Научная статья на тему 'О ФАКТОРЕ ОБОГАЩЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА'

О ФАКТОРЕ ОБОГАЩЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
38
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БОГАТСТВО НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА / ЯЗЫК И СТИЛЬ ПОЭТА / ЛЕКСИЧЕСКИЕ СИНОНИМЫ / СИНОНИМИЯ / СЕМАНТИКА / СТИЛИСТИКА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Тилляходжаева Мухаббат Набиджановна, Хакимова Шоира Исламовна

Происхождение синонимов, в том числе лексических синонимов, - один из способов и источников обогащения лексической структуры языка. Существование лексических синонимов, синонимических рядов является одним из неоспоримых доказательств богатства языка, и в данной статье анализируются взгляды отечественных и зарубежных ученых на этот вопрос. Таджикский литературный язык - один из древнейших и богатейших языков мира. Он постоянно развивался веками. При этом язык постоянно развивается, постоянно меняется, что в первую очередь связано с эволюцией слова - появлением новых слов, устареванием, изменениями в структуре, содержании и положении потребления. В языковой системе ведущее положение слова определяется, прежде всего, тем фактом, что наиболее важная функция языка состоит в том, чтобы дать название концепции и выражению чувств говорящего или писателя, через которые происходит мысль. Функцию слова можно понять из того факта, что оно действует, с одной стороны, как лексическая единица, а с другой стороны, как грамматическая единица.При изучении литературного языка и оценке языка и стиля поэтов и писателей, владеющих речью, необходимо подходить с этой точки зрения.Богатство и качество языка и стиля писателя обусловлены тем, что он владеет большим количеством слов, знает значение и нюансы слов и их использование в соответствующей позиции.Это также уникальное явление в нашей риторике, что таджикский народ, таджикские ученые и писатели на протяжении веков сохраняли большое количество значимых слов через литературу, множество словарей и свою память, и, таким образом, сохранялось богатство национального языка.Богатство языка зависит, прежде всего, от расположения лексических единиц. При изучении лексических синонимов совершенно неоспорим один вопрос: текст играет важную роль в определении смысловых и потребительских функций лексических единиц. Именно в тексте становятся понятными смысловые и стилистические особенности слова, поэтому текст является незаменимой основой стилистической части. Происхождение наречий, в том числе лексических, - один из способов обогащения лексической структуры языка. Существование лексических синонимов, рядов синонимов слов - одно из неоспоримых доказательств богатства языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT A FACTOR IN THE RICHNESS OF THE NATIONAL LANGUAGE

The emergence of synonyms, including lexical synonyms, is one of the ways of sources of enrichment of the lexical structure of the language, and the existence of lexical synonym and synonymous series of words is one of the indisputable proofs of the richness of language. The idea and thoughts of famous scientists according to the given problem have written here. Tajik literary language is one of the oldest and richest languages of the world. It has been constantly evolving for centuries. At the same time, the language is constantly evolving, constantly changing, which is primarily associated with the evolution of words - the appearance of new words, obsolescence, changes in the structure, content and position of consumption. In the language system, the leading position of the word is determined, first, by the fact that the most important function of the language is to give the name of the concept and expression of the feelings of the speaker or writer, though. The function of a word can be understood from the fact that it acts, with one side, as a lexical unit, and with another side, as a grammatical unit. When studying the literary language and the assessment of the language and style of poets and writers who master the speech, it is necessary to approach this point of view. The richness and quality of the language and the style of the writer are determined by the fact that he possesses a large number of words, knows the meaning and nuances of the words and their use in the corresponding position. This is also a unique phenomenon in our rhetoric, that the Tajik people, Tajik scholars and writers throughout the centuries have preserved a large number of important words through literature, a large number of dictionaries and their own memory, and a similar memory, and so on. The richness of a language depends, first of all, on the location of lexical units. When studying lexical synonyms, we completely disprove one question: the text plays an important role in determining the semantic and consumer functions of lexical units. It is in the text that become clear semantic and stylistic features of the word, so the text is an indispensable basic stylistic part. The origin of adverbs, including lexical ones, is one of the ways to enrich the lexical structure of a language. The existence of lexical synonyms, series of synonyms of words - one of the indisputable proofs of the richness of the language.

Текст научной работы на тему «О ФАКТОРЕ ОБОГАЩЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА»

THE ROLE OF SUFFIXS IN THE FORMATION OF LEXICAL UNITS DENOTING FLORA

Ones from fundamental sheets, lexical staff south and south-east dialect of tajik language, present noun designate name of plant.

In this aspect, the paper considers the role and meanings of such suffixes as -ак, -ча, -а, -аки, -ин, -ина, -зор. Each suffix is analyzed separately, determined by the degree of its use, productivity and unproductiveness, and in some cases the statistical data of new words formed by these suffixes.

Keywords: flora, suffix, homomorphism, word formation, dialect, grammar, tree, fruits, noun, productivity, active, unproductivity. It is indicated that, along with the form-building function, it is also widely used in word-formation, by means of which a whole series of words representing flora are formed.

Сведения об авторе:

Юсупова Сурайё - кандидат филологических наук старший преподаватель кафедры общеуниверситетского таджикского языка Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни, E-mail: surayojon88@mail.ru1_Телефон: (+992) 915240434

About author:

Yusupova Suraiyo - PHD, The head of department of Languages «Social-medical institute of Tajikistan» e-mail:surayojon88@mail.ru Телефон: (+992) 915240434

УДК: 4Т (075) ББК 81.2

ПЕРОМУНИ ЯК ОМИЛИ ГАНОВАТИ ЗАБОНИ МИЛЛЙ

Тилляходжаева М.Н., Хакимова Ш.И.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Забони адабии точик аз забондои кадима ва ганоманди чадон ба шумор меравад. Он дар тули садсоладо пайваста дар раванди тагйиру тадаввул карор дошта, хидмати халки точикро адо карда меояд. Забони точикй нишони шуур, тафаккур ва олами маънавии точикон аст, зеро он мадсули зеднии ин миллати кадима ва бофарданг ба шумор меояд, сатди сохторию маъноии кисматдои он аз дарачаи маърифати содибони забон бармеояд.

Дар сохтори забон аз водиддои овозй сар карда, то чумлабандй унсурдои мудим ва номудим вучуд надорад. Водиддои овозй, хурдтарин воситадои калимасозию калимабандй, колабдои ибораороиву чумлабандй ва меъёрдои талаффуз дар муддатдои мадиди таърихй сайкал ёфта, ихчаму корбоб шуда, то ба замони мо расидаанд, бинобар он водидеро аз системаи забонй роич ба даъвои унсури нозарур фуругузор кардан мадол аст. Умри водиддои чи лексикй ва чи грамматикии забон аз умри инсон чандин маротиба тулонитар аст, вагарна забон наметавонист чун воситаи ифодаи фикр ва алока хидмати наслдоро пайидам адо намояд.

Дар баробари ин забон дамеша дар инкишоф аст, дар замири он пайваста дигаргунидо рух медиданд, ки ин пеш аз дама ба тадаввулоти калима - пайдоиши вожах,ои нав, фарсуда шудан, тагйири сохт, мазмун ва мавкеи истеъмолй вобаста мебошад. Дар системаи забон мавкеи пешбар доштани калима пеш аз х,ама бо он муайян мешавад, ки му^имгарин вазифаи забон - ном бурдани мафх,ум ва ифодаи эх,соси гуянда ё нависанда, ки фикр тавассути он сурат мегирад, бар души калима аст. Сервазифагии калимаро аз он х,ам дарк кардан мумкин аст, ки он аз як тараф, чун вох,иди лугавй, аз тарафи дигар, хдмчун вох,иди сарфию на^вй баромад мекунад.

Адамияти хоса доштани калимаро дар системаи забон аз мавкеи забономузй низ пай бурдан мумкин аст. Чунонки маълум аст, пештар дар мактабу мадрасадо забон ба сифати фанни чудогона омузонида намешуд, забонро аз адабиёт - кироат ва азбаркунии порадои осори адибон меомухтанд ва суханвари хуб дам мешуданд. Дар он маврид асоси корро лугатомузй ва лугатдонй ташкил мекард. Имруз, ки дар мактабдои миёнаву олй забони точикй ба сифати фанни мустакил дарс дода мешавад ва аз кисматдои гуногун иборат аст, дамоно калима (лугат) дар омузиши забон мавкеи пешбар дорад.

Дар тадкики забони адабй ва бадо додан ба забону услуби шоирону нависандагон, ки устоди сухан ба шумор мераванд, аз дамин назаргод наздик бояд шуд.

Fановат ва сифати забону услуби гуянда ва нависанда бархурдор будан аз теъдоди зиёди сухан, бохабар будан аз маъно ва чилодои маънии вочадо ва мавридшиносона, дар мавкеи муносиб корбаст намудани ондо бармеояд. Чунин андешадо аз чониби олимону адибон низ баён гаштаанд. Масалан, олими машдури Эрон Парвиз Нотили Хонларй дар бораи «факри забон» - и баъзе аз нависандагони имрузи мо навиштааст: « Факри забонро аз маъдуд будани шумори лугате, ки дар он роич аст,

мсгавон дapëфт. Arap нaмyнaи нaвиштaxои ин зaмонpо... бapдоpeм Ba лyFaтxоepо, ки дap ож,о бa коp мepaвaд, бepyн кaшeм, лyFaтномae хоxeм дошт, ки шояд aдaди лyFaти он бa 5000 нapacaд. Нaвиcaндaгони имpyзи мо бa ин мачмуаи мaъдyд xaмa чизpо мeнaвиcaнд.» [11, c.215] Х,ол он ки ин aдaд дap ^удуди мeъëpи лyFaтомyзии хонaндaгони мaктaбxои миëнaи умумй дap омузиши зaбони дУюм acт. Чунончи, дap зaмони шypaвй дap тaълими зaбони pycй дap мaктaбxои миллй «аз чониби методисгон фaъолонa зa бap кapдaни нa кaмгap aз 5000 кaлимa дap нaзap доштa шудадет» [13, c.123] Чунонки ишоpaт paфт, ин aдaд ниcбaт бa омухтани нa зaбони модapй, балки бa зaбони дуюм доpaд, дap aйни зaмон cyхaн дap боpaи зaбонe (pycй) мepaвaд, ки дaвpaи нaви он тaъpихи нa зиëдa aз 300 cол доpaд. Вактс ки cyхaн aз зaбони Faномaнди модapии точикист, ки дaвpaи шви он зиëдa aз xaзоpy дycaд cол собикд доpaд, он aдaд бояд бa мapотиб aфзояд, дap aкcи х,ол дap боpaи Faновaтy фacоxaтy кaлом cyхaн кapдaн aмpи мaxол acт, xan^ бa зaхиpaи фак^и лyFaвй имкони фaxмидaни шeъpи клaccикони точик aз дacг мepaвaд. Дap зaбони модapии мо як мaфxyм тaвaccyти, бeмyболиFa, дaxxо Ba сада,о вох,иди лyFaвй бaëн мeгapдaнд. Мacaлaн, бино бa capчaшмa^ои илмй Лоик Шepaлй мaфxyми «Бафот кapдaн»-pо бо 100 вох,иди фpaзeологй бaëн кapдaacт. [7] Ё ин ки классикони точик як мaъно - тулуи офтобpо бо 250 воcитaи зaбонй ифодa кapдaaнд [8], ки x^^a дap забож,ои олaм, бeшyбxa, нaзиp нaдоpaд.

Дap илми cyхaншиноcии мо xaмчyнин xодиcaи нодиp ин aCT, ки халки точик, олимону aдибони точик caдcолaxо тсъдоди кaлони вочaxои пypмaъноpо тaвaccyти aдaбиëти нaфиca, лyFaтномaxои биcëp Ba xофизaи худ мaxфyз доштa мсояд Ba бо ин FaraBara зaбони миллй пойдоp мeмонaд.

Ин чо cyолe бa миён мсояд: дap мaвpидe, ки дap хонaи инcоният - олaм, ки aшë, aтpофy aкноф бapои мил^а^о aйниcг, чapо забож,о бa доpою нодоp кисмат мeшaвaнд? Якс aз caбaбxои acоcии он дapaчaи pyшди зaбонxоcг, ки он бa инкишофи чэхони мaънaвй, aз чyмлa, тaфaккypи бадсй алокдманд acг. Вaзифaи acоcии кaлимa ном бypдaни aшë, aломaт, aдaд, xолaт, aмaл Ba монанди инхо мeбошaд, ки и^о боpи мaънй мсгуянд, вaлe кaлимa дap aйни зaмон ифодaгapи хи^иёт Ba мyноcибaти гуянда ё нaвиcaндa низ мeбошaд. Як кaлимa код^ нссг, ки дap як Ba^ эxcоcот Ba мyноcибaтxои мyхтaлифpо ифодa нaмояд, ногyзиp бо нигaxдошти acra мaъно, мypодифи вожa бa вyчyд мсояд, ки aз ягон чиxaт - xaчми мaъно, тобиши мaънй, ифодaи эxcоc, мaвкeи иcгeъмол aз кaлимaи пeшинa тaфовyт доpaд. Мypодифоти лyFaвй (МЛ) xaмин тaвp пайдо мeшaвaнд. As ин лиxоз зaбоншиноcон cолxо дap фикpи онaнд, ки оё дap зaбон дaлeлxоe xaм xacгaнд, ки кaлимaxо, xaтто ду кaлимa (мypодиф) бо xaм aß xap чиxaт - мaзмyн, ифодaи эxcоc, мaвкeи иcтeъмол aйнияти комил доштa бошaнд? Чунин xодиca бa зaбон хоc нсог, зepо дap мaвpидe, ки ин кaлимa мaтлaби гуянда ё нaвиcaндapо бa nypparn бaëн мecозaд, зapypaти «таълиф»-и вожaи xaммaънои нaв aз бaйн мepaвaд. Вожaи нaв Ba^e пaйдо мeшaвaд, ки кaлимaи мaъмyл мaтлaбpо тaбъи дил, бa тaвpe ки гуянда ё нaвиcaндa мeхоxaд, ифодa кapдa нaмeтaвонaд, дap нaтичa бa ëpии кaломи мaъмyл вожaxои нaви мypодифй мсоянд Ba xaмин тaвp суханс бap cyхaнe зaм шудд тapкиби лyFaвии зaбон Faнй мeгapдaд.

Яънс бойигapии зaбон псш аз xaмa бa мaвкeи мypодифоти лyFaвй вобacгa мeбошaд. Бa ин мyноcибaт якс aз мyxaкк;ик;они cоxaи мypодифшиноcй A.A. Бpaгинa дap acapи моногpaфии худ «Cинонимxо дap зaбони pycй» нaвиштa буд: «X,ap дафъд Ba^re ки aз Faновaти зaбон дap дaвpaи мyaйян cyхaн мeкyнaнд, одaтaн xaмчyн дaлeли paднопaзиp бa apзишмaндй Ba parn^am™ cинонимxо pyй мeоpaнд.» [2, c.5]

Чунончи акидд яънс xaмбacгaгии мaфxyмxои мypодифоти лyFaвй Ba pyшди зaбон дap мaнбaъxои тозaтapини илмию тaълимй низ тaзaккyp мeëбaд. Чунончи, лyFaтшиноc В.Д.Чepняк дap китоби худ ибpоз мeдоpaд: «Cинонимия хосияти xaмaи зaбонxои мyтapaккй будд имкониятxои мyaccиpии cиcтeмaи зaбонpо дap худ тaчaccyм мeнaмояд. Cepчaбxaгии ин xодиcaи зaбонй aз вaзифaи коммyникaтивии cинонимxо, ки бa pобитaи мутакобилаи умумият Ba тaфовyти ceмaнтикй acоc мeëбaд, бapмeояд.» [12, c.3] Боз, дap поëнтap тaъкид мecозaд, ки «^азияи синонимия якс aз пpоблeмaxои aбaдии ceмaнтикaи зaбоншиноcй мeбошaд, ки бо вyчyди кyшишxои пaйдapпaй нaзapиявй Ba aмaлй, aз он чyмлa, тaнзими лyFaтxои синонимй, xaнyз xa^ra хyдpо нaëфтaacг.» [12, c.5]

Мacъaлaи нокифоя омyхтa шyдaни кдзияи cинонимикa aз чониби олимони дт^ низ дap caтxи acapxои чaмъбacтии xaм aкaдeмй Ba тадкикот мaнcyб бa зaбонy услуби aдибони чyдогонa кдйд гapдидaacг. Чунончи, дap capcyхaни мачмуаи мако^ои мyтaхaccиcони «жди мypодифшиноcй «Cинонимxои зд6они pycй Ba хycycиягxои онxо», ки бо ^ифи Aкaдeмияи умумии собик Иттиxоди шypaвй 6д тд6ъ pacидaacг, тaзaккyp ëфтaacт, ки «6д пдйдоиши мако^ои биcëpи нaзapиявй pочeъ 6д мacъaлaи синоним Ba синонимия нигш, нaкapдa, ин кдзия мин6дъд низ бояд мaвpиди омузиш к;apоp бигиpaд. Бapои xa^nrn он нис6дт 6д пeштapa 6д дaлeлxои зиёд py овapдaн зapyp дст.» [10, c.3]

Рисолди илмии C.В.Pимap якс аз тaдкикотxои тозaэчодecг, ки 6д мypодифоти лyFaвии шо^и бyзypги pyc A.C. Пушкин бахшида шудаасг, дap он xaм омадаасг, ки «омузиши синонимикаи забони нaвиcaндa макзуи нaв нссг... Дap мaнбaъxои забоншиносй оид ба синоним нуктаи нaзapи ягона

вучуд надорад. Масталадои acоcии ^ноним^ ва вазифадои ондо дар забон ва нутк бадшоканд. Мафдуми «аноним» ба таври мухталиф тaшрeд мeëбaнд.» [9, c.3

Табий cyолe ба миён мeояд, ки caбaби бо ин кадар таваччуди олимон кушода нашудани «чигил»-и казияи муродифоти лугавй дар чист? Бaъзe аз мудаккикон чавоб додаанд, ки мураккабии мacъaлa аст. Инро зaбоншиноcони точик низ таъкид кардаанд, чунончи, муаллифони «Лугати мyхтacaри рycй-точикй ва точикй - руши cинонимдо» Капранов B.A. ва диг. навиштаанд, ки «синонимия якe аз мушкилтарин проблeмaи зaбоншиноcй ба шумор мeрaвaд», Х,.Мачидов онро «аз кaтeгориядои нидоят мураккаби забон» [6, c.75] каламдод кaрдaacт. Чунин хyлоcaи мyтaхaccиcон, комилан дуруст acт, вaлe модияти ин «мураккабй»-ро аз кучо бояд чуст ва тaшрeд кард? Aз назари мо, он ба чaндe аз омилдои дохилии забон вобастааст:

1 .Дар илми зaбоншиноcй дануз мacъaлaи маъно (ceмacиология) ба пуррагй тадкик нaшyдaacт, дар чй дар бораи маънои калима мeгyeм, ё маъноро аахи тacнифоти калимадо карор мeдидeм, мафдуми хeлe умумии маъно ё ба истилоди зaбоншиноcии умумй «^мантика» мeбошaд, алдол дудуди маъно ва тобишдои маъной ва приншп ё мсьёрдои муайян кардани ондо кор карда нaшyдaacт.

2Дазияи муродифоти лугавй бо як к^мата забоншиной маддуд нecт, он мacъaлaи муштараки лeкcикaлогия, ceмacиология ва ycлyбшиноcй мeбошaд, ки ин киcмaтдои илми забон дануз ба дарачаи бояду шояд ташаккул наёфтаанд.

Дар болотар мушкилоти илми мaънишиноcй (ceмacиология) номбар шуд, ки он аз нокифоягии тадкики мacъaлaи acоcии cодa (ceмaнтикa) бaрмeояд. Бо ycлyбшиноcй вазъият аз ин дам мушкилтар аст, зeро, аз як тараф, ба кавли aкaдeмик В.В. Виноградов «ycлyбшиноcй куллаи тадкики забон, ашш назариявии рушди нутки мадании миллист.» [3, c.5-6], аз чониби дигар, принcипдои умумй ва инфиродии ин шдаи илм дануз муайян нaгaштaacт. Aз он чумла, дар корбурди cyхaн ycлyби интихоб ва нигориши дар як адиб хоcияти инфиродй дорад, ки аз чадонбинй, диди эcтeтикй, ca^nx^ лугатдонй ва ycлyби нигаронидагии cодибкaлом бaрмeояд. Aз ин ру равшан аст, ки дар илми забоншиноши ягон халк омузиш ва зиёда аз он чамъбасти арзишдои маъноию уалубии адибон ба cомон нaрacидaacт. Гузашта аз ин, мyродифшиноcони номии рyc A.П.Евгeнeвa, ЕА.Иванникова, В.В. Розанова, Л.П., E.A Aлeкторовa., С.Ф.Гeккeр ва дигарон дар мукаддимаи китоби дастчамъонаи дар боло зикршуда иброз доштаанд: «Барои муваффак шудан ба назарияи умумии муродифоти лугавй дакикона омухтани мааъаладои хоcи cинонимдо дар забондои гуногун зарур acт. Тандо дар дамин cyрaт имкон пайдо мeшaвaд, ки конуниятдои умумй ва мaхcycиятдои муродифоти лугавй дар забондои алодида нишон дода шавад.» [10, c.5]

Дар тадкики муродифоти лугавй як мааъала комилан бeбaдc acт: дар муайян кардани маъно ва вазифадои истсъмолии водиддои лугавй матн накши бориз дорад. Мадз дар матн хycycиятдои маъноию ycлyбии калима рушан мeгaрдaд, аз ин caбaб заминаи ивазнопазири к^мата ycлyбшиноcй матн ба шумор мeрaвaд. Бeчиз нecт, ки олимон муродифотро аз мacъaлaдои acоcии уа^бшинош донистаанд. Мacaлaн, A.И.Ефимов онро «проблeмaи марказй ва модияти илми ycлyбшиноcй» [4, c.245] номидaacт.

Вaкгe ки cys^ аз задмати нигорандагй ва мактаби эчодии шоирону нaвиcaндaгон мeрaвaд, боз дам дар маркази диккат интихоби калима аз катордои шнонимй гузошта мeшaвaд ва хeлe чолиб acт, ки ин мазмун аз забони дам cyхaншиноcон ва дам худи устодони каломи бaдeй caдо мeдидaд. Чунончи «Задмати эчод, - навиштааст ycлyбшиноc М.Н.Кожина,- ин бeштaр «задмати cинонимдо» мeбошaд» [5, c.116].

Олим ва адиби машдури Эрон Мудаммад Такии Бадор «интихоби алфоз»-ро мacъaлaи acоcии caбкшиноcй мeшyморaд [1, c.5]

Тачрибаи нaвиcaндaгони варзида нишон мeдидaд, ки барои cyхaнвaри бузург дониcтaн ва ба кор бурдани захираи лугавии забон дануз кам аст, дангоми эчод вycъaти афкори бaдeй зaрyрaтe ба миён мeорaд, ки cyхaнвaр бо назардошти мeъëр ва конуниятдои забони халк бар души каломи маъмул мазмун ва тобишдои тозаи маъной «бор» кунад, дар мавриддои муайян вочаи нав офарад. Ин раванд, аз як тараф, боиш ганомандии захираи муродифоти лугавии забони ошри адиб (дар мачмуъ забони миллй) мeгaрдaд, аз тарафи дигар, тадкики он дар назди илми ycлyбшиноcй вазифадои нав ба нав мeгyзорaд.

Забони адабй мафдуми мубдам он тacaввyршaвaндa acт. Он ба таври мушахха€ кабл аз дама дар мишли эчодиёти шоирону нaвиcaндaгон ба тacaввyр мeояд, зeро мадз ондо устодони cys^ ба шумор мeрaвaнд - забони халкро мeомyзaнд, ба кор мeбaрaнд, онро caйкaл дода, тaвaccyти acaрдои худ боз ба халк - шдиби забон манзур мecозaнд.

Забони шоирону нaвиcaндaгони бузург намунаи олии забони миллат мaдcyб мeëбaд. Хоcиятx,ои забони адабон дар мачмуъ вазъи забони адабиро дар ин ё он давра муайян мeнaмояд. Aз ин лидоз ходeм, ки забони адабии дозираро тадкик биcозeм, бояд забон ва ycлyби адибони шдибтачрибаи мyоcири точикро биомyзeм.

Умуман пайдоиши муродифот, аз чумла муродифоти лугавй яке аз роххо, сарчашмахои бойу ганй гаштани таркиби лугавии забон махсуб меёбад. Мавчудияти муродифоти лугавй, к;агору силсилахои муродифии вожахо яке аз далелхои раднопазири гановатмандии забон аст.

АДАБИЁТ

1. Бахор, Мухаммад Такй. Сабкшиносй ё торихи татаввури шеъри форсй. Чопи дувум. - Техрон, 1335

2. Брагина А.А. Синонимы в литературном русском языке. - М. : Наука, 1986. - 127 с.

3. Виноградов В. В. Стилистика. Теория поэтической речи. Поэтика. - М.: Наука. 1963. - 225 с.

4. Ефимов А.И. Стилистика художественной речи. - М., 1957. - 442 с.

5. Кожина М.Н. Стилистика русского языка, Изд. Второе. - М: Прсвещение, 1983. - 223 с.

6. Мачидов X,. Забони адабии муосири точик. Ч,илди 1. Лугатшиносй. - Душанбе, 2007. - 241 с.

7. Махкамова Б. Сад тарзи ифодаи як мафхум дар ашъори Лои;. - Хучанд, 2002. - 28 с.

8. Насриддинов А. Тасвири тулуи офтоб дар «Шохнома» // Ёдкарди Фирдавсй ва «Шохнома»-и у. - Хучанд: Наргис, 1993. - С.80-104

9. Рымарь С.В. Лексическая синонимика А.С.Пушкина: качественный и количественный анализ (на материале синонимического словника и рядов с разным числом синонимов). Автореф.дисс.. .канд. филол. наук. - Нижний Новгород, 2008. - 22 с.

10. Синонимы русского языка и их особенности. Отв.ред. А.П.Евгеньева - Л. : Наука, 1972. -243 с.

11. Хонларй, Парвиз Нотили. Забошиносй ва забони форсй. Чопи савум. - Техрон, 1347. - 301 с.

12. Черняк В.Д. Синонимия в русском языке М.:Академия, 2010 . - 128 с.

13. Что значит знать язык и владеть им. Под. ред. Н.МШанского. - М.: Просвещение. Ленинградское отделение, 1989. - 191 с.

О ФАКТОРЕ ОБОГАЩЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА

Происхождение синонимов, в том числе лексических синонимов, - один из способов и источников обогащения лексической структуры языка. Существование лексических синонимов, синонимических рядов является одним из неоспоримых доказательств богатства языка, и в данной статье анализируются взгляды отечественных и зарубежных ученых на этот вопрос.

Таджикский литературный язык - один из древнейших и богатейших языков мира. Он постоянно развивался веками. При этом язык постоянно развивается, постоянно меняется, что в первую очередь связано с эволюцией слова - появлением новых слов, устареванием, изменениями в структуре, содержании и положении потребления. В языковой системе ведущее положение слова определяется, прежде всего, тем фактом, что наиболее важная функция языка состоит в том, чтобы дать название концепции и выражению чувств говорящего или писателя, через которые происходит мысль.

Функцию слова можно понять из того факта, что оно действует, с одной стороны, как лексическая единица, а с другой стороны, как грамматическая единица.

При изучении литературного языка и оценке языка и стиля поэтов и писателей, владеющих речью, необходимо подходить с этой точки зрения.

Богатство и качество языка и стиля писателя обусловлены тем, что он владеет большим количеством слов, знает значение и нюансы слов и их использование в соответствующей позиции.

Это также уникальное явление в нашей риторике, что таджикский народ, таджикские ученые и писатели на протяжении веков сохраняли большое количество значимых слов через литературу, множество словарей и свою память, и, таким образом, сохранялось богатство национального языка.

Богатство языка зависит, прежде всего, от расположения лексических единиц. При изучении лексических синонимов совершенно неоспорим один вопрос: текст играет важную роль в определении смысловых и потребительских функций лексических единиц.

Именно в тексте становятся понятными смысловые и стилистические особенности слова, поэтому текст является незаменимой основой стилистической части. Происхождение наречий, в том числе лексических, - один из способов обогащения лексической структуры языка. Существование лексических синонимов, рядов синонимов слов - одно из неоспоримых доказательств богатства языка.

Ключевые слова: богатство национального языка, язык и стиль поэта, лексические синонимы, синонимия, семантика, стилистика.

ABOUT A FACTOR IN THE RICHNESS OF THE NATIONAL LANGUAGE

The emergence of synonyms, including lexical synonyms, is one of the ways of sources of enrichment of the lexical structure of the language, and the existence of lexical synonym and synonymous series of words is one of the indisputable proofs of the richness of language. The idea and thoughts of famous scientists according to the given problem have written here.

Tajik literary language is one of the oldest and richest languages of the world. It has been constantly evolving for centuries. At the same time, the language is constantly evolving, constantly changing, which is primarily associated with the evolution of words - the appearance of new words, obsolescence, changes in the structure, content and position of consumption. In the language system, the leading position of the word is determined, first, by the fact that the most important function of the language is to give the name of the concept and expression of the feelings of the speaker or writer, through.

The function of a word can be understoodfrom the fact that it acts, with one side, as a lexical unit, and with another side, as a grammatical unit.

When studying the literary language and the assessment of the language and style of poets and writers who master the speech, it is necessary to approach this point of view.

The richness and quality of the language and the style of the writer are determined by the fact that he possesses a large number of words, knows the meaning and nuances of the words and their use in the corresponding position.

This is also a unique phenomenon in our rhetoric, that the Tajik people, Tajik scholars and writers throughout the centuries have preserved a large number of important words through literature, a large number of dictionaries and their own memory, and a similar memory, and so on.

The richness of a language depends, first of all, on the location of lexical units. When studying lexical synonyms, we completely disprove one question: the text plays an important role in determining the semantic and consumer functions of lexical units.

It is in the text that become clear semantic and stylistic features of the word, so the text is an indispensable basic stylistic part. The origin of adverbs, including lexical ones, is one of the ways to enrich the lexical structure of a language. The existence of lexical synonyms, series of synonyms of words - one of the indisputable proofs of the richness of the language.

Key words: the richness of the national language, the language and style of the poet, lexical synonyms, synonymy, semantics, stylistics.

Сведение об авторах:

Тилляходжаева Мухаббат Набиджановна - кандидат филологических наук, доцент кафедры тажикского языка ГОУ «Худжандский государственный университета имени академика Б.Гафурова» (Таджикистан,Худжанд), Электронная почта: tillo92@mail.ru Хакимова Шоира Исламовна - кандидат филологических наук, доцент кафедры тажикского языка ГОУ «Худжандский государственный университета имени академика Б.Гафурова» (Таджикистан,Худжанд), Электронная почта: -mail: xakimova. shoira@mail. ru

About the autors:

Tillyukhodjaeva Muhabbat Nabijanovna - candidate of philological sciences, Associat Professor of the department of the Tajik language the SEI «Khujand Stat University named after G. Gafurov» (Tajikistan, Khujand), e-mail: tillo92@mail.ru

Hakimova Shoira Islamovna, candidate of philological sciences, Associat Professor of the department of the Tajik language the SEI « Khujand Stat University named after G.Gafurov» (Tajikistan, Khujand), e-mail: xakimova.shoira@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.