Научная статья на тему 'ОАВ МАТНИДА ҲАЛҚ МАДАНИЯТИ В МЕНТАЛИТЕТИНИНГ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАР ЁРДАМИДА ЁРИТИЛИШИ'

ОАВ МАТНИДА ҲАЛҚ МАДАНИЯТИ В МЕНТАЛИТЕТИНИНГ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАР ЁРДАМИДА ЁРИТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
74
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фразеология / метафора / паремиология / ҳавола иборалар коннататив элемент / оммавий ахборот воситалари / коммуникатив жараёнлар / халқ менталитети / phraseology / metaphor / paremiology / link phrases / connotative element / media / communicative processes / folk mentality

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Исакова Дилафруз Фахридиновна

Замонавий медиа матнларидан олинган материаллар асосида медиа-фразеологияни, метафорани, паремиология, турли хил матн тоифаларини ўрганиш учун асос бўлиб хизмат қилади. Мақолада тилнинг фразеологик асосини ташкил этувчи фразеологик бирикмалардан оммавий ахборот воситаларида фойдаланилиши кўриб чиқиш алоқанинг умумий хусусиятларини ва замонавий даврда оммавий алоқа ривожланишининг хусусиятлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CREATION OF PEOPLE'S CULTURE AND MENTALITY IN THE MEDIA TEXT WITH PHRASEOLOGICAL UNITS

Based on materials from modern media texts, it serves as a basis for the study of media phraseology, metaphor, paremiology, various text categories. The article considers the use of phraseological compounds in the media, which form the phraseological basis of the language, analyzes the general features of communication and the features of the development of mass communication in modern times.

Текст научной работы на тему «ОАВ МАТНИДА ҲАЛҚ МАДАНИЯТИ В МЕНТАЛИТЕТИНИНГ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАР ЁРДАМИДА ЁРИТИЛИШИ»

ОАВ МАТНИДА ХДЛК; МАДАНИЯТИ В МЕНТАЛИТЕТИНИНГ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАР ЁРДАМИДА ЁРИТИЛИШИ

Исакова Дилафруз Фахридиновна dilyafruzisakova@mail.ru УзДЖТУ

Аннотация: Замонавий медиа матнларидан олинган материаллар асосида медиа-фразеологияни, метафорани, паремиология, турли хил матн тоифаларини урганиш учун асос булиб хизмат килади. Маколада тилнинг фразеологик асосини ташкил этувчи фразеологик бирикмалардан оммавий ахборот воситаларида фойдаланилиши куриб чикиш алоканинг умумий хусусиятларини ва замонавий даврда оммавий алока ривожланишининг хусусиятлари тахлил килинган.

Калит сузлар: фразеология, метафора, паремиология, хавола иборалар коннататив элемент, оммавий ахборот воситалари, коммуникатив жараёнлар, халк менталитети.

CREATION OF PEOPLE'S CULTURE AND MENTALITY IN THE MEDIA TEXT WITH PHRASEOLOGICAL UNITS

Isakova Dilafruz Faxridinovna dilyafruzisakova@mail.ru UzSWLU

Abstract: Based on materials from modern media texts, it serves as a basis for the study of media phraseology, metaphor, paremiology, various text categories. The article considers the use of phraseological compounds in the media, which form the phraseological basis of the language, analyzes the general features of communication and the features of the development of mass communication in modern times.

Keywords: phraseology, metaphor, paremiology, link phrases, connotative element, media, communicative processes, folk mentality.

Тилдаги "купгина фразема (ибора)лар учун экспрессив-эмоционал буёкдорлик ажралмас хусусият хисобланади, шу билан бирга, ибораларнинг асосий кисми услубнй жихатдан нейтралдир. Чунки ибора ёрдамида у ёки бу предмет, ходиса номланибгина колмасдан, уша предмет ёки ходисага, шахсга сузловчининг экспрессив муносабати хам ифодаланади. Масалан, тилимизда хурсандликни "огзи кулогига етди", "тишининг оцини курсатди" иборалари

билан ифодалаш мумкин. Бу ибораларнинг бири ижобий бахо оттенкасини билдирса, кейингиси баъзан салбий маъно нозиклигини ифодалайди. 1

Изланишлардан маьлумки тилдаги ибораларнинг асосий кисми семантик жихатдан инсонга, унинг бирор хатти-харакатини изохлашга каратилган: улар инсоннинг физик, психологик, ахлокий-этик, интеллектуал хусусиятларини бахолайди, инсоннинг ижтимоий холатини, касбини, ёшини,. хаётий тажрибасини, кариндошлик алокаларини характерлайди. 2

Масалан, курпасига цараб оёц узатмоц "имкониятини хисобга олиб иш тутмок", танобини тортмоц "фаолият доирасини, имкониятини чеклаб куймок", туйдан илгари ногора цоцмоц "руёбга чикиши аник булмаган нарса хакида ховликмалик билан вактидан олдин гапирмок", тунини тескари кийиб олмоц "учакишган холда кайсарлик килмок", хамир учидан патир "катта куп нарсадан бошлангич ва кичик бир кисм", хирмон кутармоц "экин-тикинни йигиб, хосил меъёрини хисоб-китоб килмок", Хужа курсинга "шунчаки номигагина", Хизрни йуцласам булар экан "кимнидир куриш истаги кукисдан руёбга чикканда айтиладиган ибора".

Шунингдек, вокеа ва ходисаларни ифодаловчи купгина ФБлар хам бахолаш оттенкасига эга. Шу сабабли ибораларнинг семантик структурасида купинча коннататив элемент иштирок этади. Бу элемент иборанинг предмет-логик (номинатив-мантикий) маъносига эмоционал-экспрессив буёкдорлик юклайди.

Лекин юкоридаги фикрлардан, айрим олимлар айтганидек, "экспрессивлик ФБларнинг категориал хусусияти'3 деган хулоса келиб чикмаслиги керак. Чунки тилимиздаги "ипидан-игнасигача", "бир тан, бир жон булиб", "куз очиб юмгунча", "бир огиз", "бир овоздан", "куз илгамас" сингари катор ФБлар экспрессив хусусиятга эга эмас.

Федоров В.В. таъкидлашича, журналистик нуткнинг мухим хусусиятларидан бири ишлатилган тил бирликларининг ижтимоий-бахоловчи хусусияти хисобланади. Шундай килиб, барча баркарор бурилишларни белгиланган ва предмет ёки тушунчанинг бахосини ифода эта оладиган, фразеологик маънонинг бир кисми сифатида бахолаш тоифасини белгилайдиган тегишли ва потенциал бахолашга булиш мумкин. Номинация ва бахолаш функцияларини бирлаштирган журналистика тилида тил воситаларини танлаш тингловчиларга ва алока частотасига, унинг самарадорлигига таъсир к илиш зарурати билан боглик. Журналистик матн оммавий таъсир курсатиш ва

1 Йулдошев Б. "фразеологик услубият асослари" Самарканд. 1998. 7 б.

2 Вопросм фразеологии. вьга.У. часть.1. -Самарканд: 1972. 256 б.

3 Мокиенко В.М. Славянская фразеология. -М.: Вмсшая школа. 1989. 287 б

алока учун мулжалланган булиб, унинг ижтимоий-бахолаш хусусиятини белгилайди.4

Профессор Д.М.Тешабаева фикрига кура газета гилининг асосий хусусияглари унинг асосий вазифалари билан богликдир. Газета лексикасида хозирги пайгда инсон эркинлиги ва хукуклари, диний ва ахлокий кадриятлар, гасаввуфга оид сузларни ишлатиш анча кенгайди: рамазон, уайит, Курбон уайити, цурбонлик, суфизм, нацшбандия, тоат-ибодат, жума намози ва у.к. Миллий узликни англаш, миллий менталитет, миллий цадриятлар, миллийлик, цадрият, миллий маданият каби суз ва иборалар матбуот сахифаларида фаоллашди. Урни билан терроризм ва диний экстремизм билан боглик: терроризм, ислом фундаментализми, диний фанатизм, миссионерлик, диний экстремизм ва у.к. каби бирликлар кулланилмокда. Газета тилидаги бундай узгаришлар адабий тилнинг ривожланишига бевосита таъсир курсатади.5

Оммавий ахборот воситаларининг тили, асосан, нутк таъсирининг прагматик конунлари билан белгиланади. Прагмалингвистик нуктаи назардан, тил бирликлари маълумотларга - соф интеллектуал, окилона ахборот ташувчиси ва прагма - инсон хатти-харакатларини тартибга солиш учун ишлаб чикилган ва шунинг учун инсон психикасининг хиссий-ихтиёрий сохасидаги ходисаларни акс эттирувчи булинмаларга булинади.6

Семантиканинг турли динамик жараёнларида ва фразеологик бирликлар тузилишида хосил булган ифодавийлик (сузлашувчанлик) тегишли хусусиятларидан бири булган фразеология - асосан прагмалар тупламидир.7

Фразеологик бирликларнинг "прагматик" мохияти, авваламбор, улар денотатив нуктаи назардан деярли хеч кандай янги маълумотни олиб юрмасликлари ва матнларда эксклюзив тавсифловчи восита сифатида

Шундай килиб, тилнинг фразеологик фонди халк маданияти ва менталитетининг кимматли маълумотлар манбайи саналади. Фразеологизмларда муайян халкнинг мифлари, удумлари, ривоятлари, таомиллари, урф-одатлари, маънавияти, ахлоки ва хк. хакидаги тасаввурлари мужассамлашган булади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Йулдошев Б. "фразеологик услубият асослари" Самарканд. 1998. 7 б.

4 Фёдоров В. В. Реализация коммуникативно-прагматической функции в газетной передовице // Филологические заметки: межвуз.: сб. науч. тр. Ч. 2. Саранск: Изд-во Морд. гос. пед. ин-та им. М. Е. Евсевьева, 1998. С. 86-91.

5 Тешабоева Д.М. Оммавий ахборот воситалари тилининг нутк маданияти аспектида таджики (УзР ОАВ мисолида): Филол. фан. док. ...дис. автореф. - Тошкент: УзДЖТУ, 2012. - Б.15

6 Киселева Л. А. Вопросы теории речевого воздействия. Л.: Изд-во ЛГУ, 1978.- С 105-113.

7 Мокиенко В. М. Славянская фразеология. 2-е изд., испр. и доп. М.: «Высшая школа», 1989

2. OegopoB B. B. Реапнзацнa KoMMyHUKaraBHo-npamaranecKoH ^yH^uu b ra3eTHOH nepegoBH^ // OunonorHHecKue 3aMeTKu: Me^By3.: cö. Hayn. Tp. 2. CapaHCK: H3g-Bo Mopg. roc. neg. HH-Ta hm. M. E. EBceBteBa, 1998. C. 86-91.

3. TemaöoeBa ^.M. OMMaBHH axöopoT Bocuranapu ranuHHHr HyTK MagaHH^ra acneKTHga TagKUKH (Y3P OAB Muconuga): Ounon. $aH. goK. ...guc. aBTope^. -TomKeHT: Y3^^TY, 2012. - E.15

4. KuceneBa .. A. Bonpocti Teopuu peneBoro B03geficTBua. ..: H3g-BO .rY, 1978.- C 105-113.

5. BonpocM $pa3eonoruH. Btra.Y. nacTt.1. -CaMapKaHg: 1972. 256 ö

6. MoKueHKo B.M. CnaB^HcKaa $pa3eonorua. -M.: BMcrnaa mmna. 1989. 287

ö

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.