Научная статья на тему 'ОБОСТРЕНИЕ БОРЬБЫ МЕЖДУ ПРАВИТЕЛЯМИ ГОСУДАРСТВА САРБАДАРОВ ХОРАСАНА И ЕГО ПАДЕНИЕ'

ОБОСТРЕНИЕ БОРЬБЫ МЕЖДУ ПРАВИТЕЛЯМИ ГОСУДАРСТВА САРБАДАРОВ ХОРАСАНА И ЕГО ПАДЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сарбадары / трон / государство / казнь / Хорасан / Сабзавор / правитель / борьба / Хайдари Кассоб / Дарвеши Азиз / Sarbadars / throne / state / execution / Khorasan / Sabzavor / ruler / fight / Haydari Kassob / Darveshi Aziz.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Абдукахор

В статье рассматривается вопрос борьбы между правителями государства Сарбадаров Хорасана и его падение. Правитель государства Сарбадаров Хорасана Ходжа Яхья Карроби, усилив свое могущество, вернул под свой контроль многие потерянные города, но позднее был убит своими врагами. Трон перешел в руки Захируддина Карроби. Во время его правления Сарбадарское государство находилось в упадке, и один из приближенных бывших правителей Сарбадаров Хайдари Кассоб, отстранив Захируддина Карроби от должности, стал обладате-лем престола. Хайдари Кассоб был убит руками Хасани Домгони, который являлся сторонни-ком Лутфуллаха, сына Ваджехуддина Масъуда, и трон перешел к Лутфуллаху. Через некото-рое время Хасан Домгони убив Лутфуллаха, взял власть в свои руки. В результате внутренних противоречий мощь государства Сарбадаров ослабла и многие важные города и регионы вы-шли из-под их контроля. Ходжа Али Муайид и его приближенный Дарвеши Азиз, убив Хасана Домгони, взяли власть в свои руки. Ходжа Али Муайид являлся политическим лидером, а Дарвеши Азиз стал духовным лидером. После девяти месяцев совместного правления между ними вспыхнула вражда, и Дарвеши Азиз по приказу Ходжи Али Муайид был убит. Затем Ходжа Али Муайид, подавив последователей дервишов, разрушил мавзолей шейха Халифы и шейха Хасана, ставший местом паломничества жителей Сабзавора, и многие люди отказались его поддерживать. Один из последователей Дарвеши Азиза по имени Дарвеши Рук-ниддин с большим войском отправился в сторону Сабзавора, а Ходжа Али Муайид от страха бежал в Мозандарон. Дарвеши Рукниддин остался в Сабзаворе и там на его имя была прочита-на хутба. Ходжа Али Муайид при поддержке правителя Мозандарона Амира Вали напал на Сабза-вор и завоевал его. Когда Темурланг вошел в Хорасан, он изгнал оттуда Амира Вали и отпра-вился в Сабзавор. Ходжа Али Муайид, тепло встретив Темурланга, признал себя его вассалом, и таким образом Сарбадарское государство потеряло свою независимость. Несмотря на пре-следования и пытки темуридов, народ Сабзавора продолжал борьбу за независимость.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE AGGRESSION OF THE FIGHT BETWEEN THE RULERS OF THE STATE OF THE SARBADARS OF KHORASAN AND ITS FALL

The article deals with the issue of the struggle between the rulers of the Sarbadar state of Khora-san and its fall. The ruler of the Sarbadar state of Khorasan Khoja Yahya Karrobi, having increased his power, regained control of many lost cities, but was later killed by his enemies. The throne passed into the hands of Zahiruddin Karrobi. During his reign, the Sarbadar state was in decline, and one of the approximate former rulers of the Sarbadars Haidari Kassob, removing Zahiruddin Karrobi from office, became the owner of the throne. Haidari Kassob was killed at the hands of Hasani Domgoni, who was a supporter of Lutfullah, the son of Wadjehuddin Masud, and the throne passed to Lutfullah. Sometime later, Hassan Domgo-ni killed Lutfullaha, took power into his own hands. As a result of internal contradictions, the power of the Sarbadar state weakened and many important cities and regions fell out of their control. Khoja Ali Muayid and his associate Darveshi Aziz, having killed Hasan Domgoni, took power into their own hands. Khoja Ali Muayid was the political leader, and Darveshi Aziz became a spiritual leader. After nine months of joint rule, enmity broke out between them, and Darveshi Aziz, on the orders of Khoja Ali Muayid, was killed. Then Khoja Ali Muayyid, having suppressed the followers of the dervishes, destroyed the mausoleum of Sheikh Khalifa and Sheikh Hasan, which became a place of pilgrimage for the inhabitants of Sabzavor, and many people refused to support it. One of Darveshi Aziz's followers named Darveshi Rukniddin with a large army went towards Sabzavor, and Khoja Ali Muayid fled to Mozandaron out of fear. Darveshi Rukniddin stayed in Sab-zavor and there a khutba was read in his name. Khoja Ali Muayid, with the support of the ruler of Mozandaron, Amir Vali, attacked Sabzavor and conquered it. When Temurlang entered Khorasan, he expelled Amir Vali from there and went to Sabzavor. Khoja Ali Muayid, having warmly welcomed Temurlang, recognized himself as his vassal, and thus the Sarbadar state lost its independence. Despite the persecution and torture of the Temurids, the people of Sabzavor continued their struggle for inde-pendence.

Текст научной работы на тему «ОБОСТРЕНИЕ БОРЬБЫ МЕЖДУ ПРАВИТЕЛЯМИ ГОСУДАРСТВА САРБАДАРОВ ХОРАСАНА И ЕГО ПАДЕНИЕ»

Information about the author: Mukimov Rustam Samatovich, Doctor of Architecture, Professor, Senior Researcher at the Department of Ancient, Medieval, and Modern History, Institute of History, Archeology, and Ethnography, A. Donish NANT. E-mail: mukimovr@mail.ru, Mobile phone: (+992) 907-77-18-02.

♦-»

УДК: 94(55):355.02(571.1)

ШИДДАТЁБИИ МУБОРИЗА БАЙНИ ХОКИМОНИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ ХУРОСОН ВА ЗАВОЛИ ОН

Абдукавдор САИДОВ1, Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Дар нимаи аввали асри XIV дар вилоятхои Хуросон, аз он чумла, дар шахри Сабза-вор, зулму истибдоди истилогарони мугул ва хокимони махаллй нисбат ба мардум беандоза афзун гардид ва соли 1337 мардуми чабрдида бо даъвати шайхони шиамазхаб дар Сабзавор исён бардоштанд, ки он на бар зидди ахли тасаннун, балки бар зидди зулму истибдоди мугулон ва хокимони махаллй равона гардида буд.

Дар натича Сарбадорони Хуросон давлати худро таъсис дода, и^тидори худро мустахкам намуданд ва бар зиди лашкари мугул мубориза бурда, шахрхои зиёдеро зери тасарруфи худ дароварданд.

Солхои минбаъда байни хокимони давлати Сарбадорон барои хокимият муборизахои дохилй шиддат ёфт. Соли 753 х.^./1352-1353 баъди кашмакашихои бардавом хокими давлати Сарбадорон Хоча Шамсуддини Алй аз дасти мулозими худ Хайдари Кассоб кушта шуд ва бо дастгирии Хайдари Кассоб яке аз наздикони у Хоча Яхёи Карробй тахти давлати Сарбадорони Хуросонро сохиб гашт. У Хайдари Кассобро сипахсолори худ таъйин намуда, барои тахкими ^удрати давлати Сарбадорон кушиши зиёд ба харч дод.

Хони мугул Таготемурхон аз ^удрати афзояндаи Сарбадорон дар харос афтода, хост уро аз миён бардорад. Бо ин мак;сад у ба Хоча Яхёи Карробй, ки дар Сабзавор буд, нома фиристода, уро ба урдуи худ даъват намуд. Хоча Яхёи Карробй аз ма^сади нопоки у пай бурда, нахуст даъвати уро ^абул накард, вале баъдтар даъвати уро пазируфта, дар охири соли 753 х^/1353 бо сесад марди баходур ба назди Таготемурхон ба Мозандарон рафт.

Дар он чо се руз чашн ташкил намуданд ва дар охири рузи сеюм Хофизи Шагонй, Мухаммад Хабаш ва дигарон аз чумлаи Сарбадорон гуфтанд, ки мо хануз ахду паймон накардаем ва дар ва^ти муносиб метавонем, ки Таготемурхонро дафъ намоем. Таготемурхон низ ма^сад дошт, ки пас аз анчоми чашн намояндагони Сарбадоронро аз миён бардорад. Хоча Яхёи Карробй ба наздикони худ гуфт, ки хар гох ман даст ба сар нихам, шумо ба ичрои ин кор шуруъ намоед.

Пас аз ишораи у Хофизи Шагонй зарбае ба сари Таготемурхон зад ва у халок гардид. Сипохиён ва писарони Таготемурхон саросемавор ба хар тараф фирор намуданд. Ба мугулхо зарбаи ^атъй расонда шуд ва ^исме аз онхо кушта шуда, ^исми дигар аз тарсу харос ба хар тараф пароканда гардиданд. Сарбадорон амволи зиёдеро сохиб гашта, ба

Макола дар асоси лощаи «Таърихи халки точик» (асри III - аввали асри XX), раками кайди давлатй 0121TJ1211 навишта шудааст.

Сабзавор баргаштанд [2, 252-253, 3, 282-283, 4, 798-799, 6, 618-619, 9, 949, 10, 364, 11, 474]. Fалабаи Сарбадорон бар мугулхо пояи давлатдории онхоро заиф намуда, ба Сарба-дорон имконият фарохам овард, ки шахру вилоятхои зери нуфузи мугулхоро ба тасар-руфи худ дароранд.

Фасехи Хавофй менависад, ки Сарбадорон пас аз ;атли Таготемурхон шахрхои Астаробод, Шасфон, Бастом, Домгон, Симнон, Хавор ва Тобаронро зери фармони худ оварданд [8, 949]. Тиб;и ахбори Давлатшохи Самар;андй вилоятхои Машхад ва Тус, ки ;аблан аз тасарруфи Сарбадорон берун шуда, харобу валангор гашта буданд, боз ба ;ала-мрави Сарбадорон баргардонда шуда, Хоча Яхёи Карробй ба ободонии онхо даст зада, барои бар;арор сохтани сохаи кишоварзй чуйхои вайронаро аз нав бар;арор намуд. Дар замони хукмронии Хоча Яхёи Карробй шумораи шахсони харбие, ки аз давлат маош мегирифтанд ба 22 хазор нафар мерасид [5, 273-274].

Ба ;авли И.П. Петрушевский яке аз хизматхои таърихии Сарбадорон ин аз байн бар-доштани бо;имондахои давлати мугулии элхонихои хулогуй буд, ки он дар замони хукмронии Хоча Яхёи Карробй амалй гашт [8, 453].

Тиб;и ахбори Хрфизи Абру [2, 282] ва Мирхонд [6, 620] соли 1355 Хоча Яхёи Карробй аз дасти бародари хамсараш, ки Алоуддин ном дошт, кушта шуд [2, 281-282, 6, 620].

Ба ;авли Шабонкорай Хоча Яхёи Карробй 13 мохи чумодиу-л-охари соли 757 х.;. /13 июни соли 1356 ба ;атл расид [11, 349]. Дар ин маврид соли зикрнамудаи Шабонкорай нисбат ба ахбори Хрфизи Абру ва Мирхонд сахехтар буда, ба во;еахои таърихй мувофи;ат менамояд.

Бояд ;айд кард, ки И.П. Петрушевский низ хангоми нишон додани соли ;атли Хоча Яхё ба ахбори Шабонкорай ишора намуда, ба иштибох рох додааст. У ба чои 13 чумо-диу-л-охари соли 757 х.;/13 июни соли 1356 3 чумодиу-л-охари соли 757 х.;. /3 июни соли 1356 овардааст, ки иштибох аст [8, 456, тавзехоти 1].

Хдйдари Кассоб, ки хангоми руй додани ин во;еахо дар Султонмайдони Астаробод буд, хабари марги Хоча Яхёи Карробиро шунида, рохи Сабзаворро пеш гирифт. Онхое, ки дар куштани Хоча Яхёи Карробй даст доштанд, аз тарс дар ;алъаи Шагон панох бур-данд ва о;ибат ;алъаро оташ зада, онхоро аз миён бардоштанд [6, 620, 10, 364]. Пас аз ин ба Сарбадорон имконият фарохам омад, ки охирин мулкхои бо;имондаи мугулхои элхониро, ки мухимтарини онхо вилояти васеи Гургон буда, то Тусу Машхад тул мека-шид, бе мушкилии зиёд ба даст оваранд [8, 455].

Пас аз чанд рузи ;атли Хоча Яхёи Карробй ба иттифо;и Хдйдари Кассоб хокимияти Сарбадоронро Захируддини Карробй сохиб гашт. Ба ;авли муаллифи «Таърихи Сарбадорон» Захируддини Карробй бародари Хоча Яхё буд [6, 620], вале Хрфизи Абру ва Аб-дураззо;и Самар;андй менависанд, ки Захируддини Карробй хохарзодаи Хоча Яхё ба шумор мерафт [2, 282, 3, 304]. Тиб;и ахбори Фасехи Хавофй Захируддини Карробй соли 759 х.;. / 1357-1358 ба чойи бародараш сохиби тахт гардид [9, 954].

Захируддини Карробй ба корхои идории мамлакат мудохила намекард ва бештари умури давлат дар дасти Хдйдари Кассоб буд [5, 274, 6, 621, 1, 474]. Дар замони хукмронии Захируддини Карробй давлати Сарбадорон ру ба таназзул овард. Хдйдари Кассоб дар ин кор Карробиро гунахкор дониста, уро аз хукумат дур сохт [5, 274] ва худаш сохиби тахт гардид. Ба ;авли Хрфизи Абру, Абдурразо;и Самар;андй, Мирхонд ва Хон-дамир Захируддини Карробй хамагй чил руз хукумат кард [2, 282, 3, 304, 6, 621, 10, 365]. Шабонкорай менависад, ки Захируддини Карробй мохи шавволи 757 х.;. / октябри соли 1356 аз мансаб сабукдуш гардид ва дар охири зул;аъдаи соли 757 / ноябри соли 1356 ба

;атл расид [11, 349].

Замони ба сари ;удрат омадани Хайдари Кассоб амаки y Хоча Насруллохи Боштинй, ки атобаки Лутфуллох ибни Вачехуддини Мaсъyд 6уд, дар Исфароин исён бардошт. Хайдари Кассоб рохи Исфароинро пеш гирифт ва Лутфуллох бо хамрохии Хоча Насрул-лох дар ;алъаи Исфароин пинхон гардиданд. Хайдари Кассоб ;алъаро ба мухосира гирифт, вале яке аз бузургони Сарбадорон Хасани ДомFOнй ба Fyломи худ Кутлу; Бу;о амр дод, ки Хайдари Кассобро ба ;атл расонад. Ин во;еа мохи рабеъу-л-охари соли 761 х.;./феврал-марти соли 1360 руй дода буд ва Хайдари Кассоб хамагй чор мох хукумат кард [2, 282, 6, 621, 1G, 365, 4, 8GG].

Пас аз ;атли Хайдари Кассоб чонибдорони Хоча Насруллох ва Лутфуллох хардуро ба Сабзавор оварданд. Бо машварати Хасани ДомFOнй тахти Сарбадоронро Лутфуллох сохиб гашт [1G, 365]. Пас аз чанде миёни Лутфуллох ва Хасани ДомFOнй муносибатхо сард шуд ва Хасани ДомFOнй Лутфуллохро хабс намуда, ба Дастчурдон фиристода, амр дод, ки уро ба ;атл расонанд [5, 276, 6, 621-622].

Дар замони давлатдории Хасани ДомFOнй дарвешони тоифаи Шайх Хасани Ч,урй, ки Дарвеши Азиз яке аз онхо буд ва ;аблан фитна бардошта, аз бими яке аз хокимони Сарбадор ба Иро; рафт, сипас ба Машхад баргашт. У дар он чо ба тоату ибодат мaшFyл гардида, мардуми зиёдеро дар атрофи худ чамъ оварда, пас бар зидди Хасани ДомFOнй исён бардошта, ;алъаи Тусро ишFOл намуд. Баъди шаш мох Хасани ДомFOнй ба Тус рафта, ;алъаро ба мухосира гирифт ва Дарвеши Азизро дастгир намуда, сипас уро ба Исфахон фиристод [5, 276, 6, 622, 1G, 365, 1, 475, 4, 8G1].

Гуфтахои фав;уззикр аз он далолат менамоянд, дар ин замон дар давлати Сарбадорон зиддиятхои дохилй нихоят тезу тунд гашта, дар баъзе гушаву канори мамлакат бар зидди хокимони мyFyл ва махаллй исёнхо сар мезаданд. Аз чумла, дар Тус харакати оммавии мардум бар зидди хокимон бо сардори Дарвеши Азиз ба амал омад, ки он ми;ёси васеъро фаро гирифта, он танхо пас аз шаш мох аз чониби Хасани ДомFOнй пахш гардид.

Дар ин муддат бодиянишинони мyFyлy турк бо сардории Амир Валй, ки яке аз ами-рони ТaFOтемyрхони элхонй буд, дар Гургон исён бардоштанд. Баъди марги ТaFOтемyр-хон Амир Валй ба Нишопур рафта, хохари хокими ин шахрро ба никохи худ даровард. Амин Валй овозаи заиф гардидани ;удрати Сарбадорон ва поин рафтани обруву эъти-бори хокими онро шунида, озими Астаробод шуд. Хокими Астаробод, ки аз дастпарва-рони Хасани ДомFOнй буд, бо панчсад сипохи савора бар зидди Амир Валй бархест. Амир Валй Сарбадоронро мaFлyб сохта, аксари онхоро ба ;атл расонд. Овозаи мaFлyби-яти Сарбадорон дар гушаву канори мамлакат пахн гардид ва тарафдорони хонадони ТaFOтемyрхон, ки дар замони хокимияти Сарбадорхо дар гушаву канор пинхон шуда бу-данд, зери парчами Амир Валй чамъ омаданд. Абубакри Шосмонй, ки аз чониби Хасани ДомFOнй дар Шосмон хоким таъйин гашта буд, бо сипохи духазораи савору пиёдаи Сарбадорон бар зидди Амир Валй бархест, вале дар набард мaFлyб гардида, ба Сабзавор баргашт. Хасани ДомFOнй 5000 марди шамшерзанро ба у хамрох намуд ва Абубакри Шосмонй бори дигар озими Астаробод гардид. Дар сохили дарёи Гургон байни онхо набард сар зад, ки дар он Сарбадорон мaFлyб гардида, Абубакри Шосмонй ба ;атл расида, мардуми зиёде аз ахли Сабзавор кушта гардид. Амир Валй мав;еи худро дар Астаробод мустахкам намуда, батадрич Бастом, ДомFOн, Симнон ва Фирузкухро зери тасарруфи худ овард ва то замони расидани Темурланг дар он минта;а хукумат мекард [2, 314-316, 1G, 366-367]. Ин во;еахо аз он шаходат медоданд, ки дар ин солхо ;удрати Сарбадорон кохиш ёфта, бисёр шахру вилоятхои мухим аз тасарруфи онхо берун гашта

бyдaнд.

Дaр ин дaврa Хочa Алии Мyaйиди Сaбзaворй дaр ДомFOн хуруч кaрд Ba aмир Шсруллохро, ки гyмоштaи Xaсaни ДомFOнй буд, as шaхр берун сохт. nao, Мaхмyд Ризо, ки яке aз нaздикони Хочa Алии Мyaйид буд, бо aмри y бa Исфaхон рaфтa, Дaрвеши Азизро бa ДомFOн овaрд. Хочa Алии Мyaйид дaсти иродaт бa Дaрвеши Азиз дод Ba мaр-думи зиёде дaр он худуд бa xrç^ara y чaмъ омaдaнд. Дaр ин aсно дaр кaлъaи ШaFOн гурухе бaр зидди Xaсaни ДомFOнй бaрxестaнд. Xaсaни ДомFOнй Сaбзaворро бе мудо-феин гyзоштa, бa дaфъи дyшмaн мaшFyл гaрдид [б, б22-б23, 10, Зб5]. XO4a Алии Мyaйид Ba Дaрвеши Азиз aз ин фyрсaт истифодa бyдa, бо х^ор нaфaр бa он суи Сaбзaвор хaрaкaт кaрдaнд Ba бе мушкилй вориди шaхр гaштa, бa торочи дороии рaъият Ba сипохиён мaшFyл шyдaнд [б, б23]. Онхо Юсуфи Симнониро, ки вaзири X^a™ ДомFOнй буд, бa ^соси aмир Лутфуллох бa ^тл рaсондaнд [5, 277, б, б23, 10, Зб5]. Xaсaни ДомFOнй ин xaбaрро шунида, бa Faйр aз итоaт чорaи дигaре нaдид Ba бa xaёли муридии Дaрвеши Азиз Ba нaвкaри XO4a Алии Мyaйид шyдaн озими Сaбзaвор шуд. XO4a Алии Мyaйид бa сaр-дорони сипохй мaктyб нaвишт, ки aввaл Xaсaни ДомFOниро кyштa, na€ бa Сaбзaвор бaр-гaрдaнд. Чун aхлy aёли он мaрдyм дaр Сaбзaвор бyдaнд, бa сyxaни y мyxолифaт кaрдa нaтaвонистaнд. Xaсaни ДомFOниро aз aсп пиёдa нaмyдa, сaрaшро aз тaн чудо кaрдaнд Ba бa Сaбзaвор фиристодaнд [5, 277-278, б, б23, 10, Зб5]. Ин ходисa соли 766 хк. /13б4-13б5 руй додa буд [5, 278]. Зaмони хyкyмaти Пaхлaвон Xaсaни ДомFOнй чор солу чор мох дaвом кaрд [б, б23].

Хдмин тaрик, хокимияти Сaрбaдорон бa дaсти Хочa Алии Мyaйид Ba Дaрвеши Азиз гyзaшт. Хочa Алии Мyaйид сaрдори сиёсй Ba Дaрвеши Азиз пешвои рухонй бa шумор мерaфтaнд.

Пaс aз нух мохи хyкyмaтдории мyштaрaк Дaрвеши Азиз бa Хочa Алии Мyaйид aрз шмуд, ки меxохaд aз мaлик Xyсaйни Курт интиком гирaд Ba Хочa Алии Мyaйид бa ин розигй дод. Дaрвеши Азиз бо лaшкaри худ бa Нишопур омaд Ba бa Хочa Алии Мyaйид фaрмyд, ки y сипохи худро aз кaфои y фиристaд, то дaр он чо чaмъ шaвaнд. Ba^re ки Дaрвеши Азиз бa Нишопур омaдa, дaр он чо ^рор гирифт, Хочa Алии Мyaйид фикри худро дигар кaрдa, бa сaрони лaшкaр мaктyб фиристод, ки Дaрвеши Алиро бо дaрвешо-нaш тaнхо гyзоштa, бa Сaбзaвор бaргaрдaнд. Сaрлaшкaрон Дaрвеши Азизро бa холи худ гyзоштa, бa Сaбзaвор бaргaштaнд. Дaрвеши Азиз бо муридони худ, ки ^риб чорсaц нaфaр бyдaнд, озими Ирок гардид. Хочa Алии Мyaйид инро шyнидa, бa вохимa aфтод Ba бaрои кaтли Дaрвеши Азиз чонибдорони худ Исо тyркмaн Ba Сияхшерро бо ду хaзор Сaрбaдорон бa дунболи y фиристод. Окибaт лaшкaри Сaрбaдорон Дaрвеши Азизро Ka-риб бо 70 нaфaр муридошш бa кaтл рaсондa, сaри уро бa Сaбзaвор овaрдa, дaр дaрвозaи шaхр овезон нaмyдaнд [б, б24]. Тибки axбори Фaсехи Хaвофй Дaрвеши Азиз рузи 18 рaбеъy-л-aввaли соли 764 хк. / 5 янвaри соли 1363 бa кaтл рaсид [9, 959].

Хочa Алии Мyaйид пaс aз сaркyб нaмyдaни пaйрaвони тоифaи дaрвешон дaр хуку-мaт мyстaкил гaшт. Аксaри мулозимони у бa шaробнyшивy бaзморой мaшFyл буданд. Дaр дaвлaти Сaрбaдорон мaзхaби шга aз ибтидои тaъсиси он мaзхaби хукмрон бa шумор мерaфт Ba Хочa Алии Мyaйид низ пaйрaви ин мaзхaб буд. У бaъди aз миён бaрдоштaни Дaрвеши Азиз бa aзобy шикaнчaи дaрвешони Шaйx Xaсaни Чурй дaст зaдa, хукм бaро-вaрд, ки мaрдyм бa хaр ду шaйx лaънaт гуянд [б, б24]. У фaъолияти тоифaи дaрвешони Шaйx Хaлифa Ba Шaйx Xaсaни Чуриро мaнъ кaрдa, aмр дод, ки мaкбaрaи Шaйx Хaлифa Ba Шaйx X^a^O, ки дaр Сaбзaвор бa зиёрaтгохи мaрдyм тaбдил ёфтa бyдaнд, xaроб нaмyдa, бa пaртовгохи бозор тaбдил дихгнд [5, 378, б, б24, 4, 803-804].

Дaвлaтшохи Сaмaркaндй aз чyмлa, менaвисaд, ки Хочa Алии Мyaйид хyкy-мaтро

муста;ил гардонида, корхои мамлакатро ба низом даровард ва раъиятро ба суйи худ чалб намуд. У ба номи худ сикка зада, хутба фармуда, ба мардум баъзе сабукихо дод [5, 378]. Аз гуфтахои Давлатшохи Самар;андй бармеояд, ки Хоча Алии Муайид пас аз саркуб намудани тоифаи дарвешони Шайх Хасани Ч,урй аз Faзaби мардум дар харос буд ва ба-рои ором намудани мардум мачбур шуд, ки якчанд гузаштхо намояд.

Ин тадбирхои андешидаи Хоча Алии Муайид ба у имконияти пурра надоданд, ки тамоми хал; ба чонибдории у бархеста, уро дастгирй намоянд. Дар муборизахои мин-баъда у ;удрати кофй надошт.

Соли 777 х.;. /1375-1376 малики Хирот Fиёсyддин Пиралй шахри Нишопурро, ки дохили ;аламрави Хоча Алии Муайид буд, забт намуда, идораи онро ба Искандари Шайхй, писари Афросиёби Чулобй дод. Соли 778 х.; / 1376-1377 Дарвеш Рукниддин, ки аз чумлаи муридони Шайх Хасани Ч,урй ва Дарвеши Азиз буд, ба Форс рафта, аз Шохшучоъ мадад хост ва бо лашкари сершумор вориди Хуросон гашт. Искандари Шайхй ба у хамрох гашта, дасти иродат дод ва онхо озими Сабзавор гаштанд. Хоча Алии Муайид, ки ;удрати му;овимат надошт, Сабзаворро тарк намуда, ба суйи Мозандарон фирор намуд. Дарвеш Рукниддин дар Сабзавор ;арор гирифт ва мардуми зиёде дар атрофи у чамъ омаданд. Соли 779 х.;. /1377-1378 дар масчиди чомеи Сабзавор ба номи Дарвеш Рукниддин хутба хонда шуд [2, 515-516, 1G, 366]. Ин ходисахо аз он далолат мекарданд, ки аз сабаби муносибати душманонаи Хоча Алии Муайид нисбат ба тоифаи дарвешони Шайх Халифа ва Шайх Хасани Ч,урй мардум дигар Хоча Алии Муайидро дар мубориза бар зидди душманон дастгирй намекарданд. Дар натича шахру вилоятхои зиёде аз зери тасарруфи Сарбадорон берун гардиданд.

Соли 780 х.;. / 1378-1379 Амир Валй, ки пас аз ;атли ТaFOтемyрхон дар Мозандарон хукмфармой мекард, ба ёрии Хоча Алии Муайид шитофт ва онхо озими Сабзавор шу-данд. Дарвеш Рукниддин инро шунида, Сабзаворро тарк кард ва Хоча Алии Муайид бори дигар Сабзаворро зери тасарруфи худ овард [2, 554-555, 1G, 366].

Амир Валй дар мамлакат мав;еи худро мустахкам намуда, ;арор дод, ки Хоча Алии Муайидро мaFлyб сохта, давлати Сарбадоронро аз миён бардорад. Бо ин ма;сад у соли 783 х.;. / 1381-1382 ба суи Сабзавор лашкар кашида, онро ба мухосира гирифт. Хоча Алии Муайид аз хавфи душман ва аз тарси мардуми ба хашм омада, ба Темурланг, ки ин замон дар Хуросон лашкаркашй мекард, мурочиат намуд. Ин амали у аслан хиёнат ба мардуми Сабзавор буда, мехост хамчун дастнишондаи Темурланг дар сари хокимият бо;й монад. Ма;сади Темурланг аз дастгирии Хоча Алии Муайид барои хифзи давлати Сарбадорон дар Хуросон равона нашуда буд, балки барои ба корхои дохилии Хуросон дахолат намудан барои Темурланг бахонае буд ва бо ин амал у метавонист давлати Сарбадорони Хуросонро аз миён бардорад [8, 462-463].

Темурланг хангоми ба Хуросон ворид гардидан, Амир Валиро аз он чо ронда, озими Сабзавор шуд. Хоча Алии Муайид аз омадани Темурланг огох гашта, барои исти;бол ба урдуи у омад. У Темурлангро самимона пазирой намуда, таъзимкунон худро хамчун то-беи у эътироф намуд [7, 12G-121, 11, 431]. Соли 1381 Темурланг Хоча Алии Муайидро хамчун чонишини худ дар Сабзавор гумошта, уро дар дарбори худ нигох медошт. Аслан бо хамин давлати Сарбадорон исти;лолияти худро аз даст дод. Соли 1387 Хоча Алии Муайид дар лашкаркашии Темурланг ба Хуррамободи Луристон, ки хамрохи буд, ба ;атл расид.

Сарфи назар аз таъ;ибу шиканча аз чониби темурихо, мардуми Сабзавор муборизаи худро барои ба даст овардани исти;лолият давом медоданд.

Соли 1383 ахолии Сабзавор зери рохбарии шайх Довуди Сабзаворй, ки Темурланг

уро дaр Caбзaвор бa мaнсaби бaлaнд бaрдоштa буд Ba дорyFaи он чо Tобон Бaходyр бa дaсти у кyштa гардид, бaр зидди Tемyриëн исëн бaрдоштaнд. Шaйx Довуди Caбзaворй девори кaлъaи Caбзaворро, ки мaвсyм бa Бaдробод буд, тaъмир нaмyдa, бa мyборизa омо-дaгй мегирифт. Tемyрлaнг aa исëни мaрдyми Caбзaвор огох шуда, охири мохи октябри соли 1383 бa он чо лaшкaр таши^, кaлъaи шaхрро бa мyхосирa гирифт. Ахолии Caбзa-вор бaр зидди дyшмaн мyковимaти сaxт нишон додaнд. Онхо aтроф бa зери девор шкбхо кaндaнд. Ногох як девори бузурги кaлъa бияфтод Ba чaмъе, ки дaр дaрyни шкб бyдaнд, хaлок шyдaнд. Аз он чyмлa, шaйx Яхëи вaзир, ки рохи ниëбaт ëфтa, дaр фaтхи кaлъa истодaгии бисëр менaмyд, хaлок гaрдид. Бaъди фaтхи кaлъa Tемyрлaнг нисбaт бa мaрдyми Caбзaвор вaхшонияти гушношунид нaмyд. Бо aмри у ду хaзор кaсро кaлъa берун овaрдa, бaр болои якдигар ниходaнд Ba гилу хишт устувор тмуда, мaнорa соxтaнд [2, 594, 7, 120-121]. To комилaн чон додaни мaрдyм он мaнорa мечунбид. Дaр он рузхо вaзъи aхолии Caбзaвор, зулму Fорaти Tемyрлaнг нихоят душвор гaрдидa буд. Chto^-ëни Tемyрлaнг мaрдyмро шикaнчa додa, дaст бa Fорaтy тaxрибкорй зaдaнд Ba кaлъaи устувори Caбзaворро вaйрон нaмyдaнд, вaле мaрдyми кaхрaмони Caбзaвор сaрфи нaзaр

интикоми берaхмонaи Tемyрлaнг, мyборизaи худро бaр зидди Tемyриëн дaвом медо-дaнд.

Хдмин тaрик, дaр нaтичaи шуриши мaрдyми Боштин бaр зидди мyFyлхо дaвлaти Caрбaдорони Хуросон тaъсис ëфт Ba тс тaхким Ba устувор гарди^ни дaвлaт бaйни хокимони он бaрои хокимият мyборизa OFOЗ гардид. Caрбaдорон ду рохбaр дошт: яке, рохбaрони лaшкaрy дaвлaт Ba дигаре рохбaрони мaънaвй, ки aз чyмлaи шaйxонy рухондан иборaт бyдaнд. Бa хaм мувофик нaомaцaни мaнфиaти рохбaрони Caрбaцорон окибaт бa пaрокaндaгй Ba зaволи дaвлaти Caрбaдорони Хуросон овaрдa рaсонд.

АДАБИЁТ

1.Аббос Икболи Oштиëнй. Taъриxи мугул Ba aвоили aËëHH 1емурй. Чилди aBBan Ba дуввум. —Гехрон, -137б х. -654 с.

2.Абдуллох ибни Лутфуллох Хрфизи Абру. Зyбдaтy-т-тaвориx. Ч. I. Myкaддимa Ba тaсхехр Caйид Чaводй. -Хехрон: ^знони чоп Ba интишороти вaзорaти фaрхaнг Ba иршоди исломй, - 1380 х. -638 с.

3.Абдyррaззоки Caмaркaндй. Maтлaъy-с-сaъдaйн Ba мaчмaъy-л-бaхрaйн. Бa эхтимоми дуктур Абдулху-GaËnn HaBoH. -Хехрон: Mya^^aM мутолеот Ba тaх,кик;оти фaрхaнгй, - 1372. - 443 с.

4.Дaвлaтдории точикон дaр aсрхои IX-XIV. Myрaттиб Ba му^кк^ Hyрмyхaммaди Амиршохй. -Ду-шaнбе: Амри илм, - 1999. - 1QQ8 с.

5.Дaвлaтшохи Caмaркaндй. Taзкирaтy-ш-шyaро. Дaстxaти китобxонaи бa номи А.А. Cемëнови Инсти-тути тaъриx, бостоншиносй Ba мaрдyмшиносии бa номи А. Дониши АMИT, № 84. -537 с.

6.Mирxонд, Mирмyхaммaд ибни Caйид Бурхониддини Xовaндшох. Taъриxи Paвзaтy-с-сaфо. Чрлди 5. -1ехрон, - 1339 х. - 628 с.

I.Mирxонд, Mирмyхaммaд ибни Caйид Бурхониддини Xовaндшох. Taъриxи Paвзaтy-с-сaфо. Чилди 5. -1ехрон, - 1339 х. -886 с.

8.Петрушевский И.П. Земледелие и aгрaрные отношения в Ирше в XIII-XIV веков. - Mосквa-Ленингрaд, - 19б0. - 492 с.

9.Фaсехи Xaвофй. Myчмaли Фaсехй. Myкaддимa, тaсхех, Ba тaхкики Caйид Myхсини Ноччии

Haсрободй. Чилдхои 1-3. -1ехрон: Асотир, - 138б х. -1472 с.

10.Xондaмир, Fиëсyддин Хдмомуддин aл-X,yсaйн. Taъриxи хaбибy-с-сияр. Чилди üaBByK. Зери нaзaри доктор Myхaммaд Дaбири CHë^. - 1ехрон, - 1353 х. -759 с.

II.Шaбонкорaй, Myхaммaд ибни Алй ибни Myхaммaд. Maчмaъy-л-aнсоб. Бa тaсхехр Mир Хршими Myхaддис. - 1ехрон: Амири кaбир, - 13б3 х. - 376 с.

ШИДДАТЁБИИ МУБОРИЗА БАЙНИ ^ОКИМОНИ ДАВЛАТИ САРБАДОРОНИ

ХУРОСОН ВА ЗАБОЛИ ОН

Дaр мaколa мaсъaлaи мyборизa бaйни хокимони дaвлaти Caрбaдорони Xyросон Ba зaволи он

мавриди баррасй карор гирифтааст. Докими давлати Сарбадорони Хуросон Хоча Яхёи Карробй мавкеи худро мустахкам намуда, бисёр шахрхои аз даст рафтаро боз зери тасарруфи худ даровард ва окибат аз дасти душманони худ кушта шуд. Захируддини Карробй сохиби тахт гардид. Дар ин замон давлати Сарбадорон ру ба таназзул овард ва Дайдари Кассоб ном шахсе, ки аз мулозимони хокимони пешинаи Сарбадорон буд, Захируддини Карробиро аз мансаб дур карда, сохиби тахт гардид.

Дайдари Кассоб аз дасти Дасани Домгонй, ки яке аз чонибдорони писари Вачехуддини Масъуд - Лутфуллох буд, кушта гардид ва тахти Сарбадорон ба дасти Лутфуллох гузашт. Лутфуллох пас аз чанде бо амри Дасани Домгонй ба катл расона шуд ва Дасани Домгонй сохиби тахт гардид. Дар натичаи тезу тунд гардидани муборизахои дохилй кудрати Сарбадорон кохиш ёфта, бисёр шахру вилоятхои мухим аз тасарруфи онхо берун гаштанд. Дасани Домгонй окибат аз дасти Хоча Алии Муайид ва Дарвеши Азиз кушта шуд ва хокимият ба дасти ин ду нафар гузашт.

Хоча Алии Муайид сардори сиёсй ва Дарвеши Азиз пешвои рухонй ба шумор мерафтанд. Пас аз нух мохи хукуматдории муштарак байни онхо сардй ба амал омад ва Дарвеши Азиз бо амри Хоча Алии Муайид кушта шуд. Хоча Алии Муайид ба таъкиби тоифаи дарвешон даст зада, макбараи Шайх Халифа ва Шайх Дасанро, ки дар Сабзавор ба зиёратгохи мардум табдил ёфта буданд, хароб намуд ва мардуми зиёде аз чонибдории у даст кашиданд. Дарвеш Рукниддин, ки яке аз муридони Дарвеши Азиз буд, бо лашкари сершумор озими Сабзавор гашт ва Хоча Алии Муайид аз тарс ба Мозандарон фирор намуд.

Дарвеш Рукниддин дар Сабзавор карор гирифт ва ба номи у хутба хонда шуд. Пас Хоча Алии Муайид бо дастгирии хокими Мозандарон Амир Валй озими Сабзавор гардида, онро забт намуд.

Темурланг хангоми вориди Хуросон гаштан, Амир Валиро аз он чо ронда, озими Сабзавор шуд ва Хоча Алии Муайид уро самимона пазирой намуда, худро хамчун тобеи у эътироф кард. Дамин тарик, давлати Сарбадорон истиклолияти худро аз даст дод. Сарфи назар аз таъкибу ши-канчаи Темурихо, мардуми Сабзавор муборизаи худро барои истиклолият давом медоданд.

Калидвожахо: Сарбадорон, тахт, давлат, цатл, Хуросон, Сабзавор, уоким, мубориза, Хай-дари Цассоб, Дарвеши Азиз.

ОБОСТРЕНИЕ БОРЬБЫ МЕЖДУ ПРАВИТЕЛЯМИ ГОСУДАРСТВА САРБАДАРОВ

ХОРАСАНА И ЕГО ПАДЕНИЕ

В статье рассматривается вопрос борьбы между правителями государства Сарбадаров Хорасана и его падение. Правитель государства Сарбадаров Хорасана Ходжа Яхья Карроби, усилив свое могущество, вернул под свой контроль многие потерянные города, но позднее был убит своими врагами. Трон перешел в руки Захируддина Карроби. Во время его правления Сарбадарское государство находилось в упадке, и один из приближенных бывших правителей Сарбадаров Хай-дари Кассоб, отстранив Захируддина Карроби от должности, стал обладателем престола. Хайдари Кассоб был убит руками Хасани Домгони, который являлся сторонником Лутфуллаха, сына Ваджехуддина Масъуда, и трон перешел к Лутфуллаху. Через некоторое время Хасан Домгони убив Лутфуллаха, взял власть в свои руки. В результате внутренних противоречий мощь государства Сарбадаров ослабла и многие важные города и регионы вышли из-под их контроля. Ходжа Али Муайид и его приближенный Дарвеши Азиз, убив Хасана Домгони, взяли власть в свои руки. Ходжа Али Муайид являлся политическим лидером, а Дарвеши Азиз стал духовным лидером. После девяти месяцев совместного правления между ними вспыхнула вражда, и Дарвеши Азиз по приказу Ходжи Али Муайид был убит.

Затем Ходжа Али Муайид, подавив последователей дервишов, разрушил мавзолей шейха Халифы и шейха Хасана, ставший местом паломничества жителей Сабзавора, и многие люди отказались его поддерживать. Один из последователей Дарвеши Азиза по имени Дарвеши Рукнид-дин с большим войском отправился в сторону Сабзавора, а Ходжа Али Муайид от страха бежал в Мозандарон. Дарвеши Рукниддин остался в Сабзаворе и там на его имя была прочитана хутба.

Ходжа Али Муайид при поддержке правителя Мозандарона Амира Вали напал на Сабзавор

и завоевал его. Когда Темурланг вошел в Хорасан, он изгнал оттуда Амира Вали и отправился в Сабзавор. Ходжа Али Муайид, тепло встретив Темурланга, признал себя его вассалом, и таким образом Сарбадарское государство потеряло свою независимость. Несмотря на преследования и пытки темуридов, народ Сабзавора продолжал борьбу за независимость.

Ключевые слова: Сарбадары, трон, государство, казнь, Хорасан, Сабзавор, правитель, борьба, Хайдари Кассоб, Дарвеши Азиз.

THE AGGRESSION OF THE FIGHT BETWEEN THE RULERS OF THE STATE OF THE SARBADARS OF KHORASAN AND ITS FALL

The article deals with the issue of the struggle between the rulers of the Sarbadar state of Khorasan and its fall. The ruler of the Sarbadar state of Khorasan Khoja Yahya Karrobi, having increased his power, regained control of many lost cities, but was later killed by his enemies. The throne passed into the hands of Zahiruddin Karrobi. During his reign, the Sarbadar state was in decline, and one of the approximate former rulers of the Sarbadars Haidari Kassob, removing Zahiruddin Karrobi from office, became the owner of the throne.

Haidari Kassob was killed at the hands of Hasani Domgoni, who was a supporter of Lutfullah, the son of Wadjehuddin Masud, and the throne passed to Lutfullah. Sometime later, Hassan Domgoni killed Lutfullaha, took power into his own hands. As a result of internal contradictions, the power of the Sarbadar state weakened and many important cities and regions fell out of their control. Khoja Ali Muayid and his associate Darveshi Aziz, having killed Hasan Domgoni, took power into their own hands.

Khoja Ali Muayid was the political leader, and Darveshi Aziz became a spiritual leader. After nine months of joint rule, enmity broke out between them, and Darveshi Aziz, on the orders of Khoja Ali Muayid, was killed. Then Khoja Ali Muayyid, having suppressed the followers of the dervishes, destroyed the mausoleum of Sheikh Khalifa and Sheikh Hasan, which became a place of pilgrimage for the inhabitants of Sabzavor, and many people refused to support it.

One of Darveshi Aziz's followers named Darveshi Rukniddin with a large army went towards Sabzavor, and Khoja Ali Muayid fled to Mozandaron out of fear. Darveshi Rukniddin stayed in Sabzavor and there a khutba was read in his name. Khoja Ali Muayid, with the support of the ruler of Mozandaron, Amir Vali, attacked Sabzavor and conquered it. When Temurlang entered Khorasan, he expelled Amir Vali from there and went to Sabzavor. Khoja Ali Muayid, having warmly welcomed Temurlang, recognized himself as his vassal, and thus the Sarbadar state lost its independence. Despite the persecution and torture of the Temurids, the people of Sabzavor continued their struggle for independence.

Key words: Sarbadars, throne, state, execution, Khorasan, Sabzavor, ruler, fight, Haydari Kassob, Darveshi Aziz.

Сведения об авторе: Абдукахор САИДОВ - доктор исторических наук, главный научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. ак. Раджабовых, 7. E-mail: Saidov. 45 @mail.ru.

Information about the author: Abdukakhor SAIDOV - Doctor of Historical Sciences, Chief Researcher of the Department of Ancient, Medieval and Modern History of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. ac. Radjabovs, 7. E-mail: Saidov. 45 @mail.ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.