Научная статья на тему 'ОИВ ИНФЕКЦИЯСИДА ПСИХОЛОГИК ЎЗИНИ-ЎЗИ КУЗАТИШ УСУЛИНИ АҲАМИЯТИ'

ОИВ ИНФЕКЦИЯСИДА ПСИХОЛОГИК ЎЗИНИ-ЎЗИ КУЗАТИШ УСУЛИНИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
345
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОИВ инфекцияси / руҳий ўзгариш / депрессия / ташвишланиш / дезадаптация / ўзиниўзи кузатиш / ўзиниўзи бошқариш. / HIV infection / mental change / depression / anxiety / maladjustment / introspection.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сайдолим Муродқосимов, Абсамат Абдурахимович Осланов, Жонибек Файзуллаевич Кадиров

ОИВ инфекциясига чалинганлиги тўғрисидаги маълумотни кишига маълум қилиш врач ҳаётидаги энг қийин масалалардан бири бўлиб қолмоқда. Ўзида ОИВ инфекцияси борлиги аниқланган исталган кишида у ёки бу даражадаги ижтимоий-руҳий дезадаптация, ташвишланиш, тушкунлик симптомлари кузатилади. Мақола ОИВ инфекцияси аниқланган кишиларга касаллиги борлиги тўғридага маълумотлар маълум қилингандан кейинги кузатиладиган тушкунлик, ташвишланиш симптомларида психологик ўзини-ўзи кузатиш усулини қўллашни аҳамиятини урганишга бағишланган. ОИВ инфекциясида кузатиладиган руҳий ўзгаришлар ва уларнинг намаён бўлиш даражалари ОИВ инфекциясининг клиник босқичларига боғлиқ бўлади. Вирусга қарши дори воситалари етарлича даражада самара бераётганлигига қарамасдан, кўпчилик ҳолатларда улар руҳиятидаги у ёки бу даражадаги ўзгаришлар сақланиб қолаётганлиги кузатилмоқда. Муаллифлар психологик ўзини-ўзи бошқариш босқичларидан бири бўлган ўзини-ўзи кузатиш усули ОИВ инфекциясини маълум қилишда ва даволаш жараёнида пайдо бўлиши мумкин бўлган айрим қийинчиликлар, ҳамда соматик патологияларни асоратларини олдини олишда самарали усуллардан бири эканлигини қиёсий текширишларда асослаб беришган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF THE PSYCHOLOGICAL METHOD OF SELF-CONTROL IN HIV INFECTION

Informing a person about HIV infection remains one of the most difficult issues in a doctor's life. Anyone diagnosed with HIV has some degree of social-emotional maladjustment, anxiety, or depression. The article is devoted to the study of the importance of using the method of psychological self-control for symptoms of depression, anxiety, which are observed after information about the presence of the disease in people diagnosed with HIV. Psychological changes observed in HIV infection and their manifestations depend on the clinical stages of HIV infection. Although antiviral drugs are quite effective, in most cases it is observed that changes in their psyche persist to one degree or another. In a comparative study, the authors argue that self-monitoring, which is one of the stages of psychological self-control, is one of the most effective methods of reporting HIV infection and some difficulties that may arise during treatment, as well as some difficulties that may arise during treatment. ... prevention of complications of somatic pathologies.

Текст научной работы на тему «ОИВ ИНФЕКЦИЯСИДА ПСИХОЛОГИК ЎЗИНИ-ЎЗИ КУЗАТИШ УСУЛИНИ АҲАМИЯТИ»

ОИВ ИНФЕКЦИЯСИДА ПСИХОЛОГИК УЗИНИ-УЗИ КУЗАТИШ

УСУЛИНИ АХДМИЯТИ

Сайдолим Абсамат Абдурахимович Жонибек Файзуллаевич

Муродкосимов Осланов Кадиров

Самарканд давлат тиббиёт институти

АННОТАЦИЯ

ОИВ инфекциясига чалинганлиги тугрисидаги маълумотни кишига маълум килиш врач хаётидаги энг кийин масалалардан бири булиб колмокда. Узида ОИВ инфекцияси борлиги аникланган исталган кишида у ёки бу даражадаги ижтимоий-рухий дезадаптация, ташвишланиш, тушкунлик симптомлари кузатилади. Макола ОИВ инфекцияси аникланган кишиларга касаллиги борлиги тугридага маълумотлар маълум килингандан кейинги кузатиладиган тушкунлик, ташвишланиш симптомларида психологик узини-узи кузатиш усулини куллашни ахамиятини урганишга багишланган. ОИВ инфекциясида кузатиладиган рухий узгаришлар ва уларнинг намаён булиш даражалари ОИВ инфекциясининг клиник боскичларига боглик булади. Вирусга карши дори воситалари етарлича даражада самара бераётганлигига карамасдан, купчилик холатларда улар рухиятидаги у ёки бу даражадаги узгаришлар сакданиб колаётганлиги кузатилмокда. Муаллифлар психологик узини-узи бошкариш боскичларидан бири булган узини-узи кузатиш усули ОИВ инфекциясини маълум килишда ва даволаш жараёнида пайдо булиши мумкин булган айрим кийинчиликлар, хамда соматик патологияларни асоратларини олдини олишда самарали усуллардан бири эканлигини киёсий текширишларда асослаб беришган.

Калит сузлар: ОИВ инфекцияси, рухдй узгариш, депрессия, ташвишланиш, дезадаптация, узини- узи кузатиш, узини- узи бошкариш.

THE IMPORTANCE OF THE PSYCHOLOGICAL METHOD OF SELF-

CONTROL IN HIV INFECTION

Saydolim Absamat Abdurakhimovich Jonibek Fayzullaevich

Murodkosimov Oslanov Kadirov

Samarkand State Medical Institute

ABSTRACT

Informing a person about HIV infection remains one of the most difficult issues in a doctor's life. Anyone diagnosed with HIV has some degree of social-emotional maladjustment, anxiety, or depression. The article is devoted to the study of the

importance of using the method of psychological self-control for symptoms of depression, anxiety, which are observed after information about the presence of the disease in people diagnosed with HIV. Psychological changes observed in HIV infection and their manifestations depend on the clinical stages of HIV infection. Although antiviral drugs are quite effective, in most cases it is observed that changes in their psyche persist to one degree or another. In a comparative study, the authors argue that self-monitoring, which is one of the stages of psychological self-control, is one of the most effective methods of reporting HIV infection and some difficulties that may arise during treatment, as well as some difficulties that may arise during treatment. ... prevention of complications of somatic pathologies.

Keywords: HIV infection, mental change, depression, anxiety, maladjustment, introspection.

Масаланинг долзарблиги. ОИВ инфекциясини популяцияда кенг таркалганлиги ва баркарор усиши замонавий тиббиётнинг долзарб ва жиддий муаммоларидан биридир. Рухий дезадаптация олиб келадиган сабаблар орасида ОИВ инфекцияси асосий уринлардан бирини эгаллайди. ОИВ инфекциясига чалинганларнинг 62% да ташвишланиш, 20 -30% тушкунлик (И.М.Улюкин Россия 2017) симптомлари кузатилади. Тушкунлик беморни рухий холатига салбий таъсир килиб, соматик асоратлар бошланишига олиб келиши мумкин. Бу холатларни беморларга тугри тушунтириш патологик жараёнларни прогнозлашда ва даво режасини тузишда мухим курсаткичлардан бири хисобланади.

ОИВ инфекциясида рухдй узгаришлар купинча бутун касаллик давомида сакланиб туради ва даволаш жараёнида муайян кийинчиликларни келтириб чикаради. Рухий дезадаптация купчилик холатларда касалликни клиник куриниши ва касаллик кечишини огирлигини белгилаб бериши мумкин.

Шуни алохида такидлаш керакки купчилик холатларда беморлар рухиятида кузатиладиган узгаришларга етарли даражада эътибор каратилмайди. ОИВ инфекциясини маълум килишда ва утказиладиган даво чораларини белгилашда беморларда кузатиладиган рухий узгаришлар купинча эътибордан четда колади. Клиник амалиётда психиатр маслахати ананавий равишда уткир рухий бузилиш холатларида керак булади деб хисобланади.

ОИВ инфекциясида кузатиладиган рухий узгаришларни уз вактида беморни узи тугри тушуниши, узини англаши ва узини бошкариши касалликни янада авж олишини олдини олишда мухим рол уйнайди. Узини- узи кузатиш махоратини ривожлантириш шахсий усиш ва уз соглигини мухофаза килишга каратилган рухий узини-узи бошкариш усулларнинг асосий боскичидир. Кузатиш (психологик)-вокеликдаги нарса ва ходисаларни режали, узлуксиз, батартиб, мукаммал идрок килиш, вокеликни хиссий билиш услубидир. Кузатиш хиссий

билишнинг омиллари, хусусиятлари, конуниятлари тугрисида дастлабки тасаввурлар хосил килишга каратилган инсон фаолияти шаклидир. Кузатишнинг кай даражада булиши куйилган максаднинг аниклигига, кузатилаётган нарса ва вокеалар хакида олдиндан билимга эга булишга, кучли, баркарор диккат билан фаол фикрлашга ва хакозоларга боглик. Кузатишда идрок ва тафаккур узвий богланади. Кузатишда тегишли хулосалар чикарилади, факт, вокеалар назарий тахлил этилади, фаразлар олга сурилади. Кузатишнинг обектив (ташки кузатиш) ва субъектив (ички, узини- узи кузатиш) турлари мавжуд. Кузатиш оркали одамларнинг диккати, хис-туйгулари, имо ишоралари, сезгирлиги, хулк-атвори, нутки, фаолияти, муомала мароми ва бошкалар урганилади. Узини-узи кузатиш (интроспекция)дан фойдаланган киши узининг хулки, муомаласи тугрисида илмий, хакконий хулоса чикара билади.

Кузатиш вокелик содир булишини, атроф мухитни, инсон шахсини муайян кисмларга, йуналишларга фикран ажратиш булиб, унинг кулами, хусусияти ва узига хослигини аниклашдан иборат.

Базан узликни англаш узини- узи узгартиришга сабаб булади. Масалан, газабни англаш уни кучини йуколишига олиб келади. Хаёллар, тахминлар, фикрлар атрофда содир булаётган ходисаларга таъсир килади. Тугри тушунилган узини- узи кузатиш (узини узи бошкариш сифатида) инсон хаётида мухим рол уйнайди. Инсон узини-узи кузатиш оркали узини у ёки бу нарсани килишни унутганлигини аниклаши мумкин.

К.Г. Юнг фикрича рухий саломатликни саклаш учун инсон хар куни ярим соат жим холатда узини- узи кузатиши керак. Узини- узи кузатишнинг бир усули бу вазиятга ташки томондан караш "Кечки куздан кечириш" усулидир. Узини-узи кузатиш узликни англашга, рухий ва жисмоний холатнинг бошкариш кобилятини янада шакллантирилишига олиб келади. Узини-узи кузатиш санъати-уз уй хаёллари, хис туйгулари, сезгиларини бошкаришнинг асосий усулидир

Тадкикотни максади. ОИВ инфекциясини юктирган беморларга касаллиги тугрисидаги маълумотларни маълум килишда кузатиладиган рухий узгаришларда (ташвишланиш, тушкунлик) психологик узини-узи бошкариш боскичларидан бири узини-узи кузатиш усулини таъсирини киёслаб урганиш.

Тадкикот материали ва усули.Тадкикотларимиз ОИВ инфекциясини юктириб олган беморларда кузатиладиган ташвишланиш ва тушкунлик симптомлари бор беморлар суровнома асосида аноним танлаб олинди. Шу билан бирга Atesci F.C. et al. (2005) нинг «Бек депрессия шкаласи» (Beck Depression Inventory - BDI) ва ташвишланиш даражасини бахоловчи State-Trait Anxiety Inventory (STAI) фойдаланилди. Узини-узи кузатишнинг усулларидан бири вазиятга ташки томондан караш "^чки куздан кечириш" (бутун кунни тескари тартибда эслашга харакат килиш, кундузги барча вокеаларни ва барча

харакатларни эслаш, тушни эслашга харакат килиш, хиссиз ва мулохаза килмасдан эслаш) усули асосида кузатишлар олиб борилди. Кузатувга ОИВ инфекциясини юктириб олган, касаллиги борлиги тугрисида маълумотлар маълум килингач, ташвишланиш ва тушкунлик симптомлари ривожланган 17 бемор аноним равишда танлаб олиниб, улар шартли равишда 2 гурухга ажратиб

олинган холда урганилди. Беморларни уртача ёши ( MB=(x1+x2+.....+xn)/n

буйича) 36,5+_10 ёшни ташкил килиб, шундан эркаклар 9 кишини, аёллар 8 кишини ташкил этади.

Кузатувга олинган барча беморларда ОИВ инфекцияси ИФТ усули оркали тасдикланган булиб, касалликни II клиник боскичлари клиник ва лабаратор текширишлар оркали тасдикланган.

Биринчи гурухда 9 та бемор булиб, уларга мавжуд суперинфекция буйича этиологик ва патогенетик даво чоралари билан бирга узини- узи кузатиш буйича "кечки куздан кечириш" усули кулланилди. Иккинчи гурухдаги 8 та бемор булиб, уларга факат этиологик ва патогенетик даво муолажалари белгиланди. Биринчи ва иккинчи гурухлардаги беморлар киёсланиб урганилди.

Тадкикот мухокамаси. Кузатувга олинган биринчи гурухдаги "кечки куздан кечириш" усули кулланилган беморларнинг 9 тасидан 3 нафарида 30 кундан кейин (1 та эркак бемор, 2 та аёл беморда) тушкунлик ва ташвишланиш симптомларини сезиларли даражада пасайиши кузатилганлиги аникланди. Кузатувдаги 2 та беморда эса 2 ойдан кейин тушкунлик симтомлари сезиларли даражада пасайганлиги, ташвишланиш симптомлари эса сакланиб колганлиги кузатилди. Биринчи гурухдаги колган 4 та беморларда ташвишланиш ва тушкунлик симптомларини сакланиб колганлиги кузатилди.

Клиник кузатувдаги узини- узи кузатиш буйича "кечки куздан кечириш" усули кулланилмаган иккинчи гурухдаги 8 та беморлар 30 кундан кейин кузатилганда, уларда тушкунлик ва ташвишланиш симптомлари сакланиб колаётганлиги кузатилди.

Хулоса.

1. ОИВ инфекциясини юктириб олган беморларга мавжуд инфекция борлигини маълум килишда кузатиладиган рухий узгаришларда (ташвишланиш, тушкунлик) психологик узини-узи бошкаришнинг боскичларидан бири булган узини- узи кузатиш усулини куллаш 33,3 % холатларда ташвишланиш ва тушкунлик симптомларини сезиларли даражада камайишига, 22,2% холатларда эса факат тушкунлик симптомларини сезиларли даражада камайишига олиб келиши кузатилди.

Тавсиялар.

1.ОИВ инфекциясини юктириб олган беморларгаа мавжуд касаллигини маълум килишда кузатиладиган рухий узгаришларда (ташвишланиш, тушкунлик)

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

психологик узини-узи бошкаришнинг боскичларидан бири булган узини- узи кузатиш усулини касаллик аникланишини биринчи кунлардан куллаш тавсия этилади.

2.ОИВ инфекциясига чалинган беморларда кузатиладиган рухий узгаришларда (ташвишланиш, тушкунлик) даво чоралари билан бир каторда психологик узини-узи бошкаришнинг боскичларидан бири булган узини- узи кузатишни психолог, психиатр иштирокида олиб бориш ва узини- узи кузатишни давом эттириш.

REFERENCES

1. И.М. Улюкин.Маскированные депсерсии у женшин с ВИЧ инфекцией. ФГБВОУ ВО "Военно -медицинская академия имени С.М.Кирова" МО.РФ. Санкт -Петербург,.Россия, 2017

2 Гиппенрейтер Ю. Б. «Метод интроспекции и проблема самонаблюдения» Архивная копия от 29 июня 2010 на Wayback Machine 3.Интроспекция // Философский словарь / Под ред. И. Т. Фролова. 4-е изд. М.: Политиздат, 1981. 445 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.