Научная статья на тему 'ОАВ ТИЛИ МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ БАРЧА ФУНКЦИОНАЛ ТУРЛАРИ СИФАТИДА'

ОАВ ТИЛИ МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ БАРЧА ФУНКЦИОНАЛ ТУРЛАРИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
99
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
медиа тили / ахборот / услублар / нутқ / матн / нутқ маданияти / меъёр / журналистика. / media language / information / styles / speech / text / speech culture / norm / journalism.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Тешабаева, Дилфуза Муминовна, Қодирова, Дилноза Холиқ Қизи

Ҳозирда мамлакатимиз оммавий ахборот воситалари энг самарали ахборот узатиш ва мулоқот воситаси, замонавий жамиятнинг муҳим ижтимоий институтларидан бирига айланди. Айнан ОАВ зиммасига ижтимоий онг шаклланиши ва тараққиётига оид энг муҳим вазифалар юклатиладики, уларни амалга оширишда муттасил такомиллашув жараёни алоҳида ўрин тутади. Оммавий ахборотнинг нуфузи, авваламбор, унинг кенг халқ оммасига қаратилганлиги билан изоҳланади. Бунда аудиториянинг ўзи ҳам ОАВ ходимларининг профессионал билим ва малакага эга бўлишини тақазо этади. Мақолада функционал услубларни медиа тилида намоён бўлиши ва нутқ маданияти масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LANGUAGE OF THE MEDIA AS ALL FUNCTIONAL TYPES OF THE NATIONAL LANGUAGE

Currently, the mass media of our country has become one of the most effective means of information transmission and communication, one of the important social institutions of modern society. It is the mass media that are entrusted with the most important tasks related to the formation and development of social consciousness, and the process of continuous improvement plays a special role in their implementation. The influence of public information is primarily explained by its focus on the general public. In this case, the audience itself determines that media workers have professional knowledge and skills. The article covers the issues of the manifestation of functional styles in the media language and the culture of speech.

Текст научной работы на тему «ОАВ ТИЛИ МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ БАРЧА ФУНКЦИОНАЛ ТУРЛАРИ СИФАТИДА»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

ОАВ ТИЛИ МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ БАРЧА ФУНКЦИОНАЛ ТУРЛАРИ

Хозирда мамлакатимиз оммавий ахборот воситалари энг самарали ахборот узатиш ва мулоцот воситаси, замонавий жамиятнинг мууим ижтимоий институтларидан бирига айланди. Айнан ОАВ зиммасига ижтимоий онг шаклланиши ва тарацциётига оид энг мууим вазифалар юклатиладики, уларни амалга оширишда муттасил такомиллашув жараёни алоуида урин тутади. Оммавий ахборотнинг нуфузи, авваламбор, унинг кенг халц оммасига царатилганлиги билан изоуланади. Бунда аудиториянинг узи уам ОАВ ходимларининг профессионал билим ва малакага эга булишини тацазо этади. Мацолада функционал услубларни медиа тилида намоён булиши ва нутц маданияти масалалари ёритилган.

Калит сузлар: медиа тили, ахборот, услублар, нутц, матн, нутц маданияти, меъёр, журналистика.

Currently, the mass media of our country has become one of the most effective means of information transmission and communication, one of the important social institutions of modern society. It is the mass media that are entrusted with the most important tasks related to the formation and development of social consciousness, and the process of continuous improvement plays a special role in their implementation. The influence of public information is primarily explained by its focus on the general public. In this case, the audience itself determines that media workers have professional knowledge and skills. The article covers the issues of the manifestation offunctional styles in the media language and the culture of speech.

Key words: media language, information, styles, speech, text, speech culture, norm, journalism.

Хрзирги вактда жамият сон-саноксиз ОАВ оркали янгиликлардан тезда вокиф булишдек катта ва тезкор имкониятларга эга булди. Ахборот кандай тарзда кабул килинмасин, у, барибир, тил воситалари оркали уз ифодасини топади.

СИФАТИДА

Тешабаева Дилфуза Муминовна

Филология фанлари доктори, профессор ^одирова Дилноза Холиц цизи

УзДЖТУ, Медиа ва коммуникация факултети талабаси

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

Ушбу муаммонинг долзарблигини тилшунос А. Абдусаидов хам таъкидлаб: "Газета тили узбек адабий тилининг таркибий кисмидир. Шу сабабли газета тилининг лисоний хусусиятларини урганиш узбек адабий тилининг ривожланиши, адабий нормаларининг турFунлашувига хос баъзи конуниятларни белгилашга хизмат килади", - дейди [1, 39]. Айнан шу фикрлар радио ва телевидение тили учун хам тааллуклидир.

ОАВ тилининг макоми икки омилга, яъни биз тил истилохини кайси маънода тушунишимиз ва ОАВ тили миллий тилнинг функционал турлари орасида кандай урин эгаллаб турганлигига боFлик булади.

Х,озирда ОАВ тили миллий тилнинг барча функционал турлари орасида хукмрон уринни эгалладики, унда барча функционал услубларнинг ресурслари мужассамлашган. Бошкача килиб айтганда, ОАВ тили бугунги кунда, буни хохлаймизми, йукми, миллий тилнинг жамлама образидан иборатдир.

Н. Махмудовнинг фикрича: "... тил миллат деган бирликнинг тамал тоши, у бой берилса, миллат хам бой берилади. ... миллатнинг борлиги ва бирлигининг бош белгиси тилдир" [2, 3]. А. Рустамов хам тил софлиги миллат мустакиллигининг мухим шарти эканлигини эътироф этади [3, 4].

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Х,озирги кунда оммавий ахборот воситалари нуткнинг энг таъсирчан ва макбул шакли, жамоатчилик фикри, карашлари ва кайфиятларини шакллантиришнинг самарали механизми сифатида намоён булаётганлиги эътироф этилмокда. ОАВ купайиб боргани сари адабий тилда хам маълум узгаришлар, аникроFи, тилда сузлашув услуби таъсири устунлик килаётгани кузатилмокда. ОАВ таъсирида юзага келган тилдаги бундай "узгариш"лар тилшунослик нуктаи назаридан диккатга молик.

Адабий тилимиз, бу - газета-журналлар, телевидение ва радиодаги ошкора нутк, бадиий адабиёт демакдир. Уларнинг хар бири доирасида адабий тил узининг айрим куринишларинигина намоён этади.

ХХ асргача адабий тил, бу - бадиий адабиёт, илмий адабиёт ва расмий хужжатлар тили булиб келган булса, бизнинг даврда публицистик услуб, ундан кенгрок олинса, журналистика оммавий мулокот тили адабий тилнинг тенг хукукли узвий кисми сифатида юзага келди. ОАВ тили намунавий тил сифатида кабул килинмокда.

ОАВнинг пайдо булиши ва кенг таркалиши инсон такдирига, хатти-харакатига, онгига доимий таъсир этиб туради. Ф. Муминов бу хакда шундай ёзади: "Матбуот инсонга матн оркали (мантикий) таъсир килса, радио хам матн, хам овоз билан, телевидение эса, матн, овоз билан бирга, тасвир хам кушилган

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

холда таъсир килади. Шунинг учун телевидение аудиторияга таъсир этиш борасида киска вакт - 20-30 йил ичида бошка воситалардан узиб кетди ва етакчи восита булиб колди" [4, 76].

Тил - ОАВнинг асосий хабар бериш куроли булиб хизмат килади. Шу боисдан хам уни, аввало, лингвистик томондан урганиш зарурати мавжуд. Бирок маълумотларни кабул килиш, албатта, бир канча бошка гуманитар фанлар билан хам боFлик. ОАВ тилини тадкик этиш уни кабул килиш масаласи билан алокадор холда олиб борилса, бу борада янада холис фикр юритиш мумкин булади.

Тил - инсонлар уртасидаги мулокотнинг энг мухим воситаси, фикр ва хиссиётларни ифодалаш, янги маълумотлар, билимларни узлаштиришнинг асосий механизми. Бошкалар онги ва хиссиётларига самарали таъсир курсатиш учун мазкур тил сохиби уни яхши билиши, нутк маданиятини эгаллаган булиши лозим. Ягона адабий тил, унинг амалдаги конуниятларига амал килиш миллат ва мамлакат доирасида тусиксиз ахборот алмашишининг асосий воситасидир [5, 25].

Журналистлик - ижодий касб. Журналист уз фикрини аник ва ёркин тарзда ифодалаши лозим. Ундан фикр ва сузларни уз урнида куллаш талаб килинади.

Нутк маданиятини эгаллаш, айникса, тилдан махорат билан фойдалана олиш, биринчи навбатда, айнан журналистлар учун мухим. Зеро, калам ахли учун тил факат профессионал фаолият куролигина эмас, балки ОАВ тили аудитория томонидан онгли ёки Fайришуурий тарзда узлаштириб олинадиган узига хос "намунавий" тил булиб хизмат килади. Ана шу намунани, яъни тил меъёрларини ОАВ оркали узлаштирган аудитория кейинчалик уни уз нуткида кенг куллайдики, бу, уз навбатида, жамиятда янги, туFри ёки нотуFри тил меъёрларининг карор топишига олиб келади. Шу боисдан хам асосий ОАВ адабий тилни шакллантиришга алохида эътибор каратадилар, муайян маънода мамлакатда она тили ривожланишига таъсир курсатадилар, яъни адабий тилнинг замонавий меъёрларини шакллантириш ва таркатишнинг асосий омили булиб хизмат килади.

Журналист нутки аудитория томонидан меъёрий нутк сифатида кабул этилгани учун укувчи, тингловчи ёки томошабин, айникса, ёшлар узларининг севимли журналистлари, теле- ва радиобошловчиларига таклид этишга интиладилар, уларнинг нуткини "кучира бошлайдилар". Ана шунда аудиторияга тил воситасида нуткий таъсир килинади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

М. П. Сенкевич таъкидлаганидек: "Жамиятда ахборот алмашинувининг кучайиши нутк фаолияти, нутк маданияти, нутк билан боFлик хулк жараёнларини тахлил этишга кизикишнинг ортиши билан биргаликда кечади, бу эса истеъмолчига нуткий таъсирнинг юкори самарасини таъминловчи амалий тавсияларни ишлаб чикишга хизмат килади" [6, 96]. Шу боис журналистлар учун нутк маданиятини пухта эгаллаш масаласи биринчи уринга чикмокда.

Оммавий коммуникация давригача нутк маданиятини эгаллаш талаби ва бунга эхтиёж муайян миллат ёки халк тили адабий куринишининг шаклланиш жараёнида пайдо булган. ОАВ таъсирида адабий тилдаги бундай "товланиш"лар тилшуносларда катта кизикиш уЙFOтади.

Нутк маданиятига оид билим, малака ва куникмалар билан куролланиш давр талабига айлангани учун уни илмий жихатдан жиддий урганиш ОАВ, аникроFи, радио яратилганидан кейин аста-секин авж олди. Нутк маданияти таълимоти тилнинг адабий ва ноадабий шакллари, статик ва динамик холатлари, унинг функционал турлари хакидаги карашларнинг яратилиши билан биргаликда ривожланиб борди.

Умуман олганда, нутк маданияти таълимоти уз тараккиёти давомида икки боскични босиб утган ва шунга кура, уни:

1) ОАВ ( ахборот даври ёки оммавий коммуникация)гача булган давр;

2) ОАВ даври ( ёки ахборот даври) нутк маданиятига булиш мумкин.

Х,ар иккала давр нутк маданиятида ухшашлик ва фарклар бор, улардан

дастлабкиси кейингисининг тараккиётида асосий замин булган. ОАВ даврига келиб оммавий коммуникация воситалари микёсидаги нутк маданиятига кизикиш янада ортди. ОАВ ривожлангунга кадар хар бир инсон уз тил бойлигини, адабий тил меъёрлари хакидаги билимларини бадиий асарларни укиб оширган булса, хозирги пайтда унинг урнини журналист нутки эгаллади, дейиш мумкин.

Оммавий коммуникация даврига кадар нутк маданиятини эгаллаш дейилганда сузга чечан, уни куллашга уста, яъни нотик, ваъзхон булиш тушунилган. Алишер Навоийнинг машхур "Махбуб ул-кулуб" асарида баён этилган куйидаги фикрларга эътибор берайлик: "Ваъз бир муршид ва огох ишидур ва анинг нахатини кабул этган макбул кишидур... . Воиз улдирки мажлисота холи кирган одам тулFай ва тула кирган холи булFай, улки буюриб узи килмаFай, хеч кимга фойда ва асар анинг сузи килмаFай... " [7].

Узбекистон мисолида олиб караганда, ОАВ тил маданиятига эътибор айникса, мамлакат Мустакиллиги даврида кучайди. Бу - узбек тилига давлат

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(4), April, 2023

тили макоми берилиши ва унинг кулланиш сохаларининг кенгайганлиги натижасида юз берди. "Узбекистон Республикасининг "Давлат тили хакида" конуни она тилимизга булган Fуруримизнинг ифодаси" [8, 39]. булиб колган булса-да, аммо бу узбек ОАВда тил муаммолари бутунлай ижобий ечим топганлигини билдирмайди.

ОАВ, энг аввало, матбуот, сунг радио, кейинчалик эса телевидение, нихоят, интернет глобал тармоFининг яратилиши ахборот алмашинуви макони ва замони сархадларини мислсиз даражада кенгайтириб юборди. Бу ОАВгача булган даврда шаклланган нутк маданияти хусусиятларининг ОАВ даврида жадал такомиллашувига олиб келди.

Олимларимиздан Н. Жумахужа узининг "Адабий тилимиз асосчиси" номли маколасида узбек адабий тилининг хозирги кундаги муаммоларига тухталиб шундай ёзади: "Бугунда радио, телевидениеда, газета ва журналларда, нашр ишларида адабий тил меъёрларидан чекиниш, мустакил Узбекистон Республикасининг "Давлат тили хакида"ги конунига итоат этмаслик, уни моддама-модда, изчил равишда амалга оширишда сусткашлик курсатиш, адабий тил меъёрларига асосланган узбек тилининг асосий имло коидаларига риоя килмаслик тамойиллари сезилмокда" [9].

Бугунги матбуот хусусида журналист А. Жураев шундай ёзади: "Баъзи матбуот нашрлари - тишсиз карияга ухшаб колди" [12]. Журналистнинг куйиниб айтган сузларида жон бор, албатта. У айтган "тишсиз кария"га айланиб колмаслик учун эса, матбуотга саводхонлик даражаси юкори, матбуот тилини чукур билган ва калами уткир малакали кадрлар зарур булади.

Жуда куп фактик материаллар шуни курсатиб турибдики, ахборот таркатиш ва етказиш суръати ошгани сари уни ифодалаш савияси ёмонлашмокда. Ахборот техникаси хар кандай бошка техник восита каби инсонни нуткий фаолиятда хам жуда пассив, дангаса ва ялков килиб куймокда. Ахборотнинг улкан уммонига Fарк булаёзган инсоният у хакдаги уз фикрларини айтишга улгура олмаётганлиги хам умумий нуткий маданият савиясининг пасайиб кетишига олиб келди.

Журналист жамоатчилик фикри ва дунёкарашини шакллантириш учун уткир тилга эга булмоFи лозим. Уз фикрини лунда ва аник, хар кандай информацияни, турли-туман вокеалар хакида, жамиятнинг иктисодий ва ижтимоий, маънавий тараккиёти учун хизмат килувчи ахборотни оммага етказишда содда, тушунарли тилда баён этишлик журналистдан махорат талаб килади [5].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

Аввалги адабий сузлашув ва оддий сузлашув нутц маданиятлари янги таснифда маиший нутц тури номи остига бирлаштирилди. Бу улар уртасидаги чегараларни "ювиб юборади". Мазкур янги атама "сузлашув нутки маданияти", "сузлашув услуби", "сузлашув нутки" каби тушунчаларнинг аралашиб кетишига йул куймайди. Норасмий вазиятларда бундай номланишлар хар кандай турдаги нутк маданияти ифодасига мос келади. Шунинг учун "маиший нутк маданияти тури" ибораси бу фикрни аникрок ифодалайди [10;11;].

Тил узи акс эттирган жамият ва табиат каби мураккаб ходиса булгани каби, уни илмий тадкик ва талкин этишда турфа ёндашувлар мавжудлиги хам кузатилади. Айнан шу хол тил ходисасини турлича ёритишга сабаб булади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХДТИ (REFERENCES)

1. Абдусаидов А. Газета жанрларининг тил хусусиятлари. Филол. фан. номз. ... дис. автореф. -Тошкент.: 2005. -39 б.

2. Махмудов Н. Укитувчи нутк маданияти. -Тошкент: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси, 2007. - Б.3.

3. Рустамов А. Суз хусусида суз. - Тошкент: Extremum press, 2010. -Б.4.

4. Муминов Ф. Журналистика ижтимоий институт сифатида. - Тошкент., 1998. - Б.76.

5. Пардаев А, Рузиев Ф, Махамадалиев Х. Журналистикада тил ва ифода. -Тошкент: Истиклол, 2006. - Б. 25.

6. Сенкевич М. П. Культура радио- и телевизионной речи. - М.: Высшая школа, 1997. - С. 96

7. Навоий Алишер. Асарлар. 20 жилдлик. 14- жилд. - Тошкент, 1998. 32- б.

8. Матбуот тили ва имло //Узбекистон матбуоти. - Тошкент, 2005, № 5. -

9. "Навоийга армуFOн". Маколалар туплами. -Тошкент: Фан, 2004. 136-б.

10. Сиротинина О. Б. Типы речевых культур и проблема кодификации норм // Словарь и культура русской речи. К 100летию со дня рождения С. И. Ожегова. -М., 2001.

11. Солганик Г. Я. Место языка СМИ в литературном языке. Перспективы развития. Язык массовой и межличностной коммуникации. -М.: Медиа Мир. 2007.

12. www.uzmatbuoti.uz

Б.38-39.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.