Научная статья на тему 'Legal nature of administrative Supervision'

Legal nature of administrative Supervision Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
75
12
Читать
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / НАУКА АДМИНИСТРАТИВНОГО ПРАВА / АДМИНИСТРАТИВНАЯ РЕФОРМА / ГОСУДАРСТВЕННОЕ УПРАВЛЕНИЕ / АДМИНИСТРАТИВНЫЙ НАДЗОР / КОНТРОЛЬ / ПРАВОВОЕ ПОЛОЖЕНИЕ / ТОҷИКИСТОН / ИЛМИ ҳУқУқИ МАЪМУРИ / ИСЛОҳОТИ МАЪМУРИ / ИДОРАКУНИИ ДАВЛАТИ / НАЗОРАТИ ДАВЛАТИ / САНҷИШ / ҳОЛАТИ ҳУқУқИ / TAJIKISTAN / SCIENCE OF ADMINISTRATIVE LAW / ADMINISTRATIVE REFORM / STATE ADMINISTRATION / ADMINISTRATIVE SUPERVISION / CONTROL / LEGAL STATUS

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Санавваров Ғолибҷон Бақоевич, Шукуров Нуралӣ

Дигаргуниҳои ба амал омада истода ва ислоҳоти маъмурие, ки дар идоракунии давлати дар Ҷумҳурии Тоҷикистон гузаронида шуда истодаанд, истифодаи тарзу усулҳои замонавии таъсиррасониро тацозо мекунанд. Дар ин самт назорати маъмури ҷой ва мақоми махсусро ишгол менамояд, зеро дар илми ҳуқуқи маъмури масъалаи муайян кардани мавқеъ ва нақши назорати маъмури то ҳол ҳалли худро наёфтааст. Бо истифода аз назарияи ҳуқуқи маъмурӣ масъалаҳои умуминазариявӣ дар бораи алоқаи мутақобила ва фарци истилоҳҳои «санциш» ва «назорат» баррасӣ гардида, мафҳум, табиати ҳуқу-қӣ, хусусият, мақом ва нақши назорати маъмурӣ дар низоми идоракунии давлатӣ муайян карда шудааст.Происходящие изменения и проводимые административные реформы в государственном управлении Республики Таджикистан требуют использования современных способов и методов воздействия. В этом направлении особое место занимает административный надзор, так как в науке административного права проблематика определения места и роли административного надзора остаётся нерешенной. В работе путём использования теории административного права рассматриваются общетеоретические вопросы о взаимосвязи и отличии терминов «контроль» и «надзор» и выявлены понятие, правовая природа, особенности, место и роль административного надзора в системе государственного управления.The ongoing changes and conducted administrative reforms in the state administration of Tajikistan Republic require a use of modern ways and methods of influence. In this regard, administrative oversight occupies a special place, since in the science of administrative law the problematics beset with determination of the place and role of administrative surveillance remains unresolved. By dint of resorting to the theory of administrative law, general theoretical issues concerned with the relationship and difference between the terms “control” and “supervision” are examined and the concept, legal nature, features, place and role of administrative surveillance in the system of state administering have been elicited.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
Предварительный просмотр
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Legal nature of administrative Supervision»

12 00 14 АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО; АДМИНИСТРАТИВНЫЙ ПРОЦЕСС 12 00 14 ADMINISTRATIVE LAW; ADMINISTRATIVE PROCESS

УДК 342

ББК 67.401.061.4

ТАБИАТИ Санавваров Голибцон Бацоевич, н.и.у., дотсент., мудири

Х,УЦУЦИИ кафедраи ууцуци гражданй ва меунатии ДД^БСТ; Шукуров

НАЗОРАТИ Нурали, сармуаллими кафедраи ууцуцшиносии МДТ «ДДХба

МАЪМУРИ номи акад. Б. Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

ПРАВОВАЯ Санавваров Голибджон Бакоевич, к. ю.н., доцент, заведующий ПРИРОДА кафедрой гражданского и трудового права ТГУПБП; АДМИНИСТРАТИ Шукуров Нурали, старший преподаватель кафедры ВНОГО НАДЗОРА юриспруденции ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова» (Худжанд,

Таджикистан)

LEGAL Sanavvarov Golibjon Bakoevich, candidate of juridical sciences, NATURE OF Associate Professor, head of the department of civil and labor law ADMINISTRATIVE under the TSULBP; Shukurov Nurali, senior lecturer of the

SUPERVISION department of jurisprudence under the SEI "KhSU named after acad.

B. Gafurov"(Tajikistan, Khujand) E-MAIL: sanavvarov@mail.ru

Ключевые слова: Таджикистан, наука административного права, административная реформа, государственное управление, административный надзор, контроль, правовое положение

Происходящие изменения и проводимые административные реформы в государственном управлении Республики Таджикистан требуют использования современных способов и методов воздействия. В этом направлении особое место занимает административный надзор, так как в науке административного права проблематика определения места и роли административного надзора остаётся нерешенной. В работе путём использования теории административного права рассматриваются общетеоретические вопросы о взаимосвязи и отличии терминов «контроль» и «надзор» и выявлены понятие, правовая природа, особенности, место и роль административного надзора в системе государственного управления.

Калидвожа^о: Тоцикистон, илми ууцуци маъмурй, ислоуоти маъмурй, идоракунии давлатй, назорати давлатй, санциш, уолати ууцуцй

Дигаргуниуои ба амал омада истода ва ислоуоти маъмурие, ки дар идоракунии давлатй дар Чумуурии Тоцикистон гузаронида шуда истодаанд, истифодаи тарзу усулуои замонавии таъсиррасониро тацозо мекунанд. Дар ин самт назорати маъмурй цой ва мацоми махсусро ишгол менамояд, зеро дар илми ууцуци маъмурй масъалаи муайян кар-дани мавцеъ ва нацши назорати маъмурй то уол уалли худро наёфтааст. Бо истифода

a3 m3apmu yy;y;u MabMypu Macbanayou yMyMum3apmeU dap ôopau ano;au Myma;o6una ea $ap;u ucmunoyyou «ca^uw» ea «Ha3opam» ôappacu гapduda, Ma$%yM, maôuamu yy;y-;u, xycycmm, Ma;oM ea Ha;wu Ha3opamu MabMypu dap hu30mu udopaKyHuu daenamu MyauHH Kapda wydaacm.

Keywords: Tajikistan, science of administrative law, administrative reform, state administration, administrative supervision, control, legal status

The ongoing changes and conducted administrative reforms in the state administration of Tajikistan Republic require a use of modern ways and methods of influence. In this regard, administrative oversight occupies a special place, since in the science of administrative law the problematics beset with determination of the place and role of administrative surveillance remains unresolved. By dint of resorting to the theory of administrative law, general theoretical issues concerned with the relationship and difference between the terms "control" and "supervision" are examined and the concept, legal nature, features, place and role of administrative surveillance in the system of state administering have been elicited.

flap himh xyKyKmuHocn, gaBoMH cojxoh TyjoHH TaBa^yx 6a Ma^xyM, Ma3MyH Ba MoxuaTH Ha3opaTH MatMypK Koxum HaMeë6ag. ^ang HaMygaH 6aMaBpug acT, kh hjmh xyKyKH MatMypuu Myocup Kymumuxou Ha3appacepo ^Hx,a™ mapx gogaHH Ta6uaTH xyKyKHH hh nagugau Huc6aTaH MypaKKa6 aMajiH HaMygaacr. A3 ^yMja, oug 6a MyanaH KapgaHH Ma^xyM, MoxuaT Ba yHcypxou oh xeje aHgemaxou ryHoryH ap3H xacTH HaMygaaHg. ^khh to HMpy3, H0B06acTa a3 MaB^yguara myMopau 3uëgu Kopxou hjmh-TagKHKOTH nagugau Ha3opaTH MatMypK, pox Ba ycyjxou TaT6uKH oh, MaBKet Ba HaKmu oh gap HgopaKyHHH gaBja™, TaH3HMH xyKyKHH oh 6a TaBpu 6oagy moag xajjy $acj Hamygaacr. flap 6apo6apu hh, MHëHH ojhmohh xyKyKH MatMypuu BaTaHH Ba xopu^K HHc6aTH hh Mactaja aroHaruu aHgema 6a namM HaMepacag Ba hjmh xyKyKH MatMypuu To^hkhctoh Ma^x,yMH aroHau Ha3opaTH MatMypK, TapTH6u aMajK HaMygaHH oHpo nemHHxog HaKapgaacT.

Oh Ma^xyMe, kh HMpy3 ucTH^oga MemaBag, 6a aHgemau mo KopKapgu TaKpopK ë KucMaH aKxejau Ha3apuau xyKyKH MatMypuu mypaBH 6yga, gap HaB6aTH xyg, caggu poxu HHKumo^H nagugau Ma3Kyp myga HcrogaacT. flap acocu hh ry^Taxo, MyanaH HaMygaHH Ma^xyMH aroHau Ha3opaTH MatMypK, MyanaH HaMygaHH MaBKetu oh gap hh3omh HgopaKyHHH gaBja™ aKe a3 MaKcagxou hhxohh MaKojau Ma3Kyp Maxcy6 Meë6ag.

Bo6acTa 6a Tatpuxu nangoum Ba TamaKKyju nagugau Ma3Kyp MyxaKKHKH pyc A.B. MapTHHoB gap TagKHKoTH MoHorpa^HH xyg MeHaBucag, kh Ma^xyMH acocuu Ha3opaTH MatMypK, kh a3 gaBpau mypaBH 6a mo 6okh MoHgaacT, xaMHyH Bocurau MyxHMMH TatMHHH KoHyHuaT Ba Metëpxo gap HgopaKyHHH gaBja™ 3yxyp MeHaMoag [14, c.5]. Ojhmoh Ba xyKyKmuHocoHH gaBpau mypaBH 6a cu^a™ TaT6uKKyHaHgaroH Ba ë cy6teKToHH aMajiumaBHH Ha3opaTH MatMypn aKcap BaKT TaHxo MaKoMoTH MHjHTCua Ba MaKoMoTH Maxcycu BaKojaTgoppo MaHcy6 MegoHucTaHgy xajoc. Taxjuju aHgemaxou ojhmohh gaBpau mypaBH co6ht MeHaMoag, kh MaKoMoTH MujuTcuau oHBaKTa gy HaMygu Ha3opaTH MatMypupo aMajH MeKapg:

- Ha3opaT a3 6ojoh H^poumu KoHyHxo, caHagxou Metëpn, Kougaxou yMyMHxaTMH a3 ^ohh6h maxcoHH MaHca6gopu MaKoMoTH gaBja™ Ba maxpBaHgoH 6o MaKcagu TatMHHH

тартиботи чамъиятии намунавй, бо максади пешгирй кардани дукуквайронкунидо ва андешидани чорахои таъсиррасонанда нисбат ба вайронкунандагони тартиботи чамъиятй;

- кабули санади дахлдор оид ба татбики чорадои зарурии таъсиррасонй (чазои маъмурй) нисбат ба категорияи алодидаи шадрвандон ва, пеш аз дама, мадкум-шудагон [22, с. 275-278].

Хдмин тавр, назорати маъмурй хамчун як навъи санчиш фадмида мешуд, ки шакли фаъоли мушохидаро ба худ дошт ва дар мавридхои зарурй чорахои дорои хусусияти маъмурй-хокимиятиро меандешид [23, с.19-20]. Лекин он ба худ хусусиятдои муносиб-ро доро буд. Яъне он пеш аз дама, хдмчун назорати прокурорй ба объекти зериназо-ратй ё макомоти идоракунанда дахолат карда наметавонист ва дар навбати худ, хангоми дахолат кардан, назорат бо санчиш иваз карда мешуд [14, с. 6].

Дар баробари ин, назорати маъмурй дар даврони Х,окимияти шуравй - хамчун шакли махсуси аз чониби конун мукаррарнамудаи фаъолияти идоракунии макомоти он давра эътироф мегардид ва аз нуктаи назари хукуки мурофиавй назорат аз болои фаъолияти макомоти давлатй ва шахсони мансабдор яке аз талаботи асосии режими конунияти сотсиалистй ба хисоб мерафт. Бар замми ин, яке аз талаботи асосии назо-рати маъмурй дар он давра - амалй намудани мушохидаи аник, чукур ва дурустро, ки барои муайян кардани мувофикати фаъолияти хакикй ва шаффофи макомоти давлатй ва шахсони мансабдор ба конун, таъмини тартиботи хукукй, манфиати чамъиятй, хукук ва озодихои шахрвандон мусоидат мекард, ба шумор мерафт [7, с. 29-30].

Кайд кардан бамаврид аст, ки дар хамаи нуктаи назардо ба назорати маъмурй, ки дар хукуки маъмурии давраи шуравй мустахкам карда шудааст, ифодаи аники меъёрхои фарккунандаи назорат ва санчиши маъмурй вучуд надорад. Дар хакикат, назорати маъмурй ба санчиши маъмурй шабохат дошт, яъне як шакли махсус ё фаъолияти алохидаи онро ташкил медод. Ин назария духурагиро ба миён оварда, дар навбати худ, имконияти татбик намудани онро дангоми хукукэчодкунй аз байн мебурд ва ин аст, ки ба муддати дароз гояи омехтаи санчиш ва назорат дар конунгузории муосир бокй мондааст.

Конунгузории муосири Точикистон дар баробари он, ки мафдуми ягонаи назорати маъмуриро мустадкам накардааст, дар истифода намудани мафдумдои "назорат" ва санчиш" (контрол) ба хатодои зиёд род додааст.

Масалан, аз мазмун ва модияти меъёрдои Конуни конститутсионии Чумдурии Точикистон "Дар бораи макомотдои прокуратураи Чумдурии Точикистон" аз аз 15-уми июни соли 2005, № 76 бармеояд, ки макомоти мазкур дар дудуди Точикистон ягона макомоте мадсуб меёбад, ки "назорати риояи дакик ва ичрои якхелаи конунхо аз чониби вазоратхо, кумитахои давлатй ва дигар идорахои Чумхурии Точикистон, макомоти махаллии хокимияти давлатй, макомоти худидоракунии шахрак ва дехот, макомоти идораи харбй, макомоти назорат, бонкхо, корхонахо, муассисахо, иттихо-дияхои чамъиятй ва динй, хизбхои сиёсй ва иттиходияхои дигар, сарфи назар аз тобеият, мансубият ва шакли моликияти онхо, аз тарафи шахсони мансабдори онхо, инчунин ба конунхо мутобик будани санадхои хукукие, ки онхо мебароранд" амалй менамояд [1]. Мутаассифона кам нестанд санаддои дигари меъёрии дукукие, ки дар он конунгузор мафдумдои "назорат" ва "санчиш"-ро нодуруст истифода манамояд.

Бa ин иддaо, меъëpxои К^онуни Ч,yмxypии Точикистон '^ap боpaи нaзоpaти дaвлa-тии молиявй дap Ч,yмxypии Точикистон" a3 12 ноябpи соли 2002, № 321, ки aœcx^ хукукй Ba иктисодии тaшкил Ba aмaлй нaмyдaни нaзоpaти дaвлaтии молиявиpо дap Ч,yмxypии Точикистон мyaйян менaмояд, мисол шyдa метaвонaнд [2].

Тaxлили меъëpxои сaнaди Ma3^p шaxодaт медиxaнд, ки дap он яготагии "сaнчиш" Ba "нaзоpaт" 6a тaвpи лозимa 6a инобaт гиpифтa нaшyдaaнд. Яъне, arap конуни Ma3^p, дap умум мaфxyми "назорати давлатии молиявй"-ро мустахкам карда бошад, хам дap aсл дap меъëpxои он дap бapобapи MyKappap нaмyдaни фaъолияти нaзоpaтй xaмчyнин, сaнчиш Ba тaфтишpо низ пешбинй менaмояд (моддaxои, 2, 4, 5 Ba гaйpaxо). Хдмчунин дигap сaнaдxои меъëpии хукукии зиёде xaстaнд, ки дap онхо 6a чунин кaмбyдиxо pоx ДOдa шyдaaнд. Иловa менaмоем, ки мaсъaлaи мaзкyp бояд 6a сифaти мaтлaби тaдкикоти aлоxидa бappaсй гapдaд.

Бa xaмин тapик, aндешa доpем, ки ин гута дyхypaгй метaвонaд боиси гуногун-фaxмй Ba нодypyст 6a pоx мондaни фaъолияти мaкомоти сaлоxиятноки дaвлaтй гapдaнд. Бa aкидaи мо, бapои нyктa гyзоштaн 6a мyaммои мaзкyp гyзapонидaни тaxлили илмй-нaзapиявии xaмaчонибa сapивaктй 6a шyмоp меpaвaнд.

Агap 6a тaxлили нишонaxои фapккyнaндaи "нaзоpaт" Ba "сaнчиш" нaзap aндозем, нибaти мaсъaлaи мaзкyp aндешaxои гуногун мaвчyдaнд.

Бa aндешaи олими pyс А.Б. Зеленсов, функсияи сaнчиш пеш aз xaмa мyaйян кapдaни мyтобикaти сaнaди мaъмypй 6о меъëpxои конун ё дигap сaнaди меъëpй-xyкyкй мебошaд [9 c.105]. Олими точик С.И. Ибpоxимов менaвисaд, ки нaзоpaт ё "нaзоpaти дaвлaтй шaкли идоpaкyнии дaвлaтй бyдa, 6о мaксaди pиоя нaмyдaни меъëp Ba коидaxои конун мyкapap нaмyдa сaнчиши ичpоиши конyнxо Ba дигap сaнaдxои меъëpии xyкyкиpо тaъмин метамояд" [10 c.137]. Б. Д. Рaззоков ме^яд, ки "нaзоpaт" Ba "сaнчиш" бapои сaмapaнокии фaъолияти дaвлaт Ba тaшaккyли чaмъият зapyp мебошaнд Ba ощо чун мехaнизмxои aсосии aмaлй нaмyдaни фyнксияxои мaкомоти ичpоиявии xокимияти дaвлaтй бapомaд менaмоянд [18. c. 239]. Дap нaвбaти худ, олими шинохтaи точик Х. Ойев зеpи мaфxyми контpоли дaвлaтй яке aз фyнксияxои идоpaкyнии дaвлaтй Ba усули тaшкили фaъолияти мaкомоти xокимияти дaвлaтиеpо мефaxмaд, ки он нaтaнxо чун фишaнги aсосии тapзи тaъмини конуният Ba интизом, бaлки чун усули тaъмини pиоя Ba xифзи xyкyк Ba озодщои инсон, шaxpвaнд дap низоми идоpaкyнии дaвлaтй бapомaд менaмояд [16. c. 544]. Нaзоpaти дaвлaтй бошaд 6a aндешaи ин мyaллиф, усули тaъмини конуният Ba интизом дap идоpaкyнии дaвлaтй бyдa, "моxияти он aз бypдaни мyшоxидaи доимй Ba мyнтaзaм aз чони6и мaкомоти мaхсyсгapдонидaшyдaи сaлоxиятдоp ё шaхси мaнсaбдоp aз 6олои фaъолияти мaкомот Ba шaхсони xyкyкй Ba вокей, ки 6a он ш^т нaмекyнaнд ибоpaт бyдa, мaксaди он aз ошкоpсозии конуният Ba мaксaднокй мебошaд" [16 c. 544].

Бa aндешaи мyxaккики вaтaнй F.Б. Сaнaввapов, дap илми мyосиpи xyкyк мaфxyм-XOи к^^иш» Ba «нaзоpaт»-pо 6о чунин xолaтxо мaънидод кapдaн чоиз aст. Якум, сaнчиш Ba нaзоpaт моxиятaн xaммaъноянд, (лекин сaволе 6a миён меояд, ки бapои чй дap сaнaдxои меъëpии xyкyкй истилоxи функсияи «сaнчишй-нaзоpaтй» истифодa бypдa мешaвaд?). Дap нaвбaти худ, сaнчишpо xaмчyн як нaмyди aмaлишaвии нaзоpaт пaй бypдaн мумкин aar [20, c. 236]. Олими pyс Ю.А. Андpеевa aндешa доpaд, ки сaнчиш, тaфтиш, нaзоpaт Ba монитоpинги дaвлaтй дap aксap мaвpидxо xaмчyн функсияи aлоxидaи xокимиятй донистa мешaвaд [3, c. 6]. Аз нyктaи нaзapи якчaнд

олимон, бисёр вакт як намуди фаъолият мумкин аст дам назорат ва дам санчиш дисобида шавад. Дар фадмиши модияти дукукии ин мафдумдо, шакл ва усулдои он дар айни дол иттифоки ороъ вучуд надорад [3, с. 6]. Мо андеша дорем, ки дар ду мафдум - "санчиш" ва "назорат", пеш аз дама, аз руйи таъиноташон монанданд, ки фаркияти куллии байни ондоро истисно намекунад.

Дар назария ва амалияи макомоти идоракунии давлатй, мафдуми «санчиш» ва «назорат» васеъ истифода бурда мешавад, лекин модияти истилодии ондо тез-тез вайрон карда мешавад [3, с. 6]. Муайян кардани мафдуми аниктари санчиш, ки функсияи асосии он мукарран намудан ва минбаъд бартараф намудани норасоидо ва ё камбудидои фаъолияти идоракунй ба шумор меравад ва ба андешаи мо, ин долат имконият медидад, ки вазифадои санчишии макомоти салохиятнок дуруст ва самаранок ба род монда шаванд.

Кдйд кардан бамаврид аст, ки санчиш дар илми дукукй ба сифати функсияи идоракунии давлатй, ё ин ки ба сифати фаъолияти махсуси макомоти алодидаи давлатй фадмида мешавад [4, с. 9]. Санчиш, дамчун функсияи мустакил мумкин аст дамчунин дар чабдаи назорати чомеаи шадрвандй аз болои фаъолияти макомотдои давлатй фадмида шавад [4, с. 124]. Ба гайр аз ин, санчиш ба сифати тарзи таъмини конуният ва тартибот маънидод карда мешавад [15, с. 242]. Дар забони русй истилоди "контроль" истифода мешавад, ки аз забони фаронсавй гирифта шудаст. Дар илми дукукшиносии точик, одатан вожаи "санчиш" истифода мешавад. Калимаи мазкур, аз замони дозираи феъли "санчидан" - санч ва пасоянди - иш сохта шудааст. Масдари санчидан, ба маънодои зерин меояд: 1. баркашидан, вазн кардан, паймудан; 2. озмоиш кардан; андоза гирифтан; мукоиса кардан; 3. киёс доштан; арзидан; шоён будан [25, с.192].

Дар илми идоракунй, санчиш дамчун функсияи тадлилии идоракунй фадмида мешавад, ки дангоми тадия, кабул ва ичрои карордоддои идоракунй, дамчунин тафтиши долати фаъолияти ташкилот, кормандони он, ки аз тарафи макомоти салодиятнок ва ё шахси мансабдори алодида гузаронида мешавад, амалй намудани мачмуи чорадои тафтиширо пешбинй менамояд.

Низоми санчиш ба таъмини кордои мураттаби дастгод, баланд бардоштани натичабахшй ва чустучуи роддои инкишофи бедтарини сохтордо, инчунин, раванддо бо назардошти динамикаи тагйироти иктисодй, сиёсй ва шароитдои ичтимой дар чамъият равона карда шуда, дар худ «пайгирй»-ро мустадкам мекунад, ки на тандо барои конуният, балки барои фаъолияти ба максад мувофик будан, бадодидии фаъолият аз нуктаи назари дукукй, илмй, сиёсй-ичтимой, техникй-ташкилиро дар назар дорад [11 с. 84]. Максади санчиш на тандо ошкор кардани камбудидои чой-дошта, инчунин, такмили фаъолияти субъект санчишшаванда мебошад. Вобаста ба ин, дар санчиш самти юрисдиксионй - чавобгарй кашидан барои вайрон кардани меъёри дукук ва тартиботи мукарраршудаи фаъолияти идоракунй бармеояд, инчунин, самти мусбатро (позитивй), ки аз расонидани ёрй ба субъекти санчишшаванда барои таъсис ва амалй намудани фаъолият бармеояд, чудо кардан мумкин аст. Ба вазифадои санчиш одатан дохил мешаванд:

- муайян кардани долати вокеии фаъолияти коллектив;

- бадодидй ба сифат ва саривакт ичро кардани дастурдои родбар, ичроиши дигар уддадоридои функсионалии субъекти санчишшаванда;

- огоxкyнй бapои гам6уд^о Ba хaтоxисобкyниxо дap paфти aмaлй нaмyдaни фaъолияти хизмaтии тaшкилот (сохтоpxои дохилй, коpмaндон)-и сaнчишшaвaндa, ошкоpкyнии шapоит Ba сaбaбxои онxоpо 6a вyчyдовapaндa Ba коpкapди пешниxодxо бapои пешгиpй Ba бapтapaф кapдaни ощо;

- мyaйян нaмyдaни зaхиpa Ba имкониятxои нaв дap фaъолияти тaшкилот;

- мyaйян нaмyдaни тaчpибaи мyсбaти xaлли вaзифaxои идоpaкyнй 6о нaзapдошти XOлaти мaвчyдa, ошкоp кapдaни зaхиpaxои имконпaзиpy истифодaнaшyдa Ba имконияти истифодa бypдaни онxо 6о мaксaди чaмъбaст Ba пaxн кapдaни ин гута тaчpибa, мyкaммaлгapдонии фaъолияти тaшкилот (коpмaндон);

- xaнгоми сaнчиш Ba aз pyйи нaтичaи он 6a мaкомот (сохтоpxо, коpмaндон) - и сaнчишшaвaндa пешниxод нaмyдaни ëpии мyшaххaси aмaлй бapои мyкaммaл-гapдонии фaъолияти ощо Ba бaлaнд бapдоштaни нaтичaнокии он;

- aз pyйи нaтичaxои сaнчиш бaxо додaн 6a коpи мaкомот (сохтоp Ba коpмaндон) - и сaнчишшaвaндa, мyвофикaти шaхсони мaнсaбдоpи мyaйян 6a мaнсaбxои мyaйяни ишголкapдaaшон, коpкapди пешниxодxо (xaнгоми зapypaт) бapои 6оз xaм беxтap истифодa бypдaни коpмaндони мaкомоти (сохтоpи) сaнчишшaвaндa ё сaбyкдyш кapдaни онxо aз мaнсaбxои ишголкapдaaшон;

- 6a чaвобгapй кaшидaни xyкyквaйpонкyнaндa.

Бa aкидaи бaъзе мyaллифон, фapки нaзоpaт aз сaнчиш дap он aCT, ки нaзоpaт xaмa Ba^ нисбaт 6a объектxои дигap низом aмaлй кapдa мешaвaд, сaнчиш бошaд, мумкин aст дap дохили низоми коpхонa, тaшкилот (мaсaлaн, хyдсaнчишкyнй) низ 6a pоx мондa шaвaд.

Kозлов Ю.М. кaйд кapдaaст, ки тaxти истилоxи нaзоpaт фaъолияти мaхсyси идоpaкyнии соxaвии сохтоpxои дaвлaтй бapои гyзapонидaни сaнчиш aз 6олои ичpоиши коидa Ba тaлaботи мaхсyс, ки 6о конyнxо, кapоpxои xyкyмaт, сaнaдxои зеpконyнй Ba дaстypaмaлxои худи мaкомотxои дaвлaтй мyстaxкaм кapдa шyдaaнд 6ояд фaxмидa шaвaд [12, c.289]. Нaзоpaт - воситaи тaшкилй-xyкyкии тaъминкyнaндaи конуният дap дaвлaт мебошaд, ки дap худ мyшоxидapо aз 6олои pиояи aники меъëpxои мyстaxкaмкapдaшyдa ифодa мекyнaд.

Нaзоpaт дap идоpaкyнии дaвлaтй, одaтaн, 6a ду нaмyд тaксим мешaвaд: якум, нaзоpaти пpокypоpй aз 6олои pиояи конуният; дуюм, нaзоpaти мaъмypии мaкомоти мaхсyси вaколaтдоp.

Чй хеле ки вдйд нaмyдa 6удем, дap дaвpaи шypaвй фyнксияxои сaнчиш Ba нaзоpaт, инчунин мaкомоти aмaликyнaндaи он хеле мaxдyд кapдa шyдa 6уд. Дap зaмони мyосиp, дap бapобapи aмaлияи дaвлaтxои пaсошypaвй Ba aз чyмлa дap Ч,yмxypии Точикистон низ мaфxyми сaнчиш Ba нaзоpaт дap конyнгyзоpй мyaйян кapдa нaшyдaaст Ba бисëpтap дap якчоягй истифодa бypдa мешaвaд, ки 6a aндешaи мо нодypyст aст. Дap ин бобaт мо гаме поëнтap тaвaккyф мекунем.

Итак, дap aсоси гyфтaxои 6оло, чунин хyсyсиятxои хоси фapккyнaндaи нaзоpaт Ba сaнчишpо мyaйян кapдaн 6a aндешaи мо чоиз aст:

- 6ap хилофи мaкомотxои сaнчишй, мaкомоти нaзоpaтй, вaколaти сaнчиши фaъолияти сyбъектxои 6a ощо то6еъ нaбyдapо доpaнд;

- 6ap хилофи мaтлaби нaзоpaт, мaтлaби сaнчиш нa тaнxо конуният, бaлки фaъолияти нaтичaбaхш Ba сyдмaнд низ мебошaд;

- xaнгоми aмaлй нaмyдaни функсияи нaзоpaт нисбaт 6a су6ъектони гyнaxкоp нa

меъёрдои интизомй, балки меъёрдои маъмурй татбик карда мешаванд.

Х,амин тавр, санчиш ва назорат - чузъи мудими танзими муносибатдои маъмурй ба дисоб рафта, барои таъмин намудани конуният дар фаъолияти субъектони ондо равона карда мешаванд.

Аслан, назорати маъмурй хамчун падидаи хукукии бисёрфунксиявй баррасй мегардад, ки дар таркиби худ равандхои зиёди санчиширо, ки макомоти гуногуни хокимияти давлатй амалй менамоянд, дарбар мегирад. Тахлили назорати маъмурй аз чониби профессор В.П. Беляев, ки хусусиятхои фарккунандаи онро аз назорати прокурорй муайян намудааст, ба ин мисол шуда метавонад. Бар замми ин, яке аз хулосахои кори у чунин мебошад, ки назорати маъмурй ба андозаи азхудкунии илмй ва ташаккули тасаввуротхои чамъбастшуда метавонад кисми таркибии дониш дар бораи намуди фаъолияти назоратй бошад [6, с. 126]. Аз дигар тараф, номбурда, мавчудияти назорати маъмуриро хамчун шакли мустакили фаъолияти давлатй -идоракунй зери шубха мегузорад. Акидаи ин олимро муаллифони дигар, ки дар ин самт кордои илмй-такикотй бурдаанд пурра дастгирй менамоянд. Масалан, ба андешаи В.И. Рохлин, макомоти назоратй макомоти прокурорй мебошанд ва макомоти дигареро, ки назоратй номида мешаванд, макомоти санчишй ва ё макомоти давлатии санчишй эътироф намудан дурусттар мебошад [19, с. 189]. М.С. Шалумов чунин мехисобад, ки дар номгузории бисёр макомоти санчишй (экологи, санитарй) истифода бурдани истилохи "назорат" ба таъиноти ин макомот мухолиф аст ва барои дуруст муайян кардани функсияхои назоратй ва санчишии давлат монеа эъчод мекунанд [26, с. 85].

Дар бобати мазмун ва максади назорати маъмурй, байни олимони содаи дукуки маъмурй бадсу мунозирадо идома доранд. Онхо шадодат медиданд, ки назорати маъмурй яке аз шаклхои гамхории давлат нисбат ба конуният мебошад ва на табиати идоракунанда, балки хукукмухофизаткунанда дорад [24, с. 23]. Мо чонибдори мулодизаи мазкур дастем Илова намудан бамаврид аст, ки функсияи "гамхории давлат" дамчун функсияи дифзи дукукй мадсуб меёбад. Лекин чунин пешниходдо модиятан мафхуми назорати маъмуриро ошкор наменамоянд ва ондо дамчун зернамуди назорати маъмурй (масалан милитсия) баромад менамоянд. Аз чониби дигар, то имруз, сархади амалишавии фаъолияти назорати маъмурй пурра муайян карда нашудааст. Масалан, дар бораи он, ки оё фаъолияти ичозатномадихй, бакайдгирй ва ба чавобгарии маъмурй кашидан ба назорати маъмурй дохил мешавад ё не бахсхои зиёд ба миён омадаанд.

Ба акидаи баъзе олимон фаъолияти назоратй - санчишй наметавонад функсияи татбики чавобгариро ичро намояд. Модиятан раванди татбики чазо аз доираи фаъолияти назоратй берун аст ва дар худ шакли мустакили чавобгарии маъмуриро инъикос менамояд [27, с.32]. Ба акидаи олимони дигар, конунгузории назоратй-санчишй набояд сохаи бакайдгирй ва ичозатномадихиро бо максади танзими тартиботи ичозатномадихй ва бакайдгирй дар бар гирад [24, с. 17].

Доир ба ин масъала нуктахои назари дигар низ мавчуданд. Масалан, Р.А. Журавлев кайд мекунад, ки бакайдгирии давлатй (инчунин, ичозатномадихй) яке аз воситадои назорати маъмурй чихати конунй будани фаъолияти субъектон ва ё далелхои бакайдгирифташаванда ба шумор меравад [8, с.7]. Е.И. Спектор андеша

gopag, kh MaKcagu H^o3aTguxH - aMaiH HaMygaHH caH^umu Maxcycu gaBiaTH ^uxaTH H^pou 6at3e maKixou ^atoiuaTe Me6omag, kh 6a TatMHHH MaH^uaTH yMyMHxaiKï BOöacTa acT, aioKaMaHgn gopag [21, c. 63].

MaBKeu HAMHH 6at3e oihmoh ^uxaTH 6a TapKu6u Ha3opaTH MatMypK goxui KapgaHH ^atoiuara ropucgHKCHOHH MycTaxKaMTap acT. HyHHH o^hmohh Mamxyp, 6a MoHaHgu fl.H. Eaxpax, ro.M. Ko3iob, nonoB M.C. CTygeHHKHHa Ba gurapoH, MyKappap

MeKyHaHg, kh Ha3opaTH MatMypK 6o TaT6uKH nopaxou Ma^6ypuu MatMypK aioKaMaHguu 3hh gopag, coxTopxou Ha3opaTH gopou BaKoiaTxou 3uëgu ropucgHKCHOHH Me6omaHg Ba xyKyKH Ka6yiu Metëpxou KaTtKyHHH MatMypK Ba ^a3oxou MatMypupo gopaHg [5, c.364; 12, c.543-545; 23, c.160]. A3 hh xyioca 6apMeoag, kh Myxoiu^a™ himhh 6apTapa$Hama-BaHga gap hh Mactaiau MyxuMMH MyHgapu^au Ha3opaTH MatMypK MaB^yg acT.

Ea aKHgau mo, MatHugogKyHHH HaB 6oag 6a KymogaHH Ma3MyHy MyHgapu^au Ha3opaTH MatMypK MycougaT HaMoag. Arap mo Ha3opaTH MatMypupo xaMHyH ^yHKcuau HgopaKyHHH oMMaBï 6appacK KyHeM, oh rox ^atoiuara ropucgHKcuoHH xycycuaTH HioBarK nango MeKyHag.

^eKHH Ha3opaTH MatMypK MyMKHH acT xaMHyH BocuTau aMaiHKyHHH xoKHMHaTH caH^nmH 6appacK Kapga maBag. flap hh xoiaT, Ha3opaTH MatMypK xaMnyH ^atoiuara Maxcycu gaBiaTH - HgopaKyHHH MaKoMoTH xoKHMHaTH H^poua Ba maxcoHH MaHca6gopu oh ^axMHga MemaBag, kh oh 6o ucTH^ogau ycyixou ryHoryHH ugopaKyHH Ba BocuTau Tatcupu xyKyKï aioKaMaHg acT.

flap HaB6aTH xyg, 3epu Ma^xyMH BocuTaxou xyKyKï nagugaxou xyKyKuepo ^axMugaH MyMKHH acT, kh gap KoHyHry3opK H^oga rapguga, 6a MaKcagu KoHet HaMygaHH Taia6oTH cy6teKToHH xyKyK paBoHa MemaBag [13, c.507]. ^tHe, gap HgopaKyHHH gaBiaTHH Myocup 3HëgKyHHH Tap3y BocuTaxou TatcuppacoHHH ugopaKyHH - BocuTaxou TatcuppacoHHH xyKyKï aMaiH myga ucTogaacT. Aiaixycyc, MoxuaTH Ha3opaTH MatMypK (xaMau Ha3opaTxou gaBia™) hh Mymoxugau xoKHMHaTH (TagKHK, Taxiui) 6yga, puoau KoHyHry3opK Ba gap acocu oh Kougaxou (Metëpxou) MycTaxKaMmyga a3 ^ohh6h maxcoHH BoKeï Ba xyKyKï, caH^umu puoau ohxo, umyHHH, gap goupau BaKoiaTH xyg Ka6yiu caHKcuaxou ryHoryH a3 homh gaBiaT, Me6omag [28, c. 103].

^aMHH TaBp, MeTaBoH aKnaHg xyiocaxou MyxHMpo 6aëH HaMyg.

X,ap^aHg, to HMpy3 gap aTpo^H Ma^xyM Ba Ma3MyHH Ha3opaTH MatMypK 6axcu ^uggHH hjmh pa^Ta ucToga 6omag xaM, Ha3opaTH MatMypK a3 HyKTau Ha3apu MatHHgogKyHH - xaMHyH ^yHKcuau HgopaKyHHH oMMaBï Ba BocuTau aMaiHco3HH caH^H-mu xoKHMHaTH Ba nyH aK maKjiH HgopaKyHHH oMMaBï 6apoMag MeHaMoag.

3epu Ma^xyMH Ha3opaTH MatMypK maKiu Maxcycu 6o KoHyHry3opK MyKappapHaMygau TaT6uK HaMygaHH xoKHMHaTH H^pouapo (HgopaKyHHH oMMaßB) ^axMugaH MyMKHH acT, kh 6a MaKcagu aMaiuco3HH ^yHKcuau gaBia™ - HgopaKyHHH TatMHHH KoHyHHaT, xyKyK Ba o3oguxou KoHcTmyreuoHH, 6exaTapuu ^atoiuara MaKoMoTe, kh ^atoiuara ohxo a3 ^H^aTH TamKHiH 6a MaKoMoTH xoKHMHaTH gaBiaTH To6et HecTaHg, maxcoHH MaHca6gopu ohxo, TamKHioTxou ^aMtuaTH, gurap maxcoHH xyKyKï Ba umyHHH, maxpBaHgoH aioKaMaHg paBoHa Kapga mygaacT.

naüHaeuwm

1. K,OHyrn KOHcmumymcuoHuu ^yM^ypuu To^KucmoH "ffap ôopau Ma^oMomyou npoKypamypau ^yM^ypuu To^KucmoH " a3 a3 15-yMu uwhu conu 2005, № 76. [Maeodu

электроны] // Сомонаи маркази миллии цонунгузории назди Президенти Цумуурии Тоцикистон: http://www.mmk.tj. (Санаимуроциат 21.01.20).

2. Конуни Чумуурии Тоцикистон "Дар бораи назорати давлатии молиявы дар Чумуурии Тоцикистон " аз 12 ноябри соли 2002, № 321. [Маводи электроны] // Сомонаи маркази миллии цонунгузории назди Президенти Чумуурии Тоцикистон: http: //www.mmk.tj. (Санаи муроциат 21.01.20).

3. Андреева Ю.А. К вопросу о соотношении понятий «контроль» и «надзор» // Административное право и процесс. 2009. № 2. - С. 6 - 8.

4. Акопов Л.В. Контроль в управлении государством: дис. ... д -ра юрид. наук. - Ростов

- на - Дону, 2006. - 395 с.

5. Бахрах Д.Н. Административное право России: учебник /Д.Н. Бахрах, В.Г. Татарян.

- М., 2009. - 602 с.

6. Беляев В. П. Контроль и надзор в Российском государстве: монография / науч. ред. А.В. Малько. - М., 2005. - 272 с.

7. Горшенев В.М., Шахов И. Б. Контроль как правовая форма деятельности. - М., 1987. -176 с.

8. Журавлев Р.В. Административное разрешение в предпринимательской деятельности: автореф. дисс. .. канд. юрид. наук. - М, 2008. - 22 с.

9. Зеленцов А.Б. Юрисдикционный контроль за законностью административных актов: некоторые концептуальные вопросы в контексте сравнительного права //Контроль и надзор в сфере государственного управления, проблемы и пути совершенствования. Душанбе, 2017. - С. 105 - 113.

Ю.Иброуимов С. И. Намудуои асосии назорати суды дар соуаи идоракунии давлатии Чумуурии Тоцикистон // Контрол ва назорат дар соуаи идоракунии давлаты, проблемауо ва роууои такмил. - Душанбе, 2017. - С. 137 - 139.

11.Князев С.Н. Управление: искусство, наука, практика: учебное пособие / С.Н. Князев. М.: Армита - Маркетинг. Менеджмент. 2002. - 512 с.

12.Козлов Ю.М. Административное право: учебник. - М., 2007. - С. 543 - 545.

13.Матузов Н.И., Малько А.В. Теория государства и права: учебник. - М., 2009. - С. 507 - 508.

14.Мартынов А.В. Административный надзор в России: теоретические основы построения / Монография. - М.: Юнити-Дана, 2010. - 183 с.

15.Манохин В.М., Адушкин Ю.С. Российское административное право: Учебник. -Саратов. 2003. - С. 242.

16.Ойев Х. Хуцуци маъмурии Чумуурии Тоцикистон. Кисми 1. -Душанбе: Офсет

Империя, 2013. - 564 с. 17.Осинцев Д. В. Методы административно-правового воздействия. - СПб.: Юридический центр пресс, 2005. - 276 с.

18.Раззоцов Б.Х. Актуальные правовые проблемы контрольно-надзорной деятельности в государственном управлении Таджикистана // Контрол ва назорат дар соуаи идоракунии давлатй, проблеммауо ва роууои такмил. - Душанбе, 2017. - С. 239 - 242.

19. Рохлин В.И. Прокурорский надзор и государственный контроль: история, развитие, понятие, соотношение. [Текст]. - СПб., 2003. - С. 189. Электронный ресурс: Режим доступа: URL: https://search.rsl.ru/ru/record/01001864151.

20.Санавваров Г. Б. Понятие контроля и надзора за организацией и деятельностью общественных объединений в Республике Таджикистан // Актуальные проблемы развития вертикальной интеграции системы образования, науки и бизнеса: экономические, правовые и социальные. - Воронеж: ВЭПИ, 2016. - 280 с.

21.Спектор Е. И. Правовое регулирование режима лицензирования в Российской Федерации: научно - практическое пособие. - М.: Юристъ, 2005. - 181 с.

22. Советское административное право (Общая и особенные части). - М., 1973. - 624 с.

23. Студеникина М. С. Государственный контроль в сфере управления. Проблемы надведомственного контроля - М., 1974. - 411 с.

24.Сергеев С.А. Административно - правовой статус ГИБДД как субъекта контрольно - надзорных правоотношений: монография / под ред. И. Ш. Килясханова. - М., 2007. - 172 с.

25. Фаруанги забони тоцики. Ц.2. - М.: Советская энциклопедия, 1969. - 948 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

26.Шалумов М.С. Прокурорский надзор и государственный контроль за исполнением законов: разграничение компетенции и ответственности // Государство и право. 1999. №1. - С. 85 - 90.

27.Шергин А.П. Административная юрисдикция. -М., 1979. - 144 с.

28. Чиркин В.Е. Контрольная власть. - М., 2008. - 214 с.

Reference Literature:

1. The Constitutional Law of Tajikistan Republic "On Prosecutor's Offices of the Republic of Tajikistan" from June 15, 2005, № 76. [Electronic material] // Website of the National Legislation Center under the President of the Republic of Tajikistan: http://www.mmk.tj . (date of request: 21.01.20).

2. The Law of Tajikistan Republic "On State Financial Control in Tajikistan Republic" from November 12, 2002, № 321. [Electronic material] // Website of the National Legislation Center under the Auspices of Tajikistan Republic President: http: //www.mmk.tj. (date of request: 21.01.20).

3. Andreeva Yu.A. To the Issue Concerned with the Relationship between the Concepts of "Control" and "Supervision " // Administrative Law and Process. 2009. No. 2. - pp. 6 - 8.

4. Akopov L.V. Control over State Governing: Doctoral dissertation in jurisprudence. - Rostov-on-the Don, 2006. - 395 pp.

5. Bahrakh D.N. Administrative Law of Russia: manual / D.N. Bahrah, V.G. Tataryan. - M., 2009. - 602 pp.

6. Belyaev V.P. Control and Supervision in the Russian State: monograph / scientific editor: A.V. Malko. -M., 2005. - 272pp.

7. Gorshenev V.M., Shakhov I.B. Control as a Legal Form of Activity. - M., 1987. - 176pp.

8. Zhuravlyov R.V. Administrative Permission in Entrepreneurial Activity: synopsis of candidate dissertation in jurisprudence. - M., 2008. - 22 pp.

9. Zelentsov A.B. Jurisdictional Control over Legality of Administrative Instruments: some Conceptual Issues in the Context of Comparative Law // Control and Supervision in the Field of State Administering, Problems and Ways of Improvement. - Dushanbe, 2017. - pp. 105 - 113.

10.Ibrohimov S.I. The Main Types of Juridical Control in the Field of State Monitoring of the Republic of Tajikistan // Control and Supervision in the Field of State Administering, Problems and Ways of Improvement. - Dushanbe, 2017. - pp. 137 - 139.

11.Knyazev S.N. Management: Art, Science, Practice: manual / S.N. Knyazev. M.N. Armita. -Marketing. Management. 2002. - 512 pp.

12.Kozlov Yu.M. Administrative Law: manual. - M., 2007. - pp. 543 - 545.

13.Matuzov N.I., Malko A.V. Theory of State and Law: manual. - M., 2009. - pp. 507 - 508.

14.Martynov A.V. Administrative Supervision in Russia: Theoretical Foundations of Construction /Monograph. - M. : Unity-Dana, 2010. - 183 pp.

15.Manokhin V.M., Adushkin Yu.S. Russian Administrative Law: manual - Saratov. 2003. - 242pp.

16.Oyev H. Administrative Law of Tajikistan Republic. Part 1. - Dushanbe: Offset Empire, 2013.

- 564 pp.

17. Osintsev D.V. Methods of Administrative-Legal Impact. - St. Petersburg: Legal Center Press, 2005. - 276pp.

18.Razzoqov B.Kh. Actual Legal Problems Dealing with Control and Oversight Activities in State Management of Tajikistan // Control and Supervision in the Field of State Administering, Problems and Ways of Improvement. - Dushanbe, 2017. - pp. 239 - 242.

19.Rokhlin V.I. Prosecutorial Supervision and State Control: History, Development, Concept, Correlation. [Text]. - SPb., 2003. - P. 189. [Electronic resource] (Regime of availability: URL: https://search.rsl.ru/ru/record/01001864151.

20.Sanavvarov G.B. The Concept of Control and Supervision over Organization and Activities of Public Associations in Tajikistan Republic // Actual Problems of the Development of Vertical Integration in the System of Education, Science and Business: Economic, Legal and Social Ones. - Voronezh: Voronezh Institute of Economics and Law [VIEL], 2016. - 280 pp.

21.Spector E.I. Legal Regulation of Licensing Regime in Russian Federation: scientif co-practical manual. - M. : Lawyer, 2005. - 181 pp.

22.Soviet Administrative Law (General and special parts). - M., 1973. - 624 pp.

23.Studenikina M.S. State Control in the Field of Management. Problems of Over-Departmental Control - M., 1974. - 411 pp.

24.Sergeev S.A. Administrative-Legal Status of Traffic Police as a Subject of Controlling-Supervisory Legal Relations: monograph / under the editorship of I.Sh. Kilyashkhanova. - M., 2007. - 172pp.

25.Dictionary of the Tajik Language. - V. 2. - M.: Soviet Encyclopedia, 1969. - 948 pp.

26.Shalumov M.S. Prosecutorial Supervision and State Monitoring over Execution of Laws: Delineation of Legal Capacity Entitling to Power and Responsibility // State and Law. 1999. No. 1. - pp. 85 - 90.

27.Shergin A.P. Administrative Jurisdiction. - M., 1979. - 144pp.

28. Chirkin V.E. Controlling Power. - M., 2008. - 214 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.