Научная статья на тему 'Nizolarni hal qilishda mediatsiya institutini qo‘llashning ustuvor jihatlari: milliy va xorijiy tajriba'

Nizolarni hal qilishda mediatsiya institutini qo‘llashning ustuvor jihatlari: milliy va xorijiy tajriba Текст научной статьи по специальности «Прочие гуманитарные науки»

CC BY
6
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
sud / mediatsiya / oilaviy mediatsiya / mediator / mediativ kelishuv / mediatsiya muhokamasi / mediatsiya printsiplari. / court / mediation / family mediation / mediator / mediation agreement / discussion of mediation / principles of mediation.

Аннотация научной статьи по прочим гуманитарным наукам, автор научной работы — Esanova Zamira Normurotovna

Maqolada respublikamiz qonun hujjatlarida (moddiy va protsessual qonun normalarida) mustahkamlangan mediatsiya institutini aholi o‘rtasida keng targ‘ib etish, uni amaliyotga joriy etishning qulay mexanizmlarini ishlab chiqish, mediatorlarni tayyorlash jarayoni, nizolarni hal qilishda mediativ kelishuvga erishish amaliyoti, sud va ijro ishini yuritish amaliyotida mediatsiyani qo‘llash afzalliklari hamda bu boradagi milliy va xorijiy tajribani qiyoslash, tahlil natijalari bo‘yicha taklif va tavsiyalar berilgan hamda ushbu taklif-mulohazalar, xulosalar milliy va xorijiy davlatlar tajribasi va amaliyoti asosida qiyosiy tahlil qilingan. Tadqiqot natijalaridan O‘zbekiston Respublikasining «Mediatsiya to‘g‘risida»gi qonuni, O‘zbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual kodeksi, O‘zbekiston Respublikasining «Sud hujjatlari va boshqa organlar hujjatlarini ijro etish to‘g‘risida»gi qonuniga o‘zgartish va qo‘shimchalar tayyorlashda, bundan tashqari, fuqarolik protsessual huquqi; iqtisodiy protsessual huquqi; hakamlik jarayoni va mediatsiya ixtisosligi bo‘yicha yangi ilmiy tadqiqotlar olib borishda foydalaniladi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Priority aspects of application of the institute of mediation in resolving disputes: national and foreign experience

The article provides recommendations on the results of the analysis of the problems of promoting the Institute of Mediation, enshrined in national legislation (substantive and procedural law) of the Republic of Uzbekistan, among the population; the development of favorable mechanisms for applying health practice; the process of training mediators; the practice and benefits of mediation in resolving disputes. The suggestions and recommendations were made on the basis of the study of domestic and foreign scientific and practical experience. The research results can be used in preparation the amendments and additions to the Law of the Republic of Uzbekistan «On Mediation», the Civil Procedure Code of the Republic of Uzbekistan, the Law of the Republic of Uzbekistan «On the Enforcement of Decisions of Courts and Other Bodies», conducting new scientific researches on specialization Civil Procedural Law; Economic Procedural Law; Arbitration and Mediation.

Текст научной работы на тему «Nizolarni hal qilishda mediatsiya institutini qo‘llashning ustuvor jihatlari: milliy va xorijiy tajriba»

УУК: 347.746.42 (042) (575.1)

НИЗОЛАРНИ ХДЛ КИЛИШДА МЕДИАЦИЯ ИНСТИТУТИНИ КУЛЛАШНИНГ УСТУВОР ЖИХДГЛАРИ: МИЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ ТАЖРИБА

Эсанова Замира Нормуротовна,

юридик фанлар доктори,

«Фуцаролик процессуал ва и^тисодий процессуал ху^у^и» кафедраси профессори

Тошкент давлат юридик университети

Аннотация. Мацолада республикамиз цонун цужжатларида (моддий ва процессуал цонун нормала-рида) мустацкамланган медиация институтини ацоли уртасида кенг таргиб этиш, уни амалиётга жо-рий этишнинг цулай механизмларини ишлаб чициш, медиаторларни тайёрлаш жараёни, низоларни цал цилишда медиатив келишувга эришиш амалиёти, суд ва ижро ишини юритиш амалиётида медиацияни цуллаш афзалликлари цамда бу борадаги миллий ва хорижий тажрибани циёслаш, тацлил натижалари буйича таклиф ва тавсиялар берилган цамдаушбу таклиф-мулоцазалар, хулосалар миллий ва хорижий дав-латлар тажрибаси ва амалиёти асосида циёсий тацлил цилинган. Тадцицот натижаларидан Узбекистон Республикасининг «Медиация тугрисида»ги цонуни, Узбекистон Республикасининг Фуцаролик процессуал кодекси, Узбекистон Республикасининг «Суд цужжатлари ва бошца органлар цужжатларини ижро этиш тугрисида»ги цонунига узгартиш ва цушимчалар тайёрлашда, бундан ташцари, фуцаролик процессуал цуцуци; ицтисодий процессуал цуцуци; цакамлик жараёни ва медиация ихтисослиги буйича янги илмий тадцицотлар олиб боришда фойдаланилади.

Таянч тушунчалар: суд, медиация, оилавий медиация, медиатор, медиатив келишув, медиация муцокамаси, медиация принциплари.

ПРИОРИТЕТНЫЕ АСПЕКТЫ ПРИМЕНЕНИЯ ИНСТИТУТА МЕДИАЦИИ В РЕШЕНИИ СПОРОВ: НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ

Эсанова Замира Нормуротовна,

доктор юридических наук,

профессор кафедры «Гражданское процессуальное и

экономическое процессуальное право»

Ташкентский государственный юридический университет

Аннотация. В статье даны предложения и рекомендации по результатам анализа вопросов широкой пропаганды среди населения закрепленного в законодательстве (материальных и процессуальных нормах закона) Республики Узбекистан института медиации, разработки эффективных механизмов его внедрения в практику, процесса подготовки медиаторов, практики достижения медиативного соглашения при разрешении споров, положительных сторон применения медиации в практике судебного и исполнительного производства. Эти предложения и выводы были проанализированы на основе отечественных и зарубежных опыта и практики. Результаты исследования могут быть использованы при подготовке изменений и дополнений в Закон Республики Узбекистан «О медиации», Гражданский процессуальный кодекс Республики Узбекистан, Закон Республики Узбекистан «Об исполнении судебных актов и актов иных органов», кроме того, при проведении новых научных исследований по специальности гражданское процессуальное право; хозяйственное процессуальное право; арбитражный процесс и медиация.

Ключевые слова: суд, медиация, семейная медиация, медиатор, медиативное соглашение, медиативное разбирательство, принципы медиации.

PRIORITY ASPECTS OF APPLICATION OF THE INSTITUTE OF MEDIATION IN RESOLVING DISPUTES: NATIONAL AND FOREIGN EXPERIENCE

Esanova Zamira Normurotovna,

Doctor of Law, Professor of the Department of Civil Procedure and Economic Procedure Law

Tashkent State University of Law

Annotation. The article provides recommendations on the results of the analysis of the problems of promoting the Institute of Mediation, enshrined in national legislation (substantive and procedural law) of the Republic of Uzbekistan, among the population; the development of favorable mechanisms for applying health practice; the process of training mediators; the practice and benefits of mediation in resolving disputes. The suggestions and recommendations were made on the basis of the study of domestic and foreign scientific and practical experience. The research results can be used in preparation the amendments and additions to the Law of the Republic of Uzbekistan «On Mediation», the Civil Procedure Code of the Republic of Uzbekistan, the Law of the Republic of Uzbekistan «On the Enforcement of Decisions of Courts and Other Bodies», conducting new scientific researches on specialization Civil Procedural Law; Economic Procedural Law; Arbitration and Mediation.

Keywords: court, mediation, family mediation, mediator, mediation agreement, discussion of mediation, principles of mediation.

Кириш

Хозирда жадон ми^ёсида низоларни дал ^илишда медиация институтининг урни тобо-ра кенгайиб бормоеда. Хусусан, республикамиз ^онунчилик амалиётида Узбекистан Республи-касининг «Медиация тутрисида»ги Конуни ^абул ^илиниши муносабати билан медиатор-ларни тайёрлаш, медиация хизматини ташкил этиш, келиб чи^аётган низоларни медиатив ке-лишув асосида дал ^илиш, суд ва бош^а орган-лар амалиётида медиация тартиб-таомиллари-дан фойдаланишни жорий этиш, медиацияни судга ^адар, суд жараёнида, шунингдек суд ва бош^а органлар дужжатларини ижросини таъ-минлашда ^уллаш, бундан таш^ари бу борада янги илмий тад^и^отлар олиб бориш, янги илмий ишланмалар тайёрлаш ва уларни кенг адолига етказиш, фу^ароларни медиация ин-ститутининг афзалликларидан хабардор этиш мавзунинг долзарблигини курсатади.

Тад^и^отнинг мацсади Узбекистон Рес-публикасида низоларни дал ^илишда медиация хизматидан кенг фойдаланишни йулга ^уйишдан иборат.

Тад^и^от методологияси

Тад^и^от назарий, илмий ва эмпирик асос-ларни уз ичига олиб, унда тарихийлик, анализ

ва синтез, умумлаштириш, ^иёсий тадлил усул-ларидан фойдаланилган.

Адабиётлар шарди

Жадонда кейинги йилларда (охирги 15 йилликда) низоларни дал ^илиш ва барта-раф этишда медиация институтининг урни, адамияти ва ду^у^ий тартибга солиш доира-си долзарб адамият касб этиб, тобора кенгайиб бормо^да. Бунинг исботи сифатида дунё ми^ёсида деярли барча давлатлар (ри-вожланган ва ривожланаётган), шу жумладан МДХга аъзо давлатларда медиация содасини тартибга солувчи махсус ^онунлар (хусусан бош^а норматив-ду^у^ий дужжатлар) ^абул ^илинаётганлиги дамда сода ривожига дисса ^ушаётган куплаб илмий тад^и^отларни кел-тириш мумкин. Ушбу тад^и^отларда асо-сан медиация институтининг барча ду^у^ содаларида (фу^аролик, и^тисодий, маъмурий, жиноят ишларида) жорий этиш ва самарали натижаларга эришиш мумкинлиги да^идаги гоялар илгари сурилган ва илмий асосланган хулосалар келтирилган.

Масалан, Н.С. Шатихинанинг «Институт медиации в российском уголовном праве» (2004,12.00.08) асарида жиноят ишлари юри-тувида дам медиация муносабатлари уч томон-

лама булиши, хусусан, медиация субъектлари жабрланувчи, айбланувчи ва давлат номидан суд ва ду^у^ни мудофаза ^илувчи органлар са-налиши айтиб утилган. Бунда медиациянинг шакллари сифатида чин дилдан пушаймон булиш, жабрланувчи билан ярашувга эри-шиш институтлари самара беради, деб тад^и^ ^илинган [1].

А.А. Арутюняннинг «Медиация в уголовном процессе» (2012, 12.00.09) илмий тад^и^отида жиноят-ху^у^ий низоларни дал ^илишда медиация процедурасини ^уллаш хал^аро стандарт ва принципларга тугри ке-лиши лозимлиги ва унда ^уйидаги хусусият-лар мавжудлиги курсатилган: медиацияни ^уллашда томонларнинг ихтиёрий розилиги асосида йул ^уйиш; томонлар исталган ва^тда медиация процедурасида ^атнашишдан воз кечиши; медиация натижасида томонлар уртасида ярашувга эришилмаса, иш юритувда бу долат айбни тан олиш деб дисобланмаслиги; медиацияда томонлар ишнинг энг асосий долатлари буйича келишиши; медиация натижасида эришиладиган келишувда фа^ат офилона шартлар ифодаланиши; медиация процедурасини утказишда зарурий ду^у^ий кафолатлар таъминланиши; медиация проце-дураси конфиденциал характерга эга булиши; медиацияни ^уллаш ва келишувга эришиш айб-ланувчини такроран жиноий таъ^иб ^илишга олиб келмаслиги таъкидланган [2].

М.О. Владимирова «Мировое соглашение в системе гражданско-правового регулирования» (2014, 12.00.03) номли тад^и^отида «...ярашув таомили булган медиациянинг келишув таомили (процедураси)дан фар^ли жидатлари тадлил ^илиниб, унинг фикрича, медиация - ду^у^ни димоя ^илиш усули дам эмас, суд процедураси дам эмас, ушбу проце-дурада ваколат ва буйсуниш муносабатлари булмайди [3].

Жумладан, Узбекистонда дам медиация институтини ^уллаш ва уни кенг таргиб ^илиш ма^садида ^атор илмий ишланмалар тайёрлан-ган ва, даттоки, 2010 йилда юриспруденция

йуналишида янги 12.00.04 - фу^аролик про-цессуал ду^увд хужалик1 процессуал ду^у^и; дакамлик жараёни ва медиация ихтисослиги вужудга келди. Мисол учун, Ш.М. Масадиков-нинг илмий тад^и^отида «Медиация бу - низоларни холис, манфаатдор булмаган учинчи шахс, яъни муайян келишувга эришишга ёрдам берадиган медиатор иштирокида дал этиш-нинг му^обил шаклларидан бири булиб, ма-сала (муаммо)ни ечишда узаро манфаатли на-тижага йуналтиришга таянади. Медиатор эса томонлар бир-бирининг ну^таи назари дамда ^арашларини тушунишига кумаклашади, му-аммонинг самарали ечимини излайди», дейи-лади [4].

Асосий ^исм

Медиаторларни тайёрлашнинг мил-лий амалиёти. Республикамизда медиация институти дали вужудга келганига куп ва^т булмаса-да, аммо ёш институт сифатида утган муддат давомида тан олинди, бу борада мил-лий ^онун ^абул ^илинди [5], медиаторларни тайёрлашнинг замонавий усуллари ва дастур-лари ишлаб чи^илди ва ушбу жараён яна да-вом этмо^да.

Узбекистон Республикасининг «Медиация тугрисида»ги К^онуни [5] дамда Узбекистон Республикаси Президенти-нинг 2018 йил 13 апрелдаги ПК-3666-сон «Узбекистон Республикаси Адлия вазирли-ги фаолиятини янада такомиллаштиришга доир ташкилий чора-тадбирлар тутрисида»ги ^арорига мувофи^ медиаторларни тайёрлаш дастури2 тасди^ланди.

Медиаторларни тайёрлаш дастури [6] буйича махсус у^ув курслари Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги дузуридаги Юристлар малакасини ошириш маркази то-монидан ташкил этилди.

Айни пайтда судларда тарафларни келиш-тириш, мажбурий ижро жараёнига медиация институтини жорий этиш, ишларни тинч процессуал воситалар билан дал ^илишнинг ма^сади дам аслида тинчлик, холислик, тезкор-лик, самарадорлик ва келиштириш принцип-

1 Изод: Узбекистонда янги тадрирдаги И^тисодий процессуал кодекси ^абул ^илиниши билан айрим жойларда "хужалик" сузи "и^тисодий" сузи билан алмаштирилди ( З.Э.).

2 Узбекистон Республикаси Адлия вазирининг 2019 йил 31 январдаги 54-мд-сон буйругига асосан тасдицланган ва 3134-сон билан руйхатдан утказилган.

ларини амалда ^уллашга ^аратилган. Х^озирги замон фуцаролик ва бош^а судлар фаолия-тининг асосий тенденцияси дам ю^оридаги ма^садларни кузлайди.

Аксарият юридик адабиётларда дам кел-тирилишича [7-9], низоли масалалар (муам-молар)ни дал цилишда тарафларни муросага келтириш (яраштирув) натижалари келишув битими, медиатив келишув, даъвогарнинг даъводан воз кечиши, жавобгарнинг даъво-ни тан олиши каби процессуал даракатларда куринади. Масала (муаммо)нинг бундай дал ^илиниши суд ^арори (ажрими) ижросини таъ-минлашда деярли ^ийинчилик тугдирмайди, ижрони мажбурий таъминлаш чораларини ^уллашга дожат ^олмайди.

Назарий ва амалий мулодазалар. Шу кунга ^адар фуцаролик ишлари буйича республика судлари амалиётида низоларни дал ^илишнинг келишув битимидан фойдаланиш амалиёти ^улланилган. Статистик маълумот-лар тадлилига кура [10], 2014 йилда 4665 та, 2015 йилда 7764 та, 2017 йилда 543 та, 2018 йилда 1120 та келишув битими тузилганлиги муносабати билан судларда иш юритиш туга-тилган.

Фу^аролик процессуал кодексига кири-тилган узгартиш ва ^ушимчаларга кура, амал-даги 17-боб «Яраштириш тартиб-таомилла-ри» деб номланиб, унда келишув битимини ёки медиатив келишувни тузиш асослари ва тартиби курсатилди.

Илмий тад^и^отларда [7, 11] медиация - бу низолашувчи тарафлар уртасида низоларни муста^ил, холис (бетараф) булган учин-чи шахслар (медиаторлар) томонидан иккала тарафга дам узаро фойдали дал ^илиш (узаро ма^бул ^арорга келиш) усули эканлиги таъкид-ланган.

Конуннинг 4-моддасида курсатилганидек, медиация - келиб чивдан низони тарафлар узаро ма^бул ^арорга эришиши учун улар-нинг ихтиёрий розилиги асосида медиатор кумагида дал ^илиш усули.

Илмий ишланмаларда [12, 13] дамда Конунда [5] медиациянинг ^уйидаги, хусусан суддан ташцари (внесудебная), судга цадар (досудебная), суддаги (судебная), суддан кейинги (послесудебная) турлари мавжудли-ги курсатилган.

Медиацияга уз-узидан мурожаат ^илиб булмайди, «Медиация тутрисида»ги ^онунда уни цуллаш шартлари мавжуд булиб, унга мувофи^:

Биринчидан, медиация тарафларнинг ходиш-истаги асосида ^улланилади;

Иккинчидан, медиация суддан ташцари тартибда, низони суд тартибида куриш жараёнида, суд дужжатини ^абул ^илиш учун суд алодида хонага (масладатхонага) киргунига ^адар, шунингдек суд дужжатлари ва бош^а органлар дужжатларини ижро этиш жараёни-да ^улланилиши мумкин.

Учинчидан, медиация низони дакамлик судида куриш жараёнида дам дакамлик су-дининг ^арори ^абул ^илингунига ^адар ^улланилиши мумкин.

Туртинчидан, медиация суд дужжатлари ва бош^а органлар дужжатларини ижро этиш жараёнида ^улланилган таедирда фаолиятини профессионал асосда амалга оширувчи медиа-торнинг албатта иштирок этиши талаб этила-ди.

Узбекистон Республикаси Президенти-нинг 2019 йил 12 мартдаги «Суд дужжатлари ва бош^а органлар дужжатларини ижро этиш самарадорлигини янада ошириш чора-тадбир-лари тутрисида»ги ПК^-4236-сон ^арорида [14] дам:

- суд дужжатлари ва бош^а органлар дужжатларини мажбурий ижро этиш жараё-нида медиация тартиб-таомилини амалга оши-риш ундирувчининг аризаси буйича ун беш кундан куп булмаган муддатга ижро иши юри-тишни тухтатиб туриш учун асос дисобланади;

- томонлар уртасида ижро предметига доир келишувга келмаслик, шунингдек, томон-лардан бирининг медиацияни давом эттириш-дан воз кечиши ёки уни амалга ошириш мудда-тининг тугаши ижро иши юритишни ^айтадан тиклаш учун асос дисобланади. Бунда, медиация тартиб-таомилини такроран амалга оши-ришга йул ^уйилмайди;

- томонлар уртасида ижро ишининг дар ^андай бос^ичида медиация тартиб-таомилини амалга ошириш натижалари буйича ижро предметига доир келишув расмийлаштирил-ган долларда, давлат ижрочиси ижро иши юритишни тугатади;

- медиация тартиб-таомилини амалга

ошиpиш жapaëнигa дaвлaт ижpочиси вa дов-лaтнинг бош^ оpгaнлapи вaкиллapининг apa-лaшyви то^^^^ди.

Тад;и;от натижалари

Тошкент шaдap Мaжбypий ижpо бю-pосининг Миpобод, Яшнобод тyмaн бyлимлapининг 2018-2019 йил мaтеpиaллapи-нинг тaдлиллapи нaтижaси шуни кypсaтaдики, дозиpги кyндa мaжбypий ижpо бюpоси фоо-лиятидa aксapият yндиpилaëтгaн aлиментгa оид ишлap бyйичa тapaфлap (rçapздоp вa ун-диpyвчи) apизaсигa кypa, aлиментгa оид ижpо ишини юpитиш тугатиАмовдо. Энг aсосийси, тapaф (эp-xотин)лapнинг оилaвий мунособот-лapи тиклaниб, дaвpий тy"ловлapгa, оилaвий низолapгa чек ^уйиАмовдо.

Узбекистон Республикосининг «Медио-ция тyFpисидa»ги ^онунининг 17-моддaсидa дaвлaт ижpочиси вa дaвлaтнинг бош^ оpгaн-лapи вaкиллapининг apaлaшyви то^и^дниши дэдидо шyндaй дейилгaн: «К^онундо нaзapдa тyтилгaн доллapдa, вaколaтли дaвлaт оpгaни ишнинг мудокомосини rçолдиpиб, медтация тapтиб-тaомилини aмaлгa ошиpиш учун муд-дaт тaйинлaши мумкин. Медиaция тapтиб-тa-омилини aмaлгa ошиpиш чогидо дaвлaт оpгa-нининг бевоситa apaлaшyви тarçи^лaнaди». Ижpодaги медиaция дaвлaт ижpочиси фоолия-тини aлмaштиpмaйди, бaлки ^ушимчо имко-ният сaнaлaди. Aммо ижpо aмaлиëтидa суд rçapоpлapини ижpо этиш жapaëнидa тapaфлap уз мyддaолapини aсосaн дaвлaт ижpочисигa aйтa олaди, aммо yлapни мaсaлa вa муоммоло-pини x;aA ^илиш воплоти (дaвлaт ижpочисигa беpилгaн вaколaтлap бyндaн мyстaсно) дaвлaт ижpочисигa беpилмaгaн. Мaсaлaн,3 aлимент тyлaëтгaн отa: «мен оилaмни тиклaймaн, боло-лapим билaн яшaймaн», уй-жойининг мaълyм ^исмини бузиш х^идо суд rçapоpи чиrçapилгaн rçapздоp: «^ушним билaн келишдик, ^ушнимга бош^ тapaфдaн киpиш-чиrçиш имконияти яpa-тилaди», суд rçapоpи билaн олимент тyлaëтгaн отa: «хотиним билон келишдик, котто фapзaн-димни уз rçapaмоFимгa олдим, хотинимдо ки-чик углим ^олди, aлимент миrçдоpини комой-тиpишим ëки ;ap икколомиз rçapaмоFимиздa

болaлap боpлиги учун олимент тулошдон озод булишим кеpaк», мозмунидоги огзоки мypо-жоот (ëзмa apизa)лap келиб тушмо^до. Шун-дой x;оллapдa довлот ижpочиси yлapгa судга мypожaaт ^илиши во ëки ^онун xyжжaтлapидa медтация тapтиб-тaомиллapи боpлигини, yлapдaн фойдолониш мумкинлигини (истосо-истомосо) тyшyнтиpaди.

Бу боpaдa xоpиж aмaлиëти нимо дейди? Хоpижий мaмлaкaтлap ^^Ш, Буюк Бpитaния, Aвстpия, Финляндия) ^онунчилиги во омол^-тидо медиотив келишувнинг икки бос^ичи мов-жуд, яъни консилиaтоp (ингл «conciliator») во медиaтоp (лот. «mediare»)4. Aммо конси-лиaтоp медиaтоp эмос, фо^т ишни хдл ^илиш буйичо муойян мослодот (йyнaлиш)лap бе-paди. Медиaтоp эсо тapaфлap билон юзмо-юз кypишиб, судбот, тpенинглap уткозоди, мосоло (муоммо)ни хдл ^илишга кyмaклaшaди. Ma-солонинг модияти шундоки, довлот ижpочи-лapигa «консилиaтоp» було олиш мэдоми во воколотини беpиш токлиф этилоди. Шундо yлapнинг xaтти-x;apaкaтлapини дом ^онуний кофолотлогон бyлapдик.

Aйтиш мумкинки, pеспyбликaмиз миллий ^онун xyжжaтлapидa во aмaлиëтдa [1S] низо-лapни хдл ^илишнинг сaмapaли усул во воси-тaлapи, суд во ху^у^ни димоя ^илувчи rçarap оpгaнлapнинг вaколaтлapи мовжуд. Шу билон биpгa, докомлик сyдлapи, нотapиaт, ФХДЁ, од-вокaтypa, докимият оpгaнлapи, мax;aллa кен-гaшAapи во йиFинлapи, «KексaAap мaслa;aти» гypy:лapи во бош^aAapни келтиpиш мумкин. Лммо медиaтоp ^й дapaжaдa во rçarna миедоpдa низолapни тугато олоди, тapaфлapни мypосaгa келтиpa олоди, унинг устунлиги во aфзaлликлapи нимодо кypинaди?

Бу боpaдa Евpопa дaвлaтлapи ^КШ, Буюк Бpитaния)дa оиловий медтация йунолиши низолapни дол ^илишдо, тapaфлapни келиш-тиpишдa мудим нaтижaAapгa эpишaëтгaнли-гини кypсaтмо^дa. Aммо бизнинг шaprç одот во aнъaнaAapидa «оилодон тaшrçapигa чивдон жaнжaллap»ни оиловий медтация yсyллapи билон тузотиш имконияти бyлapмикaн? Aa-ботто ^ийин кечиши тобиий, суд во мaжбypий

3 2018 йил довомидо МИБнинг Тошкент шa;ap Яшнобод тумон бyAимигa фyrçapоAapни ^бул ^илиш жapaëнидa биAдиpил-ган apз-шикоятAapдaн. Mypожaaтлapнинг мaxфиЙAигини тaъминлaш мо^содидо тapaфAapнинг ФИО келтиpилмaй, мypожaaт мозмуни беpиAмо^дa.

4 pyсчa aтaмaсидa «миpотвоpец», «пpимиpитеAь», «м^овой посpедник», «пpедAaгaющий сpедний путь, M^paAb^™».

ижро булимига келаётган мурожаатлардан медиация усуллари дам низоларни муайян мивдорда булса-да, тугатиши мумкин. Чунки оилавий муносабатлар билан богли^ низо-лар маълум ва^т, ишонч, дурмат, характерлар узгарувчанлиги, рудий омиллар билан дам богли^ булади.

Медиацияни ^уллаш жараёнида ^уйидаги принциплар амал ^илади: Узбекистон Республикасининг «Дакамлик судлари тугрисида»ги ^онунининг [16] 5-модда-сида медиациянинг асосий принциплари курсатилган булиб, медиация махфийлик, их-тиёрийлик, тарафларнинг дамкорлиги ва тенг ду^у^лилиги, медиаторнинг муста^иллиги ва холислиги принциплари асосида амалга оширилади. Ушбу тартибнинг амалга ошириш механизмлари кучайган сари, мазкур принциплар дам келгусида такомиллашиб бораверади. Россия ^онунчилигида [17] «ва^тни тежаш» принципи ва яна бош^а давлатларда (Россия, Белоруссия, Молдова) «процессуал тежамкорлик», «шаън ва ^адр-^имматни дурмат ^илиш», «далоллик» принциплари берилган. Принциплар ичида энг дивдатга сазоворлари «ихтиёрийлик», «махфийлик» принциплари оилавий ни-золарни дал ^илишда мудим атрибутлардан бири саналади. Чунки ихтиёрийлик принципи мазмунида[5] медиация тарафларнинг медиацияни ^уллаш тугрисидаги келишувда ифодаланган узаро ихтиёрий ходиш-истаги булган та^дирда ^улланилади. Медиация та-рафлари медиацияни ^уллашдан унинг ис-талган бос^ичида воз кечишга да^ли. Тарафлар узаро ма^бул келишувни мудокама ^илиш учун масалаларни танлашда эркиндир. Медиация тартиб-таомилини амалга ошириш ва^тида ярашишга мажбурлаш та^и^ланади каби ^оидалар мустадкамланган. Ихтиёрий медиаторни танлаш, ихтиёрий медиатордан воз кечиш; ихтиёрий медиация хизматидан воз кечиш5 медиацияга мурожаат ^илишга шароит яратади, аммо такрорий медиацияга рухсат этилмайди.

Махфийлик принципида [5] медиация иштирокчилари медиация жараёнида узларига маълум булиб долган маълумотларни

уларни тавдим этган медиация тарафи, унинг ду^у^ий вориси ёки вакилининг ёзма розили-гисиз ошкор ^илишга да^ли эмас. Медиация иштирокчилари узларига медиация жараёнида маълум булиб долган долатлар да^ида гувод сифатида суро^ ^илиниши мумкин эмас, шунингдек улардан медиацияга тааллу^ли ахбо-ротни талаб ^илиб олиш мумкин эмас, бундан ^онунда назарда тутилган доллар мустасно. Медиация тартиби тарафлар сирини са^лашга, ёпи^ликни таъминлашга, муддаолар таш^арига чи^маслигини таъминлашга кафолат беради.

Медиация хизмати (медиатор) нинг муста^ил ва холис булиши медиациянинг ишончли кафолатларидан бири саналади ва бу тарафларнинг эркинлик, ишонч принципига имконият яратади.

Хорижий давлатлар (Голландия, Бельгия, Швеция, Молдова, Белоруссия ва бош^.) ^онунчилик амалиёти ва тажрибасида медиа-циянинг мажбурийлиги ва муайян ишлар буйича чегараланганлиги, жумладан болани олиб бериш, бола билан учрашув белгилаш, ер участкасини булиш, етказилган зарарни унди-риш ва бош^а ишларга татби^ этилади. Мазкур давлатларда давлат ижрочиси (суд пристави) йуналиш беради, судда эса мутахассис (психология, конфликтология буйича) масладат ва йуналишлар беради.

Ривожланган хорижий давлатлар (А^Ш, Канада, Буюк Британия, Австрия, Норвегия, Россия, Козогистон) ^онунчилигини урганиш натижаларига кура, медиацияга мурожаат ^илиш процедурасини иккига ажратиш мумкин:

• фаол форма (шакл) - судьянинг узи медиаторга мурожаат ^илиш ду^у^ини тараф-ларга тушунтиради.

• пассив форма (шакл) - тарафларнинг узи буклетлар, маълумотлар, хабарлар, интернет-сайтлар ор^али танишиб, тушуниб оладилар.

Хорижий тад^и^отларда [9, 18, 19, 20, 21] хорижий олимлар оилавий низоларни дал ^илишда оилавий медиациянинг ролини зару-рий бос^ич сифатида таърифлашади. Хдр бир инсон бетоб булганда тиббий муолажа олгани каби, низо (даттоки айрим келишмовчилик) лар келиб чивданда медиация процедурасини

5Бу ерда «ихтиёрий медиатордан воз кечиш» ва «ихтиёрий медиация хизматидан воз кечиш»ни алодида таллии этиш тугри

булади.

олишга да^ли. Масалан, 15 йил бирга яшаган оила ажрашиб кетиш арафасида, уртада турли ёшдаги учта фарзандлари бор, эр-хотин бирга яшамасликка ^арор ^иладилар. Перу давлати ^онунчилиги буйича судда медиатор хулосаси булмаса, суд масалани дал ^илмай, медиатор тайинлайди. Медиатор эса камида олти ойга ^адар тарафлар билан алодида-алодида, бир-галикда, фарзандлари билан алодида ёки бир-галикда жуда куп процедуралар (процессуал-ду^у^ий, маънавий-тарбиявий, психологик муолажалар) утказади ва натижаси буйича судга хулоса беради.

Перу давлати ^онунчилигида барча ишлар буйича тарафлар медиация бос^ичини даст-лабки бос^ич сифатида уташи шарт.

Яна шуниси эътиборлики, айрим ри-вожланган давлатлар (АКШ,8 Австрия, Буюк Британия, Финляндия) тажрибасида икки турдаги медиаторлар: «ко-медиатор» ва «со-медиатор» фаолият юритади. Ко-медиаторда тиббиёт ходими: психолог, психотерапевт, со-медиаторда юрист, адвокат, нотариус иштирок этади. Улар алодида ёки биргаликда процеду-ралар утказишади.

Оилавий медиацияда никод муносабат-лари (тугалланиши дам мумкин булган жа-раён), ота-оналик муносабатлари (бир умр давом этувчи жараён) сифатида ^аралади ва шунга биноан таъсирчан медиатив проце-дуралар утказилади9. Баъзи давлатларда иш-нинг турига ^араб, масалан Дания, Ирландия ^онунчилигида оилавий ажримлар буйича бе-пул масладат олиб борилади. Медиация тар-тиб-таомиллари, хаттоки мактаб, коллеж ва лицейларда у^итувчи ва у^увчилар уртасидаги келишмовчиликларни бартараф этишда дам яхши самара бераётганлиги турли манбалар, телекурсатувлар, радиоэшиттиришлар ва мат-буот ор^али дам кенг таргиб ^илинмоеда [22]. Таъкидланишича, бир у^итувчи мисолида у^итувчи (тажрибали, пенсия ёшида, физика у^итувчиси) ва у^увчилар уртасидаги муно-сабатлар педагогик буйсунишни талаб этса, иккинчи у^итувчи (ёш, и^тидорли, инглиз

тили укитувчиси, гуруд мураббийси) узаро ишончга буйсунишни талаб этади. Натижада укитувчи ва укитувчи, укитувчи ва укувчилар уртасидаги келишмовчиликларни бартараф этиш максадида ота-оналар медиацияга мурожаат киладилар.

Оилавий низоларни дал килишда медиация процедурасини куллаш борасида медиа-торнинг роли куйидагиларга каратилади:

• низони вужудга келтирувчи бош сабаб-ни топиш;

• тарафларнинг узини иш буйича бир карорга келтириш;

• тарафлар билан «уларнинг тилида» гап-лашиш, дамфикр була олиш;

• 2-4 соат мобайнида норасмий (дустона, ишчи тартибда) судбатлар утказиш;

• о^ибатни (исталган бос^ичда медиа-тордан ва медиация хизматидан воз кечиш) англаган долда таваккалчиликка йул куйиш ва ишончни йукотмаслик;

• тарафларга медиатив келишув о^ибат-ларини тушунтириш ва б.

Медиация тартибининг бадсли жидати шундаки, медиация процедураси учинчи шахсларнинг дукук ва манфаатларини димоя килмайди, учинчи шахслар билан боглик ни-золарга татбик этилмайди. Тадлилларга кура, аксарият низолар учинчи шахслар манфаати билан боглик ёки чикарилган суд карори учинчи шахслар дукук ва манфаатларига таъсир курсатади. Медиация жараёнида медиатор-нинг узи учинчи шахс, холис шахс сифатида катнашади.

Республикамизда эълон килинган Президент карори [14], амалга оширилаётган тадкикотлар (миллий ва хорижий) [9, 19, 23, 24], булиб утган конференция [25] карори ва эълон килинаётган маколаларда таъкидланишича [22], медиатор ижро ишини юритишда якин кумакчи эканлиги айтилмокда. Маса-лан, МИБнинг Самарканд шадар булимига Самарканд шадар судининг 2018 йил 18 апрелдаги карорига асосан [26] Самарканд шадар Нодирабегим кучаси 4-уй бузилаёт-

8 АКЩда 2001 йилда Uniform Mediation Act (Единый закон о медиации) ^абул ^илинган. Аммо ^онунда айнан ижро жараёнида медиацияни куллаш ;а^ида алодида курсатма йу^. Бирок; масъул ваколатли шахслар «медиатив ёндашув» доирасида ;аракат ^илишади.

9 Тад^и^отларда «брачные отношения» ва «родительские отношения» тушунчалари берилган.

ганлиги сабабли мазкур хонадонда яшов-чи ^арздорларнинг яшаб турган жойларига тенг ^имматли мивдорда бош^а турар жойни мулк ^илиб топшириш вазифаси ^уйилган. Фаол ^аршилик сабабли дамда тарафларнинг узлуксиз равишда ю^ори судлов инстанция-ларига мурожаат ^илиши о^ибатида ижро даракатлари бир неча марта бош^а кунга ^олдирилган. Карздорлар М.Г., С.Э., С.Г.лар ундирувчи «ТСТ» МЧЖ томонидан бузи-лаётган уй-жойлар урнига ^урилаётган янги уй-жойлардан уй бериш ёки олдинги уйдан каттаро^ кенгликдаги уй бериш таклифини рад этиб, урнига янада купрогини талаб этишган. Олиб борилган мажбурий ижро даракатлари давомида медиатор А.И. тарафларни узаро ке-лиштириб, масалани дал ^илишга эришган ва шу асосга кура ижро иши тугатилган.

Хулоса ва тавсиялар

1. Узбекистон Республикасининг «Медиация тугрисида»ги ^онуни ^абул ^илинганлиги ва кучга кирганлиги, шунингдек Узбекистон Республикасининг Фу^аролик процессуал ко-дексига ва бош^а содавий ^онунларга медиа-тив келишув йули билан ишларни дал ^илиш ва тугатиш институти киритилиши, низоларни тинч йул билан дал ^илиш, тарафларга дар томонлама кумак бериш (юридик, психологик ва б.), улар уртасидаги ижобий оилавий му-носабатларни тиклаш, эр-хотин (ота-она) ва болалар уртасидаги мулкий ва номулкий му-носабатларни тартибга солишга ^аратилган масладатлар бериш ва натижада судсиз тартиб-да тинч йул билан дал ^илиш чораларини куриш, оналик ва болалик мудофазасини таъминлаш ма^садида медиатив келишувни никодни тугатиш, оталикни белгилаш, эр-хотиннинг мол-мулкини булиш, болалар тарбияси билан богли^ барча низолар, шунингдек алимент ундириш тугрисидаги низолар буйича амал-га ошириш самарали натижа беради. Купгина хорижий давлатлар (АКШ, Россия, Финляндия, Австрия, Нидерландия, Дания, Ирландия, Норвегия ва б.) ^онунчилиги ва амалиётида татби^ этиб келаётганлиги дамда узини о^лаётганлиги асос булмо^да. Шу муносабат билан Узбекистон Республикасининг Оила

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

кодексининг 11-моддаси [27] учинчи цисм билан тулдирилиши таклиф этилади10:

«Ушбу Кодекснинг тегишли моддаларида курсатилган низоларни дал ^илишда медиация тартиб-таомилларини ^уллаш мумкин» .

2. Ижро ишларини юритиш амалиётида давлат ижрочиси тарафлар (^арздор ва ун-дирувчи)га судга мурожаат ^илиши ва ёки ^онун дужжатларида медиация тартиб-тао-миллари борлиги, улардан фойдаланиш мум-кинлигини тушунтиради. Хорижий мамла-катлар ^онунчилиги ва амалиётида медиатив келиштирувнинг икки бос^ичи: яъни «кон-силиатор» ва «медиатор» тушунчалари мавжудлигини инобатга олган долда дамда консилиатор фа^ат ишни дал ^илиш буйича муайян масладат (йуналиш)лар бера оли-шини инобатга олиб, давлат ижрочиларига «консилиатор» була олиш ма^оми ва вакола-тини бериш таклиф этилади. Шунда уларнинг хатти-даракатларини дам ^онуний кафолатла-ган булардик.

3. Судга мурожаат ^илувчиларга ^улайлик яратиш, кам таъминланган, моддий жидатдан ^ийналган адоли (хусусан тарафлар) нинг ижтимоий димоясини таъминлаш, бундан таш^ари узини о^лаётган баъзи хорижий дав-латлар (Нидерландия, Иркутск ва б.) тажри-баси амалиётини урганиш натижалари асоси-да оилавий низоларни дал ^илишда медиация мудокамасини утказишда тарафларга бепул медиация хизматини амалга оширишда имти-ёзлар (медиатив келишув туловларидан озод этиш) яратилиши таклиф этилади.

4. Медиация тартиб-таомилларини кенг таргиб этиш, ^олаверса, хорижий давлатлар амалиётида узини о^лаган институт экан-лигини эътироф этган долда дамда низоларни дал ^илишнинг му^обил усулларидан фойдаланишни кенг йулга ^уйиш, шунингдек суд ва бош^а органлар юкламаларини узаро мувофи^лаштириш (соддалаштириш) ма^садида Узбекистонда юриспруденцияга их-тисослашган олий у^ув юртларида талабалар (магистрлар)га «Медиация», «Конфликтология» у^ув модулларини у^итиш ижобий самара беради.

10 Узбекистон Республикасининг Оила кодексининг 11-моддаси (Оилавий ду^уцларни димоя ^илиш) икки ^исмдан иборат.

Манба ва адабиётлар

1. Шатихина Н.С. Институт медиации в российском уголовном праве. (2004,12.00.08).

2. Арутюнян А.А. Медиация в уголовном процессе. (2012, 12.00.09).

3. Владимирова М.О. Медиативное соглашение в системе гражданско-правового регулирования. (2014, 12.00.03).

4. Масадиков Ш.М. Сущность медиации и проблемы ее правового регулирования в Республике Узбекистан: Автореф. дис.... канд. юрид. наук. - Ташкент, 2008. - 26 с.

5. Узбекистон Республикасининг «Медиация тугрисида»ги цонуни //К,онун дужжатлари маълу-мотлари миллий базаси, 04.07.2018 й., 03/18/482/1447-сон.

6. «Узбекистон Республикаси цонун дужжатлари туплами», 2019 йил 4 февраль, 5-сон, 93-модда.

7. Лукьянчикова Е.Ф., Верещагина Е.А. Применение процедуры медиации в исполнительном производстве// Международный научный журнал «Инновационная наука». -2016. - № 2.

8. Медиация в сфере исполнительного производства или на вооружении новые методы работы [Электронный ресурс] // Федеральная служба судебных приставов России [Офиц. сайт]. URL: http://fssprf.ru/ news/133210-mediatsiya-v-sfere-ispolnitelnogo.html

9. Федоров П.Р., Бобылева А. П. Медиация в сфере исполнительного производства [Текст] Право: современные тенденции: материалы IVМеждунар. науч. конф. (г. Краснодар, февраль 2017 г.). - Краснодар: Новация, 2017. - С. 128-131. - URL https://moluch.ru/conf/law/archive/225/11769/

10. Республика судлари амалиётини умумлаштириш натижаларидан (2014-2018 йиллардаги статистик маълумотлар).

11. Калашникова С.И. Медиация в сфере гражданской юрисдикции. Дис.... канд. юрид. наук. - Екатеринбург, 2010.

12. Крайнова А.И., Гинзбург И.В. Применение медиации в гражданском процессе// Мир науки и образования. 2018. №1 (13).

13. Руднева Ю.В., Ванюшина А.Д., Ларионова Т.А. Медиация как альтернативный способ в гражданском процессе/Anternational Journal of Humanities and Natural Sciences. - Самара. - Vol. 5-2. - C. 119-123.

14. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 12 мартдаги «Суд дужжатлари ва бошца органлар дужжатларини ижро этиш самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари туугрисида»ги ПК,-4236-сон царори.

15. Узбекистон Республикасининг «Судлар тугрисида»ги цонуни. //К,онун дужжатлари маълумотла-ри миллий базаси, 24.07.2018 й., 03/18/486/1559-сон, 12.10.2018 й., 03/18/496/2043-сон, 11.05.2019 й., 03/19/536/3114-сон).

16. Узбекистон Республикасининг «Х,акамлик судлари тугрисида»ги цонуни. // Узбекистон Республикаси цонун дужжатлари туплами, 2006 й., 42-сон, 416-модда; 2014 й., 20-сон, 222-модда; 2017 й., 37-сон, 978-модда; К,онун дужжатлари маълумотлари миллий базаси, 30.01.2018 й., 03/18/463/0634-сон.

17. Федеральный закон РФ «Об альтернативной процедуре урегулирования споров с участием посредника (процедуре медиации)» от 27 июля 2010 года № 193-ФЗ.

18. Плахов А.В. Обзор законодательства Швеции о медиации // Ресурсный центр Медиации [Электронный ресурс]. URL: http://mediators.ru/ rus/about_mediation/foreign_law/sweden/text1.

19. Шашкина Е. А. Применение института медиации в области семейного права // Молодой ученый. - 2017. - № 2. - С. 345-349. - URL https://moluch.ru/archive/136/38206/

20. Загайнова С. К. Современные проблемы и перспективы развития практической медиации в России //Развитие медиации в России: теория, практика, образование. - М.: Инфотропик Медиа. 2012. - С. 17.

21. Институт медиации в зарубежных странах и его применение в сфере исполнительного производства // Филипов В.В. Использование процедуры медиации в сфере исполнительного производства в зарубежных странах, применение данного института в России: за и против. moluch.ru/conf/law/archive/225/11769

22. Эсанова З.Н. Болалар тарбияси билан боглиц низоларни судда куришнинг процессуал хусусиятла-ри. - Тошкент, 2010. - 289 б.

23. Филипов В.В. Использование процедуры медиации в сфере исполнительного производства в зарубежных странах. Применение данного института в России: за и против // Практика исполнительного производства. - М.: 2014. - № 3. - С. 26-39.

24. Носырева Е.И. Медиация в исполнительном производстве // Принудительное исполнение актов судов и иных органов в отношении юридических лиц (организаций и предпринимателей). Проблемные аспекты: Сборник материалов Международной научно-практ. конференции. - 4-8 июня 2012 г. - Воронеж. - М.: Статут, 2013. - С. 156-159.

25.2019 йил 22 майда ТДЮУда Грант тадцщотлари доирасида «Ижро иши юритиш соцасини яна-да такомиллаштириш масалалари: назария ва амалиёт уйгунлиги» мавзусида республика илмий-амалий конференцияси утказилган.

26. Сулаймонов Д. Медиатор: ижро иши юритишда яцин кумакчи//Хукук газетаси, - 2019. 2 май. -№ 18 (1163) - Б. 3.

27. Узбекистон Республикасининг Оила кодекси. - Тошкент: Адолат, 2018. - https://lex.uz/ йоез/104720

Та^ризчи:

Усмонова М.А., юридик фанлар доктори, кафедра профессори,

Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси Хдрбий-техник институти.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.