Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЭКОЛОГИЯДАН ЎҚУВ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ'

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЭКОЛОГИЯДАН ЎҚУВ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
73
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
атроф-муҳит / сув / ҳаво / тупроқ / атроф-муҳит ифлосланиши / зарарли ва заҳарли омиллар / чиқиндилар / ўқитиш / усул / педагогака / педагогик технология. / environment / water / air / soil / environmental pollution / harmful and toxic factors / waste / training / method / pedagogy / pedagogical technology.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — N. Baxriddinov, Sh. Mamadaliev, D. Djuraeva

Ушбу мақолада экология фанини ўқитиш технологияси кўрсатилган бўлиб, бунда асосан янги педагогик технологиянинг бир неча усуллари асосида атроф-муҳит муҳофазаси йўналиши бўйича дарс ўтиш орқали талабалар билимини оширишнинг қулай томонлари кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION OF ENVIRONMENTAL EDUCATION IN UNIVERSITIES

This article shows the technology of teaching ecology, which mainly shows the favorable aspects of improving students' knowledge by conducting classes in the field of environmental protection based on several methods of new pedagogical technology.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЭКОЛОГИЯДАН ЎҚУВ МАШҒУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УДК 37.018.1

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЭКОЛОГИЯДАН У^УВ МАШГУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ Бахриддинов Нуриддин Садриддинович

Наманган мухдндислик- курилиш институти доценти, т.ф.н Мамадалиев Шухрат Машраббоевич

Наманган мухдндислик-курилиш институти катта укитувчиси Джураева Дилдора Умаржоновна

Наманган мухдндислик-курилиш институти стажёр-укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7329966

Аннотация. Ушбу мацолада экология фанини уцитиш технологияси курсатилган булиб, бунда асосан янги педагогик технологиянинг бир неча усуллари асосида атроф-мууит му^офазаси йуналиши буйича дарс утиш орцали талабалар билимини оширишнинг цулай томонлари курсатилган.

Калит сузлар: атроф-мущт, сув, уаво, тупроц, атроф-мущт ифлосланиши, зарарли ва зауарли омиллар, чициндилар, уцитиш, усул, педагогака, педагогик технология.

ОРГАНИЗАЦИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ВУЗАХ

Аннотация. В данной статье показана технология преподавания экологии, в которой в основном показаны благоприятные стороны совершенствования знаний учащихся путем проведения занятий в области охраны окружающей среды на основе нескольких методов новой педагогической технологии.

Ключевые слова: окружающая среда, вода, воздух, почва, загрязнение окружающей среды, вредные и ядовитые факторы, отходы, обучение, метод, педагогика, педагогическая технология.

ORGANIZATION OF ENVIRONMENTAL EDUCATION IN UNIVERSITIES

Abstract. This article shows the technology of teaching ecology, which mainly shows the favorable aspects of improving students' knowledge by conducting classes in the field of environmental protection based on several methods of new pedagogical technology.

Keywords: environment, water, air, soil, environmental pollution, harmful and toxic factors, waste, training, method, pedagogy, pedagogical technology.

КИРИШ

Дунёда ах,оли сонининг ортиб бориши билан унинг эх,тиёжи х,ам юкори даражага караб ортиб боради. Бу эса, уз навбатида ишлаб чикариш жараёнларининг ортишига, колаверса, ишлаб чикариш жараёнларида юзага келадиган чикиндиларнинг ортиши х,исобига атроф-мух,итнинг ифлосланиши х,ам сезиларли даражада ортиб боради.

Техника ва технологияларнинг интенсив ривожланиши атроф-мух,итга чикиндилар ташланиши даражаси ошишига сабаб булади. Бу атмосфера хдвоси, сув ва тупрокнинг ифлосланиши демакдир. Агар инсон онгида экологик билим яхши ривожланган булса, уйда ёки ишлаб чикаришдаги уз фаолияти давомида атроф-мух,итнинг ифлосланишидан юзага келадиган иктисодий ва ижтимоий зарарланишлар микдорини англаб етади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

О'рта Осиёнинг мутафаккири ва комусий олим Абу Наср Фаробий (873-950 йй,) ягона борлик олти боскичдан иборат булиб, улар айни бир вактда барча мавжуд

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

нарсаларнинг ибтидоси сифатида бир-бирлари билан сабабий богланишдадирлар. Биринчи боскич - биринчи сабаб (Худо); иккинчиси - самовий жисмлар борлиги; учинчиси - фаол акл, туртинчиси -рух,; бешинчиси - шакл; олтинчиси - модда. Шундай килиб, худо ва модда, ягона бир бутунни ташкил этиб, бир катор боскичлар оркали бир -бирлари билан сабабий богланишдадирлар. Узларининг сабабий богланишлари туфайли ушбу ибтидолар икки куринишга ажратиладилар: «вожибул вужуд» - шундай нарсаки, мавжудлиги узидан келиб чикади; «мумкинул вужуд» - шундай нарсаки, унинг мавжудлиги бошка нарсадан келиб чикади. «Мумкинул вужуд» узининг бор булиши учун сабабга эх,тиёж сезади, ва качонки у пайдо булса, бошка нарса туфайли, «вожибул вужуд» га айланади. Форобийнинг ибтидолар хдкидаги таълимоти шундан гувох,лик берадики, унга янги афлотунчиликнинг эманатсия назарияси таъсир утказган булиб, у илк ислом эътикодидагиларнинг нуктаи назарларидан мох,иятан фарк килади.

Форобий фикрича, фан ва умуман барча билимлар субъектив хох,иш ва истакдан эмас, балки уларга нисбатан тобора ошиб борадиган инсон эх,тиёжлари натижасида келиб чикадилар. Форобийнинг фанлар таснифи Шаркда х,ам, Европада х,ам, келгусидаги фанлар таснифига кучли таъсир утказиб, улар тараккиётида катта урин тутди.

Форобий айтган «вожибул вужуд» -эх,тиёж асосида ишлаб чикариш зарурат, ишлаб чикариш мавжуд - бунда чикинди х,осил булади. Айнан унга нисбатан атроф-мух,итни эх,тиёт килиш, яъни табиатни асраш масаласига эътибор бериш жоиз булади. Чикиндиларни зарарсизлантириш, табиатни ифлослашига карши курашиш одамлар орасида экологик билимни ривожлантиришни, яъни «мумкинул вужуд» келиб чикади. Айнан шу муаммолар кутарилганда, ах,оли уртасида экологик онгни ривожлантириш йуллари танланишида унинг осон, оммабоп усуллари мох,иятини англаш мух,им х,исобланади [1]. Бундан куринадики, х,ар бир мавзуни укитишда тегишли педагогик технология методларидан фойдаланиш керак.

Маълумки, х,озирги замон педагогикаси укитиш усулларини кулай ва тушунарли хдмда содда, колаверса, курсатмалилик принципи асосида булишини такозо этади. Ушбу педагогика укитувчи билан укувчи уртасидаги муносабатларни яхшилаш, айникса, укувчининг фаоллигини ошириш асосида укитишни йулга куйишни талаб этади. Бунинг таг замирида укитишнинг дарс жараёни асосий уринда туради. Чунки педагогик мулокот укувчи тарбиясида мух,им омил була олади [2].

Атроф-мух,итни мух,офаза килиш оркали табиатни асраш, хдво, сув ва тупрокнинг тоза булишига эришиш оркали озик-овкат хавфсизлиги таъминланишига эришиш кулай х,исобланади. Бу уринда айтиш мумкинки, укитиш тизимлари ва шаклларини танлаш оркали укитиш усулларини х,ам танлаш керак. Чунки, укитиш мактабгача таълим муассасаларида, мактабда, олий таълимда амалга оширилишини биламиз. Бирок, атроф-мух,ит мух,офазасини укитишда атроф-мух,итга узининг таъсирини курсатувчи кишилар асосан хдлк оммаси булиб х,исобланади. Шунинг учун х,ам укитишнинг турини танлашда айнан ана шу халк оммасини х,ам укитиш усулини топа билиш лозим.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Табиатни асраш, атроф-мух,ит мух,офазасининг максади булишлигини инобатга олиб, экология фанидан "Атроф-мух,итни мух,офаза килиш" мавзусини укитишда таълим мазмунини куйидагича курсатиш мумкин:

1. Табиат, жамият ва уз-узи хдкидаги билимлар тизими.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2. Умумий интеллектуал ва амалий куникмалар ва кобилиятлар тизими.

3. Ижодий, кидирув фаолиятидаги тажриба.

4. Нарса ёки воситаларга кадрият муносабати тажрибаси инсон фаолияти. Бунда дунёга муносабат нормалари, узлари, бошка одамлар, шу жумладан хулк-атворда нафакат билим, дунёкараш гоялари, балки уларга булган ишонч хакикат, инсонпарварлик муносабатлари намоён булади.

Бу курсатилган тизимда табиат тугрисида, умумий интеллектуал ва амалий куникмалар хамда кобилиятлар тизими талабаларни ижодий изланишларга етаклаши мумкин.

Олий таълимнинг талабалари учун атроф-мухитни энг куп ифлословчи омиллар -кимё ва энергетика (иссиклик электр станциялари) саноати, транспорт воситалари хдмда табиий холдаги вулконлар отилиши кабиларни тушунтириш мумкин. Бунда республикамизнинг кимё саноати асосан азотли, фосфорли угитлар олиниши билан, колаверса, фосфоритдан экстракцион фосфат кислотлар олиш, уларни концентрлаш жараёнларида фтор азот оксиди, фторли газлар чикиши [3], энергетика сохасида куплаб иссиклик электр станцияларида кул ва олтингугурт (IV) оксиди, вулконлар отилишидан турли хил зарарли, захарли газ ва чанглар атмосфера хавосини ифлослашини айтиб утиш мумкин.

Эрамиздан аввалги VI асрда яшаган Хитой файласуфи Конфуцийнинг - "Айтсанг унутаман, курсатсанг эслайман, узим бажариб курсам мохиятига етаман" - деган фалсафий фикрлари асосида талабаларга кимё фанини укиганлиги учун кимёвий реакцияларни курсатиш оркали тушунтириб, кимё саноатига доир видеофильмлар курсатилиши билан атроф-мухитни ифлосланиши тугрисида тушунча хосил килиниши мумкин.

Х,озирги Ернинг глобал исишида Озон катлами емирилишини сабаб килиб курсатилишини хам бемалол Озон уч атомли кислород молекуласидан ташкил топганлиги, унинг фтор, хлор каби оксидловчилар таъсирида емирилишини изохли даражада тушунтириш мумкин [4].

Укитиш жараёнида хозирги кунда замонавий педагогик технология кулланиши билан талаба онгига экологик билимни сингдириш самара беради. Агар ёшлигидан, яъни, мактабгача тарбия муассасидан бошлаб билим берилса[5], хаттоки укитиш усуллари хам болага куникма бериши осонлашади, бунинг ахамиятли томони шундаки, ушбу бола талаба булган даврида хам билимларни осон эгаллашига эришилади. Агар компьютер технологияси оркали анимацион программа асосида укитиш амалга ошириладиган булса, киска метражли холатдаги, яъни тахминан 5-10 минутли видеофильм ёки анимацион материаллардан фойдаланиш кулай булади. Бунда талабалар билимини синаш имконияти хам яратилади.

Назарий утилган хар бир мавзуга доир амалий машгулотлар бевосита уша мавзу маърузасидан кейин утилиши билан талабада билим ривожланишига эришилиши мумкин.

Таълим технологиясида укитиш усулини танлашда олий таълимдаги талабалар учун барча фанлар асосида экологик тушунчалар берилиши сабаблари тушунтирилади. Х,озирги кундаги экологик муаммоларнинг глобаллашуви сабабларидан бири ахоли уртасида экологик онг яхши ривожланмаганлиги, шунинг учун хам олий таълимни тугаллаган бакалаврлар ахоли уртасида экологик таргибот ва ташвикотлар олиб

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

боришлари зарурлиги уктириб утилади. Бу билан глобал экологик муаммолар олди олинишига эришиш имконияти яратилиши мумкин.

МУ^ОКАМА

Укитиш жараёнларида талабаларга утилган мавзулар асосида топширикларни интернет сайтлари оркали берилиши мумкин. Интернетдан фойдаланган холда масофавий таълим технологиялари фойдаланувчилар учун индивидуал малака ошириш курсларини ишлаб чикишда хам, олий таълим учун хам кулланилмокда. Масофавий таълимнинг куйидаги асосий шаклларини ажратиб курсатиш мумкин: онлайн ва офлайн. Интернет оркали таълим бир катор мухим афзалликларга эга: биринчидан, мослашувчанлик -талабалар узларига мос вакт ва жойда таълим олишлари мумкин; талабалар масофа билан чекланмайди ва яшаш жойидан катъий назар укишлари мумкин. Иккинчидан, якка тартибда ишлаш куникмасини хосил килишга имконият яратилади ва бу билан талабаларнинг фикрлаш доираси кенгаяди, албатта.

Агар аудитория машгулотларида укитувчининг талабалар билан биргаликда, талабаларнинг фаоллигида амалга оширилишини эътиборга оладиган булсак, бу Shtutgart университети профессори Hermann Xaken томонидан илмий асосда яратилган синергетик таълим технологияси булиб, "биргаликда харакат килиш" оркали укитувчи рахбарлигида талабаларнинг фаол иштирок этишини таъминлаган холда мавзулар узлаштирилиши осон кечади [6].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, экология фанини укитишда педагогик технологиянинг турли куринишдаги укитиш усуллари оркали талабаларга билим бериш, албатта, укитувчидан билим, малака ва куникма талаб этади. Юкорида курсатилган усуллар талабалар билим олишида энг кулай булиб хисобланади.

REFERENCES

1. Fozil odamlar shahri. Abu Nasr Forobiy Toshkent "A.Qodiriy nomidagi Xalq merosi"-1993.

2. Sadriddinovich B. N., Axmadjanovich T. A. Role Of Mahalla's Participation In The Development Of Education //International Journal of Progressive Sciences and Technologies. - 2021. - Т. 25. - №. 1. - С. 375-378.

3. Bakhriddinov N. S. EFFECT OF EXTRACTION PHOSPHORIC ACID EVAPORATION HEAT ON POLYMERIZATION //INFORMATION TECHNOLOGY IN INDUSTRY. -2021. - Т. 9. - №. 3. - С. 842-847.

4. Бахриддинов Н. С., Мамадалиев Ш. М., Джураева Д. У. Современный Метод Защиты Озонового Слоя //CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES. - 2022. - Т. 3. - №. 3. - С. 1-4.

5. Бахриддинов Н. С., Мамадалиев Ш. М., Ёкубжанова Ё. ПРАКТИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ ОРГАНИЗАЦИИ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯНИЯ В ДОШКОЛЬНОМ УЧРЕЖДЕНИИ //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 5. - С. 443-448.

6. Бахриддинов Н. С. ЖИДКИЕ КОМПЛЕКСНЫЕ УДОБРЕНИЯ НА ОСНОВЕ ЭКСТРАКЦИОННОЙ ФОСФОРНОЙ КИСЛОТЫ //Science Time. - 2017. - №. 5 (41). -С. 177-180.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

7. Мелибаев М., Дедаходжаев А., Мамадалиев Ш. Общие и инерционные характеристики тракторных шины //ТРАДИЦИОННАЯ И ИННОВАЦИОННАЯ НАУКА: ИСТОРИЯ, СОВРЕМЕННОЕ. - 2020. - С. 51.

8. Тураев З. и др. Исследование взаимодействия сульфатов меди, цинка и кобальта с монокальцийфосфатом при 30 и 80° с //Universum: химия и биология. - 2020. - №. 1 (67). - С. 21-25.

9. Мамадалиев Ш.М. Профессиональное воспитание как категория производственного обучения//Достижения науки и образования -2017.-№.2 (15). - С. 43-45.

10. Мамадалиев Ш. М. Формирование культуры безопасности жизнедеятельности студентов в процессе профессиональной подготовки в вузе //Вопросы науки и образования. - 2018. - №. 17 (29). - С. 65-67.

11. Мамадалиев Ш. М., Рахманов Ш. В. Совершенствование системы обучения безопасности жизнедеятельности //Вопросы науки и образования. - 2019. - №. 17 (64). - С. 81-84.

12. Мамадалиев Ш. М., Уринова Д. Т. Инновационные подходы в организации урока" основ безопасности жизнедеятельности" //Достижения науки и образования. - 2018. -№. 6 (28). - С. 93-95.

13. Qirgizov X., Mamadaliyev S. M., Yigitaliyev J. INDICATORS SCIENTIFIK AND PRACTICAL RESEARCH OF WATER-SPRINKLER //Экономика и социум. - 2021. -№. 5-1. - С. 398-400.

14. MAMADALIYEV S. H. M. LIVING SAFETY TRAINING IN THE FAMILY //ЭКОНОМИКА. - С. 98-100.

15. Рахманов Ш. В., Тургунов А. А. Табиатни мухофаза килиш-хар бир фукоронинг бурчидир //International Journal of Discourse on Innovation, Integration And Education. -2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 97-98.

16. Пулатов А. С., Тургунов А. А., Эргашев И. И. ОПТИМИЗАЦИЯ ПИЩЕВОЙ ЦЕННОСТИ МЯСНЫХ КОНСЕРВОВ НА ОСНОВЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ РАСТИТЕЛЬНЫХ КОМПОНЕНТОВ, ПРОИЗВЕДЕН-НЫХ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН //Вестник Южно-Уральского государственного университета. Серия: Пищевые и биотехнологии. - 2021. - Т. 9. - №. 2. - С. 93-98.

17. Мамадалиев А. Т., Мамаджонов З. Н., Арисланов А. С. ^ИШЛО^ ХУЖАЛИГИДА УРУТЛИК ЧИГИТЛАРНИ АЗОТ ФОСФОРЛИ УТИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ.

18. Tuxtamirzayevich M. A. Study of pubescent seeds moving in a stream of water and mineral fertilizers//International Journal on Integrated Education -2020.-Т.3.-№.12. - С. 489-493.

19. Tuxtamirzaevich M. A. Presowing Treatment of Pubescent Cotton Seeds with a Protective and Nutritious Shell, Consisting of Mineral Fertilizers in an Aqueous Solution and a Composition of Microelements //Design Engineering.-2021 -С.

20. Мамадалиев А. Т. Теоретическое обоснование параметров чашеобразного дражирующего барабана //Universum: технические науки.-2021.- №.6-1 (87). - С. 7578

21. Арисланов А. С. и др. ПАХТА Х,ОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА УРУТЛИК ЧИГИТЛАРНИ МИНЕРАЛ УТИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ ВА ЭЛЕКТРОКИМЁВИЙ ФАОЛЛАШГАН СУВ БИЛАН ИВИТИБ ЭКИШ.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

22. Гафуров К., Росабоев А., Мамадалиев А. Дражирование опущенных семян хлопчатника с минеральным удобрением //ФарПИ илмий-техник журнали.-Фаргона. -2007. - №. 3. - С. 55-59.

23. Mamadaliev A. et al. ^ИШЛО^ ХУЖАЛИГИДА УРУЕЛИК ЧИГИТЛАРНИ АЗОТ ФОСФОРЛИ УЕИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D5. - С. 180-189.

24. Mamadaliev A. УРУЕЛИК ЧИГИТЛАРНИ МАКРО ВА МИКРОУЕИТЛАР КОМПОЗИЦИЯЛАРИ БИЛАН ^ОБЩЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ^УРИЛМАЛАРИ //Scienceweb academic papers collection. - 2002

25. Мамадалиев А. Т., Мамаджанов З. Н. Минерал угитлар ва микроэлементли композицияларни сувдаги эритмаси билан кобикланган тукли чигитларни лаборатория-дала шароитида синаш натижалари //Экономика и социум. - 2022. - №. 2. - С. 93

26. Shamshidinov I. T., Mamadaliev A. T., Mamajanov Z. N. Optimization of the process of decomposition of aluminosilicate of clays with sulfuric acid //The First International Conference on Eurasian scientific development.-2014.-С.270-275.

27. Шамшидинов И. Т., Мамаджанов З. Н., Мамадалиев А. Т. Изучение коагулирующей способности сульфата алюминия полученного из ангренского каолина //НАУКА XXI ВЕКА: ТЕОРИЯ, ПРАКТИКА, ПЕРСПЕКТИВЫ. - 2014. - С. 48-55.

28. Rosaboev A., Mamadaliyev A. Theoretical substantiation of parameters of the cup-shaped coating drums //International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - 2019. - Т. 6. - №. 11. - С. 11779-11783.

29. Мамадалиев А. Т. Уруглик чигитларни макро ва микроугитлар билан кобикловчи курилманинг улчамлари ва иш режимларини асослаш //МИРОВАЯ НАУКА 2022. ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ. МЕЖДУНАРОДНЫЕ КОММУНИКАЦИИ. - 2022. - С. 54-57

30. МамадалиевА.Т. Институт механизации и электрификации сельского хозяйства, г. Янгийул, Республика Узбекистан //Редакционная коллегия. - 2013. - С. 174.

31. Mamadaliev A. ТУКЛИ ЧИГИТЛАРНИ МИНЕРАЛ УЕИТЛАР БИЛАН ОБЩЛОВЧИА УРИЛМАНИНГ КОНУССИМОН ЁЙГИЧИ ПАРАМЕТР-ЛАРИНИ АСОСЛАШ //Scienceweb academic papers collection-2014.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.