Научная статья на тему 'СОПРОТИВЛЕНИЕ ПОЭЗИИ НА ПЕРСИДСКОМ ЯЗЫКЕ ДАРИ В АФГАНИСТАНЕ И РЕГИОНАХ ЕГО ФОРМИРОВАНИЯ'

СОПРОТИВЛЕНИЕ ПОЭЗИИ НА ПЕРСИДСКОМ ЯЗЫКЕ ДАРИ В АФГАНИСТАНЕ И РЕГИОНАХ ЕГО ФОРМИРОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
43
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРА / ПОЭЗИЯ / СОПРОТИВЛЕНИЕ / МИГРАЦИЯ / АФГАНИСТАН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Др Ахмад Фарид Асадуллахи

Современная поэзия персидского дари в Афганистане претерпела серьезные изменения с точки зрения как формы, так и содержания одновременно с политической и социальной революциями. После государственного переворота 7 сентября 1357 г. [26 апреля 1980 г.] и вторжения в СССР, одновременно с ростом вооруженных повстанцев против вторжения, поэты также восстали по всей стране и создали поэтическое движение Называя это поэзией сопротивления Афганистана. С началом войны в Афганистане многие люди, включая поэтов, мигрировали в другие страны. Поэты-мигранты начали писать стихи о миграции, которые являются частью поэзии сопротивления. Поэзия сопротивления Афганистану даже продолжалась после вывода войск СССР из Афганистана, распространялась на период гражданской войны и правления талибов. Поэзия продолжала идти серьезно в разных регионах с совершенно разными темами и стилями. Эта статья пытается полностью объяснить причины формирования дарийской персидской поэзии сопротивления Афганистану. Кроме того, он также затрагивает географические области, в которых поэзия возникла, продолжалась и росла, а также тематические и стилистические различия между ними.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESISTANCE POETRY IN PERSIAN OF DARI IN AFGHANISTAN AND ITS FORMATION REGIONS

The contemporary poetry of Persian of Dari in Afghanistan has undergone serious changes in terms of both form and content contemporarily with the political and social revolutions. After the coup d’état on Sour 7 th 1357 [April 26th, 1980] and the invasion of USSR, contemporaneously with the rise of armed rebels against the invasion, the poets, too, rose up all over the country and formed a poetic movement terming it the poetry of resistance of Afghanistan. With soaring up the war across Afghanistan, many people, including poets, migrated to other countries. The migrant poets started writing migration poem which is part of resistance poetry. The poetry of resistance of Afghanistan even continued after the withdrawal of USSR troops from Afghanistan, extended to the period of civil war and Taliban’s reign. The poetry kept moving on gravely in different regions with entirely diverse themes and styles . This paper tries to fully explain the reasons behind the formation of Dari Persian poetry of resistance of Afghanistan. In addition, it also touches upon the geographical areas in which the poetry came into existence, continued and grew as well as the thematic and stylistic differences between them .

Текст научной работы на тему «СОПРОТИВЛЕНИЕ ПОЭЗИИ НА ПЕРСИДСКОМ ЯЗЫКЕ ДАРИ В АФГАНИСТАНЕ И РЕГИОНАХ ЕГО ФОРМИРОВАНИЯ»

12. Itkonen, Esa Universal History of Linguistics. - Amsterdam: John Benjamins, 1991

13. Kiparsky,P. and J.F.Staal. Syntactic and semantic Relations in Panini; Foundations of Language, vol-5: 83-117, 1969

ОРДЕН ПАНИНИ И ЕГО ВЛИЯНИЕ НА ВОСТОЧНЫХ И ЗАПАДНЫХ ПИСАТЕЛЕЙ

Первой грамматикой в мире была грамматика Панини. Хотя сам Панини упомянул десять писцов перед ним, но так как от них ничего не осталось, мы можем объявить Панини первым грамматиком.

Сначала инструкция Панини была сосредоточена на вокальных, лексических и семантических конструкциях языка. Хотя сам Панини писал свою грамматику фразами, он проложил путь для написания грамматики на Востоке и на Западе. В древние времена санскритский язык в дополнение к греческому и латинскому имел характеристику полного языка. На Западе некоторые философы все еще придерживались теорий о языке и были в философии, но на Востоке была дополнительная команда.

В западном ренессансе положительный эффект грамматики Панини также был заметен, в средние века некоторые грамматики были объяснены, а на востоке ее писали грамматики.

Что еще более важно, приказ Панини состоит в том, чтобы представить санскритский язык всему миру. Это также показало, что структура языка должна быть описана, а не в философском контексте. Мы объясним больше этих вопросов в самой статье.

Ключевые слова: панини, санскрит, грамматика, восточные и западные ученые.

THE PANINI ORDER AND ITS IMPACT ON EASTERN AND WESTERN WRITERS

The first grammar in the world was Panini grammar. Although Panini himself mentioned ten scribes before him, but since there is nothing left of them, we can claim Panini the first grammarian.

Panini's instruction first focused on the vocal, lexical, and semantic constructions of the language. Although Panini himself wrote his grammar in phrases, he paved the way for writing grammar in the East and West. In ancient times the Sanskrit language in addition to Greek and Latin had the characteristic of a complete language. In the West some philosophers still held theories about language and were in philosophy's, but in the East, there was a supplementary command.

In the Western Renaissance, the positive effect of Panini's grammar was also conspicuous, in the Middle Ages some of the grammar was explained, and in the East, it was written by the grammarians.

More importantly, Panini's order is to introduce the Sanskrit language to the whole world. It also showed that the structure of language should be described, not in philosophical context. We will explain more these issues in the article itself.

Keywords: Panini, Sanskrit, Grammar, Eastern Scientists and Western Scientists

Сведение об авторе:

Доктор Рахелех Хамидзай - профессор персидского отделения дари, Факультет языка и литературы, Кабульского университета, Исламская Республика Афганистан Rahela. hamidzi@yahoo. com.

About the autor:

Doctor Rakhelekh Hamidzay - is professor of the Persian office of Dari, Faculty of language and literature, Kabul University, the Islamic Republic of Afghanistan Rahela. hamidzi@yahoo. com.

ШЕЪРИ МУЦОВИМАТИ ФОРСИИ ДАРИИ АФГОНИСТОН ВА ХАВЗАХ,ОИ ШАКЛГИРИ ОН

Ахмад Ф.А.

Донишгощ давлатии Кобули Цумуии Исломии Афгонистон

Соли 1357-и хуршедй ошзи як мочарои чадид ва нуктаи атфе дар таърихи муосири АфFOнистон аст. Мардуми АфFOнистон дар рузи хафтуми урдибихишти он сол шохиди хаводиси хунине дар шахри Кобул ва шахрхои дигари кишвар буданд. Чумхурии навбунёди АфFOнистон ба рахбарии Сардор Мухаммад Довуд тайи як кудатои низомй ба василаи аъзои Хизби демокротии халки АфFOнистон нобуд мегардад ва ба чояш хукумати мавриди химояти Иттиходи Чамохири Шуравй, бо гароиши коммуниста ба рахбарии Нурмухаммади Таракй кудрат ва умури мамлакатро ба даст мегирад. Адами мавчудияти тачрибаи мудириятии рахбарони сиёсии Хизби демократии халк,

набуди бист^и мyнocиби ичтгим0ию фapxaнгй бapoи пaзиpиши дидгoxxoи кoммyниcгй Ba иcлoxoти apзй Ba xaмчyнoн xoкимияти нигapиши ифpoтии мaзxaб Ba cyннaт дap бaйни мapдyм бoиc гapдид, ки aß xaмoн ибтидo мyхoлифaтxoe 6o дaвлaти мaвpиди xимoяти Шypaвй дap Кoбyл 0F03 гapдaд. Aндaк-aндaк 6o caхтгиpии xyкyмaти мapкaзй, roproorn™ мapдyм бeштap тaшдид меёфт Ba дacтaxoи мyкoвимaт яке nac aз дигape шaкл мeгиpифт. Бo вypyди кушуни cypхи Шypaвй, ки мapдyми AфF0ниcтoн бa oн бa yнвoни тач0вуз нигox мeкapдaнд, мyкoвимaт Ba киëмxoи умумй шиддaти бeштape г^ифт Ba чангари вaйpoнгap Ba хoнyмoнcyз 0F03 гapдид. Му^ч^ат Ba 0B0parn мyъзaли дигape буд, ки миллaти AфF0ниcгoн гиpeбoнгиpи 0н шyдa буд.

Бaъд aз пиpyзии мyчoxиддин Ba cyKyra xyкyмaти дoктop Ha^^yraox дap coли 1371-и хypшeдй чанщ0и д0хилй Ba бaйнитaнзимй дap К0бул дaмop as pyзгopи мapдyми AфF0ниcгoн дapoвapд. Шaxpи К0бул Ba биcëpe aB шaxpxoи дигapи AфF0ниcг0н бa вaйpoнa тaбдил шуд Ba caAxo xaзop мapдy зaнy кyдaкy кyxaнcoл дap oтaши ин чишёги aфcopгyceхтa н0буд шyдaнд. Бeвaтaнивy му^ч^ат, ин пaдидaи н0М0шн0 бapoи ин миллaти paнчдидa тaмдид ёфт.

Б0 вypyди мaлишaxoи бeбaндyбope б0 н0ми т0либ0н дap coли 1375-и хypшeдй дap К0бул -пoйтaхт, caдoи дyxли FaMy aндyxи мapдyми AфF0ниcгoн бeштap aз пеш тaнинaндoз гapдид. ^атли oмxoи cиcгeмoтик, нacлкyшии бapхe aз мapдyми кишвap aзият Ba oзopи вaxшиëнa, вaйpoнй Ba cyхтoнидaни мaнoзил Ba бoFxoи мapдyм б0з xaM зaхмe шуд бap зaхмxoи бeдapмoни миллати aзoбдидaи AфF0ниcгoн.

Дap ин ее дaвpaи тaъpихй [к0ммунизм, мущ^ид Ba толиб] шoиpoни пopcигyйи AфF0ниcтoн бoдapки ин маоъала, ки: «Шс^ ма^улияти ичтим0й дopaд Ba нaбoяд aз тaъcиpи aхлoкй Ba ичтим0ии acapи худ Foфил бим0над» [5, c.72] дap кaнopи мapдyми ин кишвap xaMBopa xoзиp Ba нoзиpи caxнaxoи хунин Ba вaxшaтнoк, oвopaгиxo Ba му^ч^ат^ бyдaaнд Ba Мacъyлoнa Ba мyтaaxxидoнa душ бa души мapдyм pox paфтaнд Ba кaлaмxoяшoн xyлкyми шyдaнд, бapoи фapëди дapди дepпoи миллaтaшoн. Arap дap д0хил буд, aз чaбxaвy чанг cypyд Ba arap дap бepyн, aз дapди му^ч^ат Ba oвopaгй кaлaмфapcoйй намуд. Ин шoиpoн 6o анч0ми ма^у^ият^и инcoнии худ Ba 6o xифзи кaдocaти калам, чй дap дaвpoни чикоди AфF0ниcгoн Ba чй дap дaвpoни мyкoвимaти 0н кишвap 0нчун0н пoйдopии шуч0Ъ0на aз худ бa нaмoиш гyзoштaнд, ки кopгapтap aз тиpи чангчуён бa кaлби дyшмaн иcoбaт мeкapдaнд. Ин xapaкaтxo дap apcaи aдaбиëг oxиcгa-oxиcгa тaбдил бa як чapaëни кyдpaтмaнди aдaбй гашт, ки бaъдxo aдaбиëг Ba шeъpи фopcи AфF0ниcгoнpo дap мacиpи тaxaввyл Ba инкил0би бyзypги aдaбй paxнaмyн coхт. Бa кaвли Виктop Xyry [Viktor Hugo]: «K0тeътapин натичаи мустакими инкил0би cиëcй, инкдгоби aдaбй аст» [11, c.306]. Лз ин nac буд, ки шeъpи AфF0ниcгoн, ки дaxxo Ba caдxo coл xoлaти pyкyдpo д0шт тaй мeкapд, шoxиди дигapгyнии aмикe дap coхтopy мyxтaвo гapдид Ba бoиcи шaклгиpии чapaëни шeъpии шуд, ки бaъдxo унв0ни шeъpи мyкoвимaтpo бa худ ихтиcoc д0д.

Хдочанд ки кaбл aз бapпoйии низ0ми кoммyниcтй дap AфF0ниcгoн нaмyнaxoи бopизe aз шeъpи мyкoвимaтpo дap мyбopизoти aдoлaттaлaбoнaи aллoмa Шж,ид Сaййид Иcмoили Бaлхй мебинем, ки xaмвopa фapëд cap мед0д,ки:

4,aeorn, дap цтимpaM3u шuфo нест, Дaвou дapдu ucmuбдoд хун acm. 3u хун бынвмс бap дeвopu зoлuм, Ku oxup ceлu ж бунёд, хун acm. [l, с.223]

Aммo 0н ч^0, ки бa унв0ни чapaëни aдaб Ba шeъpи мyкoвимaт мeшинoceм, 6o cypyдaxoи Хaлилyллoxи Хaлилй бaъд aз кyдaтoи xaфтyми ypдибиxишт шypyъ мeшaвaд. Эш0н xyчyми apтиши Шypaвиpo бa кишвapaш чунин тacвиp кapд:

Бa qap yo нaъpau ma^up ea чoдapyou xунaфшoн,

Яке дap mybop cyзoн, яке дap мaвyu хун sanmo^

Якepo тег бap crna, якepo mup бap чaшмoн,

Якepo дap yrnap шнущ якepo дap дaxpн naum^ [12, с. 189]

Халилй дap вoкeъ aз чумлаи aввaлин capoяндaгoнecг, ки бa чaбxaи мyкoвимaти мapдyми AфF0ниcт0н пaйвacг Ba aлaйxи бeaдoлaтии бeгoнaгoн ба мyбopизa бapхocг. Вocифи Бoхтapй дap ин 6opo мегуяд:

«Нахустин шeъpxoи чик^й, ки ба н0ми шeъpи мyкoвимaт ба AфF0ниcгoн pacид, аз уст0д Халилй буд, м0нанди мустаз0ди «AH вoй Ватан, вoй Ватан, вoй Ватан, в0й» Ba чанд кacидaи дш^, ки дap ЛMpикo cypyдa шуда буданд, [2, c.77]. Х,амчун0н, Aбyтoлиби Мyзaффapй яке аз шoиpoн ва пaжyxишгapoни мaтpaxи AфF0ниcгoн низ уст0д Хaлилyллoxи Хaлилиpo ба унв0ни 0F03гapи шeъpи мук0вимати AфF0ниcтoн мeшинocaд: «Шeъpи мук0вимати AфF0ниcтoн б0 тач0вузи ^pyxorn ишF0лгapи Иттиxoди Ч,aмoxиpи Шypaвй 0F03 шуд ва 0F03гapи 0н xaм пиpмapди вaтaндycтe буд, ки дap интиxoи yмpи хеш хoнapo pyшaн кapд». [10, c.82 - 87]. Ва низ ба гуфтаи Aбдyлкaюми ^авим: «Дap AфF0ниcгoн дap шeъpи мyocиp, мyкoвимaтpo б0 вижaгиxoe, ки б0 авз0и хocи cиëcй, низ0мй ва фикpии баъд аз кудатои xaфти caвpй 1357 пайванд дopaд, меёбем.» [8, c.157]. A3 ин nac буд, ки

шеъри форсии Афганистан рангу буи дигаре ба худ гирифт ва бисёре аз шоирон хам дар дохил ва хам берун аз кишвар ба сурудани ашъори пойдорй руй оварданд ва шохкорхо офариданд. Онхое, ки дар дохили Афгонистон буданд ва хар лахза тамошогари дарду вайронии мардум ва мамлакаташон буданд, душодуши мардум ойинае барои инъикоси захмхои бешумори онон буданд. Дар ин давра «Шеър ба сангархо рафт ва бархе аз шоирон бо истишмоми буи борут ва дуди ноши аз бамборонхо вокеияти чангро дар амал озмуданд ва мазмунхо ва тасвирхои бикре аз вокеиятхои зиндагй ба онон илхом гардид.» [4, 253]. Ва ононе, ки дар берун аз Афгонистон дар олами мухочират дар кишвархои мухталиф ба сурудан пардохта буданд, дар канори муковимати дохилии мардуми Афгонистон ба баёни дарди беватанй ва ошуфтагихои оворагии миллаташон низ химмат гумоштанд. Шоироне, мисли Восифи Бохтарй, Партави Нодирй, Самеи Хомид, Холида Фуруг, Саййидфазлуллохи ^удсй ва дигарон аз чехрахои матрахи шеъри муковимат дар дохили кишвар шуморида мешаванд. Ва чехрахое, мисли Мухаммад Козими Козимй, Мухаммадшарифи Саъидй , Абутолиби Музаффарй, Саййиднодири Ахмадй ва дигарон, аз чумлаикасонеанд, ки дар хорич аз кишвар фарёдгари аламхои бепоёни мардумашон шудаанд.

Х,авзах,ои шеъри муковимати форсии дарии АфFOнистон: Бо мурури гузаро ба адабиёти муосири форсй дар Афгонистон возех мегардад, ки шеъри имрузи ин кишвар беш аз пеш бо масоил ва хаводиси таърихй дар ин сарзамин гирех хурда аст. Дар вокеъ шеъри муосири Афгонистон хайсияти оинаи тамомнамои тахаввулоти дахаи охирини кишварро дошта ва барои хар мухотабе, раддипои дигаргунихо ва нобасомонихои ин солхо ба осонй кобили дид аст. Яке аз паёмадхои шум ва ногувори чангх,ои хонумонсузи Афгонистон, мухочират ва оворагии мардуми ин сарзамин дар дигар билодхои олам буд. Бо шуруъи нобасомонихои сиёсй, ичтимой ва фархангй, теъдоде аз нависандагон ва ахли фикр ва фарханги ин кишвар монанди бисёре аз шахрвандони ин мамлакат ба сарзаминхои дуру наздик даст ба мухочират заданд, ки умдатан дар кишвархои Эрон ва Покистон ва теъдоде хам дар Осиёи Марказй ва Руссия ва Гарб маскун гардиданд. Дар миёни оворагони ахли андеша ва калам, шоироне низ буданд, ки бо дарки рисолати ичтимой ва фархангиашон даст ба офариниши осори мондагоре заданд ва дар ростоие бозтоб додани дарди мухочират, оворагй ва вазъияти нобахинчори кишварашон аз хеч кушише дарег наварзиданд. Онхо дар канори офариниши сурудхои дардноки чангу оворагй, ба эчоди ниходхо ва анчуманхо ва нашрияхои фархангй - адабй низ химмат гумоштанд, ки баъдхо накши боризе дар рушди адабиёт ва шеъри мухочират ва муковимат бозй карданд. Бинобар ин хавзахои шаклгири шеъри муковиматро метавон ба ду хавзаи умда ва асосй таксимбандй кард:

1. Шеъри муковимати форси дарй дар дохили Афгонистон.

2. Шеъри муковимати форси дарй дар берун аз Афгонистон.

Тавре ки кабалан низ мутазаккир шудем, бо шуруъи инкилоби 1357-и хичрй- хуршедй ва ба думболи он хучуми артиши сурхи Шуравй дар Афгонистон, бисёре аз шоирони ин кишвар алайхи низоми хоким ва ишголи хокашон ба дасти бегонагон, алами мухолифат бардошта, ба муковимат ва пойдорй пардохтанд. Сурудани ашъоре бо дарунмояи зиддикоммунистй, зидди чанг, зидди барбодй ва оворагй ба василаи шоирони дохили кишвар, рафта- рафта боиси эчоди чараёне шуд, ки баъдхо номи шеъри муковимат дар дохили Афгонисгонро ба худ ихтисос дод. Ба гуфтаи адабиётшиноси муосири Афгонистон доктор Абдулкаюми ^аюм: « Ин шоирон дар вокеъ бо хати фикрй, сиёсй ва амалкарди низоми давлати вакт мухолиф буданд ва дар баробари хучуми артиши Шуравй ба Афгонистон танаффуру мухолифати хешро дар лоболои сурудахои худ бозтоб медоданд, ки шеъри онон ба номи шеъри муковимат маъруф гардид. Тавре ки медонем, ин чехрахои баландовози шеъри муковимат дар хавзаи дохили кишвар шоироне чун: Восифи Бохтарй, Шабгири Пулодиён, Мухаммадафсари Рахбин, Партави Нодирй, Сабуруллохи Сиёхсанг, Лайло Сарохат Рушной, Абдулкаххори Осй, Абдулсамеъи Хомид ва амсоли инон буданд, ки шумори аз онхо баъдхо рохии диёри гурбат шуданд ва дар сарзаминхои дигар, шеъри мухочират, ки дар айнихол хокие аз муковимат будро иншод карданд». [9, 123] Дар вокеъ ин шоирон бо хузур дар умки хаводиси дардноки Афгонистон ва хиссу ламси ин руйдодхо, бо силохи чодуии шеър, бо устувории мутлак, ру ба руи он истоданд ва мубориза карданд. Аз ин ки ин сарояндагон аз наздик шохиди дадманишхо ва ногуворихои мамлакати хеш буданд, шеърашон бештар илхом гирифта, аз шароити чангии хоким бар сарзаминашон аст ва мазомини монанди: расидан ба куллахои баланди озодй, ривояти сахнахои набард, накухиши мутачовизон ва тавсифи адолатталабй дар сурудахояшон бештар бозтоб ёфтааст. Дар ин чо барои вазохати бештари хавзахои шеърй дар дохилу хоричи кишвар, ба суханони Абдулсамеъи Хомид, яке аз чехрахои матрахи шеъри муковимат, таваччухамонро маътуф медорем: «Адабиёти муковимат дар се замина ба киём расида аст: дур аз бало, дар баробари боло ва дар байни боло. Дур аз бало ба маънии дурй аз соха ва сояхои ахриман набуд, паёмадхои ногувор ва гохо хушгувори чанг ва чиход бар равони шуаро ва нависандагони мухочири мо таъсири вижаи худро дошт. Ин таъсир дар зарбахои оворагй зарб мехурд ва дардхову даркхоро музоаф мекард. Ононе, ки дар Покистон буданд[чуз Мирвайси Мавч] ба адабиёти чиходй, ки аз чашмандози хунарй бисёр

кaмpaнг аст, пapдoхтaнд ва 0н0не, ки дap Бoхтapзaмин caнгap гиpифтa буданд ва ба ëдy б0 ëди ватан менавиштанд, ки бeштapинa ocopaшoнpo метав0н факат аз нaзapи агифа ва эxcoc дap хypи ap4 д0нист. Набуди заминаи заб0нй, танг будани xoлaи фapxaнгй ва дигapгyниxoи paвoнй дacт ба дасти xaм мед0данд ва xaттo нepyмaндтapин пaxлaвoнoнpo, ки дap д0хил кaxpaмoни oвapдган буданд, аз нигoxи xyнаpй мacх мeкapдaнд, ба гунае намунаи уст0д Латифи Н0зимй ва ycтoд Ш^г^и П^год^н, ду чexpaи вижаи aдaбиëги мук0вимати м0, xaнгoмe ки ба Бoхтapзaмин oBopa шуданд, кopxoяшoн ба 0н caix аз к0стй cyKyp кapд, ки бoвapнoпaзиp аст...

Факат Эpoн xaм ба ниcбaти мавчудияти зaминaxoи гycтypдaи фapxaнгй ба н^бати наздикй б0чави pyзгopи ч0меаи м0, чoйгoxи хyдpo ба унв0ни вoлагapин пoйгаx [nac аз AфF0ниcтoн] бapoи aдaбиëти мук0вимати м0 ма^фуз мeдopaд.

Он0не, ки дap бapoбapи бал0 истода буданд ва даму калам мезаданд, шyмopaшoн андак acт. Нaвиcaндaгoнe, ки шeъpy шaмшeppo 6o xaм ба кop мeбypдaнд, бapчacгaтapин чexpaxoи ин даста Саид Фaзлyллoxи ^удш acт, ки xaмoн низ бexтapин пepoяxoяшpo дap му^ч^ат пapвapдaacт.

Дap байни бал0 нaвиcaндaгoнe калам мезаданд, ки ë дap бyppишxoe аз зам0н буданд, ë аз шига p^orn гун0гуни шoиpoнa ва crnërâ [ибxoм, ш,0м, тaFиpи тaъpихи шeъpxo, иcтифoдa аз шaбнoмaxo ва нaшapаги мук0вимати д0хилй б0 н0м^0и мycгаop] бapoи тамдид ва таквини nyürnmxorn paвшaнфикpoнaи худ ба^а мeбypдaнд ва ë xaм пacoнтapxo 6o истиф0да аз 030дии матбуйт ба нaшpи aндeшaxoи худ дap кoлaбxo ва кoбxoи гун0гун xиммaт вapзидaнд. Сapдopи нaбapди шoиpoнa дap д0хил уст0д Бoхтapй буд, ки б0 нaшpи « Ва 0фт0б нaмeмиpaд», « yciyparn бyзypги шaxoдaт», «A3 меъ0д т0 xapra3» шaдидтapин зapбaxopo 6op фapки axpимaнoн фypyд oвapд. Ош шoxфapди шeъpи мук0вимати м0 буд. Pyxe, ки ба 0ташфиш0нй аз интик0д ва интик0ми мeмoнecг ва бе дapeF xapфxoи дили хyдpo мегуфт. У биниши вижае, ки 6op п0яи ча^^инии хoc yciyBop б0шад, дap заминаи кaзoë над0шт, факат аз « дигapoн» бад мeбypд ва 6o бeгoнaxo oштинoпaзиp буд. У дap як кал0м фapëди дapдxo ва дapкx,oи мyштapaки мapдyми м0 буд ва аз xaмин co6o6 з0вияи caнгap бадал мeкapд»... «[13, c.86] Б0 ин xиcoб мед0нем, ки шeъpи мук0вимат дap д0хили кишвap ба унв0ни як чapaëни paco ва nyë 6o pacгoхeзи кал0м0т дap бapoбapи нoбapoбapиxo ва нoxaнчopиxo дap ин дaвpa copй ва чopй аст. Хдочанд ки шeъpxoи мук0вимат дap д0хили кишвap, бинoбap танг будани фаз0и cиëcй ва набудани 030дии бaëн ва pacoнaxoи 030д беш^ аз печидагй ва ибxoми беш аз xaд paнч мeбypд ва шoиpoни д0хили кишвap бapoи ин ки аз шика^а^и умм0л0ни peжим дap ам0н б0шанд, дacг ба д0мани мyбxaм ва пeчидacapoй бypдaнд. Б0 oнxaм дap ин мден шoиpoнe буданд, ки б0 ниге^и нaвтap ва мyтaвoфиттap, xaмин 3aB0ërn гун0гуни aндeшaxoи пoйдopи ва мyкoвимaтpo ба мух0таб0н пешкаш кapдaнд. ^Œi^o^ м0нанди: Вocифи Бoхтapй, Aбдyлкaxxop Ош, Aбдyлcaмeъ Х,0мид, Лайл0 Сapoxaти Рушанй, Саид Фaзлyллoxи ^удш ва дигapoн аз чумлаи кacoнeaнд, ки шeъpxoи мoндaгop дap apcaи диф0ъ аз ap3rnmx,o ва opмoнxoи мapдyми AфF0ниcгoн cypyдaaнд.

Aммo шeъpи мyxoчиpaти AфF0ниcгoн, ки бидуни шак, гунае аз шeъpи мук0вимат мaxcyб мешавад, дap coлxoи бyxpoн ва бeпaнoxии мapдyми ин кишвap, умдатан дap ду кишвapи xaмcoя, яъне Эpoн ва П0кист0н ва кaмтap дap cornprn кишвapxo шакл мeгиpaд. Бинoбap ин дap ин навиштаи кyтox ce xaB3apo бapoи шeъpи мук0вимати AфF0ниcтoн дap бepyн аз кишвap дap нaзap мeгиpeм:

1. Шeъpи мук0вимат (шeъpи мyxoчиpaти) дap Эpoн;

2. Шeъpи мук0вимат (шeъpи мyxoчиpaти) дap Пoкиcгoн;

3. Шeъpи мук0вимат ^ebprn мyxoчиpaти) дap coиpи кишвapxo.

Х,авзаи Эрон: Дap сoлxoи oхиp кишвapи Эpoн ба унв0ни xaмcoяи AфF0ниcгoн, ки вyчyxи мyштapaки фapoвoнe б0 xaм дopaнд, теъд0ди зиëдe аз мyxoчиpoни ин capзaмини oшyбзaдapo дap худ ч0й дoдaacт. Вучуди мyштapaкoти фapxaнгй ва заб0нй ва мавчудияти фаз0и coлим ва дapхypи фapxaнгй - адабй бoиc гapдид, ки биcëpe аз мyxoчиpoни а^ли завк ба зудй ба кyллaxoи баланди мaъpифaти адабй cyyд нам0янд. «Му^ч^ат ба Эpoн бoиcи шaклгиpии наме аз шoиpoнe шуд, ки фaзoxoи мутаф0виги заб0нй ва фapxaнгиpo дap шeъpaшoн тaчpyбa кapдaнд. Вижaгиxoи мyштapaки заб0нй ва пyëи заб0ни дapй дap ин биcгapи ичтимoи-фapxaнгй, фypcaти вижа дap ихтиëpи шoиpoни му^ч^ д0 два onxopo дap фаз0и мутаф0виги шeъpии ин кишвap мaвpиди пaзиpиш ва xaттo ба xaмин мapтaбa тaъcиpгyзopй pacoнaд. xaмзaбoнии му^ч^ин 6o му^ити, ки дap 0н зиндагй мeкapдaнд, нaтaнxo м0неъ nyërn ва pyшди заб0ни шeъpишoн нашуд, ки худ накши му^име дap халки заб0ни мутаф0вит ва мyштapaки шeъpишoн д0шт.»[3, c.5].

A3 нахустин кашне, ки дap xaвзaи адабии Эpoн ба мyкoвимaтcapoй пapдoхтaнд, Са0датмулуки Т0биш acг. У ба унв0ни яке аз пешк^ват^и шeъpи му^ч^ат бapoи нaхycтин 6op дap ocopaш нaфpaтy инзичopaшpo аз ишF0ли AфF0ниcгoн бaëн мекунад. Баъдк.0 шoиpoнe, мисти: Myxaммaдкoзими К0зимй, Myxaммaдшapифи Саидй, ^a^apanrnrn Т0биш, Саид Фaзлyллoxи ^удш, Сайид Нoдиp Лx,мaдй, 3axpo Xyceйнзoдa, Ф0ика Ч,ав0ди Myxoчиp, Myxaммaдocифи Ра^м0нй, Саид Aбyтoлиби Myзaффapй ва дигapoн б0 oфapидaxoи мoндaгopaшoн дap кoлaбxoи гушгуни шeъpй, ба бopвapии ин xaB3arn адабй меафз0янд. Чун0нчй, Myxaммaд К0зими К0зимй шoиpи баланд 0в0заи AфF0ниcтoн дap xaвзaи адабии Эpoн дap заминаи чунин дидгox дopaд: « Mo дap Эpoн ce найл аз

шоирони муковимат доштаем, яке насле, ки пеш аз шуруи муковимат ба боландагй расида ва хукми пешкисватро доштааст. мисли окои Саодатмулуки Тобиш ва окои Фидой ва дигарон. Насли дигар, дар мухити мухочират болида ва аз тачрибахои шеъри инкилоби исломии Эрон хам истифода кардааст. Яъне насли Саидфазлуллохи ^удсй, Саид Абутолиби Музаффарй, Махмадшарифи Саидй, ки инхо дар миёни мухочирин, дастгирае барои рушд ва таквият надоштанд ва бештар аз махофили адабии Эрон бахра гирифтаанд. Насли саввум, дар фазое, ки ба василаи насли дуюм эчод шуда, болида ва илова бар шеъри Эрон, аз шеъри ин даста хам истифода кардааст, ба хамин лихоз шеъри ин даста мутанавеътар аст. Аз лихози текникй, хар насл нисбат ба насли пеш аз худ пешрафт доштаааст, вале аз лихози дарунмоя, гохи ба назар мерасад, ки насли саввуми мо каму беш аз масоили Афгонистон фосила гирифта ва ин табий хам хаст. Чун эшон голибан дар Эрон ба дунё омада, дар хамин чо дарс хонда ва дар хамин мухит низ ба шеърсарой огоз кардаанд». [7, с. 147-151]

Ин хавзаи адабй бинобар мавкеияти фазои муносиби фархангй бо истифода аз махалли адабии Эрон, тавонист ба унвони як чараёни пешрав ва нисбат ба дигар хавзахо арзи андом кунад. Шоирон ва нависандагон дар ин хавза тавонистанд, ки ба зудй инсичоми дарунй эчод карда ва даст ба пайрезии ниходхо, анчуманхо ва нашриёти фархангй ва адабй бизананд, ки маркази фархангии «Дурри дарй» ва фаслномахои фархангии «Хати саввум» бароянди фаъолиятхои хастагинопазири ин фархехтагон аст. Аз вижагихои умдаи шеъри мухочират дар Эрон, забони салис ва равони он аст. Содагии дилпазир, тасвирхои шаффоф, хиссй ва имрузй, ки баёнкунандаи оворагихо ва нобасмонихои мардум мебошад, ба хубй бозтоб ёфтааст. Баёни душворихо ва машаккатхои токатфарсои оворагй ва бозтоби чангхои дохили кишвар аз мавзуоти умдаи шеъри муковимат дар ин хавза махсуб мешавад.

Х,авзаи адабии Покистон: Бар иловаи Эрон, кишвари дигаре, ки бештарини мухочирони Афгонистонро дар худ чой додааст, Покистон мебошад. Шоирони мухочири ин хавза бештар дар ду шахри бузурги ин кишвар, монанди Куита ва Пешовар мутамарказ шуданд. Дар он чо ба баргузории нишастхо ва махфилхои адабй пардохтанд ва кам-кам нашри офаридахояшон ва накди онхо дар нашриёти танзимй, ки дар он кишвар мунташир мешуд, равнак гирифт. Устод Абдулкаюми ^авим, пажухишгару адабиётшиноси саршиноси Афгонистон, дар ин замина мегуяд: « Аз шоироне, ки дар нахустин мархила дар хавзахои адабии мухочирини Афгонистон дар Покистон фаъолият доштанд, инхоро бар сабили мисол метавон ёдовар шуд: Устод Халилй, Абдулахмади Торшй, Абдулкаюми Маликзод, Абдулчаббори Такавй, Ноили Лочавардини Шахрй,Вахиди Мужда, Бароти Махмуд Савдо, Мирахмади Зигам, Хабибуллохи Сомеъ, Камолиддини Габро, Саидмахмуди Шукух, Шарифи Пайгом, Ч,алоли Фархехта, Мирвайси Мавч... [албатта ашъори Мавч гайри чонибдор буд].

Дар солхои ахир ба вижа пас аз соли 1375, вакте ки фарханг ва адаб латамоти шадид дид, теъдоди дигари аз шоирон ва нависандагон ба Покистон мухочир шуданд, монанди: Гулнури Бахман, Мухибуллохи Бориш, Забехуллохи Оташ, Акбар Сано Газнавй, Абдулвахоби Мучир, Парвизи Кова, Холида Тахсин,Сочида Мелод, Вохиди Вораста, Асадуллохи Валвочй, Солех Мухаммади Гардиш, Чрвиди Фарход, Азизуллохи Нухуфта, Махмуд Хакимй, Тайиба Сухайло, Нафиса Азхару ва амсоли онон. Албатта аз хамин забон ба баъд бо пайвастани шоирон матрахи кишвар чун Восифи Бохтарй, Партави Нодирй, Хайдари Вучудй, Сабуруллохи Сиёхсанг, Абдулсамеъ Хомид, Холида Фуруг, халкаи шоирони мухочири Афгонистон дар Покистон, фаъолиятх,ои шеъри даризабонони кишвар дар он сарзамин куввати бештар гирифт». «[9, с.216] Мухаммадкозими Козимй шоир ва пажухишгари адабй дар заминаи хавзаи Покистон чунин дидгох дорад: «Шеъри, ки дар Покистон ба василаи мухочирин суруда мешуд? Ба шиддат сарех буд ва шуори ва голибан камбахра аз хунармандихои сурй. Иштиголи шаддид ба фаъолияти сиёсй, ки дар Покистон он руз роич буд ва низ адами куробати фархангй миёни мухочирини форсизабон ва чомеаи мизбони урдузабон боис шуд, ки замина барои парвариши насли чавони шоирон ва ё эчоди ташаккули мондагор дар миёни мухочирон фарохам нашавад. Лочарам баъд аз устод «Халилй», шоири дигаре, ки дар сатхи кишвар матрах бошад аз миёни мухочирони мукими Покситон бар нахост «6, с. 119].

Дар вокеъ шеърхои офаридашуда дар ин хавза бештар мутаассир аз фазои даруни кишвар буда ва сайёлият ва равони хавзаи мухочирати Эронро надорад. Аммо ба лихози мавзуъ хамон дарду сузи оворагй ва мухочиратро фарёд мекашад. Безорй аз чанг, хушунат ва барбодй саропои шеърхои ин хавзаро ташкил медихад. Харчанд, ки ба гуфтаи баъзе аз пажухишгарон чун Ризоъ Чехрконй, масъалаи мухочират дар шеъри муковимати хавзаи Покистон ба андозаи суз ва гудози хавзаи Эрон набудааст. «Аз назари мазмун низ тафовути шеъри Покистон бо шеъри Эрон ин аст, ки мушкилоти мухочират ва масоили гурбат ва оворагй дар он камтар намуд ёфтааст, чун дар Покистон вазъияти ичтимоии мухочирин ба гунае хаст, ки худро дар гурбат эхсос намекунанд.» [14, с.5]. Дар вокеъ ин шеърхо, монанди дигар хавзахои адабй, бо масоили сиёсй ва ичтимоии Афгонистон гирехи амики хурда ва саросар бесарусомонихои механро инъикос медихад.

Шеъри муковимати форси дари дар соири кишвархо: Шoиpoнe, ки ба cypaти пapoкaндa дap кишвapxoи Aвpyпoй, Aмpикo, Pyccия, Хинд, Оcиëи Mapкaзй ва cornprn мам0лик мyxoчиpaт кapдa буданд, дap 0н capзaминxo ба cypyдaни шeъpxoи cиëcй ва ичтим0й пapдoхтaнд аз ин, ки дap ин кишвapxo, м0нанди ду xaвзaи фавк дap як xaмoxaнгй ва ба cyparn мyнcaчaмoнaи фа^л^т^и адабй вучуд над0штанд, бинoбap ин наметав0н xap кад0ми ин кишвapxopo ба унв0ни xaвзaи мycтaкилoнa мaтpax кapд. ^Mo^o^, м0нанди: Хyмaйpo Нак^ати Дacггиpзoдa, Poзики Ф0нй, Бaxopи Саид, Нyзapи Hnëc ва дигapoн дap кишвapxoи Fap6^ Хopyн Poyн, Kapимa Myлзим, Фа^ими Фapaнд ва дигapoн дap Т0чикист0н ва coиpи кишвapxoи Оcиëм Mrnëra ва Х^ати Вaxpeз ва тане чанд аз шoиpoни дигap дap Poccия мyxoчиp шуданд. Ин ш0^0н ба cypaти пapoкaндa ва ба ^p аз мaxoфили мypaттaби адабй ба oфapинишx,oи адабиаш0н пapдoхтaнд. Бинoбap беганагии му^ити фapxaнгй ва набудани имк0нияти мaчoлиcи шeъpхoнй ва накд, шeъpxoи ин шoиpoн аз формат ва пухтагй, ки дap xaB3axorn дигapи адабй вучуд д0шт, ма^ум буданд. Хapчaнд ки ба лш,0зи мавзуй xaмoн б0зт0би чанг ва читаят^и д0хили кишвap acт ва низ pa^rn oвopaгй ва мyxoчиpaтpo тaбaллyp меди^ад, амм0 ба лш,0зи coхтopй ва заб0нй, аз тaxaввyлoти чадид ниcбaтaн бeбaxpaaнд. Tacoвиpy бoфтx,o бeштap калишай ва кyxнa буда ва дap apcaи заб0н чанд0н нaвoвapии к0били чaшмгиpe нaдopaд, Б0 0н xaм шeъpxoи мoндaгope аз ин ш0^0н дap xoфизaи тaъpихи aдaбиëти фopcии AфF0ниcгoн caбт хoxaд шуд ва дap xaкикaт ин ш0^0н ба унв0ни вopиcини фapxaнг ва aдaбиëги фopcии ин кишвap, caxми хyдpo дap xифз ва xapocaт аз мaънaвиëгy дoштaxoи фapxaнги AфF0ниcгoн ба хубй ад0 кapдaнд.

Xynoca, метав0н гуфт, ки шeъpи фopcи дapи AфF0ниcгoн дap c^orn aхиp чapaëнepo дap дили худ ч0й д0да, ки xикoятгapи чангад хyшyнтaxo, paнчxo, oвopaгиxo ва нoбacoмoниxoи мapдyми ин capзaмин меб0шад. Ин чapaëн, ки аз 0н 3eprn унв0ни «шeъpи мук0вимат ë пoядopй» ëд мeгapдaд, ба cypaти мустаким мaxcyли бyxpoнxoи cиëcй, ичтим0й ва фapxaнги дap AфF0ниcгoн меб0шад.

Сyхaнcapoëни AфF0ниcгoн дap ce да^аи 0х^ дap бapoбapи ce низ0ми мухталиф [Kaмyнизм, мyчoxид ва т0либ] ист0дагй ва пoядopй ниш0н д0данд ва дap д0хилу хopич аз AфF0ниcгoн xaвзaxoи гун0гуни шeъpиpo шакл д0да ва ба capoиши aшъop б0 дapyнмoяи мук0вимат пapдoхтaнд ва накши бopизe дap xaмли бopи маън0й пoядopй ва мук0вимат б03й намудааст.

АДАБИЁТ

1. Балхй, Саид Иcмoил. Дев0н, 6o мукаддима ва mapxrn Саид Xaftnapn Ллавинаж0д ва Саид Maxмyди Х0шимй._ TexpoK нampи cyн6yлa, Ш^хуше^, 652 c.

2. Бoхтapй, Вocиф. flrnpy3, rnwpy3 ва фapдoи rnebpn AфF0ниcтoн. Maчaллaи meъp,1373, ш. 14, c.77.

3. В0ъизй, Myxaммaд. Шeъp ва мyxoчиpaт._Pyзнoмaи Хашти cy6x, 1389 Äyprne№, 22 чадди, 5 c.

4. Ёжаки, Myxaммaдчaъфap. Чун caбyи тamнa._ Texpoa Ч,0ми, 1375 Äyprne№, 383 c.

5. 3aBopñ, Myxaммaдaмин. Лдa6иëт, надш^ ва roprap^o^ Хатти ceввyм, фacoнoмaи фapxaнгй, адабй ва xympñ, ш.12-13, 13S7-хypmeдй, 165 c.

6. Ko3rnwñ, Myxaммaдкoзим. Шeъpи Hopc&_ Mamxaд: ч0пи аввал, 1379-хypmeдй, 494 c.

7. Ko3rnwñ, Myxaммaдкoзим. Шeъpи му^чиш^. Maчaлaи aфpaнд._ Фacлнoмaи aдaбиëт, фapxaнг ва улуми ичтим0й. дaвpи дуюм, myмopaи аввал ва дуюм, 1381- хypmeдй, С. 147 - 151.

S. Кавим, Лбдулкаюм. ,3ap rycтapaи заб0н ва aдa6иëти фopcии дapй [мачмуа, ма^ла^и тaъpихй, адабй ва тaъpихи заб0ни ._ йзбул: ингиmopoти Саъид, 1390- Äyprne^, 350 c.

9. Кавим, Лбдулкаюм. Mypypn 6ap aдa6иëти мyocиpи дapй._ Ko6yл: Интиmopoти Саъид, ч0пи дуюм,1387-хypmeдй, 306 c.

10. Myзaффapй, Саид A6yтoли6. Шoиpй чустучуи какикат acт._ Maчaллaи meъp, шyмopaи 14, 1373 Äyprne^, c. [ - 82

87].

11. Py36ex, Myxaммaдpизo. Лдa6иëти мyocиpи Эpoн[meъp]._ Texpoffi py3rap, 13S1-хypmeдй, 424 c.

12. Халилй, Xaлиллyлox. Лmкxo ва хун^^ Иcлoмo6oд: интиmopoти poйзaнии фapxaнгии caфopaти Ч,yмxypии Иcлoмии Эpoн, ч0пи аввал, 1364-хypmeдй, 216 c.

13. Х,0мид, A6дyccaмeъ. Шeъpи мук0вимат. Сaпидa._Фacлнoмaи xymprnrn фapxaнгй, нampии мapкaзи кyлтypии щ^н, шyмopaи, 1375 хypmeдй, ш. 2-3, 86 c.

14. Чexpкoнй Бapчyлyй, Pизo. Шeъpи мук0вимат, meъpи мyxoчиp. Pyзнoмaи poxrn нач0т, myмopaи 1068, 1378-хypmeдй, 30 чадди, 4 c.

СОПРОТИВЛЕНИЕ ПОЭЗИИ НА ПЕРСИДСКОМ ЯЗЫКЕ ДАРИ В АФГАНИСТАНЕ

И РЕГИОНАХ ЕГО ФОРМИРОВАНИЯ

Сoвpeмeннaя тэзыя nepcuдcкoгo дapu в Афгaнucmaнe npemepneлa cepьeзныe шмененш с moчкu зpeнuя тк фopмы, maк u coдepжaнuя oднoвpeмeннo с noлumuчecкoй u coцuaльнoй peвoлюцuямu. nocne гocудapcmвeннoгo nepeвopoma 7 ceнmябpя 1357 г. [26 anpeля 1980 г.] u вmopжeнuя в СССР, oднoвpeмeннo с pocmoм вoopужeнныx noвcmaнцeв npomm вmopжeнuя, тэты maкжe вoccmaлu no всей cmpam u coздaлu тэттесте двыженые Нтывш эmo тээней conpomuвлeнuя Афгaнucmaнa. С нaчaлoм вoйны в Афгaнucmaнe мтгые людч, включш noэmoв, мuгpupoвaлu в дpугue cmpami. Шэты-

мигранты начали писать стихи о миграции, которые являются частью поэзии сопротивления. Поэзия сопротивления Афганистану даже продолжалась после вывода войск СССР из Афганистана, распространялась на период гражданской войны и правления талибов. Поэзия продолжала идти серьезно в разных регионах с совершенно разными темами и стилями.

Эта статья пытается полностью объяснить причины формирования дарийской персидской поэзии сопротивления Афганистану. Кроме того, он также затрагивает географические области, в которых поэзия возникла, продолжалась и росла, а также тематические и стилистические различия между ними.

Ключевые слова: литература, поэзия, сопротивление, миграция, Афганистан.

RESISTANCE POETRY IN PERSIAN OF DARI IN AFGHANISTAN AND ITS

FORMATION REGIONS

The contemporary poetry of Persian of Dari in Afghanistan has undergone serious changes in terms of both form and content contemporarily with the political and social revolutions. After the coup d'état on Sour 7 th 1357 [April 26th, 1980] and the invasion of USSR, contemporaneously with the rise of armed rebels against the invasion, the poets, too, rose up all over the country andformed a poetic movement terming it the poetry of resistance of Afghanistan. With soaring up the war across Afghanistan, many people, including poets, migrated to other countries. The migrant poets started writing migration poem which is part of resistance poetry. The poetry of resistance of Afghanistan even continued after the withdrawal of USSR troops from Afghanistan, extended to the period of civil war and Taliban's reign. The poetry kept moving on gravely in different regions with entirely diverse themes and styles.

This paper tries to fully explain the reasons behind the formation of Dari Persian poetry of resistance of Afghanistan. In addition, it also touches upon the geographical areas in which the poetry came into existence, continued and grew as well as the thematic and stylistic differences between them.

Keywords: literature, poetry, resistance, migration, Afghanistan.

Сведение об авторе:

Д-р Ахмад Фарид Асадуллахи - Кабульский университет, факультет языка и литературы, факультет персидского языка дари. Телефон: (+937) 48536353 E-mail: f.asadullahi@yahoo. com

About the autor:

Dr. Ahmad Farid Asadullahi - Kabul university- language and literates Faculty, Persian of Dari Department. Phone number: +93748536353 E-mail: f.asadullahi@yahoo.com

ОСОБЕННОСТИ ЗНАЧЕНИЯ ТВОРЧЕСТВА ДЖЕКА ЛОНДОНА И ПЕРЕВОДЫ ЕГО ПРОИЗВЕДЕНИЙ НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Гуломджонов З.М.

Таджикский государственный педагогический университет им.С. Айни

В настоящее время особое место в работе с художественными переводами занимает поэтический текст, которое в современном литературоведение является актуальным. Надо отметить, что переводят с одного языка на другой язык стихотворения русских поэтов и писателей, повести и рассказы из художественный произведений, а также фантастические и научно-популярные произведений из различных видов произведений, политические статьи, экономические работы, статьи известных людей и выступления исторический людей, журнальные статьи, разговоры людей, которые беседовали на других языках и поэтому приходят к помощи людей и используют различные виды перевода.

В поэтических произведениях, особенно в повестях и рассказах Джека Лондона, которые были переведены в начале ХХ века таджикскими переводчиками в характере анализа их политического характера и показывают различные вопросы русской действительности, в особенности такие проблемы как истории русского народа, нравственные вопросы, а также показаны вопросы человеческого характера.

Шодикулов Х. писал: «Литература американского народа, который показывает высокие проблемы, как характеры людей, до настоящего время для таджикских переводчиков являются трудным для перевода». [2, c.58].

Надо отметить, что роман это литературная форма, которая в развитие литературы и в таджикских понятиях было непонятным по форме с различными характерами и вопросами с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.