Научная статья на тему 'ТАМАКИ ОҚҚАНОТИ (Bemisia tabaci Genn.) ВА УНИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ'

ТАМАКИ ОҚҚАНОТИ (Bemisia tabaci Genn.) ВА УНИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

41
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тамаки оққаноти / морфология / экология / биология / тарқалиши / зарари / қарши кураш. / тамаки оққаноти / морфология / экология / биология / тарқалиши / зарари / қарши кураш

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — О М. Толлибоев

Тамаки оққаноти (Bemisia tabaci Genn.) морфологияси, экологияси ва биологияси тўғрисидаги маълумотлар келтирилган. Зараркунанданинг қишлоқ хўжалик экинларига зарари ва унга қарши кураш усуллари ѐритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents data on the morphology, ecology, biology of the tobacco whitefly (Bemisia tabaci Genn.). Issues of harmfulness and pest control measures are covered

Текст научной работы на тему «ТАМАКИ ОҚҚАНОТИ (Bemisia tabaci Genn.) ВА УНИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Google Scholar indexed

Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Theoretical and Practical Principles of Innovative Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

ТАМАКИ ОВДАНОТИ (Bemisia tabaci Genn.) ВА УНИНГ

БИОЭКОЛОГИЯСИ

О. М. Толлибоев

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети, Агробиотехнологиялар ва озик-овкат хавфсизлиги институти таянч докторанти

tolliboyev@gmail.com

Тамаки окканоти (Bemisia tabaci Genn.) морфологияси, экологияси ва биологияси тугрисидаги маълумотлар келтирилган. Зараркунанданинг кишлок хужалик экинларига зарари ва унга карши кураш усуллари ёритилган.

Калит сузлар: тамаки окканоти, морфология, экология, биология, таркалиши, зарари, карши кураш.

The article presents data on the morphology, ecology, biology of the tobacco whitefly (Bemisia tabaci Genn.). Issues of harmfulness and pest control measures are covered

Keywords: tobacco whitefly, morphology, ecology, biology, prevalence, control measures

Кириш. Тамаки окканоти (Bemisia tabaci Genn.) икдими мутадил булган мамлакатларда кенг таркалган булиб, унга карши курашиш жуда мураккаб иш хдсобланади.

Дунёда Aleyrodidae (окканотлар) оиласига оид хашаротлар 126 оилага 1156 тур мавжудлиги манбаларда кайд килинган ва турларни бир биридан ажратишда уларнинг морфологик жихдти катта ахдмиятга эгалигини курсатган [1,2,3,4]

Ушбу карантин зараркунанда Узбекистонда хам очик майдон ва иссикхоналарда кенг таркалган булиб, унинг биоэкологияси ва карши кураш усуллари кам урганилган.

Тадкикот усуллари. Энтомологик хдсоблар ва кузатувларни В. Яхонтов, Г.Я. Бей-Биенко, А.А. Захваткин, С.А. Муродов, зараркунандаларнинг зичлигини Ш.Т. Хужаев услублари

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

October 5-6

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

асосида олиб борилди. Хдшаротларнинг зарар келтириш даражасини В.И. Танский услуби буйича аникданди.

Тадкикот натижалари ва уларни та^лили. Агробиоценозда окканот турларининг жуда куп пайдо булиши, кишлок хужалик экинларида зарарининг купайиши, экин турларига мослашувчанлиги, биоценозда уларнинг энтомофаг турларининг нисбатлари буйича фаоллигининг пастлиги, зараркунанда микдорини бошкаришда турли кимёвий препаратларнинг кулланилиши, зараркунанда микдорини бошкаришнинг экологик нуктаи назардан хавфсиз тадбирларини яратиш долзарб муаммолардан хисобланади.

Тамаки окканоти (Bemisia tabaci Genn.) окканотлилар (Aleyrodidae) оиласига тенгканотлилар туркумига мансуб карантин тур хисобланади, полифаг зараркунанда булиб, 73 оилага мансуб 200 дан ортик усимликни зарарлайди. Асосан тамаки, сабзавот, полиз, техник экинлар, манзарали ва доривор усимликларни, жуда куп бегона утларни зарарлайди. Мевали, цитрус, резавор, буталар ва урмон дарахтларида хам учрайди.

Тамаки окканоти чала узгарувчан хашарот, икки жинсли, тухум, личинка ва пупарий боскичида кишлайди. Вегетация даврида 8 тадан 15 тагача авлод беради [5].

Имагоси ранги сарик, мулови ва оёклари очик сарик тусда, канотлари ок, догсиз. Узунлиги 1-1,5 мм. Кейинги йилларда республикамиз тамаки, гуза, сабзавот экинларида тамаки окканоти (Bemisia tabaci Genn.) жуда куп учрайдиган хашаротга айланди. Зараркунанданинг бошка турларидан фарки, корни охирида анал тешигида бир канча буртмалар мавжуд. Илмий манбаларга кура, хашарот тамаки хосилини 50% гача, гуза хосилини 45-55%, сабзавот экинлари хосилини 60-75% нобуд килади.

Тамаки окканоти факат личинкалик даврида усимликни зарарлайди. Тамаки окканоти хаво хароратининг ошиши билан унинг ривожланиши кучаяди, хар 18-20 кунда авлод беради.

Ш.Т.Хужаевнинг тадкикотлари буйича, тамаки окканоти дала шароитида бир йилда 7-8 насл беради, бирок зараркунанда узининг кейинги ривожланиш даврларини иссикхоналар шароитида утказади ва улар бу шароитда яна 3-4 насл беришини хакида маълумот беради. Окканотларнинг зарари усимлик хужайраси шарбатини суриб, ундаги органик моддаларини камайишига олиб келади. Бундан ташкари, окканот озикланаётган вактда чикарган суюкликда сапрофит замбуруглар ривожланади ва барг сатхини коплаб колади,

October 5-6

709

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

фотосинтез жараёнини хамда турли биокимёвий жараённинг кечиши бузилади. Тамаки окканотининг вегетация даври бошларидаги зарарланиши туфайли усимлик умуман нобуд булиши мумкин.

О.А.Сулаймоновнинг таъкидлашича, окканотнининг экинлар буйича энг куп популяция хосил килган экинлар сабзавот экинлари эканлиги аникланган. Bemisia tabaci турининг бодринг экинида +20, 25, 30°С хаво хароратларларида яшовчанлиги буйича тадкикотлар олиб борилган. Окканотининг ривожланиши +20°С хаво хароратида 34,8 кун давом этиб, +30°С хаво хароратида 14,1 кунгача давом этган. хаво хароратининг кутирилишда тухумлик, личинкалик ва нимфалик давридаги авлодларининг нобуд булиши, кескин камайиб 45,8 дан 17,3% гача ташкил этган. Юкоридаги шароитда ургочиларнинг яшовчанлиги 16,8-34,1 кунни ташкил этган. Уртача пуштдорлик 150-263 дона тухумни ташкил этган. Кунлик пуштдорлик 4,2-12,7 тухумни ташкил этган. Тадкикотларнинг курсатишича, B. tabaci тури юкори хаво хароратига чидамлилиги аникланган.

Хулоса. Тамаки окканоти усимлик ширасини суриб, уни усишини сусайтиради, хосилдорликни уртача 30-40% га камайтиради. Соглом усимликларда турли хил юкумли касалликлар таркалишига олиб келади. Зараркунанданинг ширали чикиндилари усимликнинг барги ва бошка кисмларини, тамаки баргини ифлослантиради. Бундай чикиндилар могор замбуругларининг ривожланиши учун кулай мухит хисобланади. Зараркунанда ривожланиши учун хаво харорати 25-270С ва унинг нисбий намлиги 60-70% булишлиги кулай хисобланади.

REFERENCES

1. Сулаймонов О.А., Эсонбаев Ш., Кимсанбоев Х.Х. Белокрылка на хлопчатнике и использование энкарзии для снижения её численности// Вестник аграрной науки Узбекистана. -Ташкент, 2013. -№3 (52). -С54-56.

2. Алимухамедов С.Н., Ходжаев Ш.Т., Эшматов О.Т., Хошимов Х., Хакимов М., Кадыров А. Рекомендации по борьбе с белокрылкой в условиях Узбекистана. Ташкент, 1990.- 8 с.

3. Захидов Ф.М. Белокрылка в Узбекистане //Защита и карантин растений. Москва.- 2001. - №11.- С.21.

4. Кимсанбоев Х.Х., Захидов Ф.М., Кадыров А. Белокрылки и их энтомофаги.Ташкент. Агросаноат ахбороти.1997. -С 17.

5. Azab A.K., Megahed M.M. and El Mirsawi H.D. Studies on Bemisiatabaci (Genn.) (Hemiptera Homoptera: Aleyrodidae). Bull, entomol.soc.Egypt 1970. 53:339-35.

October 5-6

710

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.