Научная статья на тему 'ОҚҚАНОТ ТУРЛАРИ, УЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ОҚҚАНОТ ТУРЛАРИ, УЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
окканот тур туркум оила авлод / species Akkanot / genus / family / genus Citrus.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Рахмонова М. К., Хамдомов К. Қ.

Дунё қишлоқ хўжалиги соҳасида етиштирилаётган барча экинларнинг 800 дан ортиқ асосий турли турдаги хавфли зараркунанда ҳашаротлар зарарлайди ва уларга қарши ҳар йили жуда катта маблағ ва ишчи кучи сарфланади. Ушбу зараркунандаларни чуқур ўрганиш ва илмий асосида тадқиқ этиб улар миқдорини бошқариш бўйича олимларнинг кўп йиллик изланишлари мавжуд

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TYPES OF SPIDERS, THEIR DISTRIBUTION, BIOECOLOGY AND DEVELOPMENTAL FEATURES

More than 800 different species of dangerous insect pests damage all agricultural crops grown in the world's agriculture, and huge amounts of money and labor are spent on their control every year. Scientists conduct long-term research on the control of these pests through their in-depth study and scientific research.

Текст научной работы на тему «ОҚҚАНОТ ТУРЛАРИ, УЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Рахмонова М.К.

Хамдамов Ж.К., магистр Хамдомов К. К. катта укцтувчи Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институты

ОВДАНОТ ТУРЛАРИ, УЛАРНИНГ ТАР^АЛИШИ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

Анотация; Дунё цишлоц хужалиги соуасида етиштирилаётган барча экинларнинг 800 дан ортиц асосий турли турдаги хавфли зараркунанда уашаротлар зарарлайди ва уларга царши уар йили жуда катта маблаг ва ишчи кучи сарфланади. Ушбу зараркунандаларни чуцур урганиш ва илмий асосида тадциц этиб улар мицдорини бошцариш буйича олимларнинг куп йиллик изланишлари мавжуд

Калит сузлар; окканот тур туркум оила авлод

Rakhmonova M.K.

Khamdamov J.K., Master of Science Khamdomov K. K. senior lecturer.

Andijan agriculture and Institute of Agricultural Technologies

TYPES OF SPIDERS, THEIR DISTRIBUTION, BIOECOLOGY AND

DEVELOPMENTAL FEATURES

Abstract; More than 800 different species of dangerous insect pests damage all agricultural crops grown in the world's agriculture, and huge amounts of money and labor are spent on their control every year. Scientists conduct long-term research on the control of these pests through their in-depth study and scientific research.

Keywords: species Akkanot, genus, family, genus Citrus.

Кириш;Х,озирда ер юзида Aleyrodidae (оданотлар) оиласига мансуб ^ашаротлар Martin & Mound (1987) маълумотига кура 126 оилага мансуб 1156 тур мавжудлигини цайд цилган. Кейинчалик Aleyrodidae (Hemiptera) оиласига мансуб уашаротларни урганиш жараёнида Gregory A. Evans (2007) 166 оила, 3 та кенжа оилага оид (Aleurodicinae, Aleyrodinae, Udamosellinae) 1551 тур мавжудлигини таъкидлайди ва турларни бир биридан ажратишда уларнинг морфологик жиуати катта ауамиятга эгалигини курсатган. Оццанот оиласига кирувчи уашаротлар

ривожланиши нимфалик даврида туртинчи босцичи зубакка утиши бири биридан фарцли деб уисоблайди .

Окканотлар Homoptera туркуми Aleyrodidae оиласига мансуб фитофаг турларига мансуб хашаротлардир. Дунё буйича кенг таркалган ва кишлок хужалиги экинларида катта зарар етказади. Булардан энг куп таркалган турлар иссикхона окканоти (Trialeurodes vaporariorum West.), гуза окканоти (Bemisia tabaci Genn), цитрус окканоти (Dialeurodes citri A.) турлари жиддий зарар келтирмокда. Жумладан кишлок хужалигида 200 дан ортик сабзавот ва полиз экинларида, техник экинларнинг 30 дан ортигида, манзарали гуллар ва буталарнинг 60 дан ортик турларини зарарлайди.

Кейинги йилларда яна бир зараркунанда пайдо булдики, унинг кишлок хужалик экинларига келтираётган зарари анча купайиб бормокда. Бу окканот хашаротидир. Окканот аслини олганда иссик улкалар хашароти хисобланиб, республикамиз вилоятларида кейинги йилларда пайдо була бошлади. Бунга сабаб бизнинг улкамизда окканотнинг табиий кушандаларининг камлиги хисобланади.

Aleyrodidae оила вакилларини тадкик этиш 1736 йилдан бошланиб, кишлок хужалиги экинларида зарари кенгайиб борган даврга тугри келди. Бу даврда ушбу оиланинг энг хафли турларидан бири Aleyrodes proletella L. тури Реомюр томонидан урганила бошланди. Бундан олдин бошка олимлар ушбу оила вакилларини кукялар сифатида номлай бошлаган. 1976 йилга келиб Латрейль (1796) ушбу турни Homoptera туркими Aleyrodes оила вакили сифатида номлаган. Биринчи марта Фраунфель 1867 йил окканотлар тугрисида илмий макола чоп эттирди, шундан сунг Синьоре томонидан биринчи монография чоп эттирилди ва унда окканотнинг 23тури кайд килинган эди. Шундан сунг Maxwell (1895) узининг ушбу руйхатни янада кенгайтириб 66 тага етказди .

Окканот турлари ва уларнинг табий кушандаларини урганиш Туркманистонда утган асрнинг 60-йилларидан такомиллаша бошлади . Турманистонда атиргул окканоти- Bulgarialeurodes cotesii Mask. катта хавф тугдириши келтирилган. Окканотининг фаунаси буйича туркманистонда С.М. Мярцевой, Ж.В. Смирнов ва Р.Х. Мухиев (1998)лар шугулланган. Шундан сунг окканотнинг турли усимликлар буйича ривожланиши 70 -йилларда бир катор муаллифлар тоомонидан тадкик этилди . Исскхона окканотининг биологияси ва унга карши кураш чоралари буйича хам катор олимлар уз тадкикотларини олиб бориб шу давр учун самарали кураш чораларини ишлаб чиккаан.

Гуза окканоти буйича дастлабки чукур илмий тажрибалар 1930 йиллардан авж ола бошлади ва катор илмий соха мутахасислари жалб этилди Чунки бу даврда гуза экини техник экин сифатида узининг кимматлилик даражаси юкори булиб, унинг зараркунанда турларини урганиш бевосита ишлаб чикариш билан боглик эди.

Шунингдек зараркунанда ва унинг паразит энтомофаглар, усимликларнинг узаро муносбатлари буйича хам олимлар тадкикотлар олиб бориб, усимликларни химоя килиш ва энтомология фанларига назарий ва амалий хиссаларини кушишган. Шу билан бирга гуза окканотининг бир катор паразит турларини аниклаб уларнинг ролини тадкик этган Гуза окканотининг биоэкологик хусусиятларини турли иклим шароитлари буйича урганилган. Mound (1962), Mound et 1978; Hill (1969), Berlinger, Magal, Benzioni (1983), Arx, Baumgartner, Delucchi (1983), Bink-Moenen (1991) - жанубий Европа; Coudriet, Prabhaker, Kishaba, Meyerdirk (1986), Bellows, Perring, Arakawa, Farrar (1988), Byrne, Houck (1990) -АКЩда; Krishnamurthy (1989), Venugopalrao, Reddy (1989) - Хиндистонда; Zhiyi, Zhano, Guo-Pei (1989) - Хитойда; Sengonca(1975), Baloch, Soomro (1980) - в Турции; Habiby (1975) - Эронда; Ahmad Harwood (1973) и Qureshi (1980) - в Покистан; Costa, Russel (1975) - Бразилияда; Hill (1968), Arx, Baumgartner, Delucchi, (1984), Musuna (1986), Bagayoko (1989), Diongue (1989), Eljadd, Guron (1989) - ва бошка мамлакатларда узок йиллардан бери тадкик этилиб келинмокда.

Гуза окканоти утган асрнинг 30 йилларида зарари кучайиб борди ва бу буйича олимларнинг диккатини узига жалб килди. Айникса пахта етиштириш билан шугулланувчи давлатларда бу буйича илмий тадкикотлар жадаллашди. Жумладан Хиндистонда Марказий Америкада, Африкада, ва Туркманистонда Хрзирда ушбу зараркунанда таркалиш ареали Марказий Осиёда хам кенг таркалиб гузанинг асосий кушандаларидан бири булмокда

Окканотнинг юкоридаги турлари маданий ва бегона усимликларнинг 150 ортик турлари билан озикланиши аникланган. Окканотнинг Aleyrodes proletella тури хаммахур булиши ва бегона утларда яхши ривожланиши курсатиб утилган .

Мадаминов ва бошка олимларнинг фикрига кура (1994; 1998) Жанубий Турманистоннинг энг хавфли зараркунандаларидан бири хисобланиши кайд килиниб, бу буйича илмий тадкикотлар олиб борилган. Мухитдиновнинг маълумотларига кура (1998, 2000, 2003, 2007, 2009) гуза етиштирилаётган майдонларда гуза ва иссикхона окканотлари 1980 йилнинг биринчи ярмидан кишлок хужалиги экинларига зарар етказадиган майдонларига зарар келира бошлади.

Муаллиф М.Карамухаммедованинг (2016) такидлашича окканотнинг 11 та оилага мансуб 14 тури тадкик этилган. Шу билан бирга муаллиф окканотнинг маълум бир турларини экин турлари буйича ихтисослашганлиги буйича турлар тадкик этилган, цитрус окканоти -Dialeurodes citri Ashmead.1885; иссикхона окканоти доминант тур сифати тадкик этилган Trialeurodes vaporariorum Westwood 1856, ва уларнинг ривожланишини урганган.

Мамлакатимиз шароитида окканотнинг 2 та тури катта хавф тугдириб полиз ва сабзавот экинларини жиддий зарарлайди. Булар иссикхона окканоти (Trialeurodes vaporariorum Westwood, 1856) ва гуза окканоти ёки тамаки окканоти (Bemisia tabaci Gennadius, 1889) дир. Респуб-ликамиз вилоятларида ва Тошкент шахри атрофларида киш мавсуми давомида ишлаб турган иссикхоналар окканотнинг (Trialeurodes vaporarioum) доимий купайиб туриш имониятини бермокда. Кунларнинг исиши натижасида иссикхоналардан учиб чиккан бу зараркунанда кейинчалик очик далага утиб, экинларда жуда тез ривожланади ва уларга катта зарар етказа бошлайди. Шу сабабдан иссикхона атрофида сабзавот экинларидан бодринг, помидор ва баклажон етиштиришнинг имконияти булмай колади. Кейинги йилларда цитрус окканотининг яна бир тури гуза цитрус окканотии пайдо булиб, у пахтага катта зарар етказмокда .

Фойдаланилган адабиётлар

1. Доспехов Б. А. Методика Полевого Опыта. - Москва, 1985. - 351 С.

2.Мехнат, 1986. - С.123-131.

3.Колесников Б. А. Биологические Основы Размножения Растений. Плодоводство. - Москва, "Колос", 1979. - С.170-190.

4.Рахмонова, М. К., & Шоимова, Д. (2022, October). МЕВАЛИ БОГЛАРДА УЧРАЙДИГАН ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ ДОМИНАНТ ТУРЛАРИНИНГ СИСТЕМАТИК ТАДЛИЛИ. In INTERNATIONAL CONFERENCES (Vol. 1, No. 7, pp. 143-146).

5.Рахмонова, М. К., & Хамдамов, Ж. К. (2022). ^УШ^УНМАС (SILYBUM MARIANUM) УСИМЛИГИНИ ЕТИШТИРИШ ВА ДОРИВОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ УРГАНИШ. INTERNATIONAL CONFERENCE ON LEARNING AND TEACHING, 7(8), 637-640.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.