Научная статья на тему 'Obesity and risk of warm and vascular diseases (lecture)'

Obesity and risk of warm and vascular diseases (lecture) Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
88
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЖИРЕНИЕ / ЭПИДЕМИОЛОГИЯ ОЖИРЕНИЯ / КОРРЕКЦИЯ ИЗЛИШНЕЙ МАССЫ ТЕЛА / ДИЕТА / ФИЗИЧЕСКАЯ АКТИВНОСТЬ / OBESITY / OBESITY EPIDEMIOLOGY / CORRECTION OF EXCESSIVE BODY WEIGHT / DIET / PHYSICAL ACTIVITY / СЕМИЗЛИК / СЕМИЗЛИК ЭПИДЕМИОЛОГИЯСИ / ОРТИКЧА ТАНА ВАЗНИНИ КОРРЕКЦИЯ қИЛИШ / ПАРҳЕЗ / ЖИСМОНИЙ ФАОЛЛИК

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Очилова Дилором Абдукаримовна, Ниёзова Гулрух Собиржоновна

Мақолада ортиқча тана вазнинг таърифи, типлари, эпидемиологияси, этиологияси, инсон соғлиги учун аҳамияти, (хавфли омиллар) ва уни коррекция килиш номедикаментоз усуллари хақида маъруза келтирилган. Бошқа усулларни қўлламасдан фақат беморни хулқига доир стереотипини ўзгартириш тана вазнини етарлича камайтиришни таъминлай олмайди. Шунинг учун тана вазнини камайтириш дастури муаммога комплекс ёндошишни (парҳез + жисмоний фаоллик + медикаментоз коррекция) талаб этади деган хулоса килинган.В статье приводятся данные по определению, типов, эпидемиологии, этиологии, патогенезу ожирения, риска сердечно-сосулистых заболеваний и коррекции лишнего веса тела в формате лекции. Сделан вывод, что для лечения ожирения только изменение поведенческих стереотипов недостаточно. Поэтому, рациональным считается стратегия комплексного подхода в лесении (диета + физическая активность + медикаментозная коррекция).In article data on definition, types, epidemiology, etiologies, to pathogenesis of obesity, risk warm of vascular diseases and correction of excess weight of a body are provided in a lecture format. The conclusion is drawn that for treatment of obesity only change of behavioural stereotypes isn't enough. Therefore, the strategy of an integrated approach in a leseniye is considered rational (a diet + physical activity + medicamentous correction).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Obesity and risk of warm and vascular diseases (lecture)»

ТЕРАПИЯ, ПЕДИАТРИЯ

УДК: 616.379-008.64

ОРТИКЧА ТАНА ВАЗНИ (СЕМИЗЛИК) ВА ЮРАК КОН-ТОМИР КАСАЛЛИКЛАРИ ХАВФИ (МАЪРУЗА)

ОЧИЛОВА ДИЛОРОМ АБДУКАРИМОВНА

Бухоро давлат тиббиёт институти фармакология, нормал ва патологик физиология кафедраси ассистенти. Бухоро шахри.

Узбекистон Республикаси НИЁЗОВА ГУЛРУХ СОБИРЖОНОВНА Бухоро давлат тиббиёт институти фармакология, нормал ва патологик физиология кафедраси ассистенти. Бухоро шахри.

Узбекистон Республикаси АННОТАЦИЯ

Мацолада ортицча тана вазнинг таърифи, типлари, эпидемиологияси, этиологияси, инсон соглиги учун ацамияти, (хавфли омиллар) ва уни коррекция килиш номедикаментоз усул-лари хацида маъруза келтирилган. Бошца усулларни цулламасдан фацат беморни хулцига доир стереотипини узгартириш тана вазнини етарлича камайтиришни таъминлай олмайди. Шунинг учун тана вазнини камайтириш дастури муаммога комплекс ёндошишни (парцез + жисмоний фаоллик + медикаментоз коррекция) талаб этади деган хулоса килинган.

Калит сузлар: семизлик, семизлик эпидемиологияси, ортикча тана вазнини коррекция цилиш, парцез, жисмоний фаоллик.

ОЖИРЕНИЕ И РИСК СЕРДЕЧНО -СОСУДИСТЫХ ЗАБОЛЕВАНИЙ (ЛЕКЦИЯ)

ОЧИЛОВА ДИЛОРОМ АБДУКАРИМОВНА

ассистент кафедры фармакологии, нормальной и

патологической физиологии Бухарского государственного медицинского института. город Бухара. Республика Узбекистан

НИЁЗОВА ГУЛРУХ СОБИРЖОНОВНА ассистент кафедры фармакологии, нормальной и патологической физиологии Бухарского государственного медицинского института. город Бухара. Республика Узбекистан

АННОТАЦИЯ

В статье приводятся данные по определению, типов, эпидемиологии, этиологии, патогенезу ожирения, риска сердечно-сосулистых заболеваний и коррекции лишнего веса тела в формате лекции. Сделан вывод, что для лечения ожирения только изменение поведенческих стереотипов недостаточно. Поэтому, рациональным считается стратегия комплексного подхода в лесении (диета + физическая активность + медикаментозная коррекция).

Ключевые слова: ожирение, эпидемиология ожирения, коррекция излишней массы тела, диета, физическая активность.

OBESITY AND RISK OF WARM AND VASCULAR DISEASES

(LECTURE) OCHILOVA DILOROM ABDUKARIMOVNA

assistant of department of pharmacology, normal and pathological physiology of the Bukhara state medical institute. city of Bukhara.

Republic of Uzbekistan NIYOZOVA GULRUH SOBIRZHONOVNA assistant of department of pharmacology, normal and pathological physiology of the Bukhara state medical institute. city of Bukhara.

Republic of Uzbekistan

ABSTRACT

In article data on definition, types, epidemiology, etiologies, to pathogenesis of obesity, risk warm of vascular diseases and correction of excess weight of a body are provided in a lecture format. The conclusion is drawn that for treatment of obesity only change of behavioural stereotypes isn't enough. Therefore, the strategy of an integrated approach in a leseniye is considered rational (a diet + physical activity + medicamentous correction).

Keywords: obesity, obesity epidemiology, correction of excessive body weight, diet, physical activity.

Эпидемиологияси. Семизлик-ортикча ё^инг организмга тупланишидир. Семизлик атеросклероз ва у билан бо^ик касал-ликлар, артериал гипертония ва бошка катор касалликларнинг тан олинган хавф омили х,исобланади. Семизлик ва у билан бо^ик касалликлар бутун дунёда юрак кон томир касалликлари ва унинг окибатида юзага келадиган улим х,олатларининг асосий сабаб-чисидир. Илгарилари семизлик муаммоси купрок ирсий ах,амият касб этади деган карашлар мавжуд эди. Охирги 10 йилликда семизлик билан касалланган беморлар сони ах,оли орасида шу кадар купайдики, бу ташки му^ит омиллари ва инсон турмуш тарзининг семизликни ривожлантиришдаги урнини тула тукис исботлаб берди. Купчилик мамлакатларда айрим хавф омиллари (масалан, чекиш) пасайиш тенденциясида булса, семизлик дунёнинг барча мамла-катларида факат усиб бормокда. Статистик маълумотларга кура Европа а^олисининг х,ар бешинчисида семизлик мавжуд. Катта ёшли а^олининг факатгина ярмидан камрош нормал тана вазнига эга. АКШнинг барча шататларида семизлик ах,оли орасида 20%дан ортикрокни ташкил килади, баъзи шататларида 30% дан ортади.

Ёмон сифатли усмалар муаммосини х,ал килиш оркали одамларнинг уртача умри 1 йилга оширилса, семизлик муаммоси х,ал килинганда инсонларнинг уртача умри 4 йилга ошади. ОТВ га эга кишиларда юрак-кон томир касалликлари 52,5% таркалган. Ортикча тана вазни ва семизлиги бор кишиларнинг сонининг усиб бориши инсоният турмуш тарзининг яхшиланиши, юкори калорияли овкатланиш, шунингдек, энергия сарфини талаб килувчи юмушларнинг автомат-лаштирилиши билан бо^ик.

Nurses Health Study текширишларида тана вазни индекси (ТВИ) норманинг юкори чегарасида булган аёлларда ТВИ < 21 кг/м2 булган аёлларга нисбатан ЮИК юзага келиш хавфи юкори булганлиги таъкидланади. ТВИ 25 - 28,9 кг/м2 булган кишиларда ЮИК хавфи 2 мартага, ТМИ > 29 кг/м2 - булган кишиларда 3 мартага ошади.

Ёг тукимасининг таркиби ва физиологик хусусиятлари. Ёг тукимаси бириктирувчи тукиманинг узига хос куриниши булиб, адипоцитлардан таркиб топган. Ёг тукимаси нормада эркаклар тана вазнининг 15-20% ини, аёллар тана вазнини 20-25% ини ташкил килади. Инсон организмида ёг тукимасининг таркалиши, метаболик фаоллиги, адипоцитларнинг тузилиши ва кон таъминоти билан фарк киладиган ок ва ку^ир хиллари ажратилади. Ок ёг тукимаси куншр ёг тукимасига нисбатан анча куп. Ок ёг тукимаси организмда тупланиш хусусиятига эга булиб, юза (тери ости ёг клечаткаси) ва чукур (корин бушл^ида ва корин парда ортида) жойлашади. К^ншр ёг тукимаси инсон оганизмида кам микдорда булиб, курак орасида, култик остида, буйиннинг орка кисмида ва буйрак дарвозасида жойлашади ва унинг микдори кам ёки куп овкатланишга бо^ик х,олда узгармайди. Ёш ошгани сари ку^ир ёг тукимаси ортиб боради.

Ёг тукимаси синтезлайдиган биологик автив моддаларнинг бири пептид табиатли гормон лептин ^исобланади.

Ёг тукимаси томонидан синтезланадиган яна бир му^им а^амият касб этувчи модда адипонектин ^исобланади. Бошка адипокинлардан фарк килиб, адипонектиннинг кондаги концентрацияси ёг тукимаси массасига тескари пропорционал булиб, семизликда унинг микдори кам булади. Адипонектин преадипоцитларнинг дифференция жараёнига тормозловчи таъсир курсатади.

Семизлик типлари. Андроид (висцерал, абдоминал) типда ёг зах,ираси корин бушл^ида йишлади ва корин айланаси ортиб боради. Андроид тип семизлик эркакларга хос семизлик ^исобланади ва купинча юрак кон-томир касалликлари билан бирга келади. Абдоминал семизликни ташхислашда корин айланасини аниклаш критерий сифатида кабул килинган. Корин айланасининг эркакларда 94 см ва аёлларда 80 см дан ортиши абдоминал семизлик деб ба^оланади. Юкоридаги критерийлар европа халклари учун ишлаб чикилган булиб, Америка диабет федерацияси (IDF-2005) тавсия-лари буйича осиё халклари учун корин айланасининг эркакларда 90 см, аёлларда 80 см.дан ортиши абдоминал семизлик ташхисоти учун етарли булади. Шунингдек, корин айланасининг сон айланасига нисбати аёлларда 0,85 ва эркакларда 1,0 дан ошганда абдоминал семизлик деб ба^оланади.

Геноид типда ёг за^ираси сон ва думба со^аларида йишлади ва сон айланаси ортиб боради. Бу типдаги семизлик аёлларга хос.

Аралаш типдаги семизликда ёг тукимаси бутун танада бир хилда таксимланади.

Тана вазни классификациям ЖССТ 1998 йил

№ Тана вазни ТВИ кг/м2

1 Тана вазни етишмовчилиги 18,5 дан кичик

2 Нормал тана вазни 18,5-24,9

3 Ортикча тана вазни 25-29,9

4 Семизлик I даража 30-34,9

5 Семизлик II даража 35-39,9

6 Семизлик III даража 40 дан катта

Тана вазни ва юрак кон томир касалликлари хавфи. Сунгги ун йилликда юрак кон томир касалликлари окибатини урганишга каратилган тадкикотларнинг натижаларига кура юрак кон томир касалликларидан юзага келадиган улим х,олати ортикча тана вазни бор кишиларда (ТВИ>25 кг/м2) кескин ортиши кузатилган. Нижегород вилоятида утказилган тадкикотларда олинган натижаларга кура ОТВ бор кишиларда турли хил юрак кон томир тизими касалликлари нормал тана вазнига эга булган кишиларга нисбатан сезиларли даражада куп учраши исботланган. Купчилик тадкикотларда олинган маълумотларга кура семизлик, айникса унинг абдоминал тури нафакат юрак кон томир тизими касалликлари хавфини, балки 2 тип кандли диабет ва юрак кон томир касалликлари туфайли юзага келадиган улим х,олатларининг х,ам асосий сабабчиси ^исобланади. Эпидемиологик тадкикотларда тана вазни ва улим х,олатлари орасида алокадорлик борлиги исботланган. Улим х,олатлари тана вазни индекси < 18 кг/ м2ва >27 кг/м2 булганда усиб боради. Улим х,олатларининг кескин усиши тана вазнининг идеал вазндан 70% ортикча ва кам булганда кузатилади. Nurses Health Study тадкикотларининг курсатишича, чекмайдиган аёлларда ТВИ 27-29 кг/м2 булганда умумий улим хавфи нормал тана вазнига эга

пациентларга нисбатан 1,6 мартага, ТВИ 29-31 кг/м2 булганда 2,1 мартага, >32 кг/м2 булганда 2,2 мартага ортиши исботланган.

Гарвард университети битирувчилари иштирокида утказилган тадкикот натижаларида ТВИ 26 кг/м2 дан юкори булган чекмайдиган ва сурункали касалликлари булмаган эркакларда умумий улим хавфи ТВИ 23 кг/м2 булган эркакларга нисбатан 1,67 мартага юкорирок эканлиги исботланган.

Тана вазнига ботик долда юрак кон томир касалликлари

хавфи

№ Тана вазни ТВИ кг/м2 Семизлик даражаси Корин айланасига боглик ЮКТК хавфи

эракак<94 аёл< 80 эркак>94 аёл>80

1 Меъёрдан кам 18,5 дан кичик - - -

2 Меъёрий 18,524,9 - - -

3 Ортикча тана вазни 25-29,9 - Ошган Юкори

4 Семизлик 30-34,9 1 даража (енгил) Юкори Жуда юкори

35-39,9 2 даража (уртача) Жуда юкори Жуда юкори

40 дан юкори 3 даража (ошр) Наддан ортик юкори Наддан ортик юкори

Жадвалдан куриниб турибдики, айнан абдоминал семизлик юрак кон томир тизими касалликларининг салбий окибатларини келтириб чикарувчи асосий хавф омили х,исобланади. Юрак кон томир тизими касалликларининг ривожланиш хавфи ТВИ 25 кг/м2 Корин айланаси 94 см. дан (аёлларда 80 см) катта булган кишиларда Корин айланаси меъёрида булган кишиларга нисбатан юкорирок булади. 26 йиллик Фраменгем тадкикотларининг курсатишича семизлик айникса аёлларда юрак кон томир тизими касалликлари асоратланишида му^им мустакил хавф омили х,исобланади. Тана вазни 50-100% ортикча булган семизлиги бор кишиларда 30-64 ёшда улим хавфи бир неча баравар ортади.

INTERHEART тадкикотларининг курсатишича анъанавий хавф омиллари: артериал гипертония ва кандли диабет сингари ортикча тана вазни х,ам миокард инфаркти хавфини оширади. Абдоминал семизлиги бор кишиларда миокард инфаркти хавфи айникса юкорирок эканини таъкидлайди. Корин айланаси 94 см.дан ошган эркакларда х,ам, 80 см. дан ошган аёлларда х,ам миокард инфаркти хавфи 50%га юкори эканлиги исботланган.

ОТВ ва абдоминал семизликнинг прогностик а^амияти

№ Курсаткич Миокард инфаркти хавфи

1 ТВИ> 25 кг/м2 1,44 (1,32-1,57)

2 Корин айланаси (эркакларда >94 см аёлларда > 80 см) 1,77 (1,59-1,97)

3 Корин айланаси / сон айланаси >0,9 1,15-2,52

ОТВ ва абдоминал семизликнинг ЮКТК ривожланишидаги прогностик а^амияти (HOPE тадкикотлари натижалари асосида)

№ Курсаткич Хавфнинг ошиши

1 ТВИ> 29 кг/м2 Миокард инфаркти 20%

2 Корин айланаси Миокард инфаркти 23%

эркакларда >94 см Сурункали юрак етишмовчилиги

аёлларда > 80 см 38%

Умумий улим 17%

3 Корин айланаси / сон Миокард инфаркти 20%

айланаси ЮКТК дан улим 24%

эркакларда >0,97 Умумий улим 32%

аёлларда >0,90

HOPE тадкикотларида 8000 дан ортик пациентларда ТВИ, корин айланаси, корин айланасининг сон айланасига нисбати аникланган. Пациентларни узок кузатиш (4,5 йил кузатилган) натижаларининг курсатишича энг ах,амиятли курсаткич корин айланасининг сон айланасига нисбати х,исобланади.

Ортикча тана вазнини коррекция килиш усуллари Бугунги кунда тана вазнини камайтиришнинг бир канча усуллари мавжуд. Бунинг асосида пациентнинг турмуш тарзини узгартириш ётади. Беморга маслах,ат (тавсия) бериш жараёнида врач унинг характери, индивидуал хусусиятларини х,исобга олган х,олда алох,ида дастур ишлаб чикиши лозим. Тана вазнини камайтириш жараёнида жисмоний фаоллик, овкатланиш характери ва пациентнинг узига-узи адекват бах,о бериш куникмаларининг шаклланганлиги му^им урин эгаллайди. Пациент учун индивидуал дастур ортикча тана вазнига олиб келган асосий сабабни излаб топиш, овкатланиш одатларини узгартириш, адекват жисмоний

фаолликни ошириш ва пациентни тана вазнини камайтириш буйича маълумотлар билан таъминлашдан иборат булади. Семизлиги ёки ортикча тана вазни бор пациентларни маълумот билан таъминлаш (укитиш) буйича турли дастурларни киёслаш дастур ишлаб чикишда 2 та тамойилга ало^ида эътибор каратишни таъкидлайди.

1. Муаммога карши курашишга комплекс ёндошишни таъминлаш: овкат ма^сулотларини характеристикаси, суткалик калорияни ^исоблаш, тана вазни ва корин айланасини доимий назорат килиб бориш, жисмоний фаолликни ошириш

2. Пациент олган билим ва куникмаларни даврий равишда такрорлаб, назорат килиб бориш.

Бу талабларга катъий амал килиш пациент учун аввалги вазнга кайтишини камайтиради ва даволанишга берилувчанликни таъмин-лайди. Иккита йирик тадкикот натижаларининг курсатишича бошка усулларни кулламасдан факат пациентни хулкига доир стереотипини узгартириш тана вазнини етарлича камайтиришни таъминлай олмайди. Шунинг учун тана вазнини камайтириш дастури муаммога комплекс ёндошишни (парх,ез + жисмоний фаоллик + медикаментоз коррекция) талаб этади.

Afla6MeT.nap pytixaTM

1. Poirier P., Eckel R.H. The heart and obesity. In: Fuster V. Alexander R.W., King S., et al eds Hursts The Heart. New York, NY: McGraw-Hill. 2000, 2289-2303.

2. Alpert M.A. Obesity cardiomyopathy: pathophysiology and evolution of the clinical syndrome - Am. J. Med. Sci. 2001, 321, 225-36.

3. Rossel S., Belfrage E. Blood circulation in adipose tissue. Physiol. Rev. 1979, 59, 1078-1104.

4. Alexander J.K. eds. The heart and Lung in Obesity, Armonk, NY, Futura 1998, 45-46.

5. Alexander J.K. Obesity and cardiac performance - Am. J. Cardiol. - 1964, 14, 860-865.

6. De Divitiis O., Fazio S., Petitto M. et al Obesity and cardiac function. Circulation 1981, 64, 477-489.

7. Backman L., Freyschuss U., Hallberg D. et al. Cardiovascular function in extreme obesity - Acta Med. Scand. 1973, 193, 437-446.

8. Kasper E.K., Hruban R.H., Baughman K.L. Cardiomyopathy of obesity. A clinical pathologic evaluation of 43 obese pts with heart failure. - Am. J. Cardiol. 1992, 70, 921-924.

9. Messerli F.H., Christie B., De Carvalho J.G.R. et al Obesity and essential hypertension. Hemodynamics, intravascular volume, sodium excretion and plasma rennin activity - Arch. Intern. Med. - 1981, 141. 8185.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.