Научная статья на тему 'ОБЪЯСНЕНИЕ И КЛАССИФИКАЦИЯ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ОБЪЯСНЕНИЕ И КЛАССИФИКАЦИЯ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
100
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИН / СЛОВО / ТЕРМИНОЛОГИЯ / ФОНЕТИКА / ЛИТЕРАТУРА / ХУДОЖЕСТВЕННЕЙ ЛИТЕРАТУРА / ВЕЖЛИВОСТЬ / НАУК / РЕЧЬ / СТИХИ / ПОЛУСТИШИЕ / РУБОИ / ГАЗАЛ / ДЕВОН / НАВЕЛ / ЭПИЗОД / ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ / ЯЗЫК / МЕТАФОРА / ЗАГАДКА / ПОСЛОВИЦА / ОМОНИМИЯ / АНТОНИМИЯ / СИНОНИМИЯ / ПОЛИСЕМИЯ / ИССЛЕДОВАНИЕ / СЛОВАРЬ / РАЗВИТИЕ / СТАНОВЛЕНИЕ / ХУДОЖЕСТВЕННЕЕ ЖАНР / СКАЗКА / РАССКАЗ / РОМАН / ИСТОЧНИК / АВТОБИОГРАФИЯ / ТАРКИББАНД / ТАРДЖЕБАНД / СТОПА / СТИЛЬ / ЭЛЕГИЯ / ПУТЕШЕСТВЕННИКЕ / АНАЛИЗ И.Т.ДР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джураев Хайём Акрамович

В статье рассматривается объяснение и классификация литературоведческой терминологии в таджикском и английском языках. Автор рассматривается на литературоведческой терминологии и процесс развитие и становление это, в основание сфере словари и глоссарий исследование. Это проблема одного спорный и исследование литература наука и ораторий до сейчас не бил решать появление но это нуждается исследования. По этому это одного форма статья исследование и этом не будущее пользуется. С точки зрения автора, роль русского языка по сравнению с другими языками слишком велика для формирования и развития таджикских термин, и в основном через этот язык другие термины смогли проникнуть в лексический состав таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EXPLANATION AND CLASSIFICATION OF THE LITERARY TERMS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article deals with the explanation and classification of the literary terms in Tajik and English languages. An author is reviews about the literary terms and process of the development and reformation it, in background of field’s dictionary and glossary has researched. This problem is one of the disputable and researched in literature science and oratory and till now does not appearance solved but it has got need researching. In spite of this is one article form researched it was not benefit. From the point of view of the author, the role of Russian languages in comparison to other languages is too great for the formation and development of Tajik terms as well, and through this language, other terms could penetrate into lexical system of the Tajik language.

Текст научной работы на тему «ОБЪЯСНЕНИЕ И КЛАССИФИКАЦИЯ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

ШАРХ ВА ТАСНИФИ ИСТИЛОХОТИ АДАБИЁТШИНОСЙ ДАР ЗАБОНХОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Чураев Х.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Пеш аз он ки ба таснифи истилоноти марбути образи бадеияти забоннои точикй ва англисй андешаронй намоем, ин чо зарур мешуморем, ки перомуни мафнуми истилони «образ - image» таваккуф намоем. Образ (тимсол) аслан вожаи русй буда, маънии тасвир, сурат, мучассама ё шаклро дорад. Дар навбати худ истилони мазкур фарогири истилонибораи зерин аст: - образи бадей - literary image. Аз нигони маънй бошад, таърифи зерро метавон идроки хоси истилони номбурда номид: як шакли махсуси дарк намудани наёт аст, ки вай танно ба санъату адабиёт хос буда, сифатнои мушаххасро сониб мебошад. Дар бештари нолатно истилони «фикри матлуб» муродифи истилони «образи бадей» ба шумор меравад. Дар зер он истилоноте, ки бевосита ба гуруни силсилаистилоннои «образи бадей» марбутанд, бо муодили англисии онно оварда мешаванд: конфликт - conflict (низои адаби), композитсияи асари бадеи - composition of literary, персонаж - personage, персонажи драмави - personage of drama, мазуакави - comedy, фоциави - tragedy, характер - character, цаурамон - hero, иштироккунанда - participating, персонажуои асоси ё маркази - the main of personage or center (focus), персонажуои дуюмдараца ё эпизоды - secondary of personage or episode.

Истилохрти марбути композитсия ва сюжети асари бадей:

Композитсия аз калимаи лотинй шрифта шуда (compositio - чобачо гузоштан, тартиб додан ва муттанид кардан) маънои сохтани асари санъат мебошад. Маънои истилониаш бошад - сохт, бастакорй ё устухонбандии асари бадей мансуб ёфта, ба монанди сюжет ва забони бадей воситаест, ки асари бадеиро ба вучуд меорад.

Адабиётшинос Ю. Бобоев дар асари худ «Назарияи адабиёт» ба истилони «композитсия» чунин таърифро муносиб медонад: «Композитсия - воситаи бадеиест, ки нависанда бо ёрии он таносуби байни характерно, хусусият ва аломатнои зарурии онно, алокаи байни вокеанои гуногуни наётро ба вучуд меорад» [5, с. 113]. Композитсия бо сюжет алокаи узвй дорад.

Ба андешаи адабиётшинос Раним Мусулмонкулов, «Композитсия - робитаи алокаи кисматнои таркибии асари бадеиро дар адабиётшиносии муосир аксаран композитсия ё худ сохти композитсионй мегуянд. Дар баробари ин, гоне истилони дигар - устухонбандй низ ба кор бурда мешавад, ки нисбат ба он, мутаассифона, беэътиной зонир мешавад. Дар асл, манз намин ифода собикаи кунна дорад ва нануз дар асри XVI намчун истилони маълуми анъанавй истифода шудааст.

Аз ин ру, устухонбандй низ пурра метавонад дар баробари композитсия истифода шавад [8, с.208].

Дар «Фарнанги истилоноти адабиётшиносй», ки ба калами Темур Атахонов марбут аст, истилони «композитсия» ба чунин маъно омадааст: «Композитсия - сохти асари бадей, воситанои муайяни тасвир, ташкили образно, алокамандй ва муносибатнои онно, ки протсесси дар асар овардашударо тавсиф мекунад». Сохти асар пеш аз нама, бо конунияти накикии тасвирёбанда, бо чанонбинй, услуби бадей ва вазифанои жанрй, ки нависанда онноро дар асар максади худ карор додааст, муайян мегардад [1, с.154].

Яке аз истилоннои калидие, ки бевосита ба «композитсия» алокаи ногусастанй дорад, ин истилони «сюжет - plot» аст. Истилони мазкур дорои маънии зерин аст: «Вокеа ё силсилаи вокеаю нодисаное, ки мазмуни асари бадеиро ташкил карда, характери одамон ва такдири онноро маънидод менамояд» [2, с. 115].

Бояд тазаккур дод, ки дар нарду забон нам худи истилони «сюжет - plot» боз фарогири якчанд истилон ва ибораистилон аст, ба монанди: дебоча - preface, эпилог - epologue, охирсухан, огози воцеа -exposition, гиреубандии воцеа - string, инкишофи воцеа - development of activity, авци воцеа, гиреукушоии воцеа - epilog, хотима - final, пейзаж - landscape, руцуи лирики - daviation lyric, руцуъ ё рицъат, ацибгардй - daviation or fallback, бозгашт - comeback.

Истилоуоти марбути забони адабиёти бадеи дар забонуои муцоисашаванда:

Яке аз шоханои асосии забони бадей, ки дар адабиёт бо ибораи «забони тасвири - image language» маъмул буда, бевосита марбути адабиёти бадей ба шумор меравад ва он хусусиятнои хоси худро дорад. Ба истилони «забони бадей - literary language» метавон чунин таърифро нисбат дод: «Мачмуи приёмно ва воситанои тасвирию баёнист, ки бо ёрии онон мазмуни бадеии наёт ва максаду нияти санъаткор чамъбаст меёбад».

Бояд ишора намуд, ки воситанои баён як чузъи забони адабиёти бадей ба шумор меравад. Он аз истилон ва ибораистилоннои мазкур иборат аст: муродиф - synonym (синоним), тацнис - homonym (омоним), тазод - antonym (антоним). Унсурнои лугавии забон, ки як чузъи воситанои баён ба шумор меравад, фарогири истилоноти зерин мебошад: архаизм - archaism, неологизм - neologism, диалектизм

- dialetism, провинсиализм - provincialism, варваризм - varvarism, вулгаризм - vulgarism, жаргон - slang (jargon).

Истилохоти марбути воситазри тасвири бадей дар забонхои тоцики ва англисй: Восигахои тасвири бадей яке аз бахшхои мухими адабиёги бадеии хар ду забон махсуб гардида, фарогири як кагор исгилоху ибораисгилох асг. Ба ин гурух метавон исгилох ва ибораисгилоххои зеринро ворид намуд: тавсиф - description, ташбех - assimilate, мацоз - metaphor, истиора - metaphor, ташхис -diagnostic, муболига - hyperboloid, лутф - grace, хацв - satire, исте%зо, заявил - humour, писханд - sneer, ришханд - grinning, тавсифи пурра - completely character, тавсифи нопурра - uncompletely character, ташбехи равшан allegory of plain (сарех), ташбехи пушида - closed allegory (измор), ташбехи сода -simple allegory, ташбехи мураккаб - compound allegory, истиораи равшан - plain of metaphor, истиораи пушида - closed metaphor, муболигаи оди - simple hyperboliod, муболигаи мураккаб - compound hyperboliod, тасгир - litotes (литота), киноя - allegory, таъриз - sarcasm (сарказм).

Истилохоти марбути санъатхои бадеи ва ё санъатхои шеърию насри: Ин гурух фарогири як кагор исгилоху ибораисгилохог буда, ба санъагхои бадей ва ё санъагхои шеърию насрй дохил мешаванд, ба монанди: мувашшщ - acrostic (акростих), муламмаъ, муаммо - puzzle, лугз ва сацъ -riddle and rhyme, насри ори - ordinary poetry(муцаррарй), насри мураццаз - poetry (рацазнок, ох/ангнок), насри мусаццаъ poetry rhyme (хамвазну цофиядор).

Бояд кайд намуд, ки маънии лугавии мувашшах «дар гардан овехган (хамел кардан, зебу зинаг додан)» асг. Маънии исгилохии он: «сархарфи мисраъ ё байгхои газал, рубой ва касидаро чамъ кардан, ки исме ё номе хосил мегардад» мебошад.

Истилохоти марбути шеър: Пеш аз он ки ба гурухбандии исгилохоги марбуги «шеър» даст занем, лозим асг, ки ба мафхуми исгилохи мазкур назар афканем. Исгилохи мазкур маънихои зеринро сохиб асг: 1) шеър (калимаи арабй) бо калимахои шуур, шиор, шаър хамреша буда, ба маънои лугавиаш дарёфган, донисган ва маърифаги чизхои нафис асг. Шеърро барои гаъсири эсгегикй бахшидан бо гавсифу гашбех, исгиораю мачоз, муболигаю игрок ва дигар восигахои гасвиру санъагхои адабй пардоз медиханд; 2) шеър - сохги нугкесг, ки назар ба наср, сохиби ганосуби муайяни садохо мебошад.

Исгилохи «назм - poetry» муодили «шеър - verse» буда, бо баъзе хусусиягхои худ аз «шеър - verse» гавофуг дорад. Назм аз дигар намудхои адабй бо он фарк мекунад, ки вокеахои зиндагиро шоирона, бо нугки вазну кофиядор баён менамояд. Маънои лугавии исгилохи «назм» чунин асг: «Назм (калимаи арабй) ба ингизому гартаб мугааллик буда, ба хам пайвасган, ба ришта кашидани каломи мавзунро дорад». Нависандаи бузурги точик С. Айнй перомуни исгилохи назм чунин кайд кардаасг: «Решаи забони назм ва ингизом як асг. Ин хаминро мефахмонад, ки дар назм ингизом аз шаргхои решагии асосй мебошад».

Микдори исгилоху ибораисгилохоги марбуги шеър хеле зиёд буда, мо инчо зарур мешуморем, ки бархе аз онхоро ёдовар мешавем, ба монанди: вазн - rhyme, цофия - rhyme, радиф - rhyme, «шеъри сафед - white verse», «шеъри мансур», мисраъ - hemistich (string), байт - stave, тасмит, цасида -qassida, газал - ghazel, маснави - mathnavi (банди думисраи) мусаллас - verse (банди семисраи), мураббаъ - verse (банди чормисраи), мухамммас - quantainry (банди панцмисраи), мусаддас - poem (банди шашмисраи), мусаббаъ - poem (хафтмисраи), мусамман - verse (банди хаштмисраи), мутассаъ

- verse (банди нухмисраи) ва муашшир (банди дахмисраи), мусаммат, зулцофиятайн.

Дамин гавр, дар ибгидои асри XXI навъ ва намуди исгилохоги адабиёгшиносй аз лихози унсурхои шеърй зиёд гардид. Он исгилохоге, ки ба исгилохи «унсурхои шеър» марбуг асг, мегавон дар шакли чадвал ба гарики зайл нишон дод.

Истилохоти марбути вазн ва сохти шеър:

Яке аз хусусиёги аслии шеър, ки назмро аз наср ва ё аз сухани мукаррарй фарк мекунонад - ин вазни шеър асг. Дар илми назмшиносй исгилохи «вазн»-ро муодили исгилохибораи «мизони шеър» медонанд. Гурухи мазкур аз исгилох ва ибораисгилохоги зайл ибораг асг: шеъри хицои - syllabic verse, вазни хиио - syllabic rhyme, вазни аруз - rhyme, шеъри арузи, рукн - foot (ream), аркон-acron, рукни аруз, аркони аруз, афоилу тафоил, рукнхои солим, рукнхои гайрисолим (музохрф), фаулун, фоилун, фаилун, мафъулун, мафоилун, фоилотун, мустафъилун, мафъулотун, мафоилатун, мутафоилун, бахрхои аруз, хазац, рамал, рацаз, мутацориб, мутадорик, цариб, музореъ, мушокил, гариб (ё цадид), хафиф, муцтасс, сареъ, мунсарех, муцтазаб, бахрхои солим ва фаръи, мусамман (хаштгона), мусаддас (шашгона) ва мураббаъ (чоргона), зщоф, азохиф, зихофот, мацсур, махбун, махфуз, мацбуб, ахтам, мацбуз, ахраб, макфуф, машкул, мусаббаг, матви, мацтуъ, манхур, махфузи махбун [2, 0.111-114].

Истилохоти марбут ба цинс, намуд, жанр ва шакли асархои бадеи: Агар ба гаърихи пайдоиши асархои бадей амик назар афканем, онхоро мегавон ба се чинси асосй гурухбандй намуд, ки хамаи исгилохоги марбуг ба он махз аз хамин се чинс маншаъ мегиранд. Чинсхои мазкур ба се гурухи бузург чудо мешаванд: эпос - epos, лирика - lyric ва драма - drama. Дар яке аз ин чинсхои адабй боз фарогирй якчанд исгилоху ибораисгилохог мебошанд.

Истилоуоти марбути цинси эпос. Пеш аз он ки доир ба гурунбандии истилоноти марбути чинси эпос андешаи худро баён кунем, зарур мешуморем, ки мафнуми истилони «жанр - genre»-ро шарн динем: «Жанр калимаи фаронсавист, маънои намудро дорад. Вале дар илми адабиётшиносй вазифаи он аз намуд хурдтар аст. Дар китобнои назарии русй «жанр» гон ба мафнуми намуд ва гон ба маънои «мандудаш» истеъмол мешавад. Дар адабиётшиносии форсу точик жанр ба мафнуми навъ мувофикат мекунад». Пас аз шарни мазкур аён гардид, ки маънои истилонии «жанр» навъ будааст. Ин гурун асосан истилону ибораистилоноти марбути намуднои эчодиёти насрй ва назми эпикиро дар бар мегирад, ки намуднои насру назми эпикй боз дар навбати худ ба чунин жанрнои бадей таксим мешаванд, ки фарогири истилоннои зерин мебошанд: латифа - anecdot, масал - proverb, афсона -afsana, цисса - tale, фелетон - article, новелла - novella, очерк - essay, уикоя - story, повест - narrative, ёддоштуо - memory, роман - roman, романэпопея - roman epic, ё цангнома - chronicle war; циссаи манзум - ballad (баллада), романи манзум, достони цаурамони - episode.

Илова бар ин, нар як жанр дар навбати худ боз якчанд истилон ё ибораистилонро дар бар мегирад. Масалан, жанри роман аз ибораистилоноти зерин иборат аст: романи таърихии револютсиони -revolution of historical roman, таърихии цаурамони - historical heroic, оилавии маиши, тарцимаиуоли -autiobiography, ицтимоии фалсафи - social phylosophy, таърихии моцароцуёна - historical adventurist, илмии фантасти - fantasty science, сипоу, айёрй - spy story.

Истилоуоти марбути лирика. Истилони «лирика - lyric» намчун чинси алонидаи адабй бо осори манзум пайваст буда, аз намуднои назм, осори лирикй, ва лиро - эпикй (намосй) иборат аст. Лозим ба ёдоварист, ки дар адабиётшиносии муосири точик чинси лирикй бо унвони чинси тиной низ маъруф аст.

Жанри мазкур ибораистилоннои зеринро дар бар мегирад: манзума, лирикаи сиёсию ичтимой ё гражданию публисистй, лирикаи фалсафй, ахлокй ё панду насинатй, достоннои ишкй, достоннои лиро-эпикй. Х,ар яке аз ин ибораистилоннои ёдоваршуда дар навбати худ боз дорои шаклнои мушаххаси шеърй буда, аз истилоннои зерин иборат аст: ашула - sing, суруд - song, фардиёт -individual, мустазод - antonym, газал - ghazel, цитъа, рубои - ruboi, маснави - mathnavi, мусаллас, мураббаъ, мухаммас - quantainry, мусаддас, мусаббаъ, мусамман, мутассаъ, муашшар, тарцеъбанд, таркиббанд, цасида - qassida, достон - epos.

Яке аз истилоннои калидии марбути лирика ин касида ба шумор меравад, ки дар менвари он як катор истилону ибораистилоннои гуногунсохт ва гуногунмаъно сохта мешаванд. Истилони «касида -qassida» як шакли эчодии назм аст, ки шоир фикру мулониза ва орзую наваси худро ба таври мадн (бо таърифу тавсиф) баён менамояд. Истилони номбаршуда низ дар навбати худ аз истилон ва ибораистилоноти зерин иборат аст: мундарица - contents; навъ - type, мадуия - ode, фахрия, уацвия -epigram, марсия - elegy, бауория, ишция - affection verse, хамрия, уолия, уасбия.

АДАБИЁТ

1. Абдунабй Сатторзода. Такмилаи бадеъи форсй-точикй (дар заминаи навиштахои пешиниён ва имрузиён). // А. Сатторзода, - Душанбе: «Адиб», 2011. - 380 с.

2. Алмуъчам фй маойири ашъорил Ачам, таълифи Шамсуддин Мухаммад бинни Кдйс - ар Розй, ба таснехи Мухаммад бинни Абдулваноби Казвинй бо мукобала бо шаш нусхаи хаттии кадимй ва таснени Мударриси Разавй. - Тенрон, 1338.

3. Бобев Ю. Назарияи адабиёт. К. 1. Мукаддимаи алабнётшиносй. Китоби дарсй. - Душанбе: Маориф, 1987 - 320 с.

4. Бурнон, М.Х. Бурнони котеъ. - Душанбе: Адиб, 1993. -ч. 1. - 347 с.

5. Бурнон Мунаммаднусайн. Бурнони котеъ. - Душанбе: Адиб, 1993.-ч.2.- 424 с.

6. Fиёсиддин, Мунаммад. Fиёс-ул-луFOт. Иборат аз 3 чилд. - Душанбе: Адиб, Ч..1. -1987, 480 с.. Ч..2. -1988, -416 с. 4.3. -1991, 424 с.

7. Исрофилниё, Ш.Р.. Фарнанги танлилии алфози хароботии ашъори Хоча Хофиз. - Душанбе: Адиб, 2003. - 154 с.

8. Камолиддинов Б. Мушкилоти истилох // Дах соли Конуни забон. Душанбе: Ирфон, 1999. - С.62-64.

9. Мирзозода Холик, Лутати мухтасари адабиётшиносй. - Душанбе: Маориф, 1992. 240 с.

10. Мунаммадиев М. Лутати синонимнои забони точикй. Душанбе, 1988.

11. Мусулмониён Р. Назарияи адабиёт. -Душанбе: Маориф, 1990. - 334c.

12. Назарзода С. Забон ва истилонот (Андешано дар атрофии забони точикй ва ташаккули истилонот). Душанбе, 2003. -С. 59-71.

13. Нуров А. Фарнанги ашъори Рудакй.- Душанбе: Маориф, 1990.- 368 с.

14. Расул Ходизода, М. Шукуров, Т. Абдучабборов, Фарнангй истилоноти адабиётшиносй, - Душанбе: Нашриёти ^«Ирфон^>, 1966. 188 с.

15. Сониб Табаров. Лутати русй-точикии истилоноти дабиётшиносй. Душанбе: - 1980.

16. Султон, М.Х.. Истилонотн илмии ^<Кигоб-уг-гафхим^>-и Абурайнони Берунй. -Душанбе: Деваштич, 2003. - 164 с.

17. Темур Атахонов, «Фарнангй истилоноти адабиётшиносй^», - Душанбе, - 2002. с. 453.

18. Туракул Зеннй. Санъати сухан. Душанбе, Нашриёти «Ирфон», 1979. - 328 с.

19. Haugen E. The Analysis of Linguistic Borrowing/Language. 1950. Vol. 26. -P. 201-231.

20. J.A Cuddon, A dictionary of literary terms and literaiy theoiy. Fifth edition, published in UK. (USA) 2013.- 801pp.

ОБЪЯСНЕНИЕ И КЛАССИФИКАЦИЯ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ.

В статье рассматривается объяснение и классификация литературоведческой терминологии в таджикском и английском языках. Автор рассматривается на литературоведческой терминологии и процесс развитие и становление это, в основание сфере словари и глоссарий исследование. Это проблема одного спорный и исследование литература наука и ораторий до сейчас не бил решать появление но это нуждается исследования. По этому это одного форма статья исследование и этом не будущее пользуется. С точки зрения автора, роль русского языка по сравнению с другими языками слишком велика для формирования и развития таджикских термин, и в основном через этот язык другие термины смогли проникнуть в лексический состав таджикского языка.

Ключевые слова: термин, слово, терминология, фонетика, литература, художественней литература, вежливость, наук, речь, стихи, полустишие, рубои, газал, девон, навел, эпизод, литературоведческой терминологии, язык, метафора, загадка, пословица, омонимия, антонимия, синонимия, полисемия, исследование, словарь, развитие, становление, художественнее жанр, сказка, рассказ, роман, источник, автобиография, таркиббанд, тарджебанд, стопа, стиль, элегия, путешественнике, анализ и.т.др.

THE EXPLANATION AND CLASSIFICATION OF THE LITERARY TERMS IN TAJIK

AND ENGLISH LANGUAGES

This article deals with the explanation and classification of the literary terms in Tajik and English languages. An author is reviews about the literary terms andprocess of the development and reformation it, in background of field's dictionary and glossary has researched. This problem is one of the disputable and researched in literature science and oratory and till now does not appearance solved but it has got need researching. In spite of this is one article form researched it was not benefit. From the point of view of the author, the role of Russian languages in comparison to other languages is too great for the formation and development of Tajik terms as well, and through this language, other terms couldpenetrate into lexical system of the Tajik language.

Keywords: term, word, terminology, phonetics, literature, fiction book, politeness, science, speech, verse, hemistich, ruboi, ghezal, devon, novel, episode, literary terms, language, metaphor, riddle, proverb, homonymous, antonym, synonym, polysemy, research, vocabulary, development, reformation, literary of genre, tale, story, roman, resource, autobiography, tarkibband, tarjeband, foot, style, elegy, travelling, analyze etc.

Сведение об авторе:

Джураев Хайём Акрамович - заведующий кафедрой общеуниверситетние «Английский язык как вторая специальность» Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (+992) 937987373. E-mail: juraevkhayyom89@inbox. ru

About the author:

Juraev Khayyom Akramovich - head of the Department of the wide-university «English as a Second Specialty» of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 937987373. E-mail: juraevkhayyom89@inbox.ru

ВЫРАЖЕНИЕ ОТНОШЕНИЯ СЛЕДОВАНИЯ В СПП С ПРИДАТОЧНОЙ ЧАСТЬЮ ВРЕМЕНИ В РУССКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ (НА МАТЕРИАЛЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ РУССКИХ и таджикских ПИСАТЕЛЕЙ)

Каримов Н.А.

Российско-Таджикский (Славянский) университет

В предложениях, выражающих значения следования собыгия, представленное в главной часги, в русском и гаджикском языках следует за собыгием, указанным в придаточной. Основным средством передачи этого значения являются союзы после того как - пас аз он ки, баъд аз он ки, с тех пор как -аз замоне ки, аз вацте ки, как только - хамин ки (и его синонимы).

Иногда значение следования собыгий можег быгь передано союзом когда - вацте ки, баъд аз он ки, хангоме ки, чун, ки при наличии в обеих часгях сложного предложения глаголов-сказуемых в форме совершенного вида: Когда он приехал на Линию, я был подпоручиком [7, с.7]. - Хрнгоме ки у ба сархрд омада буд, ман подпоручик будам [8, с.9]; Когда я был еще подпоручиком, раз, знаете, мы подгуляли между собою, а ночью сделалась тревога [7, с.11]. - Х^ануз хрнгоме ки ман подпоручик будам ва рузе айшу ишрате доштам, ногох шабона гулгулаи дахщатноке баланд шуд [8, с.12]; Як

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.