Научная статья на тему 'ОИЛА ТАРБИЯСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ОИЛА ТАРБИЯСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
542
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Ключевые слова
халқ педагогикаси / оила / тарбия / фуқаролик жамияти / оила тарбияси. / народная педагогика / семья / воспитание / гражданское общество / семейное воспитание.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — М.Ахмедбекова

Маълумки, ватанимизда қадимдан оила болалар тарбияси ижтимоий тарбиянинг ягона шакли бўлиб келгани, жамиятда таълим муассасалари боғча, мактабларнинг пайдо бўлиши оилада болаларни тарбиялаш муаммоларининг иккинчи ўринга тушиб қолишига олиб келди. Педагогика назариясида шаклланган ғоя қарашларнинг барчаси дастлабки вақтларда оила тарбиясида вужудга келган эди. Олимлар оила ва мактаб тарбияси ўртасидаги фарқни кўрмаганлар, келинган хулосалар, умумлашмалар умумпедагогик тажрибалар махсули сифатида қаралган. Мақолада оила тарбияси ва унинг педагогик хусусиятлари тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СЕМЕЙНОЕ ВОСПИТАНИЕ И ЕГО ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА

известно, что на нашей Родине издревле семейное воспитание детей являлось единственной формой социального воспитания, появление в обществе образовательных учреждений детский сад, школы привело к тому, что проблемы воспитания детей в семье отошли на второй план. Идея, сформулированная в теории педагогики, заключалась в том, что все взгляды зародились в раннее время в семейном воспитании. Ученые не видели разницы между семейным и школьным воспитанием, сделанные выводы, обобщения рассматривались как продукт общепедагогических экспериментов. В статье исследуется семейное воспитание и его педагогические особенности.

Текст научной работы на тему «ОИЛА ТАРБИЯСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

ОИЛА ТАРБИЯСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ

М.Ахмедбекова

укитувчи, Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7808838

Аннотация: Маълумки, ватанимизда цадимдан оила болалар тарбияси ижтимоий тарбиянинг ягона шакли булиб келгани, жамиятда таълим муассасалари богча, мактабларнинг пайдо булиши оилада болаларни тарбиялаш муаммоларининг иккинчи уринга тушиб цолишига олиб келди. Педагогика назариясида шаклланган гоя царашларнинг барчаси дастлабки вацтларда оила тарбиясида вужудга келган эди. Олимлар оила ва мактаб тарбияси уртасидаги фарцни курмаганлар, келинган хулосалар, умумлашмалар умумпедагогик тажрибалар махсули сифатида царалган.

Мацолада оила тарбияси ва унинг педагогик хусусиятлари тадциц этилган.

Калит сузлар: халц педагогикаси, оила, тарбия, фуцаролик жамияти, оила тарбияси.

СЕМЕЙНОЕ ВОСПИТАНИЕ И ЕГО ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА

Аннотация: известно, что на нашей Родине издревле семейное воспитание детей являлось единственной формой социального воспитания, появление в обществе образовательных учреждений детский сад, школы привело к тому, что проблемы воспитания детей в семье отошли на второй план. Идея, сформулированная в теории педагогики, заключалась в том, что все взгляды зародились в раннее время в семейном воспитании. Ученые не видели разницы между семейным и школьным воспитанием, сделанные выводы, обобщения рассматривались как продукт общепедагогических экспериментов.

В статье исследуется семейное воспитание и его педагогические особенности.

Ключевые слова: народная педагогика, семья, воспитание, гражданское общество, семейное воспитание.

FAMILY EDUCATION AND ITS PEDAGOGICAL CHARACTERISTICS

Abstract: it is known that in our Homeland since ancient times, family upbringing of children has been the only form of social education, the appearance of kindergarten and school educational institutions in society has led to the fact that the problems of raising children in the family have receded into the background. The idea formulated in the theory of pedagogy was that all views originated at an early time in family education. Scientists did not see the difference between family and school education, the conclusions drawn, generalizations were considered as the product of general pedagogical experiments.

The article examines family education and its pedagogical features.

Keywords: folk pedagogy, family, upbringing, civil society, family education.

КИРИШ

Бугунги кунда мамлакатимизда оила масаласи давлат сиёсати даражасига кутарилгани бежиз эмас, албатта. Зеро, юрт тараккиётининг тамал тоши жамиятимизнинг асосий бугини булмиш оилада куйилади. Оила шундай мукаддас маконки, унда хдётнинг давомийлигини таъминловчи шахс шаклланади, этник маданият, урф-одатларимиз, ахлокий ва маънавий кадриятларимиз сакланади, ривожлантирилади, жамият тараккиётини белгиловчи иктисодий ва маданий хдёт пойдевори мустах,камланади. Оиланинг асосий

ижтимоий, маънавий, ахлокий ва психологик вазифаларини кискача тахлил килиб курадиган булсак, болада шаклланадиган барча миссий, рухий туйгулар: мехрибонлик, окибатлилик, узига ва атроф-мухитга нисбатан масъулиятлилик куртаклари оилада намоён булади. Оила уз вазифасини лозим даражада амалга ошириши учун уни тегишлича, маърифий-методик куроллантириш, ижтимоий-маънавий тадбирларни утказиш йули билан унга ёрдам бериб бориш зарур.

ОИЛА ТАРБИЯСИ — оилада отаона, васий ёки катта кишилар томонидан болаларни тарбиялаш. Ёш авлоднинг хар томонлама ривожланишида мухим урин тутади. Оила тарбиясида доимий тарбиявий таъсирчан куч — оилада рухий хотир-жамлик, самимий муносабат, ота-она обрусининг юкори булиши, болаларга талаб куйишда оила катталари уртасидаги бирликнинг сакланиши, бола шахсини мехнатга тарбиялашга алохида эътибор бериш, болани севиш ва иззатини жойига куйиш, оилада катъий режим ва кун тартибини урнатиш, боланинг ёш ва шахсий хусусиятлари-нл хисобга олиш, боладаги узгаришларни кузатиб бориш, ундаги мустакилликка интилиш ва ташаббускорлик сифатларини куллабкувватлаш ва х. к. Оила канчалик тартибли, унинг аъзолари уртасидаги муносабат самимий булса, Оила тарбияси хам шунчалик муваффакиятли булади. Оила тарбиясида ота-она обруси, уларнинг кузатувчанлиги, сезгирлиги, хозиржавоблиги мухим тарбиявий ахамиятга эга. Оила тарбиясида тарбия жараёни зерикарли, курук насихатгуйликдан иборат булиб колмаслиги лозим. Бола хаётининг куп кисми оилада утади. Шу боисдан мавжуд анъаналар, урф-одатлар, расм-русумлар ва маросимларнинг ижобий таъсирида бола аста-секин ка-мол топиб боради.

Оила тарбиясида ютукларга эришиш ота-оналарнинг педагогик билимларга эгалиги, Оила тарбияси буйича тажрибалар алма-шиши, ота-оналарни тарбиявий ишларга кизгин жалб килишга хам богликдир. Х,ар бир ота-она Оила тарбиясида узларининг бурч ва масъулиятларини чукур англашлари лозим. Нормал оилавий мухит, болани китоб укишга, мехнат килишга уз вактида жалб этиш хам Оила тарбиясининг муваффакияти гаровидир. Оилада ота ёки онанинг йуклиги ёки улардан бирининг кетиб колиши Оила тарбиясига катта зарар етказади. Уларнинг болага берадиган тарбиявий таъсир кучи йуколади, Оила тарбияси даги мувозанат бузилади. Бундай шароитда бола калби кат-тик жарохатланади, у тажанг, сержахл, купол, дагал булиб колади, катталарга ишонмай куяди, укиши пасайиб кетади. Оила тарбиясида отанинг обруси катта ахамиятга эга. Болаларни баркамол инсон килиб етиштиришда мактабни оила билан богламасдан муваффакиятга эришиб булмайди. Шунинг учун Оила тарбиясида мактаб ва ота-оналар уртасидаги таълимтарбияга оид биргаликдаги ишлари катта ахамиятга эга. Отаоналарнинг укитувчилар билан булган учрашувларида айтилган фикрлар, айникса кимматлидир.

Мамлакатимиз ижтимоий - педагогика тарихида уйгониш даври (1Х-Х1 асрлар) мухим боскич хисобланади. Фаробий, Беруний, Ибн Сино уз рисолалари билан умуман педагогикага, хусусан оила педагогикасига асос солдилар. Болалар тарбиясини оила, ота -онасиз тасаввур этиб булмаслигини турли далиллар билан исботлашга киришдилар.

Маълумки, Шарк мутафаккирлари меросида таълим-тарбия, хусусан, оилавий тарбия масалаларига кенг урин берилган. Улар болаларни тарбиялашни жамият такдирини, миллатнинг келажагини белгилайдиган асосий мезон деб хисоблаганлар. Уларнинг педагогик карашлари замирида ижтимоий идеал сифатида комил инсон гояси ётади. Улар тарбияда ижтимоий ва биологик томонларнинг узаро муносабати хакида тухталиб,

тарбияда ирсият ва мухит таъсири бирдек эканлиги, тан ва рух согломлигининг бирлиги каби масалаларни уртага ташлайдилар. Уларнинг аклий, мехнат, ахлокий, эстетик ва жисмоний тарбиянинг бирлиги хамда уларни амалга ошириш йуллари хакидаги ва оилада болалар тарбияси хакидаги фикрлари мазкур муаммоларнинг купгина жихатларини камраб олади ва улар муайян тарбияшунослик буйича карашлар тизимини ташкил этади. Бу карашлар уз даврларидан анчагина илгарилаб кетиб, бир неча асрдан бери аждодларимиз тафаккурини бойитиб, маънавий кадрият сифатида бугунги кунда уз кийматини йукотмай келмокда. Улар ижтимоий ва оилавий тарбия бирлиги хакидаги масалани ижобий хал килишга уринганлар, буни хозирги замон педагогикаси ва психологияси хам тула эътироф этади

Абу Райхон Беруний (973-1048) болалар тарбиясида оила, оила бошликлари, катталар факат яхши томонлари, яхши хулклари, яхши сузлари билан намуна булишлари лозим деган фикрни билдиради. Шунингдек, у оила бошлигининг уз фарзандлари рухиятини урганиб, тахлил килиб боришини курсатиб, бола билан мехнат килиш, уйинлар ташкил килиш, тушунарли сухбатларни тез - тез утказиб туриш фойдадан холи эмасдир, деб уктиради.

Беруний яхши одоб хам, ёмон хулк одоблар хам купрок оила тарбиясига боглик эканлигини кура олган. Агар оилада тарбиянинг яхши усулларидан тугри фойдаланилса, оила бахтли булади, бунда тарбияда бир хил талаб, бир хил максад куйилмоги албатта зарур, дейди олим. Куринишдаги гузаллик ва тузилишдаги баркамоллик хар бир одам учун севимли, дер экан Беруний, у турмушдаги табиий гузалликни инсон ахлокида, феъл -атворида, оилавий хаётда куриш истаги борлигини назарда тутган.

Беруний ота ва онани оила бошлигини, кадрлашни талаб этади ва улар бола тарбиясида, оиладаги бошка ишларда хам бир - бирининг якин ёрдамчилари эканини алохида таъкидлайди. Айникса, олим хотин - кизлар тарбиясига жуда катта эътибор берган. Унинг назарида хотин билимли, жасур, шарм - хаёли, эрини севиши, насл колдириши ва бола тарбияси хакида уйлаши, эзма булмаслиги, эрига буйсуниши, камтар ва фаросатли булиши, эри билан эхтиёткорлик юзасидан муомала килиши, узини ва уй- рузгорини доимо тоза ва покиза булишига эришиши, барча яхши феъл - атвори билан эрига маъкул булиши кераклигини айтади[1, 65]. "Болаларнинг юз чиройлилигига она корнидаёк колип тайёрланади, бундан кейин у чиройлиликни узгартирадиган куч йук", - деган эди буюк олим Беруний ва она корнидаги табиат инъом этган чиройлиликни хеч кандай яратувчи янгидан ярата олмайди деса, тула хаклидир. Берунийнинг оилада ахлок - одоб тарбиясини амалга ошириш ва унинг коидаларини такомиллаштириш сохасидаги фикрлари хам диккатга сазовордир. Бу фикрлар ёш авлодни уз ота - онасига мехр - мухаббатли булиш, бошкача айтганда уз яратувчилари олдида бир умр карздор булиб яшашга даъват этади, болаларда катта ёшдаги кишиларга хурмат, эъзозлаш муносабатида булишга интилишини тарбиялашдан таълим берган.

Абу Райхон Берунийнинг фикридан яна шу нарсани англаш мумкинки, "Яхши хулк - одобли, бакувват, чиройли болалар булиши онани, аёлни яхши парвариш килиш, унинг табиатига зид ишларни килмаслик, айникса, булажак фарзанд тугилиши олдидан онани эъзозлаб, ранжитмай парвариш килиш зарур. Бирок, - дейди Беруний, - ёшларнинг одоб -ахлоки, турмуш тарзини узгартириш мумкин. Чунки, инсон уз гавдасига хукмронлик кила олади. Шунинг учун хам у уз хулк - атворида яхши хисобланган хулкларни тарбиялай

олади. Бунда у одоб - ахлок хакидаги китоблардан укиб, укиб олиш, яхши номли гузал кишилар билан, мехнаткашлар билан хамкорликда булиши лозим, - деб курсатади.

Ибн Сино асарида ёш болани она эмас, тарбиячи тарбиялаши кераклигини тавсия этади. Чунки она уз фарзандини тарбиялашда баъзи камчиликларга йул куйиши мумкин, у боласининг ёмон килиги учун жазолаш уринга, эркалатиши мумкин. Бу эса бола тарбиясига ёмон таъсир этиши мумкин. Ибн Сино ана шу тарбиячи олдига бир катор талабларни куяди. Чунончи, тарбиячи факат суздагина насихатгуйлик билан тарбияламасдан балки амалда хам болаларга уз хулки билан хам таъсир килиши керак. Ибн Сино ота - онанинг болалар билан олиб борадиган сухбатини шартлари тугрисида мулохаза юритиб: "Сиз гаплашиш, фикр алмашишда хайрихохлик талабларига риоя килган холда иш курсангиз, йулдан адашмайсиз ва тусикларга дучор келмайсиз" - дейди.

Олимнинг бу сохадаги фикрлари айни хакикат булиб, ота - она болалар билан сухбатлашаётган вактда, улар хакконий хайрихох булсалар, болалар сухбатнинг кадрига етадилар ва берилган насихат бехуда кетмайди.

ХУЛОСА

Шунга эътибор бериш керакки, сухбат зерикарли булмасин ва болани ранжитмасин. Сухбат жараёнида ортикча ва кераксиз гапларни ишлатма, болага бир фикрни айтадиган булсанг, аввал шуни яхшигина тушунтириб бергин, токи сенинг гапларинг унинг калбидан жой олсин, уша хакида фикр - мулохазалар юритиб, бир хулосага келсин, дейиши болага энг аввало, унинг тушунчасига яраша муомала кила билиш ва нихоят боланинг ота - она томонидан берилган панд - насихатларини онгли узлаштириб, мустакил иш килиш керак деган фикрни изохлайди[2, 90].

Ота - она болага биринчи уринда оддий ахлок нормаларини сингдиришга, юриш -туриш, ейиш - ичиш коидаларига, уз килмиши учун масъулият сезиш, ёмон киликлари учун уялишга ургатиш лозим. Шундай килиб, Девоний болаларни тарбиялаш ота - онанинг асосий бурчи эканлигини кайд этган.

Адабиётлар:

1. Туракулов Э. Рахимов С. Абу Райхон Беруний рухият ва таълим - тарбия хдкида. Тошкент, 1992.

2. Рахимов С. Абу Али Ибн Сино таълим ва тарбия хакида. Тошкент, 1967.

3. Mahpuza, A., Rаhmаtjоnzоdа, А., & Zilola, X. (2022). ATTITUDE TO MATHEMATICS IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS. European International Journal of Multidisciplinary Research and Management Studies, 2(11), 208-212.

4. Mahpuza, A., & Rаhmаtjоnzоdа, А. (2022). THE USE OF MODERN PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN MATHEMATICS LESSONS IN ELEMENTARY SCHOOL. European International Journal of Multidisciplinary Research and Management Studies, 2(11), 213-217.

5. Kaxxarovna, A. M., & Qizi, D. M. Y. (2022). EFFECTIVE ORGANIZATION OF CLASSROOM ACTIVITIES IN GENERAL SECONDARY SCHOOLS. International Journal of Early Childhood Special Education, 14(6).

6. Ахмедбекова, М. К., & Дадажонова, М. Ё. (2022). Мутахассисни Касбий Тайёрлаш Жараёнини Моделлаштириш. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 183-194.

7. Abduvositovich, Y. F., Suleymanova, D., Rakhmonov, U., Ergashev, A., Kurbanova, B., & Axmadbekova, M. (2021). The role of the great scholars of the Eastern Renaissance in the art

of music in shaping the socio-spiritual thinking of young people. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2846-2850.

8. Юлдашев, И. (2010). Оила, махдлла, мактаб хдмкорлигида тарбиявий ишлар самарадорлигини ошириш. Известия ВУЗов (Кыргызстан), (6), 112-113.

9. Юлдашев, И. А. (2020). Сотрудничество махалли и кенгаша схода сельских граждан, школы, семьи в процессе формирования у подростков социальной активности. Редакцтна колег1я: АА Сбруева-доктор педагог1чних наук, професор (в1дпов1дальний редактор), 139.

10. Ikromjon, Y., & Doniyor, O. (2022, September). UMUMIY O 'RTA TA'LIM MAKTABI O 'QUVCHILARINI JISMONIY TAYYORGARLIGINI OSHIRISHDA SPORT TO 'GARAKLARINING O 'RNI. In E Conference Zone (pp. 40-45).

11. Karimova, G. (2022). CORRUPTION: ITS HISTORICAL ROOTS AND WAYS TO COMBAT IT. Research Focus, 1(4), 267-272.

12. Каримова, Г., Бахординова, Ф., & Соибжонова, С. (2021). ОИЛА СОЦИОЛОГИЯСИДА ОИЛАДАГИ ИЖТИМОИЙ МУ^ИТНИНГ УРГАНИЛИШИ. Интернаука, (10-3), 4445.

13. Umatkulov, T. (2023). The Importance of the" Five Important Initiatives" in the Development of Society and the Formation of Civic Positioning Among Young People. Web of Semantic: Universal Journal on Innovative Education, 2(3), 51-55.

14. Karimov, U., Karimova, G., & Makhamadaliev, L. (2022). The role and significance of spiritual values in youth education. Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities, 12(2), 181-185.

15. Арзиматова, И. (2022). Рах,бар кадрларда ахлокий-эстетик маданиятни ривожлантиришнинг ижтимоий-фалсафий зарурати. Общество и инновации, 3(2), 138144.

16. Arzimatova, I. (2019). Aesthetic education, its features and structure. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 219-222.

17. Arzimatova, I. M. (2020). Spiritual Culture Of Personality And Artistic And Aesthetic Changes. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 160-165.

18. Arzimatova, I., & Tursunov, B. (2021). THE ROLE SOCIAL FACTORS IN THE SPIRITUAL DEVELOPMENT PERSONALITY. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(2), 163-170.

19. Арзиматова, И. М. (2020). Искусство как своеобразное средство воспитания. Вестник педагогики: наука и практика, (51), 116-117.

20. Арзиматова, И. М. (2019). Процесс глобализации и формирование чувства патриотизма у молодёжи. In перспективные области развития науки и технологий (pp. 20-22).

21. АРЗИМАТОВА, И., & МУМИНОВ, Ж. (2019). Взаимосвязь экологического и эстетического образования. In Актуальные вопросы развития современной науки и образования (pp. 234-236).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.