Научная статья на тему 'НИГОҲЕ БА РАВОБИТИ ПОКИСТОНУ ҲИНДУСТОН ВА ТАЪСИРОТИ ОН БАР МИНТАҚА'

НИГОҲЕ БА РАВОБИТИ ПОКИСТОНУ ҲИНДУСТОН ВА ТАЪСИРОТИ ОН БАР МИНТАҚА Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
220
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАКИСТАН / ИНДИЯ / БАЛАНС СИЛ / ЮЖНОЙ АЗИИ / КОНФЛИКТ / КРИЗИС / РЕГИОН / КАШМИР / PAKISTAN / INDIA / BALANCE OF POWER / SOUTH ASIA / CONFLICT / CRISIS / KASHMIR / REGION

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Муҳаммадизода М.Т.

В статье отмечается, что Индия и Пакистан и их сепредельная территория являются одними из самых небезопасных и пострадавших от кризиса регионов в мире. Регион, который унаследовал противоречие и враждебность британского колониализма, теперь вступил в два полюса безопасности вокруг Индии и Пакистана. Проблема Кашмира как фактор кризиса в течение последних семи десятилетий помешала заключению соглашения между Индией и Пакистаном. Со времени независимости двух стран они всегда испытывали враждебность друг к другу из-за их общих конфликтов и конфликтов на границах и идентичности и пытались договориться и найти союзников на уровне региона и за его пределами. В статье сделана попытка взглянуть на процесс поляризации сил в Южной Азии в свете соперничества между Индией и Пакистаном.Индия, сблизившиь с Соединенными Штатами, а Пакистана с Китаем, сформировали биполярное пространство в Южной Азии, а другие страны в этом регионе желая или не желая приближаются к одному из этих двух полюсов. Что касается прошлых событий и инцидентов, включая гибель Усами бен Ладена в Пакистане, отсутствие единой позиции страны в борьбе с терроризмом, использование экстремистских и исламистских групп, таких как «Талибан» , Сеть Хаккани и других террористических групп, ки инструмент внешней политики Пакистана близость американо-индийских отношений осложняют пакистано-американских отношений. С другой стороны, расширение американо-индийского сотрудничества в области ядерной безопасности и поощрение Индии играть более активную роль в делах региона и влияние этих событий на отношения остальной части региона, актуализируют вопрос, о будущем балансе сил в отношениях между двумя странами. Конечно с учетом сохранения кризиса в отношениях между Индией и Пакистаном. В регионе каждая из этих двух стран пытается создать баланс сил друг против друга, с тем, чтобы создат коалиции и союзы со странами региона и за его пределами региона, чтобы изменить баланс сил в свою пользу.India and Pakistan, and its periphery, are among the most insecure and crisis-hit regions in the world. The region, which inherited the controversy and hostility of British colonialism, has now entered two security hubs based on India and Pakistan. Kashmir's problem as a factor in the crisis over the past seven decades has prevented an agreement between India and Pakistan. Since the independence of the two countries, they have always felt hostility and hostility to each other, due to their common background and border and identity conflicts, and have tried to make an agreement on the level of the region and beyond. The purpose of this article is to look at South-South polarization in the light of India-Pakistan rivalry. India, heading toward the United States and Pakistan, has shaped bipolar space in South Asia, and other countries in the area have been or are not willing to approach either of these two poles. With regard to past developments and incidents, including the bin Laden's death in Pakistan, the country's lack of integrity in the fight against terrorism, the use of extremist and Islamist groups such as the Taliban, the Haqqani Network and the rest of the terrorist groups, to The title of Pakistan's foreign policy tool and the proximity of US-India relations add to the blurring of Pakistan-US relations. On the other hand, the expansion of US-Indian nuclear and security cooperation and the encouragement of India to play a more active role in the affairs of the region and the impact of these developments on the relations of the rest of the region, the question arises is that the future balance of power in the relations between the two countries of India and Which route will Pakistan take? Given the prevailing crisis in India-Pakistan relations in the region, each of these two countries is trying to create a balance of power against each other, so that by creating unions and coalitions with countries outside the region, it is in the interest of the balance of power Change themselves.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO INDIAN-PAKISTANI RELATIONS AND ITS EFFECTS ON THE REGION

India and Pakistan, and its periphery, are among the most insecure and crisis-hit regions in the world. The region, which inherited the controversy and hostility of British colonialism, has now entered two security hubs based on India and Pakistan. Kashmir's problem as a factor in the crisis over the past seven decades has prevented an agreement between India and Pakistan. Since the independence of the two countries, they have always felt hostility and hostility to each other, due to their common background and border and identity conflicts, and have tried to make an agreement on the level of the region and beyond. The purpose of this article is to look at South-South polarization in the light of India-Pakistan rivalry. India, heading toward the United States and Pakistan, has shaped bipolar space in South Asia, and other countries in the area have been or are not willing to approach either of these two poles. With regard to past developments and incidents, including the bin Laden's death in Pakistan, the country's lack of integrity in the fight against terrorism, the use of extremist and Islamist groups such as the Taliban, the Haqqani Network and the rest of the terrorist groups, to The title of Pakistan's foreign policy tool and the proximity of US-India relations add to the blurring of Pakistan-US relations...India and Pakistan, and its periphery, are among the most insecure and crisis-hit regions in the world. The region, which inherited the controversy and hostility of British colonialism, has now entered two security hubs based on India and Pakistan. Kashmir's problem as a factor in the crisis over the past seven decades has prevented an agreement between India and Pakistan. Since the independence of the two countries, they have always felt hostility and hostility to each other, due to their common background and border and identity conflicts, and have tried to make an agreement on the level of the region and beyond. The purpose of this article is to look at South-South polarization in the light of India-Pakistan rivalry. India, heading toward the United States and Pakistan, has shaped bipolar space in South Asia, and other countries in the area have been or are not willing to approach either of these two poles. With regard to past developments and incidents, including the bin Laden's death in Pakistan, the country's lack of integrity in the fight against terrorism, the use of extremist and Islamist groups such as the Taliban, the Haqqani Network and the rest of the terrorist groups, to The title of Pakistan's foreign policy tool and the proximity of US-India relations add to the blurring of Pakistan-US relations. On the other hand, the expansion of US-Indian nuclear and security cooperation and the encouragement of India to play a more active role in the affairs of the region and the impact of these developments on the relations of the rest of the region, the question arises is that the future balance of power in the relations between the two countries of India and Which route will Pakistan take? Given the prevailing crisis in India-Pakistan relations in the region, each of these two countries is trying to create a balance of power against each other, so that by creating unions and coalitions with countries outside the region, it is in the interest of the balance of power Change themselves.

Текст научной работы на тему «НИГОҲЕ БА РАВОБИТИ ПОКИСТОНУ ҲИНДУСТОН ВА ТАЪСИРОТИ ОН БАР МИНТАҚА»

About the author:

Kenjaeva Latofat - senior lecture in the Department of Philosophy of Tajik State Pedagogical University named after S.Aini. Phone: (+992) 909094884

НИГОХЕ БА РАВОБИТИ ПОКИСТОНУ ХИНДУСТОН ВА ТАЪСИРОТИ

ОН БАР МИНТАЦА

Му^аммад Д.И.

Донышго^и Миллии Тоцикистон

Имруза бахси равобити Хиндустон ва Покистон ба гунае аст, ки бар тамоми минтакаи Ч,ануби Осиё ва хатто фаротар аз минтака соя афкандааст. Баррасии сиёсатхои ин ду кишвар ва мизони таъсиргузории он бар минтака бисёр печида ва нохамгун аст. Дар ин тахкик талош гардида, зовияхои мухталифи ин мавзуъ мавриди баррасй карор гирад. Ба равобити Хинд ва Покистон, шаклгирии мувозинати кудрат дар минтака, накши кишвархои фаромитакавй дар шаклдихии навъи чадиди тавозун дар Ч,ануби Осиё ва хамчунон ба таври мухтасар ба накши ин ду кишвар дар казияи Афгонистон низ ишора хохад шуд.

Хинду Покистон ва минтакахои перомуни он, аз чумла ноамнтарин ва бухронхезтарин минтакахои дунё ба хисоб меоянд. Ин минтака, ки вориси ихтилофот ва душманихои бачомонда аз истеъмори Британия мебошад, акнун вориди ду кутби амниятй бо мехварияти Хинд ва Покистон гардидааст. Масъалаи Кашмир ба унвони яке аз омилхои бухрон дар тули хафт даххаи гузашта монеи эчоди тавоффуки байни ду кишвар - Хинд ва Покистон гардидааст. Ин ду кишвар аз замони истиклол то акнун, ба далели пешинаи муштарак ва низохои марзй ва хуввиятй хамвора хисси хусумат ва душманй нисбат ба якдигар дошта ва дар сатхи минтака ва фароминтака талош ба доштани хампаймон кардаанд.

Хадаф аз навиштани ин макола нигохе ба дукутбй шудани Чднуби Осиё дар партави ракобатхои Хинд ва Покистон аст. Хиндустон бо гироиш ба самти Амрико ва Покистон бо чархиш ба самти Чин, фазои дукутбиро дар Чднуби Осиё шакл дода ва соири кишвархои ин минтака хоста ё нохоста дар холи наздикй ба яке аз ин ду кутб хастанд.

Хинд ва Покистон вокеиятхои чугрофиёи сиёсии собит дар Ч,ануби Осиё хастанд. Равобити геополитикй, такобул ва руёруии ин ду кудрати мухим, хамвора дар минтака кобили тасаввур аст. Бинобар ин, нигаронихои амнияти аслии Чднуби Осиё марбут ба бахши сиёсй, низомии саромада аз кашмакаши Хинд ва Покистон мебошад. Дар ин чо саволе матрах мешавад, ки мушкили асосй байни ин ду кишвар аз кучо нашъат мегирад?

Масъалаи Кашмир ба унвони яке аз масъалахои бисёр мухим дар равобити минтакаии Хинд ва Покистон, ошкортарин намунаи авчи як бухрони геополитикй аст, ки бар фазои амниятии минтака асари бисёр зиёде дар киёс бо соири масоил ва мушкилот, ки дар ин минтака вучуд дорад, мегузорад.

Дар мохи июни 1947 Британия фармони истиклоли Хиндро содир кард ва эчоди ду минтакаи мустакил, яке Хинд ва дигаре Покистонро аз 15 августи 1947 эълом дошт. Бар асоси ин фармон, сарзаминхои Покистон муташаккил аз вилоятхои Банголаи шаркй, Панчоби гарбй ва хамчунон вилояти Синд ва Балучистон, вилоятхои сархадии шимол-гарбй, ки барои он хамапурсй баргузор мешавад, гардид. Албатта, дар замони тачзия шибхакораи Хинд муташаккил аз ду каламрав буд, каламрави тахти идораи Британия ва 560 иёлати рочнишин ва навобнишин, ки тахти идораи шохзодахои хиндй карор доштанд. Руихамрафта, мачмуъи рочнишинхо ва навобнишинхо 41 дарсади сарзаминхои Хинди Британиёиро ташкил медод, ки аз лихози масохат аз ахамияти зиёде бархурдор буд. Дар холе, ки рочохо ва навобхо такрибан дар умури дохилии худ мустакил буданд, вале тафаввуки императори Британияиро ба расмият шинохта буданд[4,64].

Дар холе, ки Хинд руз то руз ба суи касби истиклоли худ наздик мешуд, Лорд Мунт Бетон «охирин ноибулсалтанаи Британия дар Хинд» рочохо ва навобхои махаллиро ташвик кард, ки бо дар назардошти мавкеияти чугрофиёияшон ба Хинд ва ё Покистон хамрох шаванд ва фикри истиклол дар зехнашон пайдо нашавад. Рочохо ва навобхо дарёфтанд, ки бо хамрохшавй ба хар як аз ду давлат салохиятхои худро дар масоили дифой ва хоричй аз даст хоханд дод. Бо ин хама то 15 августи хамон сол тамоми амирнишинхо мувофикати худро барои пайвастан ба яке аз ин ду кишвари чадид эълом доштанд, вале мушкили се амирнишин хануз хам побарчо буд: Чуногд, Хайдаробод ва Кашмир.

Амирнишини Чуногд дар гарби Хинд мавкеият дошт ва аксарияти чамъияти он хиндумазхаб буд, вале хокими мусулмони он касди худро барои пайвастан ба Покистон эълом кард. Покистон хам ба он посухи мусбат дод, аммо хеле зуд навоби мазкур ба асари

фишоpи Динд бa Покиcтон фиpоp кapд Ba ин минтака бa Динд хaмpох шуд. Крбиди зикp acr, ки дap биcëpи накшахои Покистон Чуногд мутааддик бa Покиcтон дониста шyдaacт[7,28].

Докими Дaйдapобод каод дошт nac as поëни хокимияти Бpитониë ин иëдaтpо бa тaвpи мустакдд идоpa кyнaд, aммо бapои дaвлaти Диндустон Faйpи кобиди кабуд буд, ки Дaйдapобод, иëдaти дap калби Диндycтон, бa унвони минтакаи мустакид бокй бимонaд. Динд бо иcтифодa aз мyхоcиpaи и^^ода Ba икдоми котеъ cap aз 13 дeкaбpи 1948 дap муддати чоp pyз Дaйдapободpо тахти идоpaи худ дapовapд.

Аз чумдаи ce иëдaти чанчодй Кaшмиp хaмвоpa Ba то aкнyн мaнбaи чодиш бyдaacт. Иëдaти Кaшмиp бa дихози вycъaт бо доштaни 218778 киломeтpи мypaббaъ мacохaт бyзypгтap aз Дaйдapобод буд. Ин иëдaт бa дaлeди чaхоp миллион чамъияти номyтaноcиб Ba пpокaндaaш Ba хaмчyнон мaвкeияти биcëp acоcии чyFpофиëияш, ки бо Тибет, Синзяни Чин Ba AфFOниcтон мapзи мyштapaк доpaд, бapои хap ду кишвap - Динд Ba Покистон биcëp боaхaмият Ba мухим буд. Покиcтон нaxycтин боp дap cоди 1947 тaлош кapд Кaшмиppо бa чeнaки худ дapовapaд.

Дap хaнгомaи paхой аз иcтeъмоpи Бpитaния, Мaхоpaчо Дapиcинг, хокими Кaшмиp yмeдвоp буд, ки Кaшмиp аз тacaллyти ду кишвapи нaвтaъcиcи Динд Ba Покистон озод бимонад. Бо ин ход, нepyхои Покиcтон кдоматхое aз Ч,аму Ba Кaшмиppо бa умеди хaмpох нaмyдaн бо хоки Покистон, бa тacappyфи худ дapовapдaнд. Ин хaмлa шyъдaхои aввaлини чанги мдан ду кишвappо бapaфpyxт. Зaмонe, ки чанг xaтм шуд Ba xaтти отaшбac мyaйян гapдид, Покиcтон як ceвyми хоки Кaшмиp Ba Динд бакияи онpо дap иxтиëp гиpифт.

Нигapонии Покиcтон дap мaвpиди вaзъияти Кaшмиp, бa тaвpи физояндae тaшдид шуд. Покиcтон aз та^и^оти aнчомëфтa бa хеч вaчх pозй набуд Ba бa иттифокоти cypaт гиpифтa бa дидaи тaвтeaомeз Ba шaк мeнигapиcт Ba чунин тacaввyp мешуд, ки бapои Динд capзaминхои хоотдхез Ba боapзиш Ba бapои Покистон минтакахои пacмондa pacидaacт.

Эчоди дaвлaтхои Динд Ba Покиcтон хaмpох бо хушунатхои гycтypдa буд Ba яке aз бyзypгтapин мyхочиpaтхои тaъpиxи бaшappо paкaм зaд. Дap ходе, ки теъдоди дакике aз бечошудагон Ba тaлaфоти инcонй дap он зaмон дap дacт нecт, вaлe мухаккикон бовap доpaнд, ки дap шли 1947 бaйни 10 то 12 миллион ишон миëн Динд Ba Покистон овоpa шyдa Ba худуди 500 хaзоp инcон кyштa шyдaнд. Ин paкaмхо биcëp тaкондихaндa aCT, ки ин хaмa инcон дap зaмони cyдх Ba кабд аз OFOЗи чанги бaйн ин ду кишвap чонaшонpо aз дacт додaнд. Покиcтон хамчунон аз такими yp,n,y низ pозй набуд, зepо ин кишвap ба дaлeди ^чакии дaвлaти худ caхми кaмтape аз нepyхо, зaxиpaхо Ba имконоти мaвчyди ypдy ба дacт овapaд[4,72].

Кдбд аз тащимо™ шибхикоpaи Динд ба ду кишвap, хyзyp Ba фаъодияти ду хизби бyзypг Ba му^де^ - ^mpcc Ba Мycдим Лиг, инчунин Ba aB4 гиpифтaни мaвзyи мазхабй дap caфбaндй Ba ду к^мат кapдaни мapдyми Динд «хиндухо Ba мycyлмонон» накши xyдpо дошт. Вале мyхимтapин мaвзye, ки ташаннуч мдан Динд Ba Покиcтонpо дap ошкоpтapин шакди худ ба вyчyд овapдaacт, аз минтакаи мaвpиди мунозиаи Ч,ому Ba Кaшмиp шакл гиpифтaacт .

Тайи хафт даххаи гузашта Динд Ba Покистон чоp чан^о 63p capи Ч,аму Ba Кaшмиp тaчpибa кapдaaнд. Ва хapдy кишвap хохони кapоp гиpифтaни он дap чоpчyби мapзхои худ будаанд. Аммо хеч кадоми онхо нaтaвониcтaaнд то акнун дap чомаи амал пушондзн ба хоста худ, ба тaвpи кофй мyвaффaкиятe кacб кунанд. Дap мaвpиди ахамияти Кaшмиp мeтaвон ба ин мaвоpид ишоpa кapд:

ЬМаБкеият'и мумтози геоподитикй Ba кapоp гиpифтaн дap кадби Оcиë Ba дap мдани кишвapхои Чин, Динд Ba Покистон;

2.Сapчaшмa гиpифтaни панч дapëи бyзypги Покиcтон аз Кaшмиp;

3.Kзpоp доштани шохpохи иpтиботй-низомии Kзpокypyм дap Кашмир

4.Вучуди баландихои шимоди Кaшмиp ба машбаи caнгapи мycтaхкaмe дap дифоъ аз Динд.

Покистон ба нигохи хap дам тaFЙиpëбaндaaш ниcбaт ба Динд Ba маоъалахои мaвчyд байни ин ду кишвap, натанхо дap пайи бapхaм задани назми тобити apзй acт, балки хамеша талош намуда тaвозyни минтaкaвиpо низ ба нафъи худ тaFЙиp дихад. Датто arap Покиcтон шикacтхои низомии пaйихaмepо хам мутахаммид шaвaд, боз хам хapгиз тан ба Диндустон нахохад дод[2].

Бap acоcи тaъpиxи низомй Ba андешаи низомии хоким 63p Динд, ин кишвap хеч гох «зapбaи aввaл»-pо воpид нахохад кapд. Диндухо 63p ин бовapaнд, ки хap кишвap, ки ба cacara назадани зapбaи aввaл эътикод дошта бошад, бояд аз тaвонмaндии зapбaи дyвyми худ мутмаин бошад. Ин кишвapхо бояд нepyи хaвой, дapëй Ba заминии кобиди эътимоде дошта бошанд. Аммо дap ин aвоxиp Дехлии нaв pyйкapди cтpaтeгии xyдpо аз дифои

Faйpифaъол 6a дифои тaxочyмй вa фaъол тaFЙиp додaacт. Aз ин py, Динд бо боло бypдaни зapфиятxои caxтaфзоpй вa нapмaфзоpии xyд тaлош мeкyнaд, то xyдpо бa унвони як K^para дap xоли зyxyp мaтpax cоxтa вa мyтaноcиб бо ин ^ürox дacтypи коpи швини дифоиpо capлaвxaи коpи xyд к;apоp диxaд. Бa унвони нaмyнa Динд дap фоcилaи cолxои 2007-2011 бyзypгтapин воpидкyнaндa тacлиxот бyдaacт. Бap aœra омоpи cоли 2013, Динд aз нaзapи дap иxтиëp доштaни rapy вa тacлиxоти xacтaй дap мaк;оми шaшyми чaxон к;apоp доpaд. Дap xaмин pоcто, ин кишвap дap xоли тaвcea вa гycтapиши мyшaкxои «^уз» вa бaдacтикии доpои кобилияти xaмли кyлоxaкxои xacтaй acт. Бинобapин Динд мeкyшaд бa як бозт^и гeоcтpaтeгии yмдa вa cозaндa дap шaтpaнчи cиëcии Оcиë тaбдил шaвaд вa зимни xифзи мyвозинaи к;yдpaт дap бapобapи Покиcтон, бa як тaвозyни к^вй бо дигap к;yдpaтxо дacт ëбaд вa фaъолиятxоepо дap фapоcyи Оcиëи Чднубй вa укёнуш Динд aнчом дшдд[5,28-29].

Чин вa Покиcтон бо пeшинaи тaъpиxии мочapочУии низомй бap зидди Динд якдacт бyдaaнд. Aз ин py, Динд тaxдидxои Чин вa Покиcтонpо aвлaвиятбaндй кapдaacт. Aз cyи дигap Покистон дap тули тaъpиxи нa чaндон тулонии xyд xaмвоpa бap тaxдиди Диндустон вa нaкшофapинии бeштap дap AфFOниcтон тaмapкyз доштaacт.

Покиcтон дap мaчмyъ бapои мyк;обидa бо тaxдидxои Динд як cтpaтeгияи чaxоp чиxaтapо дap пeшгиpифтa acт:

1.Иттиxод бо кишвapxои еевум бapои мyвозинaт бо тaxдиди минтaк;aвии Динд;

2.Иттиxод бо як K^pa-m низомии бyзypг вa тaвонмaнд бapои мaxpyм кapдaни Динд aз фaзои cтpaтeгй;

3.Тaвceaи як cтpaтeгияи мyшaxxac бapои мaxдyд кapдaни Динд дap мacъaдaи Кaшмиp;

4.Тaвceaи cилоxxои xacтaй бapои пeшгиpй aз пиpyзии Динд дap як нaбapди умумй.

Покиcтон xaмвоpa дap тaлош бapои бapтapaф кapдaни зaъфи xyд бyдaacт. Бa унвони

нaмyнa Покистон дap фоcилaи cолxои 2007-20ll pyтбaи ceвyмин воpидкyнaндaи тacлиxот дap чaxонpо бa xyд иxтиcоc дод вa дap cоли 2010 xaм бо доштaн 5 дapcaд as caxми чaxонй, чузъи воpидкyнaндaгони acлии тacлиxоти мyxим дap чaxон кapоp гиpифт. Ba xaнyз xaм дap тaлош acт ин мaвкeияти xeшpо иpтико бaxшaд, бa гyнae, ки дap cоли 2012 низ бо aфзоиши caxми чaxонии тacлиxот бa 12 дapcaд, pyтбaи aввaди воpидкyнaндaи тacлиxот дap чaxонpо xифз кapд. Дaмчyнин бap acоcи омоpи cоли 2013, Покистон нaзapи дap rnxraëp доштaни нepy вa тacлиxоти xacrañ дap мaкоми xaфтyми чaxон кapоp дошт. Дap xaмин pоcто ин кишвap дap xоли тaвcea вa гycтapиши нaвъxои ^дад aз мyшaкxои доpои кобилияти xaмли кyлоxaкxои xacrañ мeбошaд. Бa унвони нaмyнa дap cоли 2012 иловa бap aнчоми озмоиши мyшaкй бa мaнзypи бappacии бeштapи тaвонмaндии xacтaии xyд, мyчтaмaъxои тaвлиди плaтиниyмpо низ гycтapиш дод[2,12].

Лкнун aгapчи тaкя бap боздоpaндaгй мexвapи acлии xифзи aмният мдани Динд вa Покиcтон acт, aммо мaнтики мyвозинaти кyдpaт дap paвобити ду кишвap xaмчyнон побapчоcт. Дapдy кишвap xaмдигappо бa cypaти дyшмaн вa тaxдиди aмниятй мeбинaнд вa дapгиpи нaвъe paкобaт вa бозии мувозиши кyдpaт дap мукобили якдигap xacтaнд. Baдe бо ин xaмa aкcap коpшиноcон бa ин нaзapaнд, ки чaxон дap ояндa шоxиди Покиcтони бa мapотиб xaтapноктap xоxaд буд вa кишвapxо бояд cиëcaтxои дyчонибa вa чaндчонибaи xyдpо бо тaвaччyx бa ин фapзия тaнзим нaмоянд.

Arap бa тaъpиxи paвобити ду кишвap нaзap aнзозeм мебинем, ки Динд вa Покиcтон чaндин боp бa мукобили xaмдигap ^ap cолxои 1947-1948, 1965, 1971, 1999 вa 2002) caф кaшидaнд вa xaтто то оcтонaи ^нги xacrañ пеш paфтaaнд. Дap ду кишвap якдигappо бa Xимоят тeppоpизм дap xоки xyд мyттaxaм мекушнд. Покиcтон бовap доpaд, ки Диндустон aз миллигapоии бaдyчxо, пaштyнxо вa cиндxо xимоят мeкyнaд, дap мукобил Диндycтон низ Покиcтонpо бa xимоят aз шypишиëни кaвмй вa мaзxaбй дap Пaнчоб, Кaшмиp вa бaкия мaнотики шимолй вa xaмчyнон тeppоpиcтxои иcломгapо дap capоpcapи Динд мyттaxaм мeкyнaд[4,167]. Бо ин xaмa дap дaвpони чaнги capд ду кишвap - Динд вa Покиcтон дap caдaди эчоди мyвозинaт дap бapобapи якдигap бyдa вa caйъaшон бap он буд, ки бо шздикй вa мyноcибот бо кишвapxои A^rn^, Шypaвй вa то xaAAe Чин ин тaодyлpо xифз кapдa вa идомa бaxшaнд. Рaxбapони Динд бap ин бовapaнд, ки вaк;тe мyттaxиди дepини онxо (Иттиxоди ^aмоxиpи Шypaви) фypyпошидaacт, дaдeлe бapои идомaи cиëcaтxои дaвpони чaнги capд вучуд нaдоpaд. Бa нaзap мepacaд, дap чaxони бaъд aз чaнги capд Динд тacмим гиpифт, то дap ^roprn Aмpико бa унвони aбapкyдpaти чaxон кapоp гиpaд вa зaминaxои чaдидepо бapои ин cиëcaт тappоxй кapдa вa зaминaи мyшоpикaти cтpaтeгй бо Жлоти Мyттaxидaи Aмpикоpо фapоxaм cозaд. Вукуъи xaводиcи 11 cern^p вa вaзъияти бaъдии он бa paFми тaдоши Динд бapои дacтëбй бa axдофи xyд бо пeшдacтии Покиcтон бa унвони

шapик Ba ëpи мукаддами Aмpико дap таъкиби чанг алайхи тeppоpизм, то хадди зиëдe он кишвappо дap мaвзeи фаъод ^apOp дод. Инзтои бeштapи Покиcтон Ba афзоиши накши Динд ба yнвони як шapики дapозмyддaти Иëдоти Муттахидаи Aмpико дap минтака, аз мyхимтapин тaFЙиpотe аст, ки дap бapномaи чадиди Вашингтон дида мeшaвaд. Дap crpaтeгияи чадид Доналд Тapмп бapои дacтëбй ба ахдофи худ, бapои Покиcтон хати мушаххаге таъйин кapд. Aгap Покистон аз ин хат бигyзapaд, Aмpико бapои pacидaн ба натича аз тамоми aбзоpхои cиëcй, и^и^дй Ba хатто низомй алайхи Покиcтон истифода хохад кapд[3].

ШхдУи мухими дигapи ин cтpaтeгия, афзоиши накши Динд ба утони шapики мухими Ждоти Муттахидаи Aмpико дap минтака аст. Динд ба утони бyзypгтapин демо^атияи чахон, химояти xyдpо аз ин о^атег^ эъдом кapдaacт. Дap ин pохбypд, Иëдоти Муттахидаи Aмpико аз Дехлии нaв мехохад, ки ба утони як Répara бyзypг, хaмкоpй Ba накши xyдpо дap манили амниятй, H^racO^ Ba тичоpaтй дap минтака афзоиш дихад. Тpaмп хангоми эъдоми cтpaтeгияи чадиди кишвapaш ба Покистон хyшдоp дод: «Мо №rap нaмeтaвонeм дap мaвpиди панохгоххои амн бapои гypyххои хapоcaфкaн, «Тодибон» Ba гypyххои дигap, ки тахдиде бapои минтака Ba фapотap аз он хастанд, cокит бошем. Покиcтон аз хaмкоpй бо талошхои мо дap AфFOниcтон биcëp бaхpaмaнд acт. Аммо бо идома додан ба химоят аз Чинояткоpон Ba хapоcaфкaнон чизе ба даст нaмeовapaд. Дap гузашта Покистон як шapики apзишмaнди мо будааст. HepyK^ мо бо хам дap бapобapи душманони мyштapaк rap кapдaaнд»[9] Ин хама нишон медихад, ки aвдaвиятхои Кохи Сафед дap pобитa бо Динд, Покиcтонpо дap бapовapдa cоxтaни ин хадаф ноком гузошт.

Динд чоpyмин иктжоди py ба pyшди чахон, дуъумин и^и^д аз нaзapи pyшди и^и^дй, ëздaхyмин кyдpaт аз нaзapи тaвдидоти caroara, ceвyмин кишвap аз нaзapи нepyи инcонии мохиp Ba тaхcидкapдa, бо pyшди и^и^дии cодонa дap худуди 7 дapcaд Ba дapомaди 2 тpиллион доддap дap cод, ^apOp acт то cоди 2050 мелодй бо pyшди иктжодй дap худуди 10 дapcaд дap чойгохи дyвyми чахон nac аз Чин ^apOp гиpaд. Аз cyи „Hrap, Динд ба

мacобaи бyзypгтapини демо^атияи пapдyмонии чахон дap caдaди тaFЙиpи cоxтоpи Шypои амнияти СММ Ba доштани кypcии доимй дap он ниход бо дyвyмин apтиши низомии чахон дap худуди 1 миллион Ba 395 хaзоp capбоз Ba шашумин будчаи низомии душ дap худуди 50 миддиapд доддap, шашумин ^yApara хacтaии чахон acт. Сapмоягyзоpихои оxиpи он кишвap дap бaндapи «Чобaхоp», тaвceaи paвобит бо Aмpико Ba дигap кишвapхои минтака Ba фapомитaкaвй Ba махдуд кapдaни накши Покиcтон дap мeхвapи хамин бapномaхои бyзypг кобиди тaъpиф acт.

Ин кишвap ба yнвони бyзypгтapин демо^атияи чахон, тaъpифи чадиде дap cтpaтeгияи Доналд Тpaмп бapои Ч,ануби Oraë пайдо кapдaacт. Лобигapони хиндй дap Вашингтон Ba cиëcaти xоpичи Р. Модй накши мустакдме 63p шaклгиpии cтpaтeгияи чадиди Aмpико бapои Ч,ануби Оcиë доштaacт. Рaиcи чyмхypи Aмpико Тpaмп дap бахше аз cyxaнони худ бо ишоpa ба Динд гуфт: «Мо аз ахамияти накш Ba caхми Динд дap cyботи AфFOниcтон тaкдиp мекунем, аммо Динд аз бобати тичоpaт бо Aмpико миддиapдхо доддap фоида ба даст мeовapд Ba аз онхо мехохем то моpо дap AфFOниcтон кумаки бeштap кунанд, ба xycyc дap бахши кумакхои H^rncO^ Ba инкишофй»[9].

Бо наздик шудани Динд ба Aмpико мyвозинaти кyдpaт дap Oraë ба нафъи Динд тaFЙиp мекунад, зepо кaноpи хам ^apOp гиpифтaни Aмpико, Динд, Ч,опон Ba баъзе аз кyдpaтхои дигapи f3p6ï ба утони кишвapхои дeмокpaтик, Чинpо дap мaъpaзи фишоp зиëд ^apOp хохад дод.

Дap натича мeшaвaд гуфт, ки pохбypди чадиди Вашингтон бapои Чднуби Оcиë Ba AфFOниcтон дap кaноpи дигap мacоид, бо мyнзaвй шудани бeштapи Покиcтон Ba афзоиши накши Динд дap минтака Ba AфFOниcтон xyдоca мeшaвaд.

Дap мукобил Иcдомобод дap поcyx ба тахдидоти Вашингтон икдом ба наздикй бо Чин Ba Ругая кapдaacт.

Покистон дap дaвpони чанги capд муттахиди Aмpико буд Ba Динд муттахиди Шypaвй, аммо пac аз фypy pexтaни дeвоpи Бepдин, Динд ба тapaфи Áмpико наздик шуд Ba Покистон бapои эчоди мyвозинaт талош кapд ба Чин Ba Ругая наздик шaвaд. Чин дap бахга хacтaй, мушак, cоxти чангандахо Ba тичоpaт, paвобити хубе бо Покистон доpaд. Дудуди 10 хaзоp чинй дap кодаби 120 шиpкaт дap Покиcтон ба фаъодият мaшFyдaнд Ba apзиши мубодидоти тичоpии ду кишвap дap cоди 2017 ба 19 миллиapд доддap, ки бeштap ба нафъи Чин acт, афзоиш ëфтaacт[8].

Ба думбоди мaтpaх шудани бapxe тахдидот алайхи Покиcтон, ба вижa дap бaхcи хacтaй, дaвдaти Чин ба тaвpи pacмй аз ин кишвap химоят кapд. Пекин хapгyнa мудохидаи Aмpико

дap ^^^rapO икдоми xacмонa Ba хамла 63p Чин эъдом кapд Ba ба Aмpико хyшдоp дод. Далели acдй боз хам 63p мeгapдaд ба мувозинати кyдpaт. Дap ходе, ки Вашингтон ба шиддат талош мекунад, Диндpо дap 63po63p Чин таквият кунад, Чин низ мекушад Покиcтонpо дap мукобиди Aмpико ^apop дихад. Дамчунин Пекин мехохад бо истифода аз Покиcтон, тaхpики «Толибон» Ba «Aл-к;оидa»-pо дap пушти мapзхои худ Ba хатто дap манотике чун Тиббет Ba Синзян мaхоp кунад ë хохад кapд. Ругая низ мехохад бо иcтифодa аз ин зapфият «Тодибон» Ba «Ал-крада»^ дap Оcиëи Миëнa мaхоp кунад.

Динд Ba Покиcтон ахдофи хеде нохамгуне дap ÁфFOниcтон доpaнд, ин ду кишвap мекушанд то бо таквияти мавккеияти худ дap ÁфFOниcтон аз он ба yнвони aхpоми фишоp дap бapобapи якдигap бaхpa гиpaнд. Динд мехохад аз минтакаи Ч,ануби Оcиë бepyн ояд Ba натанхо аз мaхоpи худ тaвaccyти Покиcтон Ba Чин чидaвгиpй кунад, балки бо пуштибонй аз Кобуд, накши ÁфFOниcтонpо дap муомидоти raërâ Ba ик;тиcодии минтака гycтapиш дихад. Таквияти ÁфFOниcтони боcyбот, ба маънои мaхдyдcозии тeppоpизм дap минтака Ba кушоиши дахдези таомудоти ик;rиcодии Динд бо Оcиëи Миëнa аз pохи ÁфFOниcтон acт.

Таквияти нуфузи cиëcии Динд 63p ÁфFOниcтон, зaминapо бapои нуфузи иктжодй, ичтимой Ba фapхaнгии ин кишвap мyхaйë мекунад Ba бешубха ÁфFOниcтонpо аз нуфузи Покистон мepaхонaд. Бapои бapовapдa шудани ин хадаф, Динд ниëз доpaд то чapaëни дaвдaтcозиpо дap ÁфFOниcтон химоят кунад Ba дap талоши эчоди ниходхои дeмокpaтй бошад. Бap бушди бappacиe, ки вaзоpaти yмypи xоpичaи Динд аз вaзъияти ик;тиcодии ÁфFOниcтон кapдaacт, «тaвceaи H^raco^ Ba ичтимой дap ÁфFOниcтон, калиди халди ма^алахои калон дap минтака acт»[1]. Аз cye хам, таквияти ик;тиcодй Ba ичтимоии ÁфFOниcтон, дидгоххои бyнëдгapоии иcломиpо дap зехнияти омма заъиф мекунад Ba зaминapо бapои шукуфой Ba тaвceaи чомеаи маданй Ba демопата фapохaм мeгapдонaд.

Дap дaвpони пacотолибон Динд худуди ce милдиapд доллappо дap apcaхои зиpоaт, омузиш Ba пapвapиш, хамду накл Ba бозтозии зepcоxтхои иктжодй, бaxycyc cоxтмони обaнбоpхо дap ÁфFOниcтон ба мacpaф pacонидaacт. Дap пaйвaнд ба мyноcиботи тичоpaтй низ Динд ба яке аз дaвлaтхои мухим дap ÁфFOниcтон мубаддал гapдидaacт. Мубодидоти тичоpй миëни ду кишвap наздик ба як миллиapдy caд миддион доддap pacидaacт. Ин дap ходе acт, ки arap махдудиятхт оиpaнзитии Покиcтон намебуд, ин pa^a^ ба ce 63po63p мepacид.

Динд ба ин 6ob3p аст, ки хали мacъaлaи ÁфFOниcтонpо бояд дap гоми нaxycт дap caтхи минтакавй мaтpaх кapд Ba хaмкоpии кишвapхои минтака, ба вижa Ругая, Чин Ba Эpонpо бapои бехбуди вaзъияти амниятии минтака фapохaм гapдонид Ba cипac накши чомеаи байналмилалй, ба вижa Aмpико Ba Иттиходия AБpyпоpо бapои фишоpи бeштap 63p Покиcтон фaъодтap cоxт.

Аммо cтpaтeгияи Покиcтон эътикрд ба зapypaти умки cтpaтeгй дap ÁфFOниcтон мебошад. Дap миëни хaмcоягони Покиcтон paБобити ин кишвap бо ÁфFOниcтон печидагихои здаде доpaд. Покиcтон дap тaхaББyдоти ÁфFOниcтон накши мухиме ифо кapдaacт. Дap даххаи 1980 бо химояти хамачонибаи F3p6 аз Покиcтон, накши ин кишвap дap мyбоpизa алайхи Шypaвй дap хоки ÁфFOниcтон бо тачхиз Ба cозмонeдхии бахши Бaceъe аз мучохидин OFOЗ шуд Ба бо шикасти ШypaБй, химоятхои Покиcтон аз тодибон дap cоди 1994 зaминapо бapои ба кyдpaт pacидaни ин гypyх дap ÁфFOниcтон мycоид кapд. Мунтахо хамакнун мyхимтapин мacъaлae, ки накши Покиcтонpо дap тахаББудоти ÁфFOниcтон бapои cоиpи кишБapхо мухим чидБа медихад, коp гиpифтaни Покиcтон аз хap aбзоpe бapои бecyботии AфFOниcтон acт. Покиcтон capмоягyзоpии xyдpо 63p pyи тодибон, умуман ба унБони capмояи pохбypдй алайхи Динд Ба ÁфFOниcтон, мaxcycaн бо pyи rap OБapдaни peжими дуст дap AфFOниcтон, махдуд кapдaни нуфузи cиëcии Динд, хушо кapдaни муходифатхои ÁфFOниcтон бо хатти мapзии Дюpaнд Ба мyдиpияти манофеъ Ба нуфузи Покиcтон дap Оcиëи Миëнa мебинад. Дapчaнд теъдоде аз коpшиноcон ба ин бовapaнд, ки бахши бyзypги мушкидоти Покистон ва ÁфFOниcтон 63p мeгapдaд ба ихтилофоти мapзй 63p capи хатти Дюpaнд, ки чониби ÁфFOниcтон боpхо мaшpyъияти хукукй ва cиëcии онpо зepи caБOд бypдaacт. Аммо акнун ахдофи cтpaтeгии Покиcтон чанбахои гycтypдa ëфтaacт. Ба гунае, ки хатто arap чониби ÁфFOниcтон аз хap навъ иддао дap xycycи хатти мapзии Дюpaнд capфи нaзap кунад, 63p cтpaтeгия минтакаии Покиcтон тaъcиpe нахохад дошт[6].

Ба боБapи Покистон, то хангоме, ки Диндустон ба матобаи xaтapи низомй шyмypдa шавад, «умки cтpaтeгй»-и Покиcтон дap ÁфFOниcтон, ахамияти xeшpо хифз хохад кapд.

Дамин тaБp, метавон ба натича pacид, ки Ч,ануби Оcиë аз шикaнaндaтapин ва бyхpонxeзтapин манотики чахон буда ва ин худ заминаи бecyботй ва ноaмниpо дap байни кишвapхои минтака c3636 шyдaacт. Ба тaъбиpи дигap, фазои paк;обaтй ва мантики мувозинати кyдpaт дap paвобити Динд ва Покиcтон, гeогpaфияи бyхpон ва тахдид дap

минтакаи Чднуби Осиё, ракобати тасли^отй ва боздорандагии дастай байн ду кишвар ва густариши хамкоридои амниятй бо кудратдои фароминтакавй аз солдои истиклоли ин ду кишвар то ба дол, тандо мушкилоти минтакаро дал накарда, балки бар печидагии мувозинати кудрат дар ин минтака афзудааст.

АДАБИЁТ

1.Бахше аз суханони сафири Х,инд мукими Афгонистон, дар маросими тачлил аз дафтодумин солрузи истиклоли он кишар, 15.07.2017//Аз хотироти шахсии муаллиф.

2.Бадора Созманд. Чашмандози мувозинаи кудрат// Фаслномаи равобити хоричии Эрон,соли шашум,шумораи аввал, 2014//URL: http://frq journal.csr.ir/Article.

3.Гузориши сиёсии вазорати хоричаи Афгонистон// Бойгонии Вазорати хоричаи Ч,ИА, 27.07.2017

4.Кристин Феер Крул. Набард то охирин нафас.Шевадои чангдои урдуи Покистон.-Кобул:Амирй, 2012.429 с.

5.Окочонй ва Аскарй. Фаслномаи тадкикоти сиёсй ва байналмилалии Донишгоди озоди исломй. -Тедрон,№24, 2010.

6.Соябадгумонй бар ду дамсоя [манбаи электронй].URL: BBC pershen.com(11.01.2011).

7.Фотиминажод Саидадмад-Х,инд ва Покистон: мудирияти мунозиа дар таслидоти дастай. Тедрон, 2008.264 с.

8.Хабаргузории «Мизон».- 16.10.2017.

9.Рузномаи «Х,ашти субд».- 19.12.2017

ВЗГЛЯД НА ПАКИСТАНО-ИНДИЙСКИХ ОТНОШЕНИЙ И ИХ ВЛИЯНИЕ НА

РЕГИОН

В статье отмечается, что Индия и Пакистан и их сепредельная территория являются одними из самых небезопасных и пострадавших от кризиса регионов в мире. Регион, который унаследовал противоречие и враждебность британского колониализма, теперь вступил в два полюса безопасности вокруг Индии и Пакистана. Проблема Кашмира как фактор кризиса в течение последних семи десятилетий помешала заключению соглашения между Индией и Пакистаном. Со времени независимости двух стран они всегда испытывали враждебность друг к другу из-за их общих конфликтов и конфликтов на границах и идентичности и пытались договориться и найти союзников на уровне региона и за его пределами.

В статье сделана попытка взглянуть на процесс поляризации сил в Южной Азии в свете соперничества между Индией и Пакистаном.Индия, сблизившиь с Соединенными Штатами, а Пакистана с Китаем, сформировали биполярное пространство в Южной Азии, а другие страны в этом регионе желая или не желая приближаются к одному из этих двух полюсов.

Что касается прошлых событий и инцидентов, включая гибель Усами бен Ладена в Пакистане, отсутствие единой позиции страны в борьбе с терроризмом, использование экстремистских и исламистских групп, таких как «Талибан» , Сеть Хаккани и других террористических групп, ки инструмент внешней политики Пакистана близость американо-индийских отношений осложняют пакистано-американских отношений. С другой стороны, расширение американо-индийского сотрудничества в области ядерной безопасности и поощрение Индии играть более активную роль в делах региона и влияние этих событий на отношения остальной части региона, актуализируют вопрос, о будущем балансе сил в отношениях между двумя странами. Конечно с учетом сохранения кризиса в отношениях между Индией и Пакистаном. В регионе каждая из этих двух стран пытается создать баланс сил друг против друга, с тем, чтобы создат коалиции и союзы со странами региона и за его пределами региона, чтобы изменить баланс сил в свою пользу.

Ключевые слова: Пакистан, Индия, баланс сил, Южной Азии, конфликт, кризис, регион, Кашмир.

A VIEW TO INDIAN-PAKISTANI RELATIONS AND ITS EFFECTS ON THE REGION

India and Pakistan, and its periphery, are among the most insecure and crisis-hit regions in the world. The region, which inherited the controversy and hostility of British colonialism, has now entered two security hubs based on India and Pakistan. Kashmir's problem as a factor in the crisis over the past seven decades has prevented an agreement between India and Pakistan. Since the independence of the two countries, they have always felt hostility and hostility to each other, due to their common background and border and identity conflicts, and have tried to make an agreement on the level of the region and beyond.

The purpose of this article is to look at South-South polarization in the light of India-Pakistan rivalry.

India, heading toward the United States and Pakistan, has shaped bipolar space in South Asia, and other countries in the area have been or are not willing to approach either of these two poles.

With regard to past developments and incidents, including the bin Laden's death in Pakistan, the country's lack of integrity in the fight against terrorism, the use of extremist and Islamist groups such as the Taliban, the Haqqani Network and the rest of the terrorist groups, to The title of Pakistan's foreign policy tool and the proximity of US-India relations add to the blurring of Pakistan-US relations. On the other hand, the expansion of US-Indian nuclear and security cooperation and the encouragement of India to play a more active role in the affairs of the region and the impact of these developments on the relations of the rest of the region, the question arises is that the future balance ofpower in the relations between the two countries of India and Which route will Pakistan take? Given the prevailing crisis in India-Pakistan relations in the region, each of these two countries is trying to create a balance of power against each other, so that by creating unions and coalitions with countries outside the region, it is in the interest of the balance ofpower Change themselves.

Keywords: Pakistan, India, balance of power, South Asia, conflict, crisis, Kashmir, region.

Сведение об авторе:

Мухаммадизода М.Т. - начальник отдела криминалистического эксперта Министерства внутренних дел Республики Таджикистан, генерал-майор милиции.

About the author:

Muhammadizoda М.Т. -the Head of the Department of criminalist expert of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan, the major -general of militia.

НОМ ВА ЛАЦАБДОИ СУЛОЛАИ ШОДОНИ «КАРЛУГ» ДАР САРЧАШМАДОИ ТАЪРИХИ

ОдинаевН.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Таърих илмест аз даёт ва фаъолияти дар як давлату кабиладои он хабар медидад. Аз он чумла давлати Карлугдо (яъне машдур ба Давлати Карахонй) ва шодони он дар сарзамини Осиёи Миёна аз чумла Туркистону Мовароуннадр дар таърихи асри IX ва аввали асри XIII, яъне байни солдои 840 ва 1212 дукмронй намудаанд. Муаллифи «Таърихи Масъудй» Хоча Абулфазл Мудаммад ибни Хусайни Байдакй, ки баъддо китобаш бо номи «Таърихи Байдакй» шудрат ёфт, дар бораи карлугдо ва насаби шодони ондо ин матлабро менависад: «Карахониён, Илакхониён (Элакхониён) ё Оли Афросиёб силсилаи турконе (карлугдое) дастанд, ки муддати тулонй бар Мовароуннадру Туркистони Шаркй дукумат кардаанд».[1, с.111]

Яке аз таърихнависони муосир Карим Шониёзов дар китоби машдураш Давлати Карлуг ва Карлугдо чунин овардааст: "Аввалин шоди Карлуг (яъне машдур ба Давлати Карахонй) Билгакул Кодирхон солдои 840-893 дукмронй намуда ва асосгузори давлати Карахонй мебошад. Ба гуфтаи К.Шониёзов, Давлати Карахонй бояд Давлати Карлугдо ва сулолаи Кодиридо ном мегирифт. Баъд аз вафоти Билгакул Кодирхон писараш Базир Арслонхон солдои 893-920 ва писари дигараш Угилчак Кодирхон тахминан солдои 893-940 даёт ба сар бурдаанд. Яке аз машдуртарин шодони карлуги Давлати Карахонй Сотук Бугрохон мебошад, ки аз синни 12-солагй аз домуллодои мусалмон таълимоти динй гирифта, то синни 25-солагй бо коидадои шариат шинос шуда, Куръони Каримро аз бар мекунад ва номи мусалмонии худро Абдукарим мегузорад. Зиндагии ин шахсияти бузург байни солдои 905958 буда, соли 930 дар синни 25-солагй докимиятро ба даст дароварда, то соли 955 ё 958 Давлати Карахониро сардорй намудааст".[2, с.56-58.]

Таърихнигори шинохтаи точик академик Бобочон Еафуров дар китоби машдури худ бо номи "Точикон" дар бораи карлугдои Карахонй ва подшодони он чунин баён мекунад: "Зодиран дастии асосии давлати Карахониёнро лакабдои туркии Ягмо ва Чигилй ташкил мекарданд, ки дар ному лакабдои давраи зудури карахонй бештар дучор меоянд. Аввалдо лакаби аз дама олй Арслонхон "Арслон"-шер-нишони кабилавии Чигилй ва Бугрохон "Бугро"-шутур-нишони ягмо дисоб мешуд. Баъддо ин кабила ба ду кисм таксим шуд "Алиён" ва "Хасаниён" дануз дар охири асри X нуфуз ва иктидори зиёде пайдо намуда, мулкдои калонеро содибй мекарданд".[3, ч.1 с.540.]

Академик Бобочон Еафуров дар бораи подшодони дигари карлугдо, яъне Карахониён чунин ёдрас кардааст: "Тадричан хонадони Хасаниён чунин иктидор пайдо кард, ки пас аз вафоти писарони Алй унвони ифтихорй ва лакабдои олии сардории сулола ба ондо насиб

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.