Научная статья на тему 'НОВЫЙ ЭТАП В РАЗВИТИИ ЮРИДИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ'

НОВЫЙ ЭТАП В РАЗВИТИИ ЮРИДИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
70
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
юридическое образование / нормативно-правовые акты / постановление / подготовка юридических кадров / модульно-кредитная система образования / инновационные технологии. / the legal education / the legislation acts / the decree / preparation of legal personnel / modular credit system of education / innovative technologies.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Б.Умаров

в статье анализируются вопросы принятые государством и направленные на создание условий для воспитания всесторонне развитого подрастающего поколения. Также исследуется суть принятых нормативно-правовых актов, призванных поднять на новый уровень юридическое образование. Особое внимание уделяется роли постановления Президента Республики Узбекистана от 28 апреля 2017 года № ПП–2932 «О мерах по коренному совершенствованию системы и повышению эффективности подготовки кадров в Ташкентском государственном юридическом университете».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A NEW STAGE IN THE DEVELOPMENT OF LEGAL EDUCATION IN UZBEKISTAN

the article analyzes issues that consider the whole range of measures adopted by the state and is aimed at creating conditions for the upbringing of a comprehensively developed younger generation. Also, the essence of the adopted normative and legal acts aimed at raising the legal education to a new level is being explored. Significant attention is paid to the role of the resolution of the President of the Republic of Uzbekistan, issued on the 28th of April 2017, “On measures on fundamental perfection of system and increase of efficiency of preparation of legal personnel in Tashkent State Universityof Law”, the tasks stand before the University as well.

Текст научной работы на тему «НОВЫЙ ЭТАП В РАЗВИТИИ ЮРИДИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ»

A NEW STAGE IN THE DEVELOPMENT OF LEGAL EDUCATION IN UZBEKISTAN

B.UMAROVa Tashkent State University of Law, Tashkent, 100047, Uzbekistan a Tashkent State University of Law

НОВЫЙ ЭТАП В РАЗВИТИИ ЮРИДИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ

Б.УМАРОВа Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан а Ташкентского государственного юридического университета

МАМЛАКАТИМИЗДА ЮРИДИК ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЯНГИ БОСЦИЧИ

Б.УМАРОВа Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон аТошкент давлат юридик университети

Аннотация: мацолада ууцуций таълимга давлатимиз томонидан цилинаётган эътибор, ушбу масалага оид цабул цилинган норматив-ууцуций уужжатлар мазмуни, юридик кадрларни тайёрлаш тизимини такомиллаштиришда Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиеевнинг 2017 йил 28 апрелдаги ПЦ-2932-сон "Тошкент давлат юридик университетида кадрлар тайёрлаш тизимини тубдан такомиллаштириш ва самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги царорининг ауамияти ва Тошкент давлат юридик университети олдида турган вазифалар таулил этилган.

Таянч сузлар: ууцуций таълим, норматив-ууцуций уужжатлар, царор, юридик кадрлар тайёрлаш, уцитишнинг модул-кредит тизими, инновацион технологиялар.

Аннотация: в статье анализируются вопросы принятые государством и направленные на создание условий для воспитания всесторонне развитого подрастающего поколения. Также исследуется суть принятых нормативно-правовых актов, призванных поднять на новый уровень юридическое образование. Особое внимание уделяется роли постановления Президента Республики Узбекистана от 28 апреля 2017 года № ПП-2932 «О мерах по коренному совершенствованию системы и повышению эффективности подготовки кадров в Ташкентском государственном юридическом университете».

Ключевые слова: юридическое образование, нормативно-правовые акты, постановление, подготовка юридических кадров, модульно-кредитная система образования, инновационные технологии.

Abstract: the article analyzes issues that consider the whole range of measures adopted by the state and is aimed at creating conditions for the upbringing of a comprehensively developed younger generation. Also, the essence of the adopted normative and legal acts aimed at raising the legal education to a new level is being explored. Significant attention is paid to the role of the resolution of the President of the Republic of Uzbekistan, issued on the 28th of April 2017, "On measures on fundamental perfection of system and increase of efficiency of preparation of legal personnel in Tashkent State Universityof Law ", the tasks stand before the University as well.

Keywords: the legal education, the legislation acts, the decree, preparation of legal personnel, modular credit system of education, innovative technologies.

Истиклол йилларида мамлакатимизда хукукий демократик давлат ва фукаролик жамияти куриш борасида салмокли натижаларга эришилди. Бу даврда юридик кадрлар тайёрлаш тизимини замонавий асосда такомиллаштириш, айникса, хукукий демократик давлат ва фукаролик жамияти асосларини шакллантиришга кодир авлодни тарбиялашга катта эътибор каратилди. Зеро, Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов таъкидлаганидек, "Юртимизда уз Ватанининг такдири, унинг бугуни ва келажаги учун масъулиятни чукур хис этадиган, мустакил ва янгича фикрлайдиган кадрларга эхтиёжни кондириш вазифаси биз мустакилликка эришган биринчи кунларданок ута мухим ва хал килувчи масалага айланган эди" [1].

Мустакиллик давридан бошлаб мамлакатимизда етук хукукшунос кадрларни шакллантириш, суд-хукук сохасида фаолият юритувчи мутахассисларнинг малакасини ошириш ва кайта тайёрлаш долзарб масалага айланди. Шу сабабдан малакали хукукшунос мутахассислар тайёрлаш тизимини ислох этишнинг замонавий усул ва воситаларини такомиллаштиришнинг ижтимоий-сиёсий муаммоларини урганиш бир вактнинг узида хам илмий-методологик, хам амалий ахамият касб эта бошлади.

Маълумки, мамлакатимизда юридик кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштиришнинг узига хос механизмларни яратиш устувор вазифалардан бири саналади. Ушбу вазифаларни муваффакиятли хал килиш хамда мамлакатда утказилаётган демократик хукукий ислохотлар, фукаролик жамиятини шакллантириш ва замонавий халкаро стандартларнинг юксак талабларига жавоб берадиган юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш тизимини янада такомиллаштириш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг 2013 йил 28 июндаги П^-1990-сон "Юридик кадрлар тайёрлаш тизимини янада такомиллаштириш тугрисида"ги карорининг эълон килиниши юридик кадрлар тайёрлаш тизимини янги боскичга кутариш учун мухим омил булиб хизмат килди десак, муболага булмайди, албатта.

Ушбу карорнинг мазмун-мохияти юридик таълим ислохотлари борасида яратилган мавжуд тизимни мамлакатда утказилаётган демократик ва хукукий ислохотлар, фукаролик жамиятини шакллантиришнинг юксак талабларига мослаш хамда замонавий халкаро стандартларга жавоб берадиган юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш тизимини янада такомиллаштиришга каратилган.

Таъкидлаш жоизки, дастлаб хукукшунослик йуналишидаги мавжуд барча таълим муассасалари факатгина умумий юриспруденция йуналишида кадрлар тайёрлайдиган даргох сифатида фаолият юритган. Тахлиллар эса хар бир соха буйича ихтисослашган етук мутахассис кадрлар тайёрлаш заруратини кун тартибига куяётганлиги боис барча таълим муасассалари фаолиятини мувофиклаштириб, аник йуналишлар буйича ихтисослашган юридик кадрлар тайёрлаш тизимини жорий этиш лозим эди.

Мазкур муаммоли вазиятларни инобатга олган холда мамлакатимизда юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш масалаларига катта эътибор берилди ва юридик кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш сохасининг мустахкам хукукий ва институционал базаси яратилди.

Маълумки, юртимизда утказилаётган демократик ва хукукий ислохотлар, фукаролик жамиятини шакллантириш ва замонавий халкаро стандартларнинг юксак талабларига жавоб берадиган юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш тизимини янада такомиллаштириш бугунги куннинг долзарб вазифаларидан бирига айланган. Бу, энг аввало, мамлакатимизда демократик ислохотларни чукурлаштириш ва фукаролик жамиятини шакллантириш борасида олиб борилаётган ислохотлар жараёнида яккол намоён булмокда.

Айни вактда мамлакатимиз босиб утган тараккиёт йулининг чукур тахлили, давлатимизни янада баркарор ва жадал суръатлар билан ривожлантириш учун мутлако янгича ёндашув хамда тамойилларни ишлаб чикиш ва руёбга чикаришни такозо этаётганлигини хамда олиб борилаётган ислохотлар самарасини янада ошириш, давлат ва

жамиятнинг хар томонлама ва жадал ривожланиши учун шарт-шароитлар яратиш, мамлакатимизни модернизация килиш хамда хаётнинг барча сохаларини либераллаштириш буйича 2017 - 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегиясининг кабул килиниши хамда унинг "Ижтимоий сохани ривожлантириш" деб номланган туртинчи йуналишида белгиланган вазифалардан келиб чиккан холда мамлакатда утказилаётган демократик ва хукукий ислохотлар, фукаролик жамиятини шакллантиришнинг юксак талаблари ва замонавий халкаро стандартларига жавоб берадиган юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш тизимини тубдан такомиллаштириш юзасидан, амалга оширилаётган боскичма-боскич ислохотларнинг мантикий давоми сифатида Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 28 апрелдаги П^-2932-сон карори кабул килинди.

Мазкур ^арор юридик кадрлар тайёрлаш тизимини халкаро стандартларни хисобга олган холда янада такомиллаштириш, Тошкент давлат юридик университетида укув жараёнини ташкил этишнинг замонавий усулларини жорий килиш, ёшларнинг олий юридик таълим олишларига кенг имкониятлар яратишни таъминлаш максадида кабул килиниб, унда Тошкент давлат юридик университетини янада ривожлантиришнинг асосий йуналишлари белгилаб берилди.

Устувор йуналишлардан бири сифатида ижобий халкаро тажрибани янада куллаш, шу жумладан талабалар укув юкламаси хажмини аниклашнинг шартли бирликлари (кредитлар)ни утказиш ва жамлаш тизимини жорий этиш белгиланди, яъни унивеситетда модул-кредит тизимини жорий этиш белгиланди.

Мазкур тизим замонавий таълимнинг энг такомиллашган шаклларидан бири хисобланиб, бугунги кунда тараккийпарвар давлатлар уртасида ижтимоий, иктисодий ва маданий сохаларда узаро келишувга эришиш, хамкорликни йулга куйишнинг самарали йулларидан бири хисобланади. ХХ асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб барча сохаларда булгани каби олий таълим тизимида хам халкаро хамкорликка эришиш, олий маълумотли, малакали кадрларни тайёрлашга ягона ёндашувни карор топтириш йулида амалий харакатлар олиб борилмокда.

Хорижий тажриба. Укитишнинг модул тизими хакида расмий равишда биринчи марта 1972 йил ЮНЕСКОнинг Токиодаги бутунжахон концепциясида суз юритилган эди. Модулли укитиш технологияси - функционал тизимлар, фикрлашнинг нейрофизиологияси, педагогик-психологияларнинг умумий назариясидан келиб чиккан холда халкаро ташкилот - Европа Кенгашида урганиш буйича махсус гурух ташкил этилди [2].

ХХ асрда дунёнинг турли мамлакатлари олий таълим муассасалари укув жараёнида кредит бирликларини (credit points) хисоблаш тизимининг узига хос хусусиятлари билан ажралиб турувчи бир неча хил вариантлари шаклланди. Улардан энг кенг таркалган вариантлари: европача (European Credit Accumulation - ECA), британча (Credit Accumulation and Transfer System - CATS), американча (US Credit System - USCS).

"Кредит" атамаси (ECTS-credit) - "синовдан утди" маъносини англатиб, талабанинг укув юртида маълум бир курс (модул)ни муваффакиятли якунлаганлиги т^рисида маълумот беради.

Болонья жараёни ягона Европа олий таълими маконини яратиш максадида Европа мамлакатлари олий таълим тизимининг бир-бирига якинлашиши ва узаро уйгунлашуви жараёнидир. Ушбу жараённинг расман бошланиш муддати 1999 йилнинг 19 июни деб эътироф этилган. Бинобарин, худди мана шу санада 29 мамлакат вакиллари иштирокида Болонья декларацияси имзоланган эди. Айни вактда мазкур тизим узига 1954 йилда Европа Кенгаши томонидан кабул килинган Европа маданияти конвенциясини ратификация килган (олий давлат хокимияти органи тасдиклаган) 49 мамлакатдан 47 иштирокчи мамлакатларни камраб олган

Болонья декларациясига аъзо давлатларда таълим модул-кредит тизимига асосланади. 1989 йилда Европада Европа Х,амжамиятининг ERASMUS (European

Community Action Scheme for mobility of University students) ва TEMPUS каби дастурлар жорий этилди. 2001 йилда 29 та Европа давлатлари таълим вазирлари томонидан Болонья декларацияси имзоланди. Бугунги кунда ERASMUS дастури буйича Европа Х,амжамияти университететлари уртасидаги талабалар алмашинуви 145 та олий укув юртларини камраб олган. Улар уртасида Европа университетлари таълими натижаларини узаро тан олиш тизими - ECTS (Еигореап Credit Transfer System) шакллантирилган [3].

Модул-кредит тизими - х,ар бир укув фани (модули)нинг талабалар томонидан маълум микдордаги кредит бирликлари асосида узлаштирилишини таъминловчи тизим.

Тизимнинг асосий максади ижтимоий субъектлар томонидан олий маълумот олиш имконини кенгайтириш, олий таълимининг сифати ва самарадорлигини истикболли ошириш, талабалар хдмда укитувчиларнинг хдракатчанлиги, фаоллигини ривожлантириш, шунингдек академик даража ва бошка касбий малакаларнинг мех,нат бозорига йуналтирган х,олда олий таълим муассасалари битирувчиларини иш билан муваффакиятли таъминлашдан иборат.Укув жараёнини модулли-кредит тизими асосида ташкил этиш — укув жараёнини ташкил этишнинг модели булиб, таълимнинг модулли технологиялари ва кредитларни х,исобга олиш ёки таълимнинг ягона бирликларини бирлашишига асосланади.

Таълим модулли-кредит тизимига асосланган булиб, кредит бирликларининг сони талабалар томонидан сарфланадиган мех,нат сарфига мос х,олда белгиланади. Талабанинг мех,нат сарфи - аудитория машгулотлари, мустакил ишлар ва укув режасида кузда тутилган бошка фаолиятларини уз ичига олади. Укув фани (модули)ни урганиш учун талаба томонидан сарфланган умумий мех,нат сарфи микдори (аудитория ва мустакил иш соатлари) бир укув йилида 750 - 800 соатни ташкил этиши лозим. Айни уринда айтиб утиш зарурки, кредитлар аудитория соатлари билан чегараланиб колмай, балки талабанинг аудиториядан ташкари шароитда х,ам укув фани (модули)ни узлаштириш учун сарфлайдиган юкламани х,ам инобатга олган х,олда белгиланади [3]. Одатда, укув режасига киритилган фанлар буйича ажратиладиган кредитлар сони 3 га тенг. Баъзан укув фани учун ажратилган кредит сони 3 тадан куп ёки кам булиши мумкин.

Кредитлар барча (мажбурий ва ихтиёрий) танланган укув фанлари буйича таксимланади. Кредитларнинг таксимланишида фан буйича курс лойихдлари ва амалий ишларининг мавжудлиги иноатга олинади. Укув фани учун ажратиладиган кредитлар микдори фаннинг мураккаблиги хдмда талабалар томонидан унинг узлаштирилишига боглик булади. Одатда кредитлар йигиндиси семестрда 30 тани, укув йили давомида 60 тани, бакалавриат даврида эса 240 ни ташкил этади [4]. Мазкур ^арордан келиб чикиб, бугунги кунда Тошкент давлат юридик университетида укув жараёни дунёнинг купгина мамлакатларида амалда булган ва узининг кулайлиги хдмда самарадорлиги билан тан олинган укитишнинг модул-кредит тизимига асосланиб амалга оширилмокда. Модул-кредит тизимида укув жараёнининг асосий мазмуни, талабаларда мустакил таълим олиш кобилиятини ривожлантириш, талабаларга уз сохдси йуналишларига кизикишларидан келиб чикиб, укув фанларини танлаш имкониятини бериш ва уларнинг мустакил таълим олишини таъминлаш учун тулаконли укув адабиётларини яратишни назарда тутади. Тизимнинг бош максади университетда х,озирги замон талабларига жавоб бермайдиган, сифатсиз кадрлар тайёрланишининг олдини олишги каратилганлигидир.

Модуль-кредит тизими талабаларда мустакил таълим олиш, х,укукни куллаш, эркин фикрлаш ва тах,лил этиш куникмалари, шунингдек юридик сохднинг узига хос хусусияти х,исобланган муайян муаммоли вазиятлар буйича асосли х,укукий карорлар кабул килиш кобилиятини ривожлантиришга каратилганлиги билан ало^ида тавсифланади.

Таклифлар. Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб шуни айтиш мумкинки, Тошкент давлат юридик университетида амалга оширилаётган чора-тадбирлар укув-тарбиявий жараён сифатини ошириш, уни инновацион мазмун билан тулдириш, талабалар билимини бах,олашнинг самарали тизимини жорий килиш, мустакил равишда янги билимларни эгаллаш ва улардан фойдаланиш куникмасини шакллантиришга каратилган назарий

тайёргарлик хукукни куллаш фаолияти билан узвий богликлигини таъминлаш имконини берди. Шу билан бирга, юридик таълим тизимини такомиллаштиришга доир чора-тадбирларга хамоханг тарзда куйидаги таклифларни амалиётга татбик этиш бу сохада амалга оширилаётган ислохотларни янада самарали булишига хизмат килади, деб хисоблаймиз.

Биринчидан, сохадаги муаммоларни хал этиш учун илгор хорижий тажрибани эътиборга олиб, мамлакатимизда юридик таълимни такомиллаштиришга каратилган концепция ишлаб чикилиши максадга мувофикдир. Концепция юридик кадрлар тайёрлаш тизимини бевосита тахлил килиб бориш, ютук ва камчиликларни урганиш, шу билан бирга келгусида амалга оширилиши лозим булган максад хамда режаларни белгилаб олиш имкониятини беради. Концепция юридик кадрлар тайёрлаш тизимининг энг мухим жараёнларини узида камраб олиши керак.

Иккинчидан, юрист кадрларни тайёрлашда ихтисослашувни кучайтириш учун юриспруденция сохаси буйича узлаштирилиши шарт булган фанлар ва кушимча (факультатив) фанлар доирасининг аник белгилаб куйилиши мухим ахамият касб этади. Бинобарин, хориж тажрибасидан келиб чикиб, миллий хукукшунос кадрлар учун "Legal Writing" (хукукий ёзув услуби) хамда Rechtsphilosophie (хукук фалсафаси) фанларини фундаментал фанлар доирасида урганишни белгилаб куйиш максадга мувофик хисобланади. Хукукшуноснинг нутки равон булиши мумкин, аммо хукукиий услубда махоратли ёза олиш алохида кобилият хисобланади. Маълумки, хукукшунос ишининг энг асосий кисми хукукий ёзишмалар оркали амалга оширилади. Шу сабабли хам талабаларда киска, лунда, равон, мантикий изчилликда расмий ёзиш услубини шакллантириш лозим. Бунда, уз навбатида, "Legal Writing" (хукукий ёзув услуби) каби фанларнинг ургатилиши талабаларда ушбу куникмаларни хосил килишларида мухим омил хисобланади.

Учинчидан, мутахассислик йуналишларининг ихтисослашувини янада такомиллаштириш. Бунда талаба аник бир ихтисослашув асосида профессионал мутахассис сифатида фаолият юритишига замин яратилади. Талабаларга фундаментал (мажбурий) фанлардан ташкари танлов асосидаги фанларни уз хохишларига биноан танлаш имкониятини жорий этиш лозим. Бунда талаба фанларни узи танлаб боради ва танланган хар бир фан келгусида танланиши мумкин булган фанларга мантикий богланган булади. Шу сабабли хам талаба дастлабки семестрнинг узида келгусида хам урганиши керак булган фанларни аниклаб олиши лозим.

Туртинчидан, талабаларнинг оралик назорат ишларини текширишнинг обектьтивлигини таъминлаш максадида плагиатни аниклашни илгор усулларини куллаш лозим. Хозирги вактда педагог ходимлар томонидан оралик назорат ишларининг текширилишини самарали усул деб булмайди. Бу нафакат талабаларнинг обьектив бахоланиш имкониятларини пасайтириши, балки педагог ходимларга хам кийинчилик тугдиришини инобатга олиш лозим. Акс холда, юкори бахоланиши керак булган ишларнинг паст бахоланиши ёхуд бунинг акси каби холатлар талабаларнинг укиш фаолиятига салбий таъсир курсатиши мумкин. Шу билан бирга, талабаларнинг назорат ишларини текширишда белгиланган аник мезонларга катъий риоя килишни йулга куйиш лозим. Хориж тажрибасига назар ташлайдиган булсак, (А^Ш, Германия, Франция) талабалар берилган ёзма топширикни бажаришда белгиланган мезонларга риоя килмагудек булса (чегараланган сузлар микдорига риоя этиш), уларнинг бахолари автоматик тарзда пасайтирилади.

Юкоридагилардан келиб чикиб, ТДЮУ да хам оралик назорат ишини текшириш давомида талаба томонидан талабларга (масалан, сузларнинг сонининг чегараланганлиги, 4-курс 2,500 та суз) риоя килмаганликлари аникланган такдирда коидага мувофик мазкур талабанинг бахоси автоматик тарзда пасайтирилиши лозим. Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:

1. Karimov I.A. Mamlakatimizda demokratik islohotlarni yanada chuqurlashtirish va fuqarolik jamiyatini rivojlantirish konsepsiyasi: O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Qonunchilik palatasi va Senatining qo'shma majlisidagi ma'ruzasi. - T.: O'zbekiston, 2010. - B. 23.

2. Hirte, Heribert/Mock, Sebastian, Die Juristenausbildung in Europa vor dem Hintergrund des Bologna-Prozesses 2012. 138 ff.

3. Design, Management and Evalution of Open / Flexible learning. Modul program (twelve modul). Internatinal Training Centre of the ILO. Turin, 1997.- P. 10-12.

4. Innovatsion ta'lim texnologiyalari / Muslimov N.A., Usmonboyeva M.H., Sayfurov D.M., To'rayev A.B. - T.: "Sano standart" nashriyoti, 2015. - B.12.

5. Credit Transfer and Accumulation - the Challenge for Institutions and Students, EUA/Swiss Confederation Conference, ETH Zurich, 11-12 October, 2002.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.