Научная статья на тему 'ОИДИ БАЪЗЕ МАСЪАЛАҲОИ ПАЙДОИШИ ҲУҚУҚИ МУСУЛМОНӢ (ТАДҚИҚИ НАЗАРИЯВӢ ВА ТАЪРИХӢ-ҲУҚУҚӢ)'

ОИДИ БАЪЗЕ МАСЪАЛАҲОИ ПАЙДОИШИ ҲУҚУҚИ МУСУЛМОНӢ (ТАДҚИҚИ НАЗАРИЯВӢ ВА ТАЪРИХӢ-ҲУҚУҚӢ) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
417
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
генезиси ҳуқуқи мусулмонӣ / қонуниятҳои умумиҷаҳонии генезиси ҳуқуқ / давраҳои фарҳангӣ-таърихӣ / ташаккули ҳуқуқи мусулмонӣ / мактабҳои ҳуқуқӣ / адолати судӣ / мононорма / genesis of Moslemic law / general world regularities of law genesis / cultural-historic period / formation of Moslemic law / legal schools / justice / mononorm / генезис мусульманского права / общемировые закономерности правогенезиса / культурно-исторический период / становление мусульманского права / правовые школы / правосудие / мононорма

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Обидов Дилшод Солиҷонович

Дар партави назарияи муосири генезиси ҳуқуқ масъалаи пайдоиши ҳуқуқи мусулмонӣ мавриди тадқиқ қарор гирифтааст. Дар ин самт, ба масъалаҳои мувофиқ наомадани мавқеи назарияи анъанавии давлат ва ҳуқуқ бо ҳуқуқи мусулмонӣ дар масъалаи пайдоиши ҳуқуқ, роҳи хосаи пайдоиши ҳуқуқи мусулмонӣ таҳти таъсири қонуниятҳои умумиҷаҳонии генезиси ҳуқуқ диққати асосӣ дода шудааст. Ҳамчунин масъалаи ба ҳуқуқи мусулмонӣ дар ҷараѐни ташаккули таърихии он хос будани ду давраи фарҳангӣ-таърихии инкишоф, нақши адолати судӣ дар хислати расмӣ гирифтани ҳуқуқи мусулмонӣ ва дар ин замина ба вуҷуд омадани мактабҳои ҳуқуқӣ (мазҳабҳо) тадқиқ гардидааст. Дар мақола андеша оид ба он ки мактабҳои ҳуқуқӣ ба сифати пайвандгарони давраи аввали фарҳангӣ-таърихии рушди ҳуқуқи мусулмонӣ бо давраи минбаъдаи хислати динамикӣ доштаи инкишофи он баромад менамоянд, иброз мешавад. Дар ин самт ба хусусияти дар генезиси ҳуқуқи мусулмонӣ инъикос ѐфтани сифатҳои қоидаҳои рафтори аҳди бостон аҳамияти асосии тадқиқотӣ равона карда шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON SOME ISSUES OF MOSLEMIC LAW EMERGENCY (THEORETICAL AND HISTORICO-LEGAL INVESTIGATION)

The author of the article takes an endeavour to investigate the problems of Moslemic law emergence in the light of modern theory of law genesis. The main investigative attention was targeted at comprehension of problems connected with non-correspondence of the provisions of the traditional science dealing with the state and law theory to Moslemic law in the question of law conception; the author’s undertakings being aimed at an especial way of Moslemic law emergence under the sway of general world regularities of law genesis. The specifities of the historic formation of Moslemic law for which two cultural-historic periods of development were designated are singled out, there is put a question concerned with the role of justice in the process of acquiring an officials status by Moslemic law and of the origin of legal schools (mazhabs) as linking ties of the first cultural-historic period of Moslemic law development with the consequential one; dynamism being inherent already in the second. Moslemic law genesis reflects, as it is shown, properties and features of ancient epoch behavior.

Текст научной работы на тему «ОИДИ БАЪЗЕ МАСЪАЛАҲОИ ПАЙДОИШИ ҲУҚУҚИ МУСУЛМОНӢ (ТАДҚИҚИ НАЗАРИЯВӢ ВА ТАЪРИХӢ-ҲУҚУҚӢ)»

УДК-34(09)

DOI10.24412/2411-1945-2022-2-16-22

ОИДИ БА ЪЗЕ МАСЪАЛАХРИ

ПАЙДОИШИ ХУЦУЩ мусулмони (ТАДЩЩназариявива таърихи-

ХУкущ)

О НЕКОТОРЫХ ВОПРОСАХ ВОЗНИКНОВЕНИЯ

мусульманского права

(ТЕОРЕТИЧЕСКОЕ И ИСТОРИКО-ПРАВОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ)

ON SOME ISSUES OF MOSLEMIC LA W EMERGENCY (THEORETICAL AND HISTORICO-LEGAL INVESTIGATION)

Обидов Дилшод Солицонович, н.и.%, дотсент, мудири кафедраи назария ва таърихи давлат ва ууцуции факултети ууцуцшиносии ДДХрСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Обидов Дилшод Солиджонович, канд. юрид. наук, доцент, зав. кафедрой теории и истории государства и права юридического факультета ТГУПБП (Худжанд, Таджикистан)

Obidov Dilshod Solidjonovich, candidate of juridical sciences, Associate Professor of the department of the history of state and law under the juridical faculty of the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan, Khujand)E-MAIL: ODS-1976@mail.ru

Калидвожа^о: генезиси ууцуци мусулмони, цонуниятуои умумицауонии генезиси ууцуц, даврауои фаруанги-таърихи, ташаккули ууцуци мусулмони, мактабуои ууцуци, адолати суди, мононорма

Дар партави назарияи муосири генезиси ууцуц масъалаи пайдоиши ууцуци мусулмони мавриди тадциц царор гирифтааст. Дар ин самт, ба масъалауои мувофиц наомадани мавцеи назарияи анъанавии давлат ва ууцуц бо ууцуци мусулмони дар масъалаи пайдоиши ууцуц, роуи хосаи пайдоиши ууцуци мусулмони таути таъсири цонуниятуои умумицауонии генезиси ууцуц диццати асоси дода шудааст. Цамчунин масъалаи ба ууцуци мусулмони дар цараёни ташаккули таърихии он хос будани ду давраи фаруанги-таърихии инкишоф, нацши адолати суди дар хислати расми гирифтани ууцуци мусулмони ва дар ин замина ба вуцуд омадани мактабуои ууцуци (мазуабуо) тадциц гардидааст. Дар мацола андеша оид ба он ки мактабуои ууцуци ба сифати пайвандгарони давраи аввали фаруанги-таърихии рушди ууцуци мусулмони бо давраи минбаъдаи хислати динамики доштаи инкишофи он баромад менамоянд, иброз мешавад. Дар ин самт ба хусусияти дар генезиси ууцуци мусулмони инъикос ёфтани сифатуои цоидауои рафтори ауди бостон ауамияти асосии тадцицоти равона карда шудааст.

Ключевые слова: генезис мусульманского права, общемировые закономерности правогенезиса, культурно-исторический период, становление мусульманского права, правовые школы, правосудие, мононорма

Предпринята попытка исследования проблемы зарождения мусульманского права в свете современной теории генезиса права. Основное исследовательское внимание было направлено на осмысление проблем, связанных с несоответствием положений традиционной науки теории государства и права мусульманскому праву в вопросе зарождения права, на особый путь возникновения мусульманского права под влиянием общемировых закономерностей правогенеза. Выделены особенности исторического становления мусульманского права, которому были присущи два культурно-исторических периода развития, поставлен вопрос о роли правосудия в процессе приобретения

мусульманским правом официального статуса и зарождения правовых школ (мазхабов) как связующих звеньев первого культурно-исторического периода развития мусульманского права, с последующим периодом, которому уже становится присущ динамизм. Показано отражение в генезисе мусульманского права свойств и характеристик поведения древней эпохи.

Key-words: genesis of Moslemic law, general world regularities of law genesis, cultural-historic period, formation of Moslemic law, legal schools, justice, mononorm

The author of the article takes an endeavour to investigate the problems of Moslemic law emergence in the light of modern theory of law genesis. The main investigative attention was targeted at comprehension of problems connected with non-correspondence of the provisions of the traditional science dealing with the state and law theory to Moslemic law in the question of law conception; the author's undertakings being aimed at an especial way of Moslemic law emergence under the sway of general world regularities of law genesis. The specifities of the historic formation of Moslemic law for which two cultural-historic periods of development were designated are singled out, there is put a question concerned with the role of justice in the procces of acquiring an officials status by Moslemic law and of the origin of legal schools (mazhabs) as linking ties of the first cultural-historic period of Moslemic law development with the consequential one; dynamism being inherent already in the second. Moslemic law genesis reflects, as it is shown, properties and features of ancient epoch behavior.

Дар илми анъанавии назарияи давлат ва хукук ба масъалаи генезиси хукуки мусулмонй ва умуман низомхои хукуки динии дигар ахамияти чиддй дода нашудааст.[14, с.63-65] Дар китобхои дарсй аз фанни назарияи давлат ва хукук оид ба ин масъала мавзуъхои алохида мавчуд набуда, он ахёнан дар дохили мавзуъхои дигар (масалан, вобаста ба низомхри хукукй) баррасй гардидааст. Чунин анъанаи илми хукукшиносии шуравй то хол дар илми хукукшиносии муосири собик чумхурихои шуравй чун урфу одат бокй монда, аз мадди назари олимон дур нарафтааст.

Аммо имруз бо назардошти методологияи нави тадкики генезиси хукук муайян шудааст, ки хукук низ монанди давлат конуниятхои ба худ хоси пайдоиш ва ташаккули таърихй дорад. Он дар асли пайдоиши худ махсули фаъолияти давлат нест ва дар ин ё он низоми хукукй новобаста аз давлат амал мекунад.

Он конуниятхое, ки Ф.Энгелс дар китоби худ «Пайдоиши оила, моликияти хусусй ва давлат» муайян карда буд, ба хукуки позитивй мувофик буда, масалан, дар муносибат ба хукуки мусулмонй амал намекунанд.[15]

Хукуки тасаввур кардаи Ф.Энгелс дар пайдоиши худ бо давлат алокаи зич дорад ва махсули фаъолияти он мебошад. Аммо дар ислом хукук бе зарурати давлат ба вучуд меояд. Чунин холат, албатта, масъалаи мувофик будан ё набудани пайдоиши хукуки мусулмонй ба назарияи анъанавии пайдоиши давлат ва хукукро мубрам менамояд.

Айни хол, хукуки мусулмонй хамчун яке аз низомхои хукукии чахонй аз чониби олимон эътироф гардидааст.[4, с.310] Чунин сифати хукуки мусулмониро бо назардошти он хислат бояд ба назар гирифт, ки ин низоми хукукй дар асли пайдоиши худ хислати динй дошта, дар даврае ба вучуд омад, ки чамъияти арабхо хануз дар чараёни гузариш аз сатхи авлодй ба сатхи синфй карор дошт. Яъне, дар хукуки мусулмонии имруз амалкунанда низ фарханги ду давраи ташаккул ва инкишофи он мавчуд аст. Фарханги давраи аввал, бешак, хусусиятхои чамъияти авлодиро инъикос мекунад. Ба ин давраи инкишофи хукуки мусулмонй сифатхои асосии мононорма, ба мисли хислати мукаддаси динй доштани сарчашмахои хукукй, абадй, тагйирнопазир, бенуксон будани онхо, дар меъёрхои ин сарчашмахо якчоя ва бо хам часпида омадани хукук, ахлок, дин ва урф хос

aCT. Хдмчунин хукуки ин дaвpa бештap cифaти cтaтикй доpaд. Дaвpaи мaзкyp тaкpибaн aз cоли 610 (612) то шли 632 - pо дap бap мегиpaд.

Дap тaълимоти мyxaккикони мyоcиp зaмони aввaли нузули иcлом xaмчyн дaвpaи клaccикии иcломй мaънидод кapдa мешaвaд.[2] Дap ин caмт, тaдкики aндешaxои олимони жломй бa xyлоcaе меоpaд, ки дap дaвpaи мaзкyp тaвaccyти pобитaи кaйxон бо инcон хукуки динй xaмчyн мaчмyи коидaxои динй, хукукй, axлокй, одaтй, эcтетикй Ba Faйpaxо aз кaйxон бa инcон эхдо гapдид Ba ин xолaт дaвоми он чapaëн acт, ки дap тули xaзоpcолaxо зимни pобитaи кaйxон бо инcон дap минтaкaxои гуногуни зaмин дaвом мекyнaд.

Яьне, aa нигоxи фapxaнги дaвpaи aввaли тaшaккyлy pyшди x^ysp мycyлмонй мaфxyми xysy^ ^apaë™ пaйдоиши он xycycияти шфи диниву кaйxонй доpaд. Хукук га xaмчyн мaчмyи меъëpxои xyкyкй, бaлки мaчмyи коидaxои динй, axлокй, одaтй, эcтетикй Ba xyRy^ фaxмидa мешaвaд. Пaйвacтaгии фaxмиши чунин xyкyк бо aдолaтy додгycтapй дap дapaчaи бaлaнд кapоp доpaд. Аз xaмин caбaб низ, дap capчaшмaxои acоcии xysy^ мycyлмонй - Кypьон Ba Суншт диккaт Ba тaвaччyxи зиëд бa aдолaт, додгycтapии боaдл paвонa гapдидaacт.[8, c. 11-13] Дap Kypьон бошaд пpинcипи бa «Рузи бyзypгй кaзовaти боaдли Лллоx» paвонa бyдaни тaкдиpи ниxоии инcоният Ba дигap мaвчyдот мaxcyc тaъкид кapдa мешaвaд.[6]

Чунин cифaтxои фapxaнги дaвpaи aввaли тaшaккyлy инкишофи xysy^ мycyлмонй бa дaвpaи минбaъдaи pyщди он тaъcиpи бyзypг дошт^ меxвapy моxияти о^о мyaйян кapдaacт. Дaвpaи дуюм, ки нaзap бa дaвpaи aввaл мapxилaи бyзypги тaщaккyли тaъpиxии xy^y^ мycyлмониpо дap бap мегиpaд, бa зaмоне pоcт омaд, ки apaбxо бо caбaби иcлом aввaл бa x^^ Ba, cониян, бa дaвлaтдоpии xyд pacидaнд, ки он дap тaъpиx бо номи Хилофaти Лpaб мaълyм acт. Дap ин дaвpa гyзapиши aйнии ^a^^ra apaбxо as œxra aвлодй бa cоxти cинфй бa aмaл меояд, ки дap rnra^a щyмоpaи зиëди мyноcибaтxои чaмъиятии нaв бa нaв бa миëн омaдa, зapypaти мутобик нaмyдaни xyкyки мycyлмонии дaвpaи aввaлpо бa щapоитxои rnB тaлaб мекyнaд. Бинобap ин, бa фapxaнги дaвpaи дуюми инкишофи xy«y^ мycyлмонй вижaгии динaмикй xоc acr. Хукуки ин дaвpa бо xycycиятxои мaйл бa paтcионaлизм, тaFЙиpпaзиpй, aз бaйн бypдaни ноpacоиxо мaънидод кapдa мещaвaд. Ин xyкyк яку якбоpa дap чои xолй бa вyчyд нaмеояд. Дap он шapоиrе, ки мyноcибaтxои нaв бa нaви ^a^^ra бa вyчyд меоянд Ba x^ysp мycyлмонии дaвpaи aввaли raшaккyли фapxaнгй-тaъpиxии он бa raлaботи тaнзими мyноcибaтxои cоxrи cинфии инкишофëфтaиcrодaи чaмьият мyвофикaт нaмекyнaд, xaмчyн омили пaйвaндкyнaндaи ин xyHy^ мyкaддacи динивy кaйxонй бо дaвpaи минбaъдa мaкraбxои xyкyкй (мaзxaбxо) pyH коp меоянд. То бa вyчyд омaдaни ин мaктaбxо дap шapоиrи мaвчyд нaбyдaни дaвлaтдоpии бapкaмол инcrиryrxои cyдй (xaкaмxо, козиxо) тaвaccyти rarбики aдолarи cyдй бa меъëpxои xysy^ мycyлмонии дaвpaи aввaли фapxaнгии инкишофи он xиcлaти pacмй медиxaнд. Чунин икдоми мyбpaме, ки aдолaти cyдй дap он дaвpa бa yxдa дошт, минбaъд raxти тaъcиpи мyноcибarxои нaви чaмъиятй зapypaти мутобик нaмyдaни capчaшмaxои мyкaддacи дaвpaи aввaли фapxaнгии raшaккyли xysy^ мycyлмониpо (яьне, К^ьон Ba Сyннarpо) бо дaвpaи дуюми инкишофи он, ки дap шapоити ^a^^ra cинфй Ba pyшди мyноcибarxои и^^одму ичтимой кapоp дошт, бa миëн овapд. Дap rnra^a олимони мaшxypи xyкyкщиноcи иcломй, ки aкcapи онxо бо тarбики aдолaти cyдй Ba мaънидоди нaзapиявии он мaшFyл бyдaнд, бa тaфcиpи илмии Кypъон Ba Сyннaт пapдоxтaнд. Чунин xолaт минбaъд бa пaйдоиши мaктaбxои xy«^™ локaлй Ba бaъдaн мaктaбxои xyкyкии бapкaмол овapдa меpacонaд.

Бояд гуфт, ки дap тaъpиxи xy^y^ мycyлмонй xyкyки дaвpaи дуюми инкишофи фapxaнгии он дap xyд фикxpо тaчaccyм мекyнaд. Фикx xaмчyн мaчмyи нaзapияxои илмй оид бa пaxлyxои мyxтaлифи xyкyки мycyлмонй дap acли xyд aз тaълимоти пaëмбap Мyxaммaд бapмеояд. Минбaъд тaфcиpи илмии capчaшмaxои acоcии xyкyки мycyлмонй -К^ьон Ba Сyннaт тaвaccyти бa pоxбapй гиpифтaни ycyлxои фикxии бyнëдгyзоштaи пaëмбap бapои дap шaкл Ba мaзмyни nyppa xaмчyн capчaшмaи xyкyки мycyлмонй мyкappap шyдaни фикx дap дaвpaи дуюм зaминa мегyзоpaд. Дap ин paвaнд caxми мaктaбxои xyкyкии

мусулмонй, хyсyсaн мaктaби ^у^у^ии aклгaроëни кyфaгй, ки меxвaри онро минбaъд мaктaби ^у^у^ии xaнaфия тaшкил медиxaд, бузург aст.

Хдмин тaвр, тaбиaти генезиси ^у^у^и мусулмонй, ду дaврaи aлоxидaи фaрxaнгй-тaърихии инкишофи он минбaъд бa тaрxрезии сохтори ^у^у^и мусулмонй хдмчун низоми ^у^у^й тaъсири чиддй мерaсонaд.

Олимони мaшxyр, профессор Л.Р. Сюкияйнен Ba профессор A.F. Холиков дaр тадкщоти худ бa проблемaи сохтори ^у^у^и мусулмонй axajw^'ra arox^a додaaнд. Ондо зикр мекyнaнд, ки хуку^и мусулмонй мувофики сохтори тaркибии худ aз шaриaт Ba фщх иборaт aст.[11, с.31-64,79-99; 13, с.71-97] Дигaр олимон низ aсосaн чунин aкидa дорaнд.[5; 1, с.53-58]

Аммо дaр тaдкикоти aксaри мyxaккикони ин œxa мaсъaлaи номбyрдa ^риб, ки as нигохи фaрxaнгй-тaърихии инкишофи хукуки мусулмонй тaдкик нaгaрдидaaст.

Бинобaр ин, имруз зaрyрaти истифодaи методологияи тави омузиши ин мaсъaлa бa миëн омaдaaст. Пеш aa xaмa, дaр ин сaмт бояд нaзaрияи муосири генезиси хукук бa инобaт гирифтa шaвaд. Зеро, тaнxо тaвaссyти бa роxбaрй гирифтaни ин нaзaрия имконият фaроxaм меояд дaрк тамоем, ки дaр ^мъияти нимчaзирaи Арaбистони OFOЗи aсри VII aввaл xyкyк бa вучуд меояд вa ин xyкyк дaр пaйдоиш вa инкишофи худ m бо дaвлaт, бaлки бо кaйxон aлокaмaндй дорaд. Иловa бaр ин, xyкyки пaйдошyдa минбaъд бaрои тaшкилëбии дaвлaт мyсоидaт мешмояд.

Чунин вокеъияте, ки бa генезиси xy^^ мусулмонй хос aст, бо консепсияи мaъмyли кaбyлшyдa дaр илми нaзaрияи дaвлaт вa xyкyк мувофи^т нaмекyнaд. Ин xaйрaтовaр нест, зеро дaр илми aнъaнaвии нaзaрияи дaвлaт вa xyкyк aз зaмони шyрaвй OFOз кaрдa, то xол тaxти тaъсири консепсияи мaрксистии пaйдоиши дaвлaт вa xyкyк нaзaрияи позитивй xyкмрон aст. Тибки он xyкyк дaр aлокaмaндй бо дaвлaт вa вобaстa бa он бa вучуд меояд. Иловa бaр ин, xaмчyн сaбaбxои пaйдоиши xyкyк xaмон сaбaбxои тайдоиши дaвлaт мyaйян гaрдидaaнд. Чунин нaзaр вa сaмти тaдкик мaвчyд бyдaни сaбaбxои хосa вa конyниятxои тайдоиши xyкyкро бa мaдди нaзaр нaмегирaд. Хрл он ки бa нaзaр гирифтaни ин сaбaбxовy KOнyниятxо имконият фaроxaм меорaд то дaрк тамоем, ки xyкyк дaр пaйдоиши худ нaзaр бa дaвлaт тaърихи тулонй доштa, конyниятxои пaйдоиши он бо эволютсияи yмyмичaxонй, зинaxои тaбий вa и^тимоии тaшaккyли инсон aлокaмaндии зич дорaд. Дaр ибтидои пaйдоиши чунин xyкyк бa он xaтмaн хислaтxои мaзмyни диниву aсотирй доштaн, мyкaддaс бyдaн, бенуксонй вa тaFЙирнопaзирй хос бyдaнд. Дaврaи ибтидоии инкишофи чунин xy^^O мaчмyи коидaxои фaъолияти инсони ибтидой дaр мyносибaт бо тaбиaт тaшкил медиxaд, ки дaр arara он рефлексxо вa инстинктxо (Faризa ë сaвки тaбий) кaрор доштaнд. Тaxти тaъсири xaмчояи онxо минбaъд рaфтори инсон дaр чaрaëни эволютсионй тaFЙир вa инкишоф меëбaд. Дaр aсли рушди рaфтори инсони тои^тимой зимни тaъсироти мyтaкобилaи рефлексxо вa инстинктxо зиддияти ду омили дохилй - кyxнaпaрaстй вa мaйл бa тaFЙирот чой доштaнд. Тaвaссyти зиддияти омищои мaзкyр рaфтори рyxй инкишоф ëфтa, минбaъд то бa сaтxи колaб ë коидaи мyaйян рушд менaмояд. Дaр aлокaмaндй бa ин, олими мaшxyри соxaи психология С.Л. Рубинштейн ^йд менaмояд, ки инкишофи шaклxои гуногуни рaфтор дaр шти^и мyборизaи ду тaмоюли бa xaм зид - ирсият вa тaFЙирпaзирй, устуворй вa нопойдорй бa aмaл меояд. Дaр xaр як шaкли рaфтор дaр ин ë он aндозa xaр ду тaмоюл чой дорaнд. Аммо дaр рaвaнди инкишоф тaносyб, aндозaи бaйни онxо тaFЙир меëбaд вa чунин тaFЙироти aндозaи онxо дaр бaъзе нyктaxои yмдaи инкишоф бa тaFЙирëбии сифaтии тавъи рaфтор овaрдa мерaсонaд.[10, с.118]

Аз ин нигоx, дaр чaрaëни эволютсионии инсон рaфтори y дaр чaнд зинa вa ë нaвъ тaшaккyл меëбaд.

Бояд гуфт, тaшaккyлy инкишофи инсон aз сaтxи тaбиaт бa сaтxи ^мъият дaврaи бузурги тaърихиро дaр бaр мегирифт. Чунин xолaт оиди он гyвоxй медиxaд, ки гyзaриш aз сaтxи идроки рефлектории олaми aтроф бa сaтxи фaxмиши бошyyронaи он aз нигоxй

тaъpиxй чapaëни мypaккaб Ba xеле тулонй бyдa, xycycиятxои xоcи чaxонбинии инcонpо инъикоc мекapд. Дap шyypи инcони axди aввaл дap OFOЗи гyзapиш aз caтxи тaбиaтй бa caтxи ичтимой олaми aтpоф дap як нaмyди умумй кaбyл мешуд, дap он фapки бaйни тaбиaт Ba чaмъият, вaкти чaдвaлй мaвчyд нaбyд. Ин чо xaтмaн бояд шкши мaнзapaи чaxонбинии инcони он дaвpapо зикp нaмyд, ки дap он xap як фaкти ncHxHHñ xaмчyн чузьи xacтии aмaлй Ba дap як вaкт инъикоcи идеaлии он зоxиp мегapдид. Бинобap ин, чaxонбинии якчоя ë мyттacили мaвчyдaи инcон тaкозо мекapд, ки коидaxои paфтоpи чойдоштa низ чунин якчоя ë мyттacил бошaнд. Меxaнизми мaвчyдaи тaнзимкyнaндaи paфтоp низ, пеш aз xaмa, тaвaccyти дин мyappифй гapдидa, мaзмyни бa тaвpи доимй мyкappapшyдa, тaFЙиpнопaзиp, aбaдй Ba бенyкcониpо дap xyд инъикоc менaмyд. Лозим бa ëдовapиcт, ки дap axди кaдим шaклxои бapмaxaли xyкyк, инcтитyтxои ибтидоии оилa Ba чомеa дap xyд acли диниpо инъикоc менaмyдaнд. Бa ин xолaт олими мaшxypи фapонcaвй Фюcтел де Кyлaнж мaxcyc ишоpa менaмояд.[12, c.3, 28-29,136-137] Бa фи^и мо дap минтaкaи Шapк чунин xycycият мycтaxкaмии бештap дошт. Зеpо ин минтaкa aз axди кaдим xaмчyн гaxвоpaи тaмaддyни динxои мyxтaлиф бapомaд мекyнaд.

Хyлоca, метaвон бa aндешaе омaд, ки дap axди кaдим Ba минбaъд то бa гyзapиш бa caтxи чaмъияти етнфй чaxонбинии инcон Ba коидaxои мaвчyдaи тaнзимкyнaндa xиcлaти динй, якчоявy мyттacил Ba тaFЙиpнопaзиpy бенyкcон доштaнд. Бa меъëpxои paфтоpи ин дaвpa мaзмyни мононоpмa[7, c. 93-96] xоc aCT. Мононоpмa xaмчyн коидaи paфтоpи тaкcимношyдaи cинкpетй бapомaд мекyнaд, ки дap он дин, axлок, ypф Ba xyкyк aз xaм чудо бyдa нaметaвонaнд, онxо бо xaм дap пaйвacтaгии зич кapоp доpaнд. Оиди xycyc^ra мононоpмa Л.И. Пеpшитc мaxcyc тaъкид мекyнaд, ки дap он xycycиятxои xap як меъëpи paфтоp инъикоc меëбaнд.[9, c.210-240]

Дap axди мaвчyдияти фapxaнги нонaвиштa xиcлaти якчоя Ba мyттacилй Faйp aз мононоpмa, xaмчyнин бa чaxонбинй, шyyp Ba тaмоми пaxлyxои дигapи xaëти ижон xоc буд. Яьне кобилияти тaxлили aлоxидaи як пaдидa бе aлокaмaндии он бо пaдидaи дигap XOло вyчyд нaдошт. Биcëp мyaммоxои чойдоштa бa инcон имкон нaмедодaнд, ки дap caтxи чaxонбинй Ba тacaввypоти xyд pyшд нaмояд. Бa xap xол ин xолaт то бa дaвpaи pacидaн бa caтxи чомеaи cинфй дaвом мекyнaд.

Дap чaмъияти ибтидой, мacaлaн, инcон дapк кapдa нaметaвониcт, ки мононоpмa ë KOидaxои paфтоpи мaвчyдa кaй, aз кучо, тaвaccyти кaдом меxaнизми эчоди коидa бa вyчyд омaдaaнд. Лз ин лиxоз, ин меъëpxо xиcлaти динй ë caкpaлй доштaнд. Ин xолaт тaкозо мекapд, ки xyдyди фaъолияти меъëpxои номбypдa aз доиpaи мyноcибaтxои бaйни одaмон беpyн paфтa, олaми фaвкyттaбииpо низ фapо гиpaд. Бинобap ин, cифaти мaзкyp бa мононоpмa имкон фapоxaм меоpaд то ичpои меъëpxои он бидуни ëpии дacтгоxи мaxcycи мaчбypкyнй (яьне, дaвлaт) тaвaccyти кyввaxои Faйpитaбий Ba кaйxонй тaъмин Ba кaфолaтнок кapдa шaвaд.

Мононоpмa xоcи зинaxои тaбиaтии эволютcияи чaxонй, caтxи pacиш бa чомеa, чомеaи ибтидой, гyзapиш aз чомеaи ибтидой бa чомеaи cинфй мебошaд. Лз ин лщоз, дap миcоли тайдоиши xyкyки мycyлмонй дap чомеaи apaбxои нимчaзиpaи Лpaбиcтон мо бa тaвpи paвшaн инъикоcи мононоpмapо дap коидaxои paфтоpи чойдоштa Ba минбaъд бо истом мyкappapшyдa дидa метaвонем.

Пеш aз xaмa, дap axди истоми бapмaxaл ин бештap зоxиp гapдидaacт. Сapчaшмaxои acоcии xyкyки мycyлмонй, яьне Кypъон Ba Сyннaт xиcлaти мyкaддacи диниpо фapогиp бyдa, дap тaтбик Ba тaъмини xyд бa дaвлaт эxтиëч нaдоштaнд. Меъëpxои онxо мaзмyни aбaдй, тaFЙиpнопaзиp Ba бенyкcон доштaнд. Дap онxо коидaxои динй, axлокй, ypфй Ba xyкyкй aз xaм чудо неcтaнд, бaлки дap шaкли якчоя Ba мyттacил бapомaд мекушнд. Хдмчунин тaбиaти ин capчaшмaxо мyковимaт Ba paкобaти мyтaкобилaи ду чaнбa, яьне кyxнaпapacтй Ba paтcионaлизмpо дap моxияти xyд инъикоc мекyнaд, ки ин xycycият

минбаъд дар танзими муносибатхои чамъиятй ва пайдоиши мактабхои хукукй таъсири худро мегузорад. Меъёрхои ин сарчашмахо, албатта, сатхи чахонбинй, дарккунй ва шуурнокии инсони чамъияти он давраро фарогир буданд. Бинобар ин, имруз бо назардошти хусусиятхои фархангй, психологй, маънавй, ичтимой, иктисодй, дигар омилхои пайдоиши ислом дар чамъияти Арабистони огози асри VII ва умуман шароити давраи бармахали асрхои миёна омузиши низоми хукуки мусулмонй ахамияти актуалй дорад. Дар ин самт, бо фикри олими машхури медиевист А.Я. Гуревич розй нашудан мумкин нест: «агар мо хохем, ки гузаштаро чунон ки дар асл буд, омузем, мо наметавонем ба он кушиш накунем, ки нисбат ба он мувофик ба чанбахои он наздик шавем, онро ба таври имманентй омузем ва сохтори дохилии аслии онро кушода, дар як вакт эхтиёт намоем то ба он баходихии имрузаи худро бор накунем».[3, с.7]

Чунин методологияи тадкик, ки конуниятхои умуми чахонии генезиси хукук, мавкеи адолати судй дар пешравии хукук ва назари фархангй-таърихиро дар бар мегирад, албатта, дар халли бисёр муаммохои имруза, ки дар инкишофи хукуки мусулмонй ва умуман ислом дида мешаванд, накши мухим дошта метавонад.

Пайнавишт:

1. Буриев И.Б. Таърихи афкори сиёсию ууцуци. Нашри 2. - Душанбе: Ирфон, 2016. - 232 с.

2. Грюнебаум Г.Э., фон. Классический ислам. Очерк истории (600-1258)

/Пер. с англ. И.М. Дижура. Предисл. В.В. Наумкина. - Москва: Наука, 1986. - 216 с.

3. Гуревич А.Я. Категории средневековой культуры. - Москва: Искусство, 1972. - 320 с.

4. Давид Р., Жоффре-Спинози К. Основные правовые системы современности / Пер. с фр. В.А. Туманова. - Москва, 1998. - 400 с.

5. Керимов Г.М. Шариат: закон жизни мусульман. Ответы шариата на проблемы современности. - Санкт-Петербург: Дилья, 2007. - 512 с.

6. Коран /Перевод смыслов Э.Р. Кулиева. Издание пятое, исправленное и дополненное. -Москва: УММА, 2004. - 688 с.

7. Муромцев Г.И. Мононорма как стадия становления права //Вестник Московского университета МВД России. - Москва, 2017. - №3. - С. 93-96.

8. Обидов Д.С. К вопросу формирования и сущности исламской концепции правосудия //Вестник ТГУПБП. - Худжанд, 2013. - № 3 (55). - С. 11-13.

9. Першиц А.И. Проблемы нормативной этнографии /Исследования по общей этнографии /Сборник статей. - Москва: Наука, 1979. - С. 210-240.

10. Рубинштейн С.Л. Основы общей психологии. - Санкт-Петербург: Питер, 2015. - 705 с.

11. Сюкияйнен Л.Р. Мусульманское право. Вопросы теории и практики. - Москва: Наука, 1986. - 256 с.

12. Фюстель де Кулланж Нюма, Дени. Древняя гражданская община: исследование о культе, праве, учреждениях Греции и Рима /Пер. с фр. - Изд. 3-е. - Москва: Красанд, 2011. - 354 с.

13. Холицов A.F. Хуцуци исломи. - Душанбе: ЭР-граф, 2010. - 476 с.

14. Чердянцев А.Ф. Теория государства и права: учебник для вузов. — Москва: Юрайт-М, 2002. - 432 с.

15. Энгельс Ф. Происхождение семьи, частной собственности и государства. - Москва: Издательство политической литературы, 1989. - 240 с.

Reference Literature: 1. Buriev I.B. The History of Politico-Juridical Ideas. The 2-nd edition. - Dushanbe: Cognition, 2016. - 232 pp.

«BECTHMK rrynhn», ebinycK 2 (91), 2022

2. Gryunebaum G.E., von. Classical Islam. The Essay of History (600-1258)//Translation from English by I.M. Dijour. Preface by V.V.Naumkin. - Moscow: Science, 1986. - 216pp.

3. Gurevich A.Ya. The Category of Mediaeval Culture. - Moscow: Art, 1972. - 320pp.

4. David R., Joffre-Spinosi K. Major Law Systems of Contemporaneity// Translation from French by V.A. Tumanov. - Moscow, 1998. - 400 pp.

5. Kerimov G.M. Shariat: Muslim's Life Law. Shariat Responces to the Problems of Contemporaneity. - Saint-Peterburg: Dilya, 2007. - 512pp.

6. The Koran//Translation of Senses by E.R. Kuliev. The fifth edition, revised and enlarged. Moscow: UMMA, 2004. - 688pp.

7. Muromtsev G.I. Mononorm as a Stage of Law Formation// Bulletin of Moscow University under the Mininstry of Home Affairs of Russia. - Moscow, 2017, №3. - pp. 93-96

8. Obidov D.S. To the Issue of Formation and Essentiality of Islamic Justice Conception/ Bulletin of TSULBP. Khujand, 2013, №03 (55). - pp. 11-13

9. Pershits A.I. Normative Ethnography Problems//Researches in General Ethnography//Collection of Articles. - Moscow: Science, 1979. - pp. 210-240

10. Rubinstein S.L. The Grounds of General Psychology. - Saint-Peterburg: Peter, 2015. - 705pp.

11. Syukiyainen L.R Moslemic Law. Issues of Theory and Practice. - Moscow: Science, 1986. - 256pp.

12. Fustel de Coulange Numa, Deni. Ancient Civil Community: Exploration Beset with Culture, Law, Institutions of Greece and Rome//Translation from French. - The 3-rd edition. - Moscow: Krasand, 2011. - 354 pp.

13. Holikov A.G. Islamic Law. - Dushanbe: Er.Graph, 2010. - 476pp.

14. Cherdyantsev A.F. The Theory of State and Law: Manual for higher schools. - Moscow: Yurait-M, 2002. - 432 pp.

15. Engels F. The Origin of Law, Private Property and State. - Moscow: Political Literature Publishing-House, 1989. - 240 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.