Научная статья на тему 'Касбий деформация педагогик ҳодиса сифатида'

Касбий деформация педагогик ҳодиса сифатида Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
902
114
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Ключевые слова
деформация / касбий деформация / стреотип / стимул / ригидлик / интеллектуал салоҳият / ижтимоий меъёр. / deformation / professional deformation / stereotype / stimulus / rigidity / intellectual potential / social norm.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Абдусамиев Дилмурод Абдуғани Ўғли

Меҳнатга мослашиш бирламчи бўлиши (ходимнинг меҳнат муҳитига киришида) ва иккиламчи (касбни алмаштирган ва алмаштирмаган ҳолда иш ўрнини алмаштиришида ёки муҳитнинг жиддий равишда ўзгаришида) бўлиши мумкин. Мослашиш мураккаб тузилишга эга бўлиб, касбий, ижтимоийпедагогик, ижтимоий-психологик, ижтимоий-ташкилий, маданий-маиший ва психофизик мослашувдан иборатдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROFESSIONAL DEFORMATION AS A PEDAGOGICAL EVENT

Adaptation to work can be primary (when an employee enters the work environment) and secondary (when changing jobs with or without a change of occupation, or when the environment changes significantly). Adaptation has a complex structure and consists of professional, socio-pedagogical, socio-psychological, socio-organizational, cultural-domestic and psychophysical adaptation.

Текст научной работы на тему «Касбий деформация педагогик ҳодиса сифатида»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/2020 ISSN 2181-063X

КАСБИЙ ДЕФОРМАЦИЯ ПЕДАГОГИК ХОДИСА СИФАТИДА

Абдусамиев Дилмурод Абдугани угли

НамДУ

Аннотация: Меунатга мослашиш бирламчи булиши (ходимнинг меунат мууитига киришида) ва иккиламчи (касбни алмаштирган ва алмаштирмаган уолда иш урнини алмаштиришида ёки мууитнинг жиддий равишда узгаришида) булиши мумкин. Мослашиш мураккаб тузилишга эга булиб, касбий, ижтимоий-педагогик, ижтимоий-психологик, ижтимоий-ташкилий, маданий-маиший ва психофизик мослашувдан иборатдир.

Калит сузлар: деформация, касбий деформация, стреотип, стимул, ригидлик, интеллектуал салоуият, ижтимоий меъёр.

ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ ДЕФОРМАЦИЯ КАК ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ

СОБЫТИЕ

Абдусамиев Дилмурод Абдугани угли

НамГУ

Аннотация: Адаптация к работе может быть первичной (когда сотрудник входит в рабочую среду) и вторичной (при смене работы с изменением профессии или без нее или при значительном изменении среды). Адаптация имеет сложную структуру и состоит из профессиональной, социально-педагогической, социально-психологической, социально-

организационной, культурно-бытовой и психофизической адаптации.

Ключевые слова: деформация, профессиональная деформация, стереотип, стимул, ригидность, интеллектуальный потенциал, социальная норма.

PROFESSIONAL DEFORMATION AS A PEDAGOGICAL EVENT

Abdusamiev Dilmurod Abdugani ugli

NamSU

Abstract: Adaptation to work can be primary (when an employee enters the work environment) and secondary (when changing jobs with or without a change of occupation, or when the environment changes significantly). Adaptation has a complex structure and consists of professional, socio-pedagogical, socio-

psychological, socio-organizational, cultural-domestic and psychophysical adaptation.

Key words: deformation, professional deformation, stereotype, stimulus, rigidity, intellectual potential, social norm.

Инсоннинг муайян мехнат мухитига мослашуви унинг реал муомиласида, мехнат фаолиятининг аник курсаткичларида: мехнат самарадорлигида, ижтимоий ахборот ва унинг амалда руёбга чикарилишида, фаолликда намоён булади. Мехнатга мослашиш бирламчи булиши (ходимнинг мехнат мухитига киришида) ва иккиламчи (касбни алмаштирган ва алмаштирмаган холда иш урнини алмаштиришида ёки мухитнинг жиддий равишда узгаришида) булиши мумкин. Мослашиш мураккаб тузилишга эга булиб, касбий, ижтимоий-педагогик, ижтимоий-психологик, ижтимоий-ташкилий, маданий-маиший ва психофизик мослашувдан иборатдир.

"Касбий деформация" атамасини биринчи марта Питирим Сорокин томонидан касбий фаолиятнинг одамга салбий таъсир курсатиши сифатида киритилди. С.Г.Геллерштейн (1930), А.К.Маркова (1996), Э.Ф.Зеер (1999-2003), С.П.Безносов (2004), Р.М.Грановская (2010), С.А.Дружилов (2013) каби олимлар асарларида касбий деформатсиялар ва уларнинг хусусиятлари тасвирланган.

1930-йилларда С.Г.Геллерштейн таъкидлаганидек: "фаол ва реактив харакатларни бажарадиган ходимда биринчи рухий деформациялар кейин тана деформациялари учрайди", дейди.1

А.К.Маркова: "шахснинг касбий деформациясига, укитувчининг ёшга(карилик) боглик узгаришлар, касбий чарчаш, кийин ва чидаб булмас шароитлар, узок муддатли стрессли вазиятлар мехнат ва касбий усиш инкирозларини олиб келади"-деб таъкидлайди.2

Касбий деформация - бу касбий фаолиятни амалга ошириш жараёнида юзага келадиган ва унинг самарадорлигига салбий таъсир курсатадиган узгаришлар тизимидир. Шахснинг касбий ва шахсий хатти-харакатларида номакбул фазилатларнинг пайдо булиши.

Профессионал деформациянинг турлари:

Умумий профессионал деформациялар - муайян касб эгалари учун хос булган деформациялар. Масалан, хукукни мухофаза килиш органлари ходимлари "antisocial percept" синдроми билан ажралиб туради, унда хар бир инсон мумкин булган бузгунчилик сифатида кабул килинади;

1 С.Г.Геллерштейн, Основные течения современной психологии / С.Г.Геллерштейн, Л.С. Выготский. М.: Госиздат, 1930. 264 с

2 А.К.Маркова, Психология профессионализма / А.К. Маркова. М. : Международный гуманитарный фонд «Знание», 1996.312 с

ПШЛ^^И 153 http://oac.dsmi-qf.uz

Махсус профессионал деформациялар - бу деформациянинг маълумотлари мутахассислик жараёнида юзага келади;

Касбий-типологик деформациялар - касбий фаолият таркибида акс эттирилган айрим психологик хусусиятларга эга булган шахсларга таъсир курсатиш билан боглик деформациялар турлари;

Шахсий деформациялар - турли хил касб эгаларига хос деформациялар. Улар профессионал фазилатларининг ортикча ривожланишидан келиб чикади, бу эса кейинчалик ишчан фанатизм ва жавобгарлик каби супер сифатларнинг пайдо булишига олиб келади.

Ёш авлодни шакллантирувчи шахс сифатида укитувчи касбига алохида эътибор каратилади. Укитувчилик касби бошка хар кандай касб сингари ходимнинг танасини касбнинг узига хос хусусияти туфайли турли таъсирларнинг таъсирига карши туришга мажбур килади, бу ташки стимулларни ва бажариладиган фаолиятнинг узига хос хусусиятларини уз ичига олади. Таъкидланишича укитувчилик касби салбий ходисага энг куп мойил булади. Х,ар бир касбнинг узи шугулланадиган узига хос "мавзу"си булади, укитувчилик касбида эса "мавзу" турли-туман булади, у талабалар билан узаро муносабатда булади. Касбий деформацияни бошдан кечирган укитувчи талаба билан кандай мунобатда булади? У талабага кандай таъсир килади?

Укитувчилик касби оммавийлиги ва ижтимоий ахамаятга эгалиги билан касблар ичида ажралиб туради. Педагогик фаолиятда укитувчи укувчилар, уларнинг ота-оналари, хамкасблари билан доимий алокада булади, бу укитувчидан ахлокий жавобгарликни талаб килади. Бугунги кунда сифатли таълим хизматларига, чукур билимли, малакали, замонавий педагогик таълим технологияларидан хабардор педагогларга ижтимоий талаб кундан-кунга ортиб бормокда. Бу укитувчилардан чукур билимни, креатив тафаккурни, таълимга инновацион ёндашувни, хорижий тажрибага эга булишни, юксак интеллектуал салохиятни талаб килади. Натижада, педагогик фаолиятда касбий деформацияларнинг пайдо булиш эхтимоли ортиб бормокда.

Укитувчиларнинг касбий деформацияси - бу тугридан-тугри хавф омилидир, бу хам укитувчининг, хам бутун таълим тизимининг самарадорлиги ва ракобатбардошлигини пасайишидир. Шунинг учун таълим сифатини бошкаришда укитувчиларнинг касбий деформациясини олдини олиш муаммоси дорзарб булиб колмокда.

Касбий деформациянинг мухим сабабларидан бири бу мехнат таксимоти ва тобора торайиб бораётган мутахасислар, кундалик иш, йиллар давомида одатий муаммоларни хал килиш, касбий билимларни янгилаб бориш касбий стреотипларни шакллантиради.

Укитувчиларнинг ахлокий деформацияларининг сабаблари жуда куп булиши мумкин. Аввало, индивидуал омилларларни таъкидлаш лозим. Ёш укитувчиларда "касбий деформация" га мойиллик куйидаги сабаблар билан изохланади:

■ ота-оналар ва хамкасбларига ишончсизлик;

■ хакикат ва тахминлар уртасидаги тафовут;

■ талабалар билан мулокот килишда зарурий тажрибанинг йуклиги.

Ёш укитувчилар купинча бу хар доим хам окланмаслигини англамаган холда куп мехнат килишга тайёр. Бир фаолиятдан иккинчисига утиб, хатоларни тахлил килар экан, улар нима учун укувчилар уни тингламасликларини тушуниб етмайдилар.

Мутахассисларнинг таъкидлашича, касбий деформациянинг тез-тез учрайдиган сабабларидан бири - бу мутахассис билан алокада булишга мажбур килинадиган узига хос атроф-мухит, шунингдек унинг фаолиятининг узига хос хусусиятидир.

Педагогик фаолиятда юзага келадиган касбий деформацияни келтириб чикарувси сабабларга куйидагиларни хам киритиш мумкин. Булар:

■ шахсларни профессионал даражада узгартиришга уриниш;

■ фаолиятнинг мохиятини ва максадларини англашнинг етишмаслиги;

■ ушбу сохада ишлаш истаги йуклиги;

■ узига ишонч хиссининг етишмаслиги;

■ нотугри интизом;

■ заиф назорат, бошкарув томонидан катъий талабларнинг мавжуд эмаслиги;

■ ходимнинг расмий иш билан ортикча юки;

Касбий деформацияни олдини олишда, касбий деформацияни келтириб чикарувчи шароитларини аниклаш ва уларни уз вактида бартараф этишга каратилган бир катор профилактик чора-тадбирларни уз ичига олади. Касбий ахлокий деформатсияларга тукнаш келмаслик учун аклни назорат килиш техникасини узлаштириш, стандартларга ва стреотипларга эътибор каратиш лозим. Зудлик билан шартлар асосида вазиятни уйлаб, харакат килишни давом эттириш керак.

Яна бир мухим сабаби - бу мехнат таксимоти, кундалик иш, куп йиллар давомида касбий билимларни такомиллаштиришнинг типик муаммолари, касбий одатлар, стреотиплар, фикрлаш услуби ва алока услубларининг номутаносиб шаклланганлиги.

Стреотиплар, "Рахбар каттиккул, катъиятли булиши керак" стреотипи маъмурий муросасизликни келтириб чикариб, шахслараро алока тартибини узгартиради. "Рахбар хар доим тугри", деган стреотип ходимнинг карорлар ва

карорлар мустакиллигига салбий таъсир курсатади, бу рахбарият томонидан ташаббус, буйрукларни кутишни, мустакил курсатмаларнинг йуклигини вужудга келтиради.

Стреотипни догматик такрорлаш рахбарнинг хар кандай топширигини бепарво бажаришга чакиради, эркин харакат килишни олдини олади, мустакил фикрлашни тусиб туради. "Кичкина одам" стреотипи касбий узини-узи намоён килишни, маълум бир фаолият буйича мувофикликнинг йуклиги ва уз мулохазаларининг пасайишига олиб келади.

Рухий саломатликни тиклаш усуллари жуда кенг таркалган, уларни танлашда шахснинг индивидуал хусусиятларини инобатга олиш керак.

Энг самарали усулларга куйидагилар киради:

Автотренинг - ички аъзолар функцияси, харакат фаолияти бузилганда уз-узини ишонтириш ва уз-узини бошкариш оркали шу холатдан фориг булишга олиб келадиган психотерапия (рухий даволаш) усули. Бу усул оркали шахс уз ички имкониятларини аниклаб олиши, кобилиятларини такомиллаштириши, ички хотиржамликка эришиши мумкин. Натижада, асосий педагогик фаолиятлар нормаллашади ва фаоллашади.

Енгиллик-бу одатий иш фаолиятидан, касбий юкламалардан воз кечиб дам олиш холати, бир муддат хеч кандай фаолият билан шугулланмаслик.

Медиация-бу интенсив, чукур акс эттириш, онгни объектга, гояга ва жараёнга сингдириш, битта объектга диккатни жалб килиш ва диккатни жалб килувчи барча омилларни йук килиш оркали эришилади.

Касб инсоннинг характерини сезиларли даражада узгартириши мумкин, бу хам ижобий, хам салбий окибатларга олиб келади. Касбий деформайияга карши курашда кийинчилик, коида тарикасида, ходим томонидан тан олинмаганлиги ва унинг намоён булиши бошка одамлар томонидан кашф этилишидир.

Педагогик фаолият билан шугулланаётганда куйидагиларни билиш ва такдим этиш керак:

■ ушбу фаолиятнинг мумкин булган окибатлари;

■ фаолият камчиликларини объектив равишда куриб чикиш, уларни коплашга харакат килиш;

Фойдаланилган адабиётлар

1. С.Р.безносов Профессионалная демормация. Санк-Петербург: 2004 год

2. Б.С.Волков Касбий йуналтириш асослари. Москва: илмий лойиха, МИР жамгармаси 2007 йил

3. Э.Ф.Зеер Касблар психологияси: укув кулланма , 4 нашр. -Москва, МИР жамгармаси, 2006 йил

4. Э.Ф.Зеер Касбий деформациянинг психологик омиллари www. elitarium. ru

5. В.П.Пойский "Касбий деформация ва профессионаллак муаммолари" илмий маколалар тупламию 2001 йил, №2 / www.psymanager.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.