeнт-CoнAnapu My^uM ypuH TyTagu. Bup KaTop Mam^yp yHuBepcuTeTnap энAayмeнт-CoHgnapu эвaзuгa TamKun TonraHnuruHu Kypu-WUMU3 MyMKMH.

ЭнAayмeнт-CoнAnap acocaH xycycuM maxcnap, Kopnopauuanap, xaMpua TamKunoTnapu, 6utu-pyB^unap ywmManapu Ma6naFnapu ^uco6ura maK-naHTupunaAu x,aMga x,aga Ba э^coнnap 6unaH 6omutu6 6opunaAu. UyHuHr y^yH MHBecTuuuoH

4 Education at a Glance 2014: OECD Indicators. 245-6eT. B3.1-xagBan.

3AMOHABMM TAl^MM / COBPEMEHHOE 0EPA30BAHME 2015, 6

V_/

2-жадвал. 2014-2015 у^ув йили АК,Шнинг айрим университет ва коллежларида ук,иш х.ак.лари1

yHMBepcMTeT homm Бакалавр Магистратура

Massachusetts Institute of Technology $45 016 $43 210

Harvard University $43 938 $43 774

Stanford University $44 184 $44 184

Boston College $44 870 $24 192

Union College $19 550 $21 590

Brigham Young University-Provo $4 850 $6 130

Seattle Central Community College $8 400 Магистратура укитилмайди

Hawaii Community College $7 000 Магистратура укитилмайди

Kapiolani Community College $7 000 Магистратура укитилмайди

даромадларни сарфлашда муайян чекловлар мавжуд. Хайрия эхсонлари ва хадялар хозирги кунда эндаумент-фондлари шаклланишининг асосий манбалари хисобланади.

АК,Шда хам Буюк Британиядаги каби ке-лажакдаги даромадга ботлик, кредит (income contingent loan) туридан кенг фойдаланилади. Лекин бу турдаги кредитлаш анча аввал - 1970 йилларда йулга куйилган. 10-15 йил муддатга бериладиган мазкур кредитлаш туридан 2011 йилда бакалавр боскичидаги талабаларнинг 71 фоизи, кундузги турда таълим олаётган ОТМ та-лабаларининг 84 фоизи фойдаланган2.

Бизнинг мамлакатимизда укитишнинг тулов-шартнома тури 1993-1994 укув йилидан бошлаб талабаларни шартнома (пуллик) асосида кабул килишни тасдикловчи хукумат карори3 би-лан жорий этилган. Шунингдек, ушбу карорда укитиш кийматининг ягона булиши хам белги-лаб куйилган. Юртимиз олий таълим муассаса-ларига хам уларнинг моддий ва персонал ре-сурслари салохиятидан келиб чикиб, фаолият йуналишлари ва укитиш услубларини белгилаш имконияти, талабалар кабули ва укитиш нарх-ларини белгилашда мустакил карорлар кабул килиш ^укукини бериш республикамиз олий таълим тизимини янгича жабхаларда ривож-лантиришда янги бир давр булиши шубхасиз. Бу йулда кичик тажриба сифатида алохида ОТМларда синаб куриш, кейинчалик боскичма-боскич бу тизимга утиш ривожланган мамла-

12009-2015 - Educationindex.ru: электрон журнал. Хо-рижда укиш нархлари рукни.

2 Education at a Glance 2014: OECD Indicators.

3 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1993 йил 14 июндаги «Узбекистон Республикаси-да олий таълим сифатини яхшилаш чора-тадбирлари туFрисида»ги 283-сонли карори.

катлар тажрибасини урганишда хулоса сифатида тавсия килинади.

Давлат томонидан олий таълим сох,а-сини нисбатан автономлаштириш, унинг бош-карувидаги иштирокини кискартириш билан ОТМларга умумий фаолият тамойиллари бел-гилаб берилади ва мазкур тизим олдига аник стратегик вазифалар куйилади. ОТМлар уз нав-батида ривожланиш стратегияларини узлари белгилайдилар х,амда мавжуд тусик ва камчи-ликларни мустакил бартараф этадилар. Замон талабларидан келиб чикиб, укув жараёни ту-зилмасини уз имкониятларидан келиб чикиб такомиллаштирадилар, янги укув дастурларини жорий киладилар ва ишлаб чикариш билан ин-теграцияни йулга куядилар. Бу оркали кадрлар сифатини ошириш, илмий-инновацион фаоли-ятни ривожлантириш учун янгича замин тайёр-ланади.

Буюк Британия ва АК.Ш мамлакатларида йулга куйилган талабаларнинг укишлари ва бошка харажатлари учун келажакдаги даромадга ботлик кредит бериш тизими дунё уни-верситетларининг турли хил рейтингида мазкур мамлакатларнинг ОТМлари етакчи уринларда туришига сабаблардан бири х,исобланади.

Юкоридаги илтор хорижий давлатлар таж-рибасидан шу нарса маълум буладики, ривож-ланишга эришиш учун маълум даврда давлат-нинг етарли микдорда маблат ажратмаганлиги, уларнинг йиллик бюджет харажатларида кузда тутилмаганлиги сабабли олий таълим хизмат-ларига булган талаб кондирилмай колмаслиги керак.

Бошка томондан жорий даврда кам таъмин-ланган ах,олининг х,ам олий таълим хизматла-ридан фойдаланишларига имкон яратилган булиши керак. Соддарок айтганда, олий таълим

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

олишга хох,иши бор шахс учун укиш учун тулов (шартнома) ёки кундалик яшаш харажатлари молиявий тусик булиб колмаслиги шарт. Хар бир ОТМга кабул килинган талаба учун молиявий кумак сифатидаги карз ёки кредит эртага фойдаси билан кайтгандагина тизим такомил-лашиб боради. Бунда унинг эртага олий маълу-мотга эга булиб, жамиятда уз урнини топа оли-

ши бош шарт килиб олинади, бунга эса олий таълим тизими масъул х,исобланади. Бошкача айтганда, маълум муддат укиб, олий маълумот олган х,ар бир шахс укиш учун тулов ёки бошка харажатларга олган карзини муддатида кайтара олиши, колаверса, жамият ривожига х,ам муно-сиб х,исса кушиши керак.

Адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Мах,камасининг 1993 йил 14 июнда-ги «Узбекистон Республикасида олий таълим сифатини яхшилаш чора-тадбирлари тутрисида»ги 283-сонли карори.

2. Барбашин М.Ю. Институты высшего образования и социальные дилеммы (компаративный анализ российской и американской систем). // «Педагогика и просвещение», 2013, № 2(10). -С. 151-158.

3. Борисова И.В. Особенности системы образования Германии. // «Успехи современного естествознания», 2011, № 8. -С. 158.

4. Евдокимова Я.Ш., Князев Е.А. Информационные ресурсы в стратегическом менеджменте. // «Университетское управление: практика и анализ», 2003, № 2. Источник: www.umj.ru/index.php/pub/inside/337

5. Исследовательские университеты США: механизм интеграции науки и образования. / Под ред. проф. В.Б.Супяна. - М.: «Магистр», 2009.-С. 31.

6. All change. London: The Guardian. 2005-08-04.

7. Graeme Paton. Britain's first profit-making university opened. The Telegraph. 22 November 2012.

8. Bolton, Paul. Tuition Fee Statistics. Library of the House of Commons, 23 November 2010.

9. Heidi Blake. Grants, loans and tuition fees: a timeline of how university funding has evolved. London: The Telegraph. 2011-02-12.

10. How much will university or college cost?. Манба: www.gov.uk. 2011-02-12.

11. MichaelSimkovic, Risk-Based Student LoansWashington and Lee Law Review, Vol. 70, No. 1, p. 527, 2013.

12. Securing a Sustainable Future for Higher Education. Department for Business, Innovation & Skills. Stuart Alley and Mat Smith. "Timeline: Tuition fees". London: The Guardian. (2004-01-27)

13. Education at a Glance 2011: OECD Indicators.

14. Education at a Glance 2014: OECD Indicators.

15. http://www.edu.uz (Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазир-лиги сайти).

16. http://www.mf.uz (Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги сайти).

17. http://www.stat.uz (Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси сайти).

18. http://www.telegraph.co.uk («Telegraph» газетаси сайти).

19. http://www.leeds.ac.uk (Лидс университети сайти).

20. http://www educationindex.ru (Буюк Британия университетлари сайти).

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.