Научная статья на тему 'Олий таълим муассасаларида илмий-инновацион марказлар ташкил этиш ва ривожлантириш йўллари'

Олий таълим муассасаларида илмий-инновацион марказлар ташкил этиш ва ривожлантириш йўллари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
олий таълим муассасалари (ОТМ) / илмий-инновацион фаолият / илмий лаборатория / илмий марказ / тадқиқот мавзулари / танлаш / муаммолар / кредит-модуль тизими / илмий ходимлар / иш ҳақи. / higher educational institutions (HEIs) / scientific and innovation activity / scientific laboratory / scientific center / research topics / selection / problems / credit-module system / scientific personnel / salary.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Беркинов Бозорбой Беркинович, Абдурахманова Гулнора Қаландаровна, Амиров Лочинбек Файзуллаевич

Мақолада олий таълим муассасаларида илмий-инновацион тадқиқотларни ривожлантириш учун илмий лаборатория (марказ)лар ташкил этишнинг инновацион йўллари таклиф қилинган. Шунингдек, долзарб илмий-инновацион мавзулар танлашнинг асосий мезонлари ва шартлари, илмий лабораториялар ташкил этиш учун маблағ топиш манбалари, лабораторияда босқичма-босқич малакали илмий кадрларни ишга жойлаштириш, бунда кредит-модуль тизимидан фойдаланиш механизмлари асослаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Ways of organizing and developing research and innovation centers in universities

The article proposes innovative ways of creating research laboratories (centres) for the development of scientific and innovative research in higher education institutions. The study also explains the basic criteria and conditions for selecting relevant research and innovation topics, the sources of funding to create research laboratories, the mechanisms of gradual employment of qualified scientific personnel in the laboratory and the use of a credit-module system.

Текст научной работы на тему «Олий таълим муассасаларида илмий-инновацион марказлар ташкил этиш ва ривожлантириш йўллари»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-6-8 UDC: 378.09(045)(575.1)

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ИЛМИЙ-ИННОВАЦИОН МАРКАЗЛАР ТАШКИЛ ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ

ЙУЛЛАРИ

Беркинов Бозорбой Беркинович,

Халкаро ахборотлаштириш академияси академиги, иктисодиёт фанлари доктори, профессор;

ORCID: 0000-0002-2136-460X;

Абдурахманова Гулнора Каландаровна,

Илмий ишлар ва инновациялар буйича проректор, иктисодиёт фанлари доктори, профессор, ORCID: 0000-0002-5735-899X, e-mail: g.abdurakhmanova@tsue.uz;

Амиров Лочинбек Файзуллаевич,

"Иктисодиёт" факультети декани, иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент,

ORCID: 0000-0002-8092-5980

Тошкент давлат иктисодиёт университети

Аннотация. Мацолада олий таълим муас-сасаларида илмий-инновацион тадцицотларни ривожлантириш учун илмий лаборатория (мар-каз)лар ташкил этишнинг инновацион йулла-ри таклиф цилинган. Шунингдек, долзарб ил-мий-инновацион мавзулар танлашнинг асосий мезонлари ва шартлари, илмий лаборатория-лар ташкил этиш учун маблаг топиш манбала-ри, лабораторияда босцичма-босцич малакали илмий кадрларни ишга жойлаштириш, бунда кредит-модуль тизимидан фойдаланиш меха-низмлари асослаб берилган.

Калит сузлар: олий таълим муассасалари (ОТМ), илмий-инновацион фаолият, илмий лаборатория, илмий марказ, тадцицот мавзулари, танлаш, муаммолар, кредит-модуль тизими, илмий ходимлар, иш %аци.

ПУТИ ОРГАНИЗАЦИИ И РАЗВИТИЯ НАУЧНО-

ИННОВАЦИОННЫХ ЦЕНТРОВ В ВУЗАХ

Беркинов Бозорбой Беркинович,

доктор экономических наук, профессор, академик Международной академии информатизации;

Абдурахманова Гулнора Каландаровна,

доктор экономических наук, профессор, проректор по науке и инновациям;

Кириш

Янги Узбекистоннинг ижтимоий-ик;ти-содий тара;;иёти, куч-кудрати, хорижий мамлакатлар билан ало;алари, хал; фаро-вонлиги унинг таълим ва илмий-иннова-цион ривожланиш даражасига богликдир [1]. Узбекистон Республикаси Президента Ш.М. Мирзиёев таъкидлаганидек, "Биз бир нарсани тушунишимиз зарур: илмсиз, инновацияларсиз куйилган ма;садлари-мизга х,еч ;ачон эриша олмаймиз" [2].

Узбекистон илмий-техник х,амда инно-вацион фаолиятни ривожлантиришда маъ-лум натижаларга эришди. Кейинги йил-ларда мамлакатимизда илмий тад;и;от ва инновацион фаолиятни янада ривожлан-тириш учун олий таълим муассасалари (ОТМ) ва илмий тад;и;от институтлари (ИТИ) таркибида илмий лабораториялар х,амда марказлар ташкил этишга алох,и-да эътибор каратилди. Натижада илмий ишланмалар сони 2019 йилда 2017 йилга нисбатан 46,8%га ошди. Шу билан бир ;а-торда, мамлакатимизда илм-фан сох,асида

охирги 5 йил мобайнида 70 дан ортик нор-матив-хукукий хужжатлар ишлаб чикилиб, амалиётга жорий этилди. Улар каторига республикамизда фан ва инновациялар ри-вожланишини тартибга солишга каратил-ган "Фан ва илмий фаолият тугрисида"ги, "Инновацион фаолият тугрисида"ги, "Стар-таплар тугрисида"ги конунлар ва бош;а конунчилик хужжатлари киради.

Мамлакатимизда кабул килинаётган ма;садли дастурлар бажарилиши нати-жасида фан ва инновацион лойихаларга сарфланаётган маблаглар микдори ошди, илмий тад;и;от ва лойиха-конструктор-лик ишлари учун хусусий сармоялар жалб этишга муносиб шароитлар яратилди. Ю;ори малакали илмий, илмий-педаго-гик кадрлар тайёрлаш ва уларнинг илмий фаолиятини рагбатлантириш, мамлакати-миз ва хорижда илмий ишларни чоп этиш-ни фаоллаштириш, миллий илмий мар-казлар хамда лабораториялар фаолият юритишини таъминлаш оркали и;тисо-диётнинг реал секторига илмий ютуклар-ни кенг жорий этиш имкониятлари кен-гайди ва истикболда ушбу йуналишларда инновациялар самарадорлигининг ошиб бориш тенденциялари кузатилмокда.

Шуларни инобатга олганда, ушбу тадкикотнинг асосий максади - мамлака-тимиз ОТМларида илмий тадкикот лабо-раторияларини ташкил этиш хамда улар фаолият юритиши билан боглик ташки-лий-институционал ва молиявий маса-лаларнинг услубий жихатларини ишлаб чикишдир.

Таххлил ва натижалар

Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги маълумотларига кура, фан ва инновацияларга 2018-2020 йилларда сарфланган харажатлар микдо-ри ошди. Шу даврда давлат бюджетидан фан ва инновацион лойихаларга жами 950,2 млрд сум, шундан 428,2 млрд суми (ёки 45 %) 2020 йилда сарфланган. Бу ло-йихаларга сарфланган давлат маблагла-рининг 2020 йилда 2019 йилга нисбатан 32,2 %га ошганлигини курсатади.

Амиров Лочинбек Файзуллаевич,

доктор философии по экономическим наукам (PhD) доцент, декан факультета «Экономика»

Ташкентский государственный экономический университет

Аннотация. В статье предлагаются инновационные пути создания научных лабораторий (центров) развития научных и инновационных исследований в высших учебных заведениях. Также в исследовании разъясняются основные критерии и условия выбора актуальных научно-инновационных тем, источники финансирования создания научных лабораторий, механизмы поэтапного трудоустройства в лабораторию квалифицированных научных кадров и использования кредитно-модульной системы.

Ключевые слова: высшие учебные заведения (вузы), научная и инновационная деятельность, научная лаборатория, научный центр, тематика исследований, отбор, проблемы, кре-дитно-модульная система, научные кадры, заработная плата.

WAYS OF ORGANIZING AND DEVELOPING

RESEARCH AND INNOVATION CENTERS IN UNIVERSITIES

Berkinov Bozorboy Berkinovich,

Academician of the International Academy of Informatization, Doctor of Economics, Professor;

Abdurakhmanova Gulnora Kalandarovna,

Vice-Rector for Science and Innovation, Doctor of Economics, Professor;

Amirov Lochinbek Faizullaevich,

Dean of the Economics faculty, Doctor of Philosophy in Economics Sciences (PhD), Associate Professor

Tashkent State University of Economics

Abstract. The article proposes innovative ways of creating research laboratories (centers) for the development of scientific and innovative research in higher education institutions. The study also explains the basic criteria and conditions for selecting relevant research and innovation topics, the sources of funding to create research laboratories, the mechanisms of gradual employment of qualified scientific personnel in the laboratory and the use of a credit-module system.

Keywords: higher educational institutions (HEIs), scientific and innovation activity, scientific laboratory, scientific center, research topics, selection, problems, credit-module system, scientific personnel, salary.

Шуни таъкидлаш уринлики, мамлака-тимизда 2019 йилда ЯИМнинг (номинал кийматда 511,8 млрд сум) 0,12 % илмий тад;и;от ва тажриба-конструкторлик ишлари улушига тугри келган. Бу курсат-кич 2017 йилда 0,16 %га тенг булган.

Статистик маълумотларга кура, Узбе-кистонда 2021 йилда илмий тад;ик;отчи-лар сони 30,3 минг кишини ташкил этган. Бу 2019 йилга нисбатан 15,2 %, 2020 йил-га таккослаганда, 18,8 %га куп хисоблана-ди. Шулардан илмий тад;ик;от ишларини бажарган фан докторлари 2919 киши, фан номзодлари ва фалсафа докторлари (PhD) 5911 кишини ташкил этади. Республика буй-ича таянч докторантлар сони 2021 йилда 3880 кишига етган. Бу 2020 йилга нисбатан 45 %дан ошикрокдир. Энг куп докторантлар Тошкент шахри (1557 киши) х,амда Самарканд вилояти (495) улушига тугри кела-ди.

Узбекистонда 2017-2020 йилларда илмий ва инновацион фаолият натижалари асосида жами 33175 та ма;ола, 62470 та маъруза х,амда маъруза тезислари нашр килинган. Ма;олаларнинг карийб 40 %, тезисларнинг 28 %дан купи хал;аро конференция материалларида чоп этилган. Scopus маълумотлар базасида мамлака-тимиз олимлари томонидан 2019 йилда 1520 та, 2020 йилда 3520 та ма;ола эълон ;илинган. Шу даврда Scopus маълумот-лар базасидан чи;ариб ташланган 1292 та ма;ола хам нашрдан чи;;ан [2]. Бун-дай холатлар, асосан, Scopus журналлари тахририятлари томонидан куйилган талаб-лар ха;идаги ахборотлар муаллифларга ту-ли; етиб бормаётгани туфайли юз бераётга-нини эътироф этиш лозим.

Ушбу тахлилий маълумотлар шуни кур-сатадики, мамлакатимизда илмий инно-вацияларни ривожлантириш жараёнлари бос;ичма-бос;ич хал;аро стандартлар та-лаблари даражасида такомиллашиб бор-мокда. Шу билан бир ва;тда, Янги Узбекис-тон тара;;иёт стратегиясида фан ва инно-вациялар самарадорлигини ошириш хамда у билан боглик; муаммоларни уз ва;тида хал этиш йулларини асослаш зарур.

Маълумки, х,ар кандай фаолият тури ани; бир ташкилот (институт) доираси-да юритилади ва ривожланиб боради. Шу нуктаи назардан, янги илмий лаборатория ва илмий марказлар фаолияти хам х,о-зирги мавжудлари таркибини тулдириш оркали йулга куйилади.

Бугунги кунда республикада илмий тад;и;от ва тажриба-конструкторлик ишлари 304 та ташкилотда олиб борилмокда. Илмий тад;и;от фаолияти билан банд бул-ган 86 та илмий тадкикот марказларининг 76,7 % Тошкент шахрида жойлашган. Илмий ишлар билан шугулланувчи карийб 140 та ОТМнинг 47,5 % (2020 йил) Тошкент шахри улушига тугри келади [2]. Демак, Узбекистоннинг асосий илмий-техник са-лохияти Тошкент шахрида жойлашган.

Материал ва методлар

Ушбу тад;и;отда илмий билишнинг тахлил, умумлаштириш, киёсий, тизим-ли-тузилмавий урганиш усулларидан фойдаланилди.

Тадцикот натижалари

Илмий салохиятни янада оширишни нафакат марказда, балки мамлакатимиз-нинг бош;а худудларида хам йулга ку-йиш бугунги кун талабидир. Бу эса мам-лакатимиз Президенти Ш.М. Мирзиёев белгилаб берганидек, олий таълим муас-сасалари кафедралари кошида илмий-ин-новацион лабораториялар хамда кушма илмий-инновацион марказлар сонини янада ошириш лозимлигини курсатади. Илмий-инновацион лабораториялар таш-кил этишдан асосий максад - илмий-инно-вацион лойихаларни купайтириш оркали юкори малакали илмий, илмий-педагогик кадрларни тайёрлашдир. Ушбу максад-нинг амалдаги ижросини таъминлаш, фи-кримизча, куйидаги уч йуналишдаги му-аммолар ечимини топишни талаб килади.

Биринчи муаммо - Узбекистон конун-лари, Узбекистон Президенти фармонлари, карорлари, топшириклари, курсатмалари, шунингдек, Вазирлар Махкамаси карор-лари ва бошка конунчилик хужжатлари хамда Янги Узбекистон тараккиёт страте-гиясида белгилаб куйилган устувор вази-

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

фаларни хал этишга каратилган мавзулар-ни шакллантириш, уларнинг долзарблиги ва юк;ори самарадорлигини исботлаш, кей-ин ОТМ кенгашларида тасди;лашга тавсия

этиш зарур (1-расм). Фа;ат юкоридаги та-лаблар асосида танланган илмий-амалий тад;ик;отлар мавзулари самарали натижа-ларга олиб келиши мумкин.

Талабалар курс иши, БМИ, Магистрлик диссертациялари, PhD, DSс буйича илмий ишлар мавзуларини танлаш

Танланган мавзу буйича лойих,а ишлаб чи^иш ва Кенгашда тасди^лаш; зарур лолларда Инновацион ривожланиш вазирлигида х,имоя ^илиш

1-расм. Илмий-инновацион тадцицотлар мавзулари самарадорлигини ошириш йуллари*

* Муаллиф томонидан ишланган.

Таъкидлаш жоизки, хозирги бос;ичда ОТМда таянч докторантура (PhD), фан док-тори (DSc) даражасини олиш учун у;иш-га кириш квоталари сони ошди. Бу, уз на-вбатида, илмий салохиятнинг хам кескин ошишига олиб келади. Шу билан бирга, диссертацияларни тусикларсиз химоя ;и-лишга имконият берувчи ;оидалар бир-мунча эркинлашди. Бирок; шундай були-шига карамай, диссертация тад;и;оти учун танланган мавзулар хамда химояга тавсия этилаётган диссертацияларда та-крорланишлар, илмий жихатдан саёзли-клар ва кучирмачиликлар кузатилмокда. Бундай холатлар изланувчининг билим даражаси ва бунга илмий кенгашларнинг эътибори пастлигини курсатади. Шуларни инобатга олиб, тад;и;отчиларнинг касбий хамда махсус илмий билимларини оши-ришда имтихон талабларини кескин ку-чайтириш зарур.

Иккинчи муаммо - олий таълим му-ассасаларида илмий тад;и;от ишларини танланган йуналиш мавзулари буйича амалга ошириш, илмий лаборатория (ёки илмий марказ) ташкил этиш ва уни мо-лиялаштириш манбаларини топиш талаб этилади. Бу ута мураккаб жараён хисобла-

нади. Унинг мураккаблиги танланган мав-зунинг долзарблиги ва кутилаётган нати-жаларнинг самарадорлик даражаси билан ани;ланади. Хозирги кунда лаборатория (марказ) фаолият юритиши учун долзарб мавзуни маблаг билан таъминлашнинг 2-расмда курсатилган йулларини танлаш мумкин.

Илмий лабораториялар (марказлар) ташкил этишда ушбу йуналишнинг би-ринчи учта йули хаммага маълум. Аммо бу борадаги когозбозлик, Хирш индекси, манфаатдорлик, лойихалар (ёки хужалик шартномаси)ни куллаб-кувватлаш ма-салалари шаффофликни таъминлашни ;ийинлаштиради. Бизнинг таклифимиз грантларни ОТМ фа;ат 1 йилдан ошмай-диган лойихалар учун ;олдириб, лабора-ториялар узок; муддат фаолият юритиши самарали булишини хисобга олиб, уларга хар йили вазирлик оркали пролангация килинадиган 5-10 йилга давлат бюджети маблагларини ажратиш ма;садга муво-фи;. Ушбу механизм хозирги кунда ОТМ-ни молиялаштиришда кенг кулланил-мо;да. Шундагина ОТМда илмий тад;и;от жараёнларини бар;арор ривожлантириш имкониятлари вужудга келади.

08.00.00 - ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

( Маблаг жалб этиш манбалари

Давлат гранти маблаглари (ички)

Хорижий грантлар

Хужалик шартномалари

Кредит-модуль тизими маблагидан ажратма

Илмий иш учун фоизсиз банк кредити олиш

Давлат-хусусий шериклик лойих,аси маблаги

2-расм. Илмий лаборатория фаолиятига маблаг жалб этиш манбалари

* Муаллиф томонидан ишланган.

Шу билан бир вактда, ОТМ илмий ла-бораториялари кредит-модуль тизими маблагларининг маълум кисмини боскич-ма-боскич юкори малакали илмий ходим-лар тайёрлашга ажратиш механизмини амалиётга жорий этиш, шунингдек, илмий лабораторияда тадкикот ишларини ба-жариш учун банклардан фан тараккиёти учун фоизсиз кредит бериш механизмини ишлаб чикиш зарур. Бунинг учун хукумат мухим карорлар кабул килиши лозим.

Хорижий тажрибалар асосида [3], узок муддатли йирик илмий тадкикот ишлари-

ни давлат билан ОТМ шериклик лойихаси механизмини куллаш оркали амалиётга киритиш самарали йулдир. Ушбу йунали-шларда илмий ишлар бажаришдан ман-фаатдорликни ошириш, уни куллаб-кув-ватлашни кучайтириш лабораториялар фаолиятини маблаг билан таъминлашни яхшилайди.

Учинчи муаммо - илмий лаборатория (марказ)ларда боскичма-боскич малака-ли илмий кадрлар тайёрлаш тадкикот ишларини самарали натижага олиб ке-лувчи мухим кадамдир. Мазкур масалани хал этиш хозирги кунда фаолият юрита-ётган лабораторияларда аввалги тажри-балардан келиб чикиб хал этилмокда. Шу билан бир вактда, илмий лабораторияга кадрларни жалб этиш учун грант ва хужалик шартномалари маблагидан ташкари, ОТМнинг кредит-модуль тизими маблаги хисобига докторантлар (PhD, DS^, ста-жёр-тадкикотчи, кафедрада ишловчи про-фессор-укитувчиларни ишга кабул килиб, шу оркали лабораторияда юкори малака-ли илмий ходимларни боскичма-боскич тайёрлашни йулга куйиш мумкин. Улар оладиган маош манбалари 3-расмда курса-тилган.

3-расм. Илмий лабораторияда босцичма-босцич илмий ходимлар тайёрлаш

ва иш хаци манбалари*

: Муаллиф томонидан ишланган.

Шуни таъкидлаш лозимки, таклиф ва тавсиялар, фикр-мулох,азалар Узбекистон-да самарали ва кулай инновацион мух,ит яратилиши лозимлигига катта эътибор каратиш зарурлигини курсатади. Янги гоялар, ихтиролар, фундаментал билим-лар ва ишланмалар факат яхши мух,итга тушсагина х,аётда фойдаланилади. Бунинг учун куйидагилар жуда мух,им х,исоблана-ди: илмий-иктисодий эркинлик ва рагбат; бюрократик тусиклар булмаслиги; рако-бат; етарли капитал х,амда шартномалар ижросини таъминлашнинг самарали ме-ханизми ва бошка воситаларга эга булиш.

Хулоса килиб айтганда, илмий лабора-ториялар самарали фаолият курсатиши учун куп жих,атдан чукур илмий х,амда амалий билимларга эга ташкилотчи ва-танпарвар олимлар зарур. Улар жамоа-нинг юкори натижаларга эришишида асо-сий кучдир.

Хулосалар

1. Х,озирги кунда Узбекистонда та-раккиёт стратегиясининг ута зарур ва масъулиятли, мураккаб муаммолар ечи-мини топишга кодир булган илмий-

инновацион салох,ият мавжуд. Узбекис-тон ФА, ОТМ х,амда бошка вазирлик ва идоралар кошидаги йирик илмий тадкикот институтлари ва марказлари, катта илмий ходим-изланувчилар инсти-тути мамлакатимизда илмий инновация-ларни ривожлантиришнинг интеллектуал базасини ташкил этади.

2. Мамлакатимизда олий таълим му-ассасаларининг улкан кадрлар захира-сидан самарали фойдаланиш учун йирик ва узок истикболда узлуксиз фаолият юритишни таъминловчи янги илмий тадкикот лаборатория (илмий марказ)-ларини ташкил этиш долзарб х,исоблана-ди.

3. Йирик илмий лабораториялар (мар-казлар) фаолиятини давлат бюджети, кредит-модуль тизими ва йирик ишлаб чикариш компания ва ташкилотлари маблаглари х,исобига молиялаштириш тартибини жорий этиш зарур. Бу сунъ-ий интеллект, ахборот технологиялари, ракамлаштириш каби замонавий бошка-рув тизимларини нисбатан киска вакт ичида яратиш имкониятларини беради.

REFERENCES

1. Mirziyoyev Sh.M. Yangi O'zbekiston strategiyasi [Strategy of New Uzbekistan]. Tashkent, O'zbekiston Publ., p. 2., 2021, 464 p.

2. National Report on Science and Innovation of the Republic of Uzbekistan for 2017-2020. Tashkent, 2021.

3. Kuzik B.N., Yakovets Yu.V. Rossiya 2050. Strategiya innovatsionnogo razvitiya [Russia 2050. Innovative Development Strategy]. Moscow, Ekonomika, 2004, 623 p.

4. Berkinov B.B., Axadov S.S. Respublika hududlarida yoshlar texnoparklarini tashkil etish va rivojlantirish yo'llari [Ways to organize and develop youth technology parks in the territories of the republic]. Journal of marketing, business and management, 2022, vol. 1, no. 3, pp. 13-16. Available at: https://cyberleninka.ru/article/n/respublika-ududlarida-yoshlar-tehnoparklarini-tashkil-etish-va-rivozhlantirish-y-llari/.

5. Abdurakhmanova G. et al. The role of the digital economy in the development of the human capital market. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 2020, vol. 24, no. 7, pp. 8043-8051. Available at: https://tsue.scienceweb.uz/index.php/archive/article/download/2581/2065/.

6. Amirov L. Trends and prospects for agriculture development in Uzbekistan. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 2020, vol. 10, p. 10. DOI: 10.5958/2249-877X.2020.00067.3/.

Ta^pH3HH:

KogupoB A.M., HKTHCog ^aHnapu goKTopu, npo^eccop, "y36eKHCT0H HK;THcogHéTHHH pHBO^naH-THpumHHHr h^mhh acocnapu Ba MyaMMonapu" h^mhh Tagn;HK;oT MapKa3H ceKTop Mygupu.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.