Научная статья на тему 'НИГОҲЕ БА ЗИНДАГИНОМАИ САҲОБИИ АСТАРОБОДӢ'

НИГОҲЕ БА ЗИНДАГИНОМАИ САҲОБИИ АСТАРОБОДӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
94
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБУСАИД КАМАЛИДДИН САХАБИ АСТАРАБАДИ / НАДЖАФИ / ШУШТАРИ / ТАДЖИК / ИРАК / САХАБ / ОБЛАКО / ПОЭТ / СУФИЙ / СВОБОДОМЫСЛЯЩИЙ / РАССКАЗ / ЧЕТВЕРОСТИШИЕ / ГАЗЕЛЬ / РОЖДЕНИЕ / СМЕРТЬ / АНТОЛОГИЯ / МАНУСКРИПТ / СТИХОТВОРЕНИЙ / СБОРНИК СТИХОВ (ДИВАН) / ABUSAID KAMALIDDIN SAHABI ASTARABADI / NAJAFI / SHUSHTARI / TAJIK / IRAQ / SAHAB / CLOUD / POET / SUFI / FREETHINKING / NARRATIVE / QUATRAIN / GAZELLE / BIRTH / DEATH / ANTHOLOGY / MANUSCRIPT / POEMS / COLLECTION OF POEMS (DIVAN)

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Баёнов М.Б.

В данной статье впервые рассматривается жизнедеятельности один из знаменитых поэтов персидско-таджикского народа XVI и начале XVII веков, Абусаид Камалиддин Сахаби Астарабади. В статье анализируются дата рождения и смерти, место жительство и происхождение поэта. Автор статьи старался восстановить жизнидеятельности поэта на основе антологии, манускриптов и печатных вариантов творчествы самого поэта. В исторических источниках и антологиях существуют частичные повторяемые информации о жизни Сахаби Астарабади. Автор статьи при восстановлении жизни поэта не ограничивался только историческими источниками, антологиями и манускриптамы, также непосредственно изучая творчество самого поэта расскрыл достоверные факты о его жизни. В творчестве Сахаби, действительно, встречаются указании на некоторые аспекты жизни самого поэта, которые использовались автором статьи как подлинные факты при восстановлении его жизнедеятельности. Сахаби был суфием и для того, чтобы найти истину, вел отшельнический образ жизни. В связи с тем, что он был последователем суфизма, выбрал литературный псевдоним «Сахаб», который в переводе с арабского означает «Облако». Сахаби Астарабади прожил плодотворную жизнь при правлении шах Аббаса Сефеви в Х-ХI века хиджры (конец XVI и начале XVII вв.). Дата рождения поэта остается неизвестным, но умер он в 1010 хиджры (1601 г.) в городе Наджаф, где и был похоронен.This article deals with the life one of the famous poet of the Persian-Tajik people of the 16th and early 17th centuries, Abusaid Kamaliddin Sahabi Astarabadi. In the article discussed aboutthe date of birth and death, place of residence of the poet. The author of the article tried to restore the life of the poet on the basis of an anthology, manuscripts and printed versions of the work of the poet. In historical sources and anthologies there are split and same information about the life of Sahabi Astarabadi. In restoring the life of the poetthe author was not limited only to historical sources, anthologies and manuscripts, also directly studying the works of the poet revealed reliable facts about his life. Really, in the work of Sahabi there are indications of certain aspects of the life of the poet, which were used by the author of the article as authentic facts in restoring his life activity. Sahabi was a myth person in order to find the truth. The fact that he was a follower of myth, he chose his pen name “Sahab”, which in Arabic means “Cloud”. Sahabi Astarabadi lived during the reignShah Abbas Sefevi in the 10th-11th centuries of the Hijra (late 16th and early 17th centuries). The date of birth of poetisindefinite, but he died at 1010 AH (1601) in the city of Najaf of Iraq, where he was buried.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LOOK AT THE LIFE OF A SAHABI ASTARABADI

This article deals with the life one of the famous poet of the Persian-Tajik people of the 16th and early 17th centuries, Abusaid Kamaliddin Sahabi Astarabadi. In the article discussed aboutthe date of birth and death, place of residence of the poet. The author of the article tried to restore the life of the poet on the basis of an anthology, manuscripts and printed versions of the work of the poet. In historical sources and anthologies there are split and same information about the life of Sahabi Astarabadi. In restoring the life of the poetthe author was not limited only to historical sources, anthologies and manuscripts, also directly studying the works of the poet revealed reliable facts about his life. Really, in the work of Sahabi there are indications of certain aspects of the life of the poet, which were used by the author of the article as authentic facts in restoring his life activity. Sahabi was a myth person in order to find the truth. The fact that he was a follower of myth, he chose his pen name “Sahab”, which in Arabic means “Cloud”. Sahabi Astarabadi lived during the reignShah Abbas Sefevi in the 10th-11th centuries of the Hijra (late 16th and early 17th centuries). The date of birth of poetisindefinite, but he died at 1010 AH (1601) in the city of Najaf of Iraq, where he was buried.

Текст научной работы на тему «НИГОҲЕ БА ЗИНДАГИНОМАИ САҲОБИИ АСТАРОБОДӢ»

Sayidoi Nasafi chose public workers and the value of crafts was highly estimated in his creations in improving society. His works based on reality of life, his interesting mind, impressive, conquered Tajik type of speech.

Sayido's "Shahroshub" has a proper places from the side of clear explanation, expressing clear thoughts, after "Shahroshub" of Mas'udi Sa'di Salmon, description of crafts and glorifying craftsman in the Sayido's "Shahroshub". It also informes about 212 representatives of crafts and gives information on features of their work.

Another special Sayido's work "craftsmanship " appeared in using of phases and special terms of craftsmen and fields of occupation, and he made majority of them by himself. The authors concluded that in spite of clearance and prosecution of Hindi styles language of poetry devoted to craftsman of Sayido publicly, simple, easy, and eloquent. Usage of folk superstition, idioms, and proverbs and saying his poetry is still attracts the interest.

Keyword: "Shahroshub", craft, craftsman, explaining of crafts, Sayido, folk, poem, idioms, genre, literature, distich, line.

Сведения об авторах:

Саидмуроди Ходжазод - доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка ДГПУ им С.Айни.Тел: (+992) 938555299. E mail: saidmurod70@mail. ru

Ализода Абдурашид Худжамкул - кандидат филологических наук, доцент кафедры телевидения и радиовещания Таджикского национального университета. Тел: (+992) 900900432.

About the autor:

Saidmurodi Khojazod - Doctor of philological sciences, Professor of the Tajik language at Tajik State Pedagogical Institute named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 938555299. Email: saidmurod70@mail.ru

Alizoda Abdurashid Khudjamkul - Candidate of philological sciences, Associate professor in the Department of television and broadcast of the Tajik National University. Tel.: (+992) 900900432.

УДК: 8 точик (форс) 82+1/14 НИГОХЕ БА ЗИНДАГИНОМАИ САХОБИИ АСТАРОБОДИ

Баёнов М.Б.

Институти забон ва адабиёти ба номи А.Рудакии Академияи илмуои Цум^урии

Тоцикистон

Доир ба зиндагии шоир ва орифи форс-точик Сахобии Астарободй дар сарчашмахои таърихй, тазкираву баёзхо маълумоти пароканда ва якхела оварда шуда, иттилооти зарурй мавчуд нест. Пажухиш нишон медихад, ки кариб хамаи сарчашмахо ба таври мухтасар доир ба таваллуд, вафот, зиндагй, таълиму тадрис ва рубоисарои машхур буданаш иттилоъ додаанд.

Аз ин ру, дар муайян ва баркарор намудани зиндагй ва шархи холи Сахобии Астарободй наметавон танхо ба тазкирахо ва дигар маъхазхои таърихй махдуд шуд ва эътимод кард, балки ба осори худи шоир бояд ручуъ намуд. Осори адиб дар ин бобат ба мо далелхои муътамад медихдд. Дар хакикат, шоир дар ашъораш доир ба баъзе пахлухои зиндагиаш ишорахои чолиб дорад, ки метавон онхоро низ барои баркарор кардани рузгоор ва зиндагиаш хамчун далел истифода бурд. Маврид ба зикр аст, ки ин аввалин пажухиш доир ба зиндагонии Сахобии Астарободй буда, дар ин масъала то ба хол ягон тахкикот сурат нагирифтааст.

Ба андешаи мо, масъалаи нахустине, ки дар мавриди баркарор намудани тарчумаи холи шоир бояд хал карда шавад, ин муайян намудани ном ва тахаллуси шоир аст, ки дар ин бобат дар ягон сарчашмаи таърихй сухан нарафтааст, вале аз ашъори шоир дар ин хусус маълумоти чолиб метавон дастрас намуд. Аз тахкики осори шоир бармеояд, ки у танхо бо як тахаллус, яъне «Сахобй» шеър гуфтааст. Хусусан, аз тахкик дар девони газалиёти шоир бармеояд, ки дар мактаъи кариб 95% газалиёташ тахаллуси у «Сахобй» зикр гардида, танхо 5% газалиёташ бидуни тахаллус мебошанд.

Сахобй шахсияти суфимашраб буда, барои расидан ба хак хамеша узлатнишинй карда, риёзат мекашидааст. Шоир тахаллуси худро низ мувофик ба суфимашрабу ориф ва соликии рохи хак буданаш «Сахоб», яъне «абр» интихоб кардааст. Калимаи «Сахоб» дар тамоми

лyFaтy фapхaнгхои точикию фоpсй aслaн бa мaънои «^p» тaшpeх шyдaaст [10, 228]. Дap тaъpиxи aдaбиёт aксapи шyapо тaxaллyси xyдpо мувоФи^ бa aфкоpy aндeшaи худ интихоб мeнaмоянд, ки бозгyкyнaндaи мяксяду мapоми онхост. Тaxaллyси Сяхобй низ хямин гущ бa эчодиёт Ba солики pохи хяк бyдaнaш мувоФи^ acT. Тяхяллуси шоиp «Сяхоб» яънe бa мaънои aбp, ки киноя яз фaйзи илохй acT. Aбpecт, ки хaмeшa боpони фaйзy бapaкaт Ba илму мaъpифaтpо бя хоняндя эхдо мeнaмояд Ba ин aбpи paхмaт гулистони яклу xиpaд Ba мaънaвиёти моpо шодоб мeгapдонaд. Дямчунин, яз aшъоpи худи y ^Увяйдо мeгapдaд, ки y пяйвястя дap pохи Дяк Ba ^якикят, ишку мухяббяти илохй Ba инсонй, яънe зяминй pa^y дapд кяшидя, хямчун оpиф aндeшaхои оpифонaю cyфиёнaи xyдpо бя нямоиш мeгyзоpaд Ba xeштaнpо «Сяхоби ишк» yнвон мeдихaд. Вокeaн, шоиp дap мaвpиди интихоби тяхяллуси xeш дap aшъоpaш ишоpaхои зиёдe кapдaacт. Бяйтхои зepини шоиp дaлeл бap ин гуфтяхоянд.

На ашки сурх ба рухсори зард меборам,

Сауоби ишцаму борони дард меборам [2,432].

Е:

Эй гул, ба уавои ту зи бас гиря ки кардем, % _ Моро ба рауи ишц Сауобй лацаб афтод [2,333J.

Е ин ки:

То уавои навбауори хатти цонон кардаем,

Аз сауоби дида оламро гулистон кардаем [2, 416].

Бя хдмин мяънй дap Faзaлиёти шоиp ишоpaхои зиёдe paфтaacт. Аз миcpaхои боло бapмeояд, ки яшки Сяхобй, ки дap pохи хдк Ba ^якикят, ишку мухяббят pexтaacт, гулистонкуняндяи олями мaънaвй будяяст. Аз ин py, тяхяллус ё лякяби y мяхз яз он capчaшмa мeгиpaд.

Дигap мясъяля пaйвacт ё чяспидяни кялимяхои «Acтapободй», «Шyштapй» Ba «Нячяфй» бя исми шоиp яст. Бя кaвли тaзкиpaнигоpон, шоиp бя Acтapободй, Шyштapй Ba Нячяфй низ мaшхyp будяяст. Ризокулихон Дидоят дap тaзкиpaи «Мaчмyъ-aл-фycaхо» овapдaacт, ки «мaвлyдaш Шyштap Ba ясляш яз Ч,ypчон (Ч^чон ё Гypгон Acтapободи тaъpиxй яст-Б.М.) Ba мaвтaнaш Нячяфи Aшpaф» яст [12,39]. Мяълум мeгapдaд, ки дap зямони мaшхyp будяни шоиp исми ce шaхpи мaъpyф, «Acтapобод»-вaтaни бобоии шоиp, «Шyштap»-зодгохaш Ba «Нячяф»- шaхpe, ки дap ончо икомяти тулонй дошт, бя исми y пaйвacт гapдидaacт. Дap Энcиклопeдияи cовeтии точик омядяяст, ки дap чaвонй яз Шyштap бя Нячяф paфтa чил сол дap он чо икомят Ba кясби кямол кapдaacт. Аз хямин чихдт бя Acтapободй Ba Нячяфй мaъpyф яст [15, 6]. Пaйвacт гapдидaни номи шяхрт «Acтapобод>> бя исми шоиp яз он xотиp яст, ки ясли y, яънe пaдapy бобохои шоиp яз Acтapобод мeбошaнд. Аммо y дap мяктяи ягон Faзaли xeш худяш Ba тaxaллycaшpо Acтapободй, Шyштapй ё Нячяфй зикp нaкapдaacт.

Мясъяляи дигape, ки бояд бя он тaвaччУх кapд, ин номи яслии шоиp яст. Чунки дap тaзкиpaхо номи шоиp Ba нясяби шоиp гуногун зикp гapдидaacт. Мясялян, дap «Энcиклопeдияи cовeтии точик» ному нясяби шоиp бя тaвpи ичмол шоиp «Сяхобии Acтapободй» зикp гapдидa, хдмчунин гуфтя мeшaвaд, ки гохe номaшpо «Шяйх Сяхобй» хям сябт кapдaaнд [15,6]. Ризокулихони Дидоят дap тязк^яхои «Мaчмyъ-aл-фycaхо» Ba «Риёз-yл-оpифин» номи шоиppо Сяхобии Acтapободй нaвиштaacт [13,99]. Дap «Taзкиpaи хяфт икдим»-и Амин Ахмяди Розй хям номи шоиp дap чянд мaвpид тянхо «Мaвлоно Сяхобй» зикp кapдa шудяяст [1,1260]. Дap дeвонхои дястхяти худи шоиp низ номи шоиp «Мaвлоно Сяхобии Acтapободй» Ba «Мaвлоно Сяхобй» омядяяст [5, 1]. Вaлe дap capчaшмaхои дигap номи шоиp бя тяфсил омядяяст. Хусусян Озapи Бeкдилй дap «Отяшкядя» исму нисбяи Сaхобиpо бя шякли «Мaвлоно Кямолиддин Сяхобии Аст^о^дй» сябт кapдaacт [6,780]. Зaбeхyлло Сяфо низ дap китоби «Taъpиxи ядябиёт дap Эpон» номи ypо «Кямолиддин Сяхобии Acтapободй» нaвиштaacт. Мухяккик Дто Дacaнпyp номи шоиppо А6усяид Кямолиддин Сяхобии Нячяфии Acтapободй зикp кapдaacт[1l,43]. Дигap мухяккикони мyтaaxxиp низ исми шоиppо хямингуня зикp кapдaaнд, ки бя aндeшaи мо овapдaни хямяи онхо хочят нaдоpaд.

Аз тяхлилу бappacихои capчaшмaхоe, ки доиp бя шоиp мяълумот додяянд мо бя xyлоcae омaдeм, ки номи ясосии шоиp Кямолиддин Ba исми пaдapaш А6усяид будя, ясосян бо номи «Сяхобй» Ba «Сяхобии Acтapободй» мaшхyp гapдидaacт. Инчунин, мeтaвон хулося кapд, ки номи яслии шоиp А6усяид Кямолиддин Сяхобии Acтapободии Нячяфии Шyштapй, мутяхяллис бя Сяхобй мeбошaд.

А6усяид Кямолиддин Сяхобии Acтapободии Нячяфии Шyштapй, мутяхяллис бя Сяхобй дap сядяи X Ba XI хичpй-кaмapй (ох^и acpи XVI Ba aввaли acpи XVII), дap зямони сялтяняти шох, Аббоси Сaфaвй, зиндягй нямудя, сяняи мушяххяси вaлодaти шоиp мяълум шст. Дap тaзкиpaхо, capчaшмaхои тaъpиxию ядябй тянхо сяняи вaфоти шоиp бяён

гapдидaaст, ки он хдм якpaнг гост, бялки гуногун aст. Сapчaшмaх,о вaфоти шоиppо бa солхои 1001, 1002, 1010, 101б вa 1021-и хи^ии кaмapй бapобap донистaaнд. Дepмaн Этe дap китоби «Тaъpиxи aдaбиëти фоpсй» вaфоти Сaх,обиpо соли 1010 x,H4pï нишон додaaст [16,140]. Зaбeхyлло Сяфо хдм дypyстии вaфоти Сяхобии Aстapободиpо соли 1010 мeдонaд [9,859].

Ризокулихони Дидоят дap тaзкиpaи «Мaчмyъ-aл-фyсaхо» вaфоти Сaхобиpо соли 1701 мeнaвисaд, ки дypyст бa нaзap нaмepaсaд. Зepо худи Дидоят тaъкид мeкyнaд, ки «Зyхypaш бa pyзгоpи шох Аббоси Сaфaвй бyдa...»,[12, 39] aммо соли вaфотaшpо соли 1701 мeнaвисaд, ки 6a pyзгоpи шох Аббоси Сaфaвй бapобap нeст. Дидоят тaъкид нaкapдaaст, ки мувофик бa солшyмоpии хичpй-кaмapй ё мeлодй, вaлe дap xap,n,y холaт хaм иштибох aст. Аз сaбaбe ки дap бeштapи сapчaшмaх,о вaфоти шоиp соли 1010 хи^ии кaмapй зикp шyдaaст, мо низ бa он тaкя мeкyнeм вa ин сaнapо нисбaтaн дяки; мeшyмоpeм.

Дap мaвpиди тaвaллyди шоиp дap ягон тaзкиpa ишоpae нaшyдaaст, яз ин сaбaб, сaнaи тaвaллyди шо^ тяхкикоти aмиктapy дaкик;тapepо тякозо мeнaмояд. Аммо шоиp гох-гохe дap aшъоpaш яз пиpию бapчомондaгй шикоят мeкyнaд, ки 6озгукуняндяи yмpи дapоз дидяни уст. Чунончй:

З-ин сон, ки дил аз тири ту вораста нагардад, Кас гайри бало гирди мани хаста нагардад. Бо цомати хам сацдаи пай дар пайи ман чист? Дар дида гар абруи ту пайваста нагардад [2, с. 334J.

E ин ки:

Ин умр, ки моро аламе беш набуд В-ин шодии олам, ки гаме беш набуд. Чун мадди шиуобу барц бар авц намуд, Харчанд дароз шуд, даме беш набуд [5, с.222J.

Ч,ои дш^ мeнaвисaд:

Мани фарсу да, агар дар рауи гам пир шудам,

Дар сарам ишци цавонист, ки натвон гуфтан [2, с.475J.

Дap бaъзe сapчaшмaхо Сяхобй шо^и точик зи^ шудяяст. Хусусян дap «Энсиклогодияи совeтии точик» шоиpи точик кaлaмдод шудяяст, ки бя эхтимоли зиёд дypyст яст, [15, 6] зepо вятяни ячдодии шоиp Aстapобод дap зямони Сомониён тяхти тaсappyфй точикон кapоp дошт вя точикон дap ончо сукунят доштянд. Дap ин бобят дap «Энсиклогодияи миллии Точик» мexонeм: «Ин шaхp (Aстapобод Б.М.) дap дaвpони с^лтаняти Сомониён мapкaзи мухими зapби сиккя буд. Дap зямони хyкмpонии Ахмяд ибни Исмоили Сомонй Aстapобод боpи дигap тяхти нуфузи aлaвиëн кapоp гиpифт вя минбяъд бяйни aмиpони сомонй вя aлaвиëн яз дяст бя дяст мeгyзaшт, то он дaвpae, ки Мокон ибни Кокй яз тapaфи ялявиён хукумят ёфт» [14,32]. Инчунин, дap мaвpиди ясли точикй доштяни Сяхобй Aсосгyзоpи сулху вяхляти миллй-Пeшвои миллят Президенти Цумуурии Тоцикистон муутарам Эмомалй Раумон, дар як мусоуибааш дар рузномаи мисрии «Ал-мисри-л-явма» дар таърихи 31-уми августи соли 2009 андешаронй кардааст. Ин мусоуиба ба муносибати ба забони араби нашр шудани китоби сецилдаи «Тоцикон дар оинаи таърих» сурат гирифта, он худи уамин сол аз араби ба тоцикй тарцума шуда, дар рузномаи «Цумуурият» нашр гардид. Пешвои миллат дар бораи Сауобй чунин гуфта буд: «Мapдyми точик ypфy одятхои исломии ясили xyдpо дap тули тaъpиx, хятто дap зямони шypaвй нигях доштя, пойбaндии xyдpо бя фapзхои динй вя ибодятхо дигapгyн нясохтяяст вя дap мaсиpи тaъpиxи ислом мявк^и босaзоepо кясб нямудяяст. Чяндин нaфap яз олимон вя нобигягони дин бя монянди бyзypгтapин имомони Ислом Имом Бyxоpй, Имом Тиpмизй, Имом Faзолй, Имом Aбyхaнифaи Нуъмон, Мявлоно Ч,aлолиддини Румй, Сяхобй, Сялмони Фоpсй вя Шaйxyppaис Ибни Сино ясли точикй доpaнд» [7, 1]. Мяълум мeгapдaд, ки бобоёни шоиp яз точикони Aстapобод будя, худи y дap Шyштap тявяллуд шудя, сипяс дap чявони бя Нячяф хичpaт кapдaaст.

Шоиp чихил сол дap Нячяф инзиво иxтиëp кapдa, бя чоpyбкaшии мясчиди Алй мяшгул мeшaвaд. Дямин яст, ки дap бaъзe мяъхязхо бо тяхвялуси чоpyбсоз низ ёд шудяяст. Дямчунин, дap шaхpи Нячяф бя тяхсили илм вя тaдpиси шогиpдон мяшгул будяяст.

Муяллифони тaзкиpaх,о Сaх,обиpо якe яз оpифони воpaстa вя покизяниходи мaъpyфи зямони худ бя кйлям додaaнд. Онхо дap китобхои худ pивоятe доиp бя pyзгоpи Сяхобй овapдaaнд, ки яз мятому мяв^и ин шоиpи оpиф дap зямони худ дялолят мeкyнaнд. Аз чумля Озapи Бeкдилй дap китоби «Отaшкaдa» дap 6оpaи Мявлоно Сяхобй чунин pивоят овapдaaст: «Вякге бя кaноpи обe paсид (Сяхобии Aстapободй-Б.М), хост, ки бигзapaд, пояш фypy paфт, бо худ гуфт: ин мяънй яз тя^^лу; яст вя мapо бя х£ч чиз чуз дeвони шeъpи худ тя^^лу; нeст. Дeвонpо дap об яндохт вя чун тайки сябо 6bp pyйи дapë xиpомон бигзяшт...»

[6,780]. Дap бaъзe capчaшмaxои дигap гуфтя мeшaвaд, ки бяъд яз бя дapё яндохтяни дeвони aшъоpaш, тябъяш дap шоиpй paвонтap мeгapдaд Ba шeъpи зиёдe эчод мeкyнaд. Зaбexyлло Сяфо дap китоби «Taъpиxи ядябиёт дap Эpон» мeнaвиcaд, ки nac яз бя дapё яндохтяни дeвони aшъоpaш тябъяш кушодя мeшaвaд Ba xaфтод xaзоp pyбой эчод мeкyнaд [9,859]. Вокeaн Сяхобй шоиpи пypшeъp мяхсуб мeгapдaд, зepо иловa бap мacнaвихояш то зямони мо яз y 6 255 pyбой [5]Ba 535 Faзaлaш [2] омядя pacидaacт.

Амин Ахмяди Розй дap тязк^яи «Дяфт иклим» мeнaвиcaд, ки муддяти сй сол яст, ки кядямяш бя кучя Ba бозоp rnpac^Aa Ba бя Faйpи бypиё Ba хишту яз хитоми чяхон чизe

иxтиёp нaкapдa. Ba яз ин сябяб хaмвоpa мaнзypи aнзоpи хос Ba aвом мeбошaд Ba яз caFиp то кaбиp Ba Faccy сямин хялкяи иpодaти y дap гуш Ba FOшияи мухяббятяш бap душ доpaнд Ba чониби тяъзими ypо бя хap чи caзотap pиоят мeкyнaнд. [1,1261].

Дигap ин ки мapдyм дap боpaи шaxcиятxоe pивоят мeофapaнд, ки вокeaн мaшxypaндy мaвpиди тaвaччyx кapоp доpaнд. Шоиp дap бяйти зepин гушянишинии xyдpо чунин бя к&гам додяяст:

Чун Сауобй кай нишинад бо касе? Он ки у бо ишк бошад уамнишин [2,478J.

Е ин ки:

Агар аз базми аули ишк берунам, чй гам дорам, Ки уастам шамъсон саргарм аз сузи даруни худ [2,277].

Ризокулихони Дидоят дap «Риёз-yл-оpифин» Сaxобии Acтapободиpо якe яз оpифони комил бя кялям додя, мeгyяд: «Сaxобй оpифecт комил Ba оши^ст воcил. Шyxyдaш мудом Ba xyзypaш бapдaвом, фикpaш холй яз вacвоc Ba зикpaш оpй яз xaввоc, тябъяш олй Ba кaвлaш XOлй, бaъзe ypо яз axли Шyштap донистя, тaxкик он яст, ки мaвлyдaш дap Шyштap Ba ясл яз Ч,ypчон яст. Мaвтaнaш Нячяф, зyxypaш дap зямони шоx Аббоси Сaфaвй. Чиxил сол дap Нячяф инзиво иxтиёp кapдa Ba pyйи тaвaччyx бя ибодят овapдa, xaм дap он чо фaвт Ba мядфун шудя...» [13,127].

Дap хякикят y мapдe будя, узлятнишин бо сулуки мaшpaбй дapвeшонa мeзиcтaacт. Дap ин бобят шоиp дap aшъоpaш ишоpaхои зиёд доpaд. Чунончи: Агар вокиф наям аз кори олам, шукр мегуям, Ки дар кору фунуни ошщй устодие дорам [2,462J.

Е ин ки:

Чун Сауобй агар аз аули иродат бошй,

Дар рауи ишк цавонони цауон пири туанд [2,240].

Аммо яз aшъоpи худи шоиp бapмeояд, ки y дap бapобapи узлятнишй, хямчунин дapвeшонa зиcтaнpо низ иxтиёp кapдaacт. Дap ин бобят шоиp чунин мeгyяд: Аз коми дили хеш гузаштем, Сауобй, То расму рауи мардуми дарвеш гирифтем [2,426].

Ё ки:

Мустагнием уамчу Сауобй зи мулку цоу, То цо ба силки мардуми дарвеш кардаем [2,424].

Шоиp дap pохи мaъpифaти xyдовaнд хямчун солики pохи хяк ycтyвоpонa кядям зядя, хeч гох яз pохи интиxобкapдaaш инхиpоф нaкapдaacт.

Аз куйи дуст он ки нарафт аз ситам манам, Дарроуи ишкуу ошщй собиткадам манам [2,413].

Дямзямон, Сяхобй дap идомяи хямин Faзaл дap чapaёни pиндй будяни xyдpо тяъкид мeкyнaд.

Масте, ки цоми ишк занад уар нафас туй,

Ринде, ки хурда хуни цигар дам ба дам манам [2, 413].

TaBpe ки яз чустучухо мяълум rap^A, Сяхобии Acтapободй шоиp, оpиф, шяхсияти пapхeзкоp, оpй яз бухлу хясяд Ba яз тяляби молу capвaти дунё бeгонa мeбошaд. Шоиp яслян бо pyбоиёти чяззоб Ba пypшypy шapи ишкию иpфониaш мaшхyp гapдидa дap aкcapи тaзкиpaхо хямчун pyбоиcapои мaшхyp зикp гapдидaacт. Умpи xyдpо бя pyбоиcapой, узлятнишинй, дapвeшию кяноят, тapaннyми ишки поки инсонй Ba тapFибy тaшвики aфкоpи оpифонaю хякимоня ranapï кapдaacт.

Бя кaвли худи шоиp:

Сауобй, беу зи васфи некувон набвад фанни дигар, Биуамдуллоу, ки умри ман тамоми сарфи ин фан шуд [2, 250].

Сяхобии Acтapободй соли 1010 хичpй-кaмapй, бapобap бя соли 1601 мeлодй, дap шaхpи Нячяфи Иpок вaфот кapдa, дap хямон чо дяфн шудяяст.

АДАБИЁТ

1.Амин Ахмади Розй. Х,афт иклим. (чилди 2). -Техрон: Суруш, 1378. - 1443 с.

2.Астарободй, Сахобй. Девони газалиёт (Ба кушиши Акбари Бехдорванд) /Астарободй Сахобй.-Техрон: «Заввор», 1387-602 с.

3.Баёнов М. Б. Сахобии Астарободй шоир ва орифи точику форс / М. Б. Баёнов// Ахбори Академияи илмхои Чумхурии Точикистон.-Душанбе, 2016.-№2 (242). -С.163-168.

4.Баёнов М.Б. Талмех дар газалиёти Сахобии Астарободй / М. Б. Баёнов //Паёми Донишгохи миллии Точикистон (Бахши илмхои филологй).-Душанбе, 2018.-№3.-С.162-167.

5.Куллиёти Сахобии Астарободй. Дастхати Китобхонаи мачлиси шурои миллии Эрон. №87382, 1139 сах.

б.Озари Бекдилй. Оташкада. (Бо тасхех, тахия ва таъликоти Х,асан Содоти Носирй).-Техрон: «Амири

кабир», 1337.-944 сах.

7.Рахмон, Э. Ташвишхои рохбарй нияти маро дар мавриди таълифи китоб дигар накарданд /Э. Рахмон// «Ч,умхурият».-Душанбе, 2009. №120 (21 627).- С. 1-3.

8.Сафо, Забехуллох. Таърихи адабиёт дар Эрон.-Ч,.3.-Бахши 1.- Техрон: Фирдавс, 1373.-704 сах.

9.Сафо, Забехуллох. Таърихи адабиёт дар Эрон.-Ч,.3.-Бахши 2.- Техрон: Фирдавс, 1373.-1461 сах.

10.Фарханги тафсирии забони точикй. (чилди 2).-Душанбе.-2008.-945 сах.

11.Х,асанпур, Х,иво. Сабкшиносии рубоиёти Сахобии Астарободй «Бахори адаб»-Фаслномаи тахассусии сабкшиносии назму насри форсй. 1390 х. №14. сах 43-56.

12.Хдцоят, Ризокулихон. Мачмуъ-ал-фусахо (Бо кушиши Музохир Мусаффо).- Техрон: Амири Кабир,1339.- 486 сах.

13.Х,идоят, Ризокулихон. Риёз-ул-орифин (Бо кушиши Мехралй Гургонй).-Техрон: «Зухро», 1344.-631 сах.

14. Энсиклопедияи Миллии Точик. (чилди 2).-Душанбе: Сарредаксияи илмии энсиклопедияи миллии точик, 2013.-664 сах.

15.Энсиклопедияи советии Точик. (чилди 7).-Душанбе: Сарредаксияи илмии энсиклопедияи советии точик, 1987.- 634 сах.

16.Эте, Х,ерман. Таърихи адабиёти форсй (Тарчумаи Ризозода Шафак).-Техрон: Бунгохи тарчима ва нашри китоб, 1337.-361 сах.

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ САХАБИ АСТАРАБАДИ

В данной статье впервые рассматривается жизнедеятельности один из знаменитых поэтов персидско-таджикского народа XVI и начале XVII веков, Абусаид Камалиддин Сахаби Астарабади. В статье анализируются дата рождения и смерти, место жительство и происхождение поэта. Автор статьи старался восстановить жизнидеятельности поэта на основе антологии, манускриптов и печатных вариантов творчествы самого поэта. В исторических источниках и антологиях существуют частичные повторяемые информации о жизни Сахаби Астарабади. Автор статьи при восстановлении жизни поэта не ограничивался только историческими источниками, антологиями и манускриптамы, также непосредственно изучая творчество самого поэта расскрыл достоверные факты о его жизни. В творчестве Сахаби, действительно, встречаются указании на некоторые аспекты жизни самого поэта, которые использовались автором статьи как подлинные факты при восстановлении его жизнедеятельности. Сахаби был суфием и для того, чтобы найти истину, вел отшельнический образ жизни. В связи с тем, что он был последователем суфизма, выбрал литературный псевдоним «Сахаб», который в переводе с арабского означает «Облако».

Сахаби Астарабади прожил плодотворную жизнь при правлении шах Аббаса Сефеви в XXI века хиджры (конец XVI и начале XVII вв.). Дата рождения поэта остается неизвестным, но умер он в 1010 хиджры (1601 г.) в городе Наджаф, где и был похоронен.

Ключевые слова: Абусаид Камалиддин Сахаби Астарабади, Наджафи, Шуштари, таджик, Ирак, Сахаб, облако, поэт, суфий, свободомыслящий, рассказ, четверостишие, газель, рождение, смерть, антология, манускрипт, стихотворений, сборник стихов (диван).

LOOK AT THE LIFE OF A SAHABI ASTARABADI

This article deals with the life one of the famous poet of the Persian-Tajik people of the 16th and early 17th centuries, Abusaid Kamaliddin Sahabi Astarabadi. In the article discussed aboutthe date of birth and death, place of residence of the poet. The author of the article tried to restore the life of the poet on the basis of an anthology, manuscripts and printed versions of the work of the poet. In historical sources and anthologies there are split and same information about the life of Sahabi Astarabadi. In restoring the life of the poetthe author was not limited only to historical sources, anthologies and manuscripts, also directly studying the works of the poet revealed reliable facts about his life. Really, in the work of Sahabi there are indications of certain aspects of the life of the poet, which were used by the author of the article as authentic facts in restoring his life activity.

Sahabi was a myth person in order to find the truth. The fact that he was a follower of myth, he chose his pen name "Sahab", which in Arabic means "Cloud".

Sahabi Astarabadi lived during the reignShah Abbas Sefevi in the 10th-11th centuries of the Hijra (late 16th and early 17th centuries). The date of birth of poetisindefinite, but he died at 1010 AH (1601) in the city of Najaf of Iraq, where he was buried.

Keywords: Abusaid Kamaliddin Sahabi Astarabadi, Najafi, Shushtari, Tajik, Iraq, Sahab, cloud, poet, Sufi, freethinking, narrative, quatrain, gazelle, birth, death, anthology, manuscript, poems, collection of poems (divan).

Сведение об авторе:

Байонов М.Б.- аспирант Института языка и литературы им. А. Рудаки Академии наук Республики Таджикистан. Тел.: (+992) 918268092; E-mail: bayoni@mail.ru

About the author

Bayonov M.B. - Post graduate Student in the Institute of Language and Literature named after A. Rudaky, Academy of Science of the Republic of Tajikistan. Tel.: (+992) 918268092; E-mail: bayoni@mail.ru

ВАСФИ НАВРУЗ, ОБ ВА ХУРРАМИДОИ ТАБИАТ ДАР АШЪОРИ

НАКИБХОН ТУГРАЛ

Муллоев А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Дар таърихи фарханги башарият чашнеро ба мисли Наврузи Ачам пайдо кардан душвор аст, ки бо асолати зиндагисоз ба ин дарача бостониву мардумй ва муассиру мондагор бошад. Фархундагй ва фарахафзой ва шарофату бузургии Навруз дар он аст, ки соири кишвархои мутамаддин дунё ин чашни бузурги миллии моро бо арзишхои асили милливу мардумй пазируфта ба оламиён муаррифй кардаанд. Ч,ашни Навруз бо асолати офаридагорй ва хаётбахшй арзишманду фархунда буда, аз ахди бостон дар фарханги ориёй ва бостониву пургановати мардуми точик накши мондагор дошта, хамчун мероси фархангиву адабй ёдгор мондааст.. Ин чашни бузурги мардуми гуногунзабону гуногунфарханг чун огози Бахору давраи тозаи рушду бедории табиат, давраи навини зиндагофар маъруф гаштааст.

Ачдодони мо хешро «озодагон» ва «дехгонон» номида бо ин номхо дар киёс бо мардуми хайманишин, рамагарду чорнишину чангалиён инсонхои зиндагисоз ва хаётофар буданд, ба киштварзй, зиндагии бумй, дехнишиниву шахрсозй шугл меварзиданд. Ч,ашнх,ои бузургтарини мардумиро бо фарохамии фаслхои табиат, боззоии замин, гардишу тобиши офтоб пайванд сохта, чашни Сада ба нерумандии офтоб, чашни Мехргон ба таодули поизии (баробарии тирамохии) шабу руз, чамъоварии самари кишти замин ва чашни Навруз ба таодули бахории (баробарии бахории) шабу руз, гиромидошти обхои зинда ва кишти замин мукаддасу гиромй медоштанд. Шоистагй ва фарахафзоии Наврузро дар он мешумориданд, ки дар дарозои мохи фарвардин рушноиву покй ва обхои зиндаро сутуда, хама чоро поку равшан месохтанд, барои хушнуд сохтани фурухархо (арвохон) гури ниёконро зиёрат мекарданду онхоро пок медоштанд. Дар ин робита паёми зиндагисоз ва нерубахши фарорасии Навруз дар хар рузи хафта дар осори аксар адибон шарх ёфтааст. Аз чумла, чунин гояи зиндагиофар дар эчодиёти Абуабдулло Рудаей, Фирдавсй, Ибни Сино, Умари Хайём, Дофиз, Саъдй, Ч,омй Даким Тирмизй , Туграл, Айнй ва дигарон бозгу шудааст.

Мухаммад Накибхон Туграли Ахрорй аз зумраи шоирони мумтоз ва махбуби интихои асри Х1Х ва ибтидои асри ХХ , як давраи пурпечутоб ва сарнавиштсози фархангию адабии мардуми Осиёи Миёна ба шумор меравад. Ин адиби шахир ва шахид бо хунари волои сухангустарй ва рисолати некмахзари инсонй диккати ахли илму адабро ба худ чалб намудааст. Бехуда нест, ки шоирону адибон ва фозилони хазамонаш уро чун «булбули достонсаро», «тутии шакрхои нахлистони начобатпайванд», « сухантирози бустони хушгуфторй ва нуктапардози чаманистони маънинигорй» ситоиш намудаанд.

Осори Туграл дар шакли маснавй, касида, газал, мусаммат, рубой ва фард эчод шудааст. Аз чумла аз осори вай маснавии «Лайлй ва Мачнун», «Сокинома», «Наврузнома» ва касидахои пароканда бокй мондааст. Накибхон Туграл шоири сохибдевон буда, девони газалиёташ иборат аз 319 газал мебошад. Дамчунин, Туграл ба унвони «Арза» ду-се маснавии кучаке дорад, ки ба сабки номаи манзуме ба нишони ёр иншо гаштаанд ва дар онхо хасби холу шуру шарару умеду армони дилдор ифшо ёфтааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.