Научная статья на тему 'ИСТОЧНИКИ СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ИСТОЧНИКИ СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИН / СЛОВО / ТЕРМИНОЛОГИЯ / ФОНЕТИКА / ЛИТЕРАТУРА / ХУДОЖЕСТВЕННЕЙ ЛИТЕРАТУРА / ВЕЖЛИВОСТЬ / НАУК / РЕЧЬ / СТИХИ / ПОЛУСТИШИЕ / РУБОИ / ГАЗАЛ / ДЕВОН / НАВЕЛ / ЭПИЗОД / ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ / ЯЗЫК / МЕТАФОРА / ЗАГАДКА / ПОСЛОВИЦА / ОМОНИМИЯ / АНТОНИМИЯ / СИНОНИМИЯ / ПОЛИСЕМИЯ / ИССЛЕДОВАНИЕ / СЛОВАРЬ / РАЗВИТИЕ / СТАНОВЛЕНИЕ / ХУДОЖЕСТВЕННЕЕ ЖАНР / СКАЗКА / РАССКАЗ / РОМАН / ИСТОЧНИК / АВТОБИОГРАФИЯ / ТАРКИББАНД / ТАРДЖЕБАНД / СТОПА / СТИЛЬ / ЭЛЕГИЯ / ПУТЕШЕСТВЕННИКЕ / АНАЛИЗ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джураев Хайём Акрамович

В статье рассматривается источники становление и развитие литературоведческой терминологии в таджикском и английском языках. Автор рассматривается на литературоведческой терминологии и процесс развитие и становление это, в основание сфере словари и глоссарий исследование. Это проблема одного спорный и исследование литература наука и ораторий до сейчас не бил решать появление но это нуждается исследования. По этому это одного форма статья исследование и этом не будущее пользуется. С точки зрения автора, роль русского языка по сравнению с другими языками слишком велика для формирования и развития таджикских термин, и в основном через этот язык другие термины смогли проникнуть в лексический состав таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RECOURSES OF THE REFORMATION AND DEVELOPMENT LITERARY TERMS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article deals with the recourses of the reformation and development literary terms in Tajik and English languages. An author is reviews about the literary terms and process of the development and reformation it, in background of field’s dictionary and glossary has researched. This problem is one of the disputable and researched in literature science and oratory and till now do not appearance solved but it has got need researching. In spite of this is one article form researched it was not benefit. From the point of view of the author, the role of Russian languages in comparison to other languages is too great for the formation and development of Tajik terms as well, and through this language, other terms could penetrate into lexical system of the Tajik language.

Текст научной работы на тему «ИСТОЧНИКИ СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

THE CONCEPT OF "UNIFORM" AS A PHENOMENON IN THE RUSSIAN MILITARY

LINGUISTICS AND CULTURE

The concept of "uniform"is studied in the article in the conceptual and linguistics-cultural context. The object of research is the concept of "uniform", and the subject is the ethno - cultural and linguistic characteristics of this unit.

Keywords. History of uniform, the Russian military concept sphere, the concept "uniform".

Сведения об авторе:

Людмила Николаевна Третьякова, кандидат филологических наук, доцент кафедры русского языка №3 Российского университета дружбы народов, Москва, Россия. E-mail: ludmilatretyakova1@gmail. com.

About the author:

Ludmila Nikolaevna Tretiakova, candidate of philological sciences, associate professor, Russian language department № 3, Peoples' Friendship University of Russia, Moscow, Russia. E-mail: ludmilatretyakova1@gmail.com.

САРЧАШМА^ОИ ТАШАККУЛ ВА ТА^АВВУЛОТИ ИСТИЛОХОТИ АДАБИЁТШИНОСИИ ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Чураев Х.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Дар ташаккул ва тахаввули хар як истилох накши асархои хаттй, ба вижа фархангхо башят бузург аст, ки дорои шарху тафсири истилохоти адабиётшиносй дар забони точикй мебошанд.

Фарханги мазкур ба калами яке аз адабиётшиносони маъруфи точик А. Сатторзода тааллук дошта, соли 2011 таълиф гардидааст. Муаллиф дар таълифи фарханг кушидааст, ки тамоми истилохоти марбути илми бадеъро бо забони илмй ба ахли илму адаб пешкаш намояд. Илова бар ин, муаллиф дар фарханг моро бо он истилохоте ошно месозад, ки дар рисолахои мутаффакирони даврони миёна, ба монанди Хоча Насируддини Тусй, Мухаммад бинни Умари Родуёнй, Рашиди Ватвот, Шамси ^айс, Точалхаловй, Шарафуддини Ромй, Хусайн Воизи Кошифй, Атоуллох Махмуди Хусайнй, Низомуддини Ахмад, адабиётшиносони муосир, амсоли Сируси Шамисо, Туракул Зехнй, Расул Ходизода, Мухаммадчон Шакурй, Рахими Мусулмониён, Крсими Тавсирконй, Наталия Чалисова, Худой Шарифов ва дигарон ба кор рафтанд.

Ба кавли муаллифи фарханг, бадеъро Хоча Насируддини Тусй дар «Меъёр-ул-ашъор» «илми махосин ва бадоеъи сухан» ё «илми санъат» номидааст ва он то чое, ки маълум аст, таърифи кадимтарини ин илм дар таърихи назариёти адабии форсии точикй мебошад» [9, 5].

Бояд гуфт, ки хамаи истилохоти марбути илми бадеъро муаллиф ба чор боб таксим намудааст. Дар фарханг хар як истилохи марбут ба илми бадеъ бо маънои луFавй ва истилохй шарх ёфтааст. Ба андешаи муаллиф «Санъатхои бадеъй хилатхоеро гуянд, ки тааллук ба лафз ё ба маънй ва ё ба хар ду бувад ва чихати ороиши шакли асари бадей ва ба хотири расой ва барчаста сохтани мухтавои он истеъмол мешаванд» [6, 355]. Санъатхои бадей низ дар навбати худ ба ду бахш, яъне санъатхои бадеии лафзй ва санъатхои бадеии маънавй чудо мешаванд.

Боби якум «Дар баёни санъатхои лафзй» ном дошта, моро бо истилохоте ошно месозад, ки ба баёни санъатхои лафзй мутаалликанд. Боби мазкур аз шархи истилохи «тарсеъ» маншаъ гирифта, бо тавзехи истилохи «муъчам» ба поён мерасад. Микдори умумии истилохоти марбути санъатхои лафзй дар фарханги мазкур 52 - то буда, хамаашон баромади арабй доранд ва то ба имруз бо хамон шаклу маънй ба кор мераванд: тарсеъ, тацнис, иштицоц, муса^аф, тасдир, таъаттуф, радулматлаъ, музайял, ташреъ, мацлуб, акс, сацъ, таштир, мусаммат, такрорулцавофи, иънот, тазмини муздавац, се^ри щлол, мавцуф, тафаннун, муфрад, тацмеъ, муламмаъ, мацруъуллугатайн, мацруи назму наср, тарвиц, таъриб, алмуъаррабутаъриб, мутазалзил, садомаънои, тасгир, титол, иттирод, изморулхуруф, тавсим, щрфгарой, щзф, мувассал, муцаттаъ, таътил ва манцут, рацто,

xaйфo, maeaccyn, maфcuл, masne^ мyдaввap, mypa66ab, mapафyц, магмуд, u^, мycaлcaл, муъцом [9, 18-95] Ba Faüpax,o.

Дap бoби дуюми фapx,aнги фaвкyззикp oн иcгилox,oтe бappacй мешaвaнд, ки бa aнвoи camayo® мaънaвй мapбyтaнд. Aap бoби дуюм 6o шapx,и истилох,и «тaшбex,» OFOЗ ëфтa бoшaд, таеан тaвзex,и истилох,и «^cmcra» бa oн xaгимa мебгхшгд. Mикдopи истилох.аги ин бгхш бa 67 бapoбap acn X,aмaи истилох.аги ин 6о6 хдм бapoмaди apaбй дopaнд, aмcoли: mam6e%, mayaccyм, ucmuopa, мaycз, кuнoя, мyбoлuгam, uyoм, maбoàyp, мymaзoд, marney, mamxuc, maxpop, maвзeъ ë ^amoeoû, cymy yaßo6, ampu бaдeyй, upcmu мacaл, фй ma^pu6 m омтя бт a6ëm, жФФу wamp, уомъу maфpыцy ma^um, pyy\уъ, мypoomyннaзup, maцoбyл, maнcыцы cuфom, yo 6a yoüu cuфam ë uнyыpcф дap тфом, mayo^u opuф, cuëцamyлaъдcд, мymamoбeъ, yymu машлаъ, yams, mamмuм, шал, 6apoamu ucmuy^m, mabprn, upдаф, uymu6oc, мyymaмaлyззыддaйн, мод^ы ma6ey 6a замм, зaммu ma6ey 6a мaдy мад^ мysayyay, мaдyu мycaнна so ycмeъ, yymu mam6, ucmuépovi, maфpeъ, yaзлyнuэpcдбuлyuдu, ^^рм, varnu6umyyu6, мaзyaбu кaламй, эзcy maфcыp, мyзcsuya, mayaккyм, mab^u^ uдмcy, maypыд, maRium, ucmuфyoм, yymu mab^m, uлmuфаm, myov, upтд, mapдuд, мyшакылa, maayyy6, mso, ycлyбyлyaкuм, ucmumo [9, 96-207].

Боби теюми фapx,aнг «flap бaëни истилох,оти шеъpй» ном доштг, Mopo бо истилох,аги шеъpй ошно мешзад. ^Œapx^ истилох,и «кacидa» бa он нукгаи OFOЗ гузоштг, истилох,и «илми шкд» бa он ^уши a^OM мебaxшaд. Дap Ma^Myb микдopи иетило^аги боби мaзкyp бa 70 MepacaA. Он иегилох,оте, ки дap ин бгхш Maipa^ мeшaвaнд, бapoмaди apaбй дoштa, дap нaзмшинocй иcгeъмoли фapoвoн дopaнд: vac^a, mam6u6 ва натб, бaйmyлцacuдa, махдуд, дyoы maъбuд, газал, щmba, py6ou, фapд, 6aüm, мacнasй, mapyeъ, мysaccam, мycmaзад, maзмuн, мушшшоу, мypmayaл, мyaмма, mahpux, лугаз, мapcыя, мyназыpa, masаpyд, mapyyмa, yycrn maxnuc, yycrn мaцmaъ, заmu мamалeъ, мaдy so мuдyam, yayey yuyo, уазл, ^mo^a, у^д, mrny^, нaъm, минц^а-б, мaвъuзa, acpop, цаammm, xaмpыëm, кaламu yoмeъ, мyцaффc, мycappaъ, зyлцaвcфй, мyздasay, мууоммоъ, мypaддaф, мymaлassuн, мсюнуъ, зуннавъайн, corny, paàыф, yoyu6, назм, rncp, уал, 6mo2am ва фату^, yaзoлam, cmocam, мултм, maфsuф, uбдаъ, э^з, тт^м, 6acm, caym мyмmaнeъ, мycаsаm, parnHm ва фuкpam, мymaкaллuф, мamбyъ, umu нацд [9, 209-312].

Дap боби чax,opyми фapx,aнг истилох,аги aйбx,oи шeъpй мaвpиди т^лилу бappacй Kapop мeгиpaнд. HaxyCT истилох,и боби мaзкyp «khmom» будг, бо шapx,и истилох,и «^в» a^OM мeëбaд. Теъдоди оих,о он K^ap зиëд нaбyдa, бa 40 - то бapoбap acг, бa мoнaнди: uлмам, cmx, uнmuyал, нацл, мacx, мycалuma, мymaнафup, maxлeъ, удул, caмаyamyл u6m^o, caмаyamyл mmuyo, mamабyъu uзафаm ë naйавapдu sажaган, maзмuн, зabфu mabлuф, maъцыдu лафзй, мyxалuфamu щëc, maнcцyз, 2apcrn6, maзнuб, maъцыдu маънавй, цалбулмаънй, ыxлал, мутцсза, нucбamymшaйъ uio saupu ма цавmuyu, maкpcp, мyxcлuфu ypф, мyxcлuфamu нacuб ва maшбuб, uмmuнаъ, uбpcмyccycл, uнyыpcф, аннузул фuлмaдy paкcкamymmaxлuc, maкaллyфyлцoфuя, зыëдam, uveo, ттд, u^o, uümo, uмmuзcy, mamлuм, лагв [9, 316 -351].

X,aмин тapик, теъдоди yмyмии истилох,аги бappacишyдaи фapx,aнг 230 адад aCT вa acapи мaзкyp ягош фapx,aнги ^Manec^ ки xoнaндapo бо тaмoми п8х,лух,ои ^mnox,am б8деъ ошно мecoзaд. Илoвa бap ин мeтaвoн гуфт, ки то ^ол вoжaнoмa вa ë фapx,aнгe тгдвин нaгapдидaacт, ки кобилияти шap^y тaвзex,и иогилох,оти бaдeъpo бо пaдидax,oи cepмaънoивy ^aмгyнaгй ë мypoдифaгивy мyтaззoдй фapoгиp бошгд.

Мугллифони фapx,aнги фaвкyззикp aдaбиëтшинocoн Рacyл Хадизодг, My^aмaдчoн Шyкypoв вa Тaлъaт Aбдyчaббopoв бyдa, он coли 1966 бa нaшp pacидaacг. Дap тaълифи фapx,aнг мyaллифoн гз capчaшмaдoи гуногун вa бaъзe pиcoлa^oи илмй, ки дacтpacи оих,о бyдaнд, иcгифoдa кapдaaнд, бa мoнaнди: «Тapчyмoн-yл-бaлoFa»-и My^aммaди Рoдyëнй (acpи XI), «X^aдoик-yc-cex,p»-и Рaшиди Вaтвaг (acpи XII), «Aл-мyъчaм фй мaoйиpи aшъop-ил-Aчaм»-и Шaмcи ^aйcи Розй (acpи XIII), «Maчмaъ-yc-coнeъ» (acpи XVII), ^<Fиëc-yл-лyFOт», «Кофия дap нaзми точик^>-и Б. C^yc (Дyшaнбe, 1955), «Caнъaтx,oи бaдeй дap шeъpи точикй»-и Т. Зex,нй (Дyшaнбe, 1960), «Энcиклoпeдияи aдaбй» (нaшpx,oи nernapa вa чилди якyми нaшpи шв), «Фapx,aнги мyxтacapи иогилох,аги aдaбиëгшинocй»-и И. Тимoфeeв вa Н. Вeнгpoв (М., 1958).

Фapx,aнг aз «Capcyxaн» OFOЗ шyдa, минбaъд дap он иcгилox,oтe, ки дap aдaбиëгшинocй вa шкди aдaбй иcтeъмoл мeшaвaнд, шapx,y тaвзex, гapдидaaнд.

Ба назари муаллифон «Баъзе аз исгилохог чанд мафхумро ифода мекунанд ва бинобар ин, дар чанд чои лугаг эзох ёфгаанд. Масалан, «мусаддас» хам дар боби «мусаммаг» ва хам дар боби «аруз» омадаасг. Гайр аз ин, баъзе исгилоххо ба муносибаги эзохи исгилохоги дигаре гакроран зикр шудаанд ва ба таври иловагй шарх ёфгаанд» [3, 4].

Дар фарханг он исгилохоге, ки басомади бегона доранд, дар шакли ихгисора бо гунахои: англ. -англисй, ар. - арабй, иг. - игалявй, нем. - немисй, рус. - русй, фр. - франсавй, юн. - юнонй, узб. -узбекй чойгир шудаанд. Бешгари мафхумхои адабиёгшиносии умумй дар фарханг бо муодили гочикиашон наомадаанд.

Фарханги мазкур аз шархи исгилохи «абзагс» огоз шуда, бо гавзехи исгилохибораи «бахри хафиф» анчом меёбад.

Теъдоди умумии исгилохоги дар фарханг шархёфга зиёда аз 700 ададро гашкил медихад, ки мо онхоро бо дарназардошги аз кадом забон икгибос гардиданашон дар шакли чадвал ба гарики зайл пешниход намудем.

Расми 1. Маълумоги омории «Фарханги исгилохоги адабиёгшиносй» - Р. Ходизода М. Шукуров ва Т. Абдучабборов

Хамин гарик, аз гахлили омории фарханги мазкур аён гардид, ки шумораи зиёди ин фарханг ба забонхои гочикиву арабй марбуганд, зеро дар гузашга ашъори шуарои форсу гочик ба исгилохоги забони арабй эчод мешуданд ва холо хам он исгилоххо дар хамон шаклу маънй бокй мондаанд.

Лугаги мазкур соли 1992 гаълиф шуда, ба калами адабиёгшинос Холик Мирзозода гааллук дорад. То гаълифи лугаги фавкуззикр ягона лугаге, ки ба шарху гавзехи исгилохоги адабиёгшиносй бахшида шуда буд, дар бахши каблй ёдовар шуда будем.

Ба андешаи муаллиф «вазифаи лугаги мухгасари исгилохоги адабиёгшиносй, ки ба хонандагон пешниход кардем, аз он ибораг асг, ки чойи холии омузиши назарияи адабиёгро, ки дар макгаб хасг, пурра намояд. Дар «лугаг» он микдор исгилохоги адабиёгшиносй дарч ёфгаасг, ки ба гарики минимум доираи мафхумхои назариявиро ба галабагон, махсусан, синфхои болой дода гавонад ва онхо дар адабиёгшиносии муосири гочик маъмуланд» [9, 4].

Бояд гуфг, ки лугаги мазкур дар заминаи лугагх,ои пешинаи исгилохоги адабиёгшиносии чи русй (Л.И. Тимофеев и Н. Венгеров «Крагкий словарь лигерагуроведческих герминов», 1963; А. Квягковский «Поэгический словарь», 1966; Л. И. Тимофеев и С.В. Тураев «Словарь лигерагуроведческих герминов», 1974); чи узбекй (X,. Хомидов, Ш. Абдуллаева, С. Иброхимова «Адабиёгшунослик герминлари лугаги», 1983), чи гочикй (Р. Ходизода М. Шукуров, Т. Абдучабборов «Фарханги исгилохоги адабиёгшиносй», 1966; С. Табаров «Лугаги русй-гочикии исгилохоги адабиёгшиносй», 1980), хамчунин, асархои назариявии классикхо «Тарчумон-ул-балога»-и Мухаммади Родуёнй (асри XI), «Хадойик-ус-сехр фй дакойик-уш-шеър»-и Рашиди Вагвог (асри XII), «Алмуъчам фй маъойири ашъорул Ачам»-и Шамси ^айси Розй (асри ХШ), «Бадоеъулафкор фй саноеъ-ул-ашъор»-и Хусайн Воизи Кошифй (асри XV), «Тиёс-ул лугог»-и Гиёсиддин Мухаммад, «^офия дар назми точик»-и Б. Сирус (Д. 1955), «Сачъ ва сайри гаърихии он дар насри точик»-и Р. Мусулмонкулов (Д.1970), «Санъаги сухан»-и Т. Зехнй (Д. 1979) гаълиф гардидаасг.

Он исгилохоге, ки баромади гайригочикй доранд, дар кавсайн бо ихгисораи ба кадом забон марбуг буданашон бо маънои лугавй ва исгилохиашон шарх дода шудаасг, ба монанди: баллада

(ит. бадеха (ЬаШаге) - дар лугат «ракс кардан» аст. Дар истилох яке аз намудхои назм буда, шеъри сужетноки на он кадар калон аст, на факат фикру андешаву хислаги шоирро, балки он чизхоеро, ки сабаби пайдо шудани хаячони рухии вай гардидааст, ба таври мухтасар тасвир мекунад. Дар адабиёти асрхои миёнаи Итолиё, Франсия, Англия шеърхои лирикии иборат аз се банд, ки ба тарики тарона суруда мешуд, «баллада» меноманд. Баъдтар шеърхои хурди сужетноке, ки характери афсонавй, кахрамонй ва таърихй дошт, «баллада» номиданд» [9, 18]. Аз ин чо маълум мешавад, ки «баллада» истилохи итолиявй буда, дар хамин шакл ва ё бо бархе аз фаркиятхои овозй (фонетики) ба дигар забонхо гузашта, тавассути забони русй ба забони точикй низ ворид шудааст

Хамин тарик, истилохоте, ки аз забонхои англисй, арабй, лотинй, немисй, русй, фаронсавй, юнонй ва узбекй иктибос шудаанд, шарху тавзех ёфтаанд.

Шумораии умумии истилохот ва ибораистилохоти дар фарханг шарху тафсирёфта, 575 -вохидро ташкил медихад. Истилоххои иктибосгардидаи адабиётшиносии лугати номбурдаро дар шакли расм ба тарики зайл пешниход намудем.

Расми 2. Маълумоти омории «Лугати мухтасари истилохоти адабиётшиносй» - и Х. Мирзозода Тавре ки аз тахлилу баррасии истилохоти фарханги мазкур маълум гардид, аз се ду хиссаи онро истилохоти аз забони арабй иктибосшуда ташкил медиханд. /

Храмин тарик, аз тахлили омории фарханг рушан гардид, ки микдори зиёди истилохоти он баромади арабй доранд ва ин хам бесабаб нест, зеро дар асрхои миёна дар Шарк забони арабй забони илм ба хисоб мерафт ва мутафаккирони барчастаи форсу точик баъзан дар мамолики араб икомат карда, бо он забон гуфтугу менамуданд ва рисолаву асархои илмиии худро низ бо хамон забон таълиф мекарданд.

Дар ташаккулу тахаввули истилохоти адабиётшиносии англисй бошад, сахми истилохшиносону забоншиносон низ багоят бузург аст. Агар ба таърихчаи ташаккули илми адабиётшиносии англис назар афканем, он аз пайдоиши кабилахои ютхд англо-саксонихо ва фризианихо дар сарзамини Британияи Кабир маншаъ мегирад ва он ба садаи панчуми пеш аз милод рост меояд. Аз ин чо бармеояд, ки англисхо таърихи кадимаи адабиёти худро доштаанд ва нишонахои нахустини онро дар хамосахои кадимй ба монандии «Беовулф» ва гайра метавон пайдо намуд. Забони расмии коргузорй ва илми даврони кадим - забони лотинй буда ва баъдтар, аниктараш ибтидои садаи XI дар Англия забони англисй хамчун забони меъёрии расмй эътироф гардид. Таърихнигорону донишварон ва адабиётшиносони англис давраи огози адабиёти Англияро ба охири садаи Х ва ибтидои садаи XI нисбат медиханд, зеро махз дар хамин давра нахустин асархои адабиву фархангномахои сохавй таълиф гардидаанд.

Муаллифи фарханги мазкур забоншинос Ч,. Кадон буда, он соли 2013 таълиф шудааст. Дар фарханги номбурда зиёда аз 950 истилоху ибораистилох шарху тафсир ёфтааст. Аксарияти истилохоти адабиётшиносии фарханги фавкуззикрро истилохоте ташкил медиханд, ки иктибосгардида аз забонхои юнонй, лотинй, франсавй, олмонй, испанй, италиявй, русй, арабй, японй, чинй, форсй, туркй, сербй ва ё кореягй ва f. мебошанд. Масалан, истилохи «anecdote» бо муодили точикии «латифа, хикоёт ва ривоёти мазхакавй, ходисаи хандаовар (ачоиб), киссаи кутох, накл, ривоят» дар фарханги мазкур чунин шарх ёфтааст: «A brief account of or a story about an individual or an incident (Лавхаи кутох ё хикояе, ки рочеъ ба як фард ё ки як руйдодро ифода менамояд, латифа меноманд)». Истилохи мазкур дар шакли dvsKSorov "unpublished", literally "not

given out" дар асри VI аз забони юнонй ба забони англисй иктибос шуда, бо маънии зикршуда дар таркиби лугавии забони англисй дар радифи вожагони фаъоли забон ба кор меравад. Вожаи мавриди назар ба сифати истилох бори нахуст дар асари таърихнигори Византия Прокопий «Таърихи махфй», ки дар он хаёти маънавии император Юстиниан ва дарбориёни у тасвир шуда буд, мавриди истифода карор шрифт.

Микдори зиёди истилохоти фарханги мазкурро вожахои иктибосй ё худ бегона ташкил медиханд ва метавон онхоро дар расм ба тарики зайл нишон дод.

Расми 3. Маълумоти омории истилохоти адабиётшиносии Ч,. А.Кадон

Х,амин тарик, аз тахлили оморй аён гардид, ки теъдоди истилохоти юнонии фарханг дар киёс бо вожахои аслии забони англисй зиёдтар аст ва ин гувохи он аст, ки таъсири осори илмии файласуфону мутафаккирони Юнон, дар мисоли Афлотуну Арасту ва Гераклиту Сукрот ба адабиёти англис назаррас будааст.

ПАИНАВИШТ

1. Абдулфайзов, С. Лексико-семантический анализ дипломатических терминов таджикского языка // Автореф. дисс... кан. фил. наук: 10.02.22/ Абдулфайзов Саиднуриддин. - Д., 2013. - 27 с.

2. Азимова, М. Н. Сопоставительно-типологическое исследование фразеологической системы таджикского, английского языков / М.Н. Азимова. - Д: Изд-во РТСУ, 2006. - 241 с.

3. Арнольд, И.В. Лексикология современного английского языка / И.В. Арноль. - М: Высшая школа, 1973. - 303 с.

4. Аракин, В.Д. Сравнительная типология английского и русского языков / В.Д. Аракин. (для спец. Иност. Яз.) Л. 1979. - 256 с.

5. Ахманова, О.С. Очерки по общей и русской лексикологии / О.С. Ахманова - М: Учпедгиз., 1957. - 295 с.

6. Аксёненко, Л.Г. Деривация как фактор эволюции термин системы (на материале терминологии «Рыночная экономика»): дас... канд. фил. наук: 10.02.20/ Аксёненко Лариса Георгевна - Краснодар, 2002. - 215 с.

7. Акуленко, В.В. Интернациональные элементы в лексике и терминологии. / В.В. Акуленко. - Х: Выс. школа, 1980. -208 с.

8. Алексеева, Л.М. Проблемы термина и терминообразования / Л.М. Алексеева. - Пермь: Изд-во Пермского ун-та, 1998. - 120 с.

9. Алмуъцам фй маойири ашъорил Ачам, таълифи Шамсуддин Мухаммад бинни Кайс - ар Розй, ба тасхехи Мухаммад бинни Абдулвахоби Казвинй бо мукобала бо шаш нусхаи хаттии кадимй ва тасхехи Мударриси Разавй. - Техрон, 1338.

THE RECOURSES OF THE REFORMATION AND DEVELOPMENT LITERARY TERMS

IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article deals with the recourses of the reformation and development literary terms in Tajik and English languages. An author is reviews about the literary terms and process of the development and reformation it, in background offield's dictionary and glossary has researched. This problem is one of the disputable and researched in literature science and oratory and till now do not appearance solved but it has got need researching. In spite of this is one article form researched it was not benefit. From the point of view of the author, the role of Russian languages in comparison to other languages is too great for the formation and development of Tajik terms as well, and through this language, other terms could penetrate into lexical system of the Tajik language.

Keywords: term, word, terminology, phonetics, literature, fiction book, politeness, science, speech, verse, hemistich, ruboi, ghezal, devon, novel, episode, literary terms, language, metaphor, riddle, proverb, homonymous, antonym, synonym, polysemy, research, vocabulary, development, reformation, literary of genre, tale, story, roman, resource, autobiography, tarkibband, tarjeband, foot, style, elegy, travelling, analyze etc.

ИСТОЧНИКИ СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье рассматривается источники становление и развитие литературоведческой терминологии в таджикском и английском языках. Автор рассматривается на литературоведческой терминологии и процесс развитие и становление это, в основание сфере словари и глоссарий исследование. Это проблема одного спорный и исследование литература наука и ораторий до сейчас не бил решать появление но это нуждается исследования. По этому это одного форма статья исследование и этом не будущее пользуется. С точки зрения автора, роль русского языка по сравнению с другими языками слишком велика для формирования и развития таджикских термин, и в основном через этот язык другие термины смогли проникнуть в лексический состав таджикского языка.

Ключевые слова: термин, слово, терминология, фонетика, литература, художественней литература, вежливость, наук, речь, стихи, полустишие, рубои, газал, девон, навел, эпизод, литературоведческой терминологии, язык, метафора, загадка, пословица, омонимия, антонимия, синонимия, полисемия, исследование, словарь, развитие, становление, художественнее жанр, сказка, рассказ, роман, источник, автобиография, таркиббанд, тарджебанд, стопа, стиль, элегия, путешественнике, анализ.

Сведения об автора::

Джураев Хайём Акрамович, старший преподаватель кафедры языкознания и сопоставительной типологии ТГПУим. С.Айни, тел: +992937987373

About the author:

Juraev Khayyom Akramovich, a senior teacher in the Department of Linguistics and Comparative Typology, TSPU named after S. Aini. Tel.: +992937987373.

УДК 821.09+070 (510)

РУССКИЙ ЯЗЫК И ЛИТЕРАТУРА В ПЕРИОДИЧЕСКИХ ИЗДАНИЯХ: ОПЫТ СИСТЕМАТИЗАЦИИ

Абдусаломова М.А.

Худжандский политехнический институт Таджикского технического университета

имени академика М. С. Осими

Русская литература в журналистике - явление очень распространенное, а с точки зрения семантики даже близкие друг другу понятия. В «Словаре русских синонимов и сходных по смыслу выражений», опубликованное повторно, это слово имеет несколько значений: «письменность, словесность, печать, пресса, беллетристика, журналистика» [1, с.201.]. В этой веренице слов устанавливаются слова «пресса, печать», входящие в назначение периодической массовых средств информации, работу печатных изданий.

Как указывалось, в словарях С.И. Ожегова и Н.Ю. Шведовой журналистика поясняется как составная часть литературы: «журналист - литературный работник, занимающийся журналистикой» [2, с.195], «журналистика - литературно-публицистическая деятельность в журналах, газетах» [3]. Непосредственно, определяется историей формированием журналистики, средств массовой информации. При зарождении журналистики основной составной частью её являлись литературные произведения, печатались они в газетах, отличительной чертой которых был «официальноказенный характер» [4, с15].

Газетное издание - безусловно, литературное издание. Как говорил Юрий Айхенвальд в XX веке: «Конечно, не всякое слово - словесность: чтобы стать ею, оно должно быть художественным. Но, с другой стороны, и слово служебное, то, каким мы пользуемся и с другими обмениваемся в нашем общежитии, слово полезное, практическое, - оно тоже имеет в себе элемент художественности» [5, с. 416-418].

Так, русская литература являясь кладовой для мудрости и для журналистики является

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.