Научная статья на тему 'ОИЛАНИНГ ЖАМИЯТДА ТУТГАН ЎРНИ ВА ВАЗИФАЛАРИ'

ОИЛАНИНГ ЖАМИЯТДА ТУТГАН ЎРНИ ВА ВАЗИФАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
2012
115
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
оила / жамият / замон / қонун / шахс / инсон / жараён / family / society / time / law / person / person / process

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дилфузa Хaбибуллaевнa Усмановa, Гулирaно Aбиддиновнa Aсқaрхужaевa

Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда оила институтини амалда мустаҳкамлаш борасида талай ижобий ишлар амалга оширилди. Энг аввало оила ва никоҳ муносабатларини такомиллаштиришнинг қонуний базаси яратилиб, оила жамиятнинг устивор йўналишига айлантирилди ва уни муҳофаза қилишга қаратилган қатор қонунлар ва қонун ости ҳужжатларни ҳам қабул қилинганлигини, шу билан бир қаторда оила мактабларига ҳам давлатимиз томонидан катта этибор қаратилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND RESPONSIBILITIES OF THE FAMILY IN SOCIETY

During the years of independence, Uzbekistan has done a lot to strengthen the family in practice. First of all, the legal framework for improving the relationship between family and marriage has been created, the family has become a priority of society, and a number of laws and regulations have been adopted to protect it, as well as family schools.

Текст научной работы на тему «ОИЛАНИНГ ЖАМИЯТДА ТУТГАН ЎРНИ ВА ВАЗИФАЛАРИ»

ОИЛАНИНГ ЖАМИЯТДА ТУТГАН УРНИ ВА ВАЗИФАЛАРИ

Дилфуза Хабибуллаевна Усманова Гулирано Абиддиновна

Аскархужаева

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

АННОТАЦИЯ

Мустакиллик йилларида Узбекистонда оила институтини амалда мустахкамлаш борасида талай ижобий ишлар амалга оширилди. Энг аввало оила ва никох муносабатларини такомиллаштиришнинг конуний базаси яратилиб, оила жамиятнинг устивор йуналишига айлантирилди ва уни мухофаза килишга каратилган катор конунлар ва конун ости хужжатларни хам кабул килинганлигини, шу билан бир каторда оила мактабларига хам давлатимиз томонидан катта этибор каратилмокда.

Калит сузлар: оила, жамият, замон, конун, шахс, инсон, жараён

THE ROLE AND RESPONSIBILITIES OF THE FAMILY IN SOCIETY

ABSTRACT

During the years of independence, Uzbekistan has done a lot to strengthen the family in practice. First of all, the legal framework for improving the relationship between family and marriage has been created, the family has become a priority of society, and a number of laws and regulations have been adopted to protect it, as well as family schools.

Keywords: family, society, time, law, person, person, process

Бугунги шиддат билан узгариб бораётган глобаллашув даврига келиб хам Узбекистон уз истикболи ва келажагини оилани ривожлантириш, уни эъзозлашда, деб билаётгани юкоридаги анъанавий кадриятларимизни янада бойитган холда замонавий, намунали ва фаровон оилани барпо этиш давлат сиёсатининг устувор йуналишларидан бирига айланганида хам яккол намоён булмокда [1-5]. Оила пайдо булиши ва ривожланишини илмий урганиш шуни курсатадики, оиланинг ташкил булишида асосий омил - никох хисобланади.

Уз навбатида, умуминсоний ва миллий оилавий кадриятларни тахлил килиш асосида замонавий, намунали оила мезонларини белгилаш хамда "Оила жамият ва давлат химоясида" конституциявий принципини кенг таргиб этиш ва жамиятга сингдириш масалаларига комплекс ёндашиш фаолиятимизда устувор ахамият касб этмокда. Шу билан бир каторда унутмаслигимиз керакки, никох бу инсоният тарихининг маълум боскичида пайдо булган. Жамият тараккий этиб

бориши билан унинг шакли узгариб, узи эса мустахкамланиб замон тасирида шаклини узгартирмокда.

Узбекистонда оила ва никох борасидаги узгаришлар йил сайин ижобий тус олаётганлигини тан олиш зарур [6-12]. Бугун юртимизда демократик хукукий давлат барпо этиш ва фукаролик жамиятини шакллантириш борасида кенг куламли ислохотлар амалга оширилмокда.

Оила тузилмаларининг типологияси жуда динамик. Вакт утиши билан у жамиятнинг ижтимоий тузилиши, бутун ижтимоий-маданий, этник, диний ва худудий хусусиятлари билан белгиланади. Оила таркиби никох мотивацияси, никохдан олдинги хатти-харакатлар ва ёш оиланинг янги турмуш шароитларига мослашиш даражаси билан белгиланади.

Замонавий оиланинг турлари, унинг турмуш тарзи, турмуш уртоклар уртасидаги муносабатлар ва оила ичидаги микроиклим жуда хилма-хилдир. Нафакат авлодлар ёки болалар сони, балки фаровонлик даражаси ва бошка параметрлар хам мос келмайди. Ягона оилавий ижтимоий вокелик булмаганидек, ягона оилавий субмаданият йук. Оиланинг моддий, маънавий, диний, психологик, тарбиявий, жинсий, репродуктив, ёш ва бошка таркибий кисмларининг узига хос хусусиятлари мохият жихатидан фаркларни келтириб чикаради.

Хуш бугунги жамиятимизда оила, турмуш, тарбия, муносабат тушунчалари канчалик ахамият кесб этмокда, ёки уларнинг даражаси кандай буляпти деган савол бор [13-18]. Бундай фикр юритишимнинг сабаби, аслида узбекнинг конига сингиган ушбу тушунча бироз унутилаётгандек назаримда. Шиддат билан ривожланаётган технология асрида кундан-кунга, шиддат билан маълумотлар базамизга янги хабарларни окиб келаётганини гувохи буляпмиз. Унда турли хилдаги ёвузликлар, тажовузлар, хаттоки кабихликлар хам авж олмокда. Ха адашмадингиз ана шундай нохуш холатларни куряпмиз аксарият холларда. Масалан, уз фарзандини дунёга келтириб, хожатхонага ташлаб юборилгани, ёки булмасам яна бири дунёга келган гудакни шавкатсизларча дарёга тош билан боглаган холда чуктириб нобуд килинаётгани. Ахир бу канчалар вахшийлик. Хаттоки хайвонлар хам уз норасидасини ялаб-юлкаб уни оёкка тургазади. Бундай холатнинг навбатдагиси унданада аянчли, эркак узнинг фарзандини дунёга келтирган аёлини шавкатсизларча калтаклайди. Кучли зарблардан сунг хали тугрукдан кегин чилласи хам чикмаган аёл бу зуравонликни кутара олмай хаётдан куз юмади [19-24]. Хуш савол тугилади? Сабаб нима, нима учун бунчалик тубанлик, бунчалар зуравонлик ва шавкатсизлик. Бир ёш аёл бу дунёни тарк этди. Норасида гудак она тафтини хис килмай етим булиб колди. Ота эса жазо учун камалди. Ахир нима учун? Нега? Деган саволлар уртаб юборади инсонни. Шавкатсиз отага карата айтгим келади: ахир шулар сенинг оиланг

эдику. Шулар сени эъзозлар, иссик ва совугингдан хабар олар. Кексайгандингда олдингга бир коса овкат олиб келадиган гамхурларинг эдику.

Юкоридаги каби вазиятларни эшита туриб, каерга бу олам одамлари кетаёганини уларнинг фикрлаш тушунчалари жуда заиф булиб улгурганига афсуслар айтаман. Шу боис ота-боболаримиз оилага жуда катта эътибор билан карашган. Буюк алломаларимиз Махмуд Кошгарий, Ахмад Югнакий, Кайковусдан тортиб Беруний, Ибн Сино, Форобий, Алишер Навоий, Мирзо Улугбек ва бошкаларгача уз асарларида оилавий масалалар, хусусан, оила аъзолари уртасидаги узаро муносабатлар, бола тарбиясида ота-она, бобо-бувининг урни, комил ва ватанпарвар шахсни етиштиришда бу мухим ижтимоий институтнинг ролига алохида ёндашиб, ибратли хикоятлар, ривоятлар, фарзандларга мактублар, хикматли сузлар, шеърий сатрлар оркали панд-насихатлар, хаётий хулосалар ёзиб колдирганлар. Махмудхужа Бехбудий, Абдурауф Фитрат, Абдулла Авлоний, Абдулла Кодирий, Чулпон, Мунавваркори Абдурашидхонов каби маърифатпарварларимиз хам одоб-ахлоки гузал, жисмонан ва маънан етук авлодни тарбиялашнинг ягона йули — баркарор оила куриш эканини, оилани мустахкамламасдан давлат ва жамият тараккиётига эришиб булмаслигини таъкидлашган.

Хозир нафакат бизда балки жахондаги барча демократик дунёвий давлатларда оилани мустахкамлаш, тарбияни яхшилаш, хотин - кизлар, болаларнинг хукукларини химоя килиш, жисмоний ва маънавий соглом авлодни тарбиялаш масалаларига эътибор каратишмокда. Фитрат шундай деган: "Х,ар бир оиланинг саодати ва иззати шу халкнинг ички интизоми ва тотувлигига боглик [25-29]. Тинчлик ва тотувлик эса миллат оилаларининг интизомига таянади, мамлакат ва миллатлар хам шунча кучли булади. Агарда бир мамлакатнинг ахолиси ахлоксиз ва жохиллик билан оилавий муносабатларни заифлаштириб юборса ва интизомсизликка йул куйса шунда бу миллатнинг саодати ва хаёти шубха остида колади.

Оилада фарзанд тарбиясини аёлнинг урни бикёсдир. Мустакил Узбекистонда оилани мустахкамлаш куп болали оналарни ижтимоий химоя килиш маънавий етук, жисмонан соглом авлодни тарбиялашдаги тадбирлар, чикарилаётган карорларга асосланган. Президент Ислом Каримов "Оила кадриятлари ва кон кариндошлик муносабатларини кайта тикланиш хар бир оиланинг иктисодий маданий ва касбий жихатларини эркин булиши имконияларини англаш лозим"дир деган эди.

Оила кодексида мустакил Узбекистонда оила, оталик, оналик ва болалик хукуки давлат химоясидалигига кенг урин берилган. Узбекистон Республикасининг халк таълимини ривожлантиришнинг дастурида хам оилани

мустахкамлаш укув юрти билан ота-оналар, жамоатчилар уртасидаги хамкорликни янада яхшилаш масаларига катта эътибор берилган.

2000 йил Узбекистонда "Соглом авлод йили" дейилди. Соглом авлод -жисмонан бакувватликда эмас, балки биринчи навбатда маънавий етуклик белгисидир. Соглом авлод тушунчаси инсон танаси ва рухиятига бу икки жихатнинг муштарак бирлигдир. Бу узбек халкининг миллий тарбия борасидаги анъаналар заминида ётган асосий тамойилларидан биридир. 2000 йил 15 феврал Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Соглом авлод дастури тугрисидаги карори кабул килинди. Соглом авлод дастурининг амалга оширишнинг мувофиклаштириш ва назорат килиш учун махсус Республика комиссияси тузилди.

Оиладаги икки мухим масала ёшларда соглом оила хакидаги тушунчани шакллантиришдадир [30-33]. Ёшлар оиланинг буюк маънавият, кадрият бурч ва маъсулият эканини англаб етишлари зарур.

- Оналар ва ёшлар болаларга гамхурлик килиш, уларнинг саломатлигини мустахкамлаш учун шароитлар яратиши лозим.

- Бир ёшгача булган даврда уларнинг саломатлигини мустахкамлаш.

- Беш - олти ёшгача булган даврда уларнинг саломатлигини мустахкамлаш.

- Ногирон болаларни давлат томонидан химоялашни кучайтириш

- Болалрни мактаб даврлигида тарбиялаш.

- Ёшларни буш вактини банд этиш.

-Ёшларнинг хукукий маданиятини шакллантириш хам маънавий етук инсонни тарбиялашнинг мухим шартидир.

Хулоса килиб айтишимиз мумкинки, бой илмий-маданий меросимиз, кадимий урф-одат хамда анъаналаримиздан аёнки, хар кандай замон ва маконда хам оила биз учун мукаддас кадрият саналган. Бинобарин, тарбиявий, маънавий-маърифий, рухий-ахлокий, иктисодий-хукукий муносабатларга асосланган ижтимоий бирлик хисобланмиш оила канчалик мустахкам булса, жамият хам шунчалик баркарор тараккий этишини аждодларимиз жуда яхши англашган.

REFERENCES

[1] https://cyberleninka.ru/article/n/semya-kak-sotsialnyy-institut-razvitiya-lichnosti-rebenka-v-podrostkovom-i-yunosheskom-vozraste

[2] https: //www.toj qi. net/index.php/i ournal/article/view/6379

[3] https://www.eimanager.com/mnstemps/142/142-1593707831.pdf?t=1637248560

[4] https: //www.toi qi. net/index.php/i ournal/article/view/5416

[5] Shokirova, M. N. (2020). Sports sphere lexical units. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 1712-1715.

[6] Shokirova, M. (2019). LEXICON AND VOCABULARY OF SPORT WORDS IN LINGUISTICS. Theoretical & Applied Science, (9), 385-389.

[7] Shokirova, M. (2019). LEXICON AND VOCABULARY OF SPORT WORDS IN LINGUSITICS. Actual Problems of Applied Sciences Journal World, (5), 104-111.

[8] Мамадалиева, Х. А. (2018). Самостоятельная работа студентов при изучении английского языка. Достижения науки и образования, 1(8 (30)).

[9] Мамадалиева, Х. А., & Турсунова, О. С. (2018). Коммуникативный подход при обучении иностранному языку. Вопросы науки и образования, (2 (14)).

[10] Мамадалиева, Х. А. (2017). Иноязычное образование в неязыковом вузе: развитие и перспективы. Научные исследования, 1(6 (17)).

[11] Иминахунова, И. Х. (2020). Стратегии студента в овладении иностранным языком. Молодой ученый, (52), 405-407.

[12] Iminahunova, I. H. (2021). Strategies of a student in mastering a foreign language. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1559-1561.

[13] Iminahunova, I. H. (2017). MODERN EDUCATIONAL TECHNOLOGY IN UNIVERSITIES (PANEL DISCUSSION) DISCUSSION. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-3).

[14] Iminahunova, I. H. (2016). Using innovative technologies in learning forign language. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (3-5).

[15] Иминахунова, И. Х. (2020). РОЛЬ МОТИВАЦИИ В ОБУЧЕНИИ АНГЛИЙСКОМУ ЯЗЫКУ В НЕЯЗЫКОВЫХ ВУЗАХ. In Университетская наука: взгляд в будущее (pp. 662-664).

[16] Иминахунова, И. Х. (2018). ПУТИ ОБУЧЕНИЯ СЛУШАНИЮ. Известия ВУЗов Кыргызстана, (5), 202-204.

[17] Иминахунова, И. Х., & Юзликаев, Ф. Р. (2019). МОДЕЛИРОВАНИЕ СОДЕРЖАНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ ПО ИНОСТРАННОМУ ЯЗЫКУ НА НЕЯЗЫКОВЫХ ФАКУЛЬТЕТАХ. In Дополнительное образование взрослых: международные тенденции и национальные приоритеты (pp. 102-109).

[18] Кадирова, М., & Иминахунова, И. (2016). ОБУЧЕНИЕ ПО ВНЕДРЕНИЮ МОДУЛЬНОЙ СИСТЕМЫ В ВЫСШИХ И СРЕДНИХ СПЕЦИАЛЬНЫХ УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЯХ. Известия ВУЗов Кыргызстана, (10), 157-158.

[19] Мамадалиева, Х. А. (2018). Самостоятельная работа студентов при изучении английского языка. Достижения науки и образования, 1(8 (30)).

[20] Мамадалиева, Х. А., & Турсунова, О. С. (2018). Коммуникативный подход при обучении иностранному языку. Вопросы науки и образования, (2 (14)).

[21] Мамадалиева, Х. А. (2017). Иноязычное образование в неязыковом вузе: развитие и перспективы. Научные исследования, 1(6 (17)).

[22] Мамадалиева, Х. А. (2021). ОБЩИЕ ВОПРОСЫ ПО ПОДГОТОВКЕ УЧЕБНОГО МАТЕРИАЛА ПО АНГЛИЙСКОМУ ЯЗЫКУ ДЛЯ РАЗВИТИЯ РЕЧИ. Вопросы науки и образования, (10 (135)), 16-20.

[23] Rasulovna, K. M. (2020). Contents of Pedagogical Disciplines Aimed at Continuous Didactic Training of Medical Students. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 2

[24] Мамадалиева, Х. А., & Садриддинова, Д. М. (2019). ИНТЕРАКТИВНЫЕ МЕТОДЫ И ТЕХНОЛОГИИ ПРИМЕНЯЕМЫЕ В УЧЕБНОМ ПРОЦЕССЕ. In Молодой исследователь: вызовы и перспективы (pp. 37-40).

[25] Akhmadjanovna, N. R. N., Abdukhalilovna, M. H., & Habibullaevna, M. B. (2019). Integrating language skills into the process of the English language teaching. Вестник науки и образования, (19-2 (73)).

[26] Akhmadjanovna, N. R. N. (2019). Language skills assessment: advantages and disadvantages of multiple choice tests. Достижения науки и образования, (5 (46)).

[27] Rasulovna, K. M., & Dilshodovna, A. N. (2021). THE CONTENT OF PEDAGOGICAL DISCIPLINES AIMED AT CONTINUOUS DIDACTICAL TRAINING OF UNIVERSITY STUDENTS. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 2(4), 68-73.

[28] Rasulovna, K. M. (2021). The didactic basis of formation of a creative personality of a student of a medical university. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 688-695.

[29] Rasulovna, K. M. (2021). Aspects of creative ability development of medical university students. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1617-1622.

[30] Akhmadjanovna, N. R. N. (2019). Language skills assessment: advantages and disadvantages of multiple choice tests. Достижения науки и образования, (5 (46)).

[31] Низамова, Р. А. (2018). Обучение английской лексике в техническом вузе. Вопросы науки и образования, (5 (17)).

[32] Shokirova, M. (2021). REPRESENTATIVE OF NATIONAL SPORTS TITLES OF CONCEPTS. Theoretical & Applied Science, (6), 616-618.

[33] Akramova, G. G., Alikhanova, N. M., Shokirova, M. M., Takhirova, F. A., & Abboskhujaeva, L. S. (2020, December). PROGNOSIS OF THE GROWTH OF THE NUMBER OF OSTEOPOROTIC FRACTURES OF PROXIMAL PART OF FEMUR IN UZBEKISTAN. In OSTEOPOROSIS INTERNATIONAL (Vol. 31, No. SUPPL 1, pp. S456-S456). 236 GRAYS INN RD, 6TH FLOOR, LONDON WC1X 8HL, ENGLAND: SPRINGER LONDON LTD.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.