Научная статья на тему 'ОДИЛ СУДЛОВГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ТАРИХИЙ РИВОЖЛАНИШИ'

ОДИЛ СУДЛОВГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ТАРИХИЙ РИВОЖЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
239
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Била туриб ёлғон хабар бериш / оммавий танбеҳ / такрорий қочиш. / knowingly giving false information / public reprimand / repeated avoidance.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Ғаппарова Севара Хикматулла Қизи

Ушбу мақолада одил судловга қарши жиноятларнинг тарихий ривожланиши хақида маълумотларни аниқлаштириш мақсадида дастлаб қабул қилинган Жиноят кодекслари билан ҳозирги Жиноят кодексини ўзаро солиштирилган. Бу солиштириш орқали Ўзбекистоннинг мустақилликгача бўлган даврга хос бўлган одил судловга қарши жиноятлар учун жазо тизими ва турини белгилаб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL DEVELOPMENT OF CRIMES AGAINST JUSTICE

This article compares the current Criminal Code with the originally adopted Criminal Codes in order to clarify information about the historical development of crimes against justice. This comparison identifies the system and type of punishment for preindependence crimes against justice in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ОДИЛ СУДЛОВГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ТАРИХИЙ РИВОЖЛАНИШИ»

ОДИЛ СУДЛОВГА ЦАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИНГ ТАРИХИИ РИВОЖЛАНИШИ

Гаппарова Севара Хикматулла кизи

Бердак номидаги ^оракалпок давлат университети талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.6673596 Аннотация. Ушбу мацолада одил судловга царши жиноятларнинг тарихий ривожланиши хацида маълумотларни аницлаштириш мацсадида дастлаб цабул цилинган Жиноят кодекслари билан %озирги Жиноят кодексини узаро солиштирилган. Бу солиштириш орцали Узбекистоннинг мустацилликгача булган даврга хос булган одил судловга царши жиноятлар учун жазо тизими ва турини белгилаб утилган.

Калит сузлар: Била туриб ёлгон хабар бериш, оммавий танбе%, такрорий цочиш.

ИСТОРИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ ПРЕСТУПЛЕНИИ ПРОТИВ ПРАВОСУДИЯ Аннотация. В данной статье сравнивается действующий Уголовный кодекс с первоначально принятыми Уголовными кодексами с целью уточнения сведений об историческом развитии преступлений против правосудия. Это сравнение определяет систему и вид наказания за преступления против правосудия в период до обретения независимости в Узбекистане.

Ключевые слова: дача заведомо ложных сведений, публичный выговор, повторное уклонение.

HISTORICAL DEVELOPMENT OF CRIMES AGAINST JUSTICE Abstract. This article compares the current Criminal Code with the originally adopted Criminal Codes in order to clarify information about the historical development of crimes against justice. This comparison identifies the system and type of punishment for pre-independence crimes against justice in Uzbekistan.

Keywords: knowingly giving false information, public reprimand, repeated avoidance.

КИРИШ

Одил судловга карши жиноятларнинг тарихий ривожланиши хакида аник маълумотлар мавжуд эмас. Шу сабабли уларнинг тарихий ривожланишини аниклашда одил судловга карши жиноятлар назарда тутилган дастлабки Жиноят кодексларига мурожаат киламиз. Шундай кодекслардан бири, 1959 йил 21 майда Узбекистон ССР Олий Советининг бешинчи чакирик II сессиясида кабул килинган Узбекистон ССР Жиноят кодекси булиб, у 1960 йил 1 январдан кучга кирган. Ушбу жиноят кодексига х,ам бир неча марта узгартириш ва кушимчалар киритилган. 1988 йилда бундай узгартириш ва кушимчалар киритилган энг сунги Жиноят кодексларидан Узбекистон ССР Жиноят кодекси билан танишиб чикамиз. Узбекистон ССР Жиноят кодексининг VII боби "Одил судловга карши жиноятлар" деб номланади 156 - 170-моддарни уз ичига олади. Маскур Жиноят кодекси хозирги Узбекистон Республикаси Жиноят кодесидан тубдан фарк килмасада, бирок уша даврга хос булган хусусиятларга эга. Бу хусусиятларга куйидагиларни мисол килиб келтириш мумкин.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Жиноятларнинг санксия кисмида назарда тутилган жазолар огиридан енгилига караб жойлаштирилган булиб, жумладан: 156-модда. (Айбсиз шахсни жиноий жавобгарликка тортиш) Суриштирувни олиб бораётган шахс, терговчи ёки прокурор

томонидан била туриб айбсиз шахсни жиноий жавобгарликка тортиш - икки йилгача озодликдан махрум килиш ёки бир йилгача ахлок тузатиш ишлари билан жазоланади. Худди шу харакатлар давлат ёки бошка огир жиноятда айблаш билан боглик, шунингдек айблов далилларини сунъий яратиш билан боглик булса, - икки йилдан беш йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади. 157-модда. (Судяларнинг била туриб, адолатсиз хукм, хал килув карори, ажрим ёки карор чикариши) Судяларнинг била туриб, адолатсиз хукм, хал килув карори, ажрим ёки карорни ёлланма ёки бошка шахсий максадларда чикариши - беш йилгача озодликдан махрум килиш ёки бир йилгача ахлок тузатиш ишлари билан жазоланади. Уша харакатлар огир окибатларга олиб келган булса, - уч йилдан ун йилгача озодликдан махрум этилади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1962 йил 2 августдаги Фармони билан киритилган).

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Хозирги Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг "Одил судловга карши жиноятлар" бобига Узбекистон ССР Жиноят кодексининг маскур бобида белгиланган жиноятларнинг деярли купчилиги андоза сифатида киритилган. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 234-модда (Конунга хилоф равишда ушлаб туриш ёки хибсга олиш)си Узбекистон ССР Жиноят кодексининг 158-моддасига узаро жиноятнинг номи жихатидан ухшаш булиб, бирок диспозиция ва санксия кисмларида айрим фарклар мавжуд. Бу фаркларни Узбекистон ССР Жиноят кодекси мисолида курамиз,

158-модда. (Била туриб ноконуний хибсга олиш ёки камокка олиш) Била туриб ноконуний хибсга олиш - икки йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Била туриб ноконуний камокка олиш - бир йилгача озодликдан махрум килиш ёки худди шу муддатга ахлок тузатиш ишлари билан жазоланади. Бу мисолларни давом эттирган холда, Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 237-модда (Ёлгон хабар бериш)сини Узбекистон ССР Жиноят кодекси 160-моддасига (Била туриб ёлгон хабар бериш) унга кура: Жиноят иши кузгатиш максадида жиноят содир этганлигини била туриб ёлгон хабар килиш - икки йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Худди шундай харакатлар давлат ёки бошка огир жиноятда айблаш билан боглик ёхуд гаразгуйлик максадида содир этилган ёхуд айблов далилларни сунъий равишда яратиш билан боглик ёки огир окибатларга олиб келган булса, - икки йилдан беш йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1985 йил 25 мартдаги Фармони билан киритилган).

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 238-модда (Ёлгон гувохликлик бериш)си эса, Узбекистон ССР Жиноят кодекси 161-модда(Била туриб ёлгон курсатув бериш)га: Суриштирув, тергов ёки судда гувохнинг ёки жабрланувчининг била туриб ёлгон курсатуви, экспертнинг била туриб ёлгон хулосаси, шунингдек таржимоннинг нотугри таржима килганлиги - бир йилгача озодликдан махрум килиш ва шу муддатга ахлок тузатиш ишлари билан жазоланади. Худди шундай килмишлар давлат ёки бошка огир жиноятда айблаш ёки гаразгуйлик максадларида содир этилган ёхуд огир окибатларга олиб келган булса, - бир йилдан уч йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1961 йил 30 майдаги Фармони билан киритилган).

Узбекистон ССР Жиноят кодекси 159-модда. (Курсатма беришга мажбурлаш) Сурок пайтида суриштирув ёки дастлабки терговни олиб борувчи шахсни тахдид килиш ёки бошка конунга хилоф харакатлар килиш йули билан курсатма беришга мажбурлаш -икки йилгача озодликдан махрум килиш озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Худди шундай килмишлар сурок килинаётган шахсга нисбатан зуравонлик куллаш ёки масхара килиш билан бирга содир этилган булса, - беш йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Х,амда 163-модда (Гувохни тахдид килиш ёки пора бериш). Гувохни ёки экспертга нисбатан котиллик, мол-мулкни йук килиш ёки зуравонлик килиш билан тахдид килиш, шунингдек одил судловни амалга оширишга тускинлик килиш максадида уларга пора бериш - бир йилгача озодликдан махрум килиш ёки икки йилгача ахлок тузатиш ишлари ёки икки юз рублгача жарима билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1982 йил 31 декабрдаги Фармони билан киритилган). Бу жиноятлар Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 238-модда (Ёлгон гувохлик бериш) 2-кисмида янада такомиллаштирилган шаклда келтирилган. Бу каби такомиллаштирилган жиноятлардан яна бири, Узбекистон ССР жиноят кодексининг 170-модда (Жиноят хакида хабар бермаслик)си хисобланади ва унинг хозирги куриниши сифатида Узбекистон Республикасининг 241-моддасини келтириш мумкин. МУ^ОКАМА

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 239-модда (Суриштирув ва дастлабки тергов маълумотларини ошкор килиш)си Узбекистон ССР Жиноят кодекси 164-моддаси билан фаркли жихати факатгина белгиланган жазо кисмида булиб, маскур жиноят учун жазо Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида - базавий хисоблаш микдорининг эллик бараваригача микдорда жарима ёки уч йилгача ахлок тузатиш ишлари ёки бир йилдан уч йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилгача озодликдан махрум килиш жазоси булса, Узбекистон ССР Жиноят кодексида - олти ойгача озодликдан махрум килиш ёки шу муддатга ахлок тузатиш ишлари ёхуд юз рубльгача жарима билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1982 йил 31 декабрдаги Фармони билан киритилган) деб назарда тутилган. Яна бир жиноят, Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 240-модда (Жиноят процессини юритиш катнашчиларининг уз зиммасидаги вазифани бажаришдан буйин товлаши) ва Узбекистон ССР Жиноят кодекси 162-модда (Курсатув ёки гувохлик беришни рад этиш ёки буйин товлаш)сидир. Узбекистон ССР Жиноят кодекси 162-моддасига кура: Суриштирув, тергов ёки суд мажлисида жабр курган гувохнинг ёки экспертнинг хулоса беришдан бош тортиши ёки курсатма беришдан буйин товлаши, шунингдек гувохнинг хозир булиши ёки курсатув беришига тускинлик килиши - олти ойгача ахлок тузатиш ишлари ёки юз рубльгача жарима ёки оммавий танбех билан жазоланади.

Узбекистон ССР Жиноят кодексининг одил судловга карши жиноятларининг аксарияти бутунлай хозирги Жиноят кодексдан фарк килади ва уша даврга хос булган жиноятлар хисобланади. Улар куйидагилар:

165-модда (Белгиланган мулкни узлаштириш ёки яшириш) Белгиланган мулкни ушбу мулк ишониб топширилган шахс томонидан исроф килиши ёки яшириши, - бир йилгача озодликдан махрум килиш ёки шу муддатга ахлок тузатиш ишлари ёки беш юз

рубльгача жарима билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1982 йил 31 декабрдаги Фармони билан киритилган).

166-модда (Х,ибсга олинган шахснинг кочиши). ^амокка олиш ёки камокка олиш жойидан кочиш - уч йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Такрорий кочиш, шунингдек, бир неча шахсларнинг тил бириктириши ёки курикчиларга нисбатан зуравонлик билан кушилиб содир содир этилган кочиш - уч йилдан саккиз йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади.

1661-модда. (Озодликдан махрум килиш жазосини уташдан буйин товлаш) Озодликдан махрум килиш жойларидан киска муддатга чикишга рухсат берилган махкумнинг жазони уташдан буйин товлаши, - бир йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1977 йил 31 мартдаги Фармони билан киритилган).

1662-модда. Узига нисбатан муайян лавозимларни эгаллаш ёки муайян фаолият билан шугулланиш хукукидан махрум килиш тугрисидаги суд хукмини ижро этмаслик, -икки юз рубльгача жарима билан жазоланади. Ишга кабул килиш ва ишдан бушатиш хукукига эга булган мансабдор шахс томонидан муайян фаолият билан шугулланиш хукукидан махрум килиш тугрисидаги суд хукмини ижро этмаслик, - уч юз рубльгача жарима ёки ишдан бушатиш билан жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1982 йил 31 декабрдаги Фармони билан киритилган).

1663-модда. (Озодликдан махрум килиш жойларида жазони утаётган шахс томонидан ахлок тузатиш муассасаси маъмуриятининг уз вазифаларини бажаришига каршилик курстиш, агар бу шахсга нисбатан бир йил давомида жазони уташ тартиби талабларини бузганлик учун камера типидаги биноларга утказиш (якка тартибдаги камералар) ёки камокхонага утказиш жазо чораси кулланилган булса, - уч йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланди. Уша харакатлар ута хавфли рецидивист ёки огир жиноят содир этган шахс томонидан содир этилган булса, - бир йилдан беш йилгача озодликдан махрум килиш жазоланади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1983 йил 20 сентябрдаги Фармони билан киритилган).

167-модда. Сургун жойидан ёки унга борадиган йулдан кочиш - уталмаган сургун муддатини олти ойдан икки йилгача озодликдан махрум килиш билан алмаштириш билан жазоланади. Тиббий-мехнат диспансеридан ёки унга борадиган йулдан кочиш - даволаш чораларини куллаш билан бирга олти ойдан икки йилгача муддатга озодликдан махрум килиш билан жазоланади. Укув-мехнат диспансеридан ёки унга борадиган йулдан кочиш - ушбу муассасада уталмаган муддат бир йилдан икки йилгача озодликдан махрум килиш билан алмаштирилади (бу модда Узбекистон ССР Олий Совети Президиумининг 1969 йил 29 майдаги ва 1979 йил 22 февралдаги Фармонлари билан киритилган). 1671-модда (Ахлок тузатиш ишлари, тиббий-мехнат ва даволаш-укув диспансерларида сакланаётган шахсларга такикланган нарсаларни ноконуний равишда бериш), 168-модда (Чикариб юборилганларни рухсатсиз кайтариш) ва 169-модда (Яшириш)лар шулар жумласидандир.

ХУЛОСА

Юкоридагилардан шуни хулоса килиш мумкинки, одил судловга карши жиноятларнинг тарихий ривожланишини аник боскичма-боскич келтириб утилмаганлигини куришимиз мумкин. Узбекистон ССР таркибида булган вактдаги

Жиноят кождексларига назар ташласак, уша даврга хос булган хусусиятлар жумладан, жарима жазосини рубль билан белгилаш ёки оммавий танбех жазоси, одил судловга карши жиноятларнинг номланиши ва маънолари бир-биридан тубдан фарк килиши айни хакикатдир. Уша даврдаги бошкарув тизими жиноятчиликнинг усишини тухтатишга кодир булмай колганлиги сабабли хам, янги - янги Жиноят кодекслари кабул килинган.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати 1. Узбекистон Республикаси Жиноят Кодекси [2021 йил 1 апрелгача булган узгартириш ва кушимчалар билан] - T.: «Yuridik adabiyotlar publish», 2021 й. -544 б.

А.Х. Саидов, Узбекистон Республикаси ва инсон хукуклари буйича халкаро шартномалар - Т.: Адолат, - 2002. - Б. 61.

Узбекистон Республикаси Конституцияси / ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 09.02.2021-й., 03/21/671/0093-сон

2.

3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.