Научная статья на тему 'КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛҲО ДАР ШИМОЛУ ШАРҚИИ АФҒОНИСТОН'

КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛҲО ДАР ШИМОЛУ ШАРҚИИ АФҒОНИСТОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
101
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / СЕВЕРА ВОСТОЧНОГО АФГАНИСТАНА / ЖАНР / ФОЛЬКЛОР / ПОСЛОВИЦ / НАРОДНОГО ТВОРЧЕСТВО / HISTORY / NORTH EAST AFGHANISTAN / GENRE / FOLKLORE / PROVERBS / FOLK ART

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ализода Н.

В данной статье рассматривается историю изучения фольклора в Севера Восточного Афганистана, выявлено роли и место малых жанров фольклора, исследуется формирования и комментарии пословиц и высказывания народов Афганистана. Автор статья на основе изучения и анализа народного творчество дает комментарии малых жанров фольклора Афганистана. Выводи отражает результаты изысканий автора и могут способствовать дальнейшим научным разработкам.This article explores the history of folklore study in north-east of Afghanistan. The role and place of short genre of folklore is identified in the article. It is also investigated the formation and comments on sayings and proverbs of Afghanistan peoples and provides commentaries on short genre of Afghanistan folklore. The conclusions reflect the results of author’s findings and may facilitate further investigations

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO THE HISTORY OF FOLKLORE STUDY IN NORTH-EAST OF AFGHANISTAN

This article explores the history of folklore study in north-east of Afghanistan. The role and place of short genre of folklore is identified in the article. It is also investigated the formation and comments on sayings and proverbs of Afghanistan peoples and provides commentaries on short genre of Afghanistan folklore. The conclusions reflect the results of author’s findings and may facilitate further investigations

Текст научной работы на тему «КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛҲО ДАР ШИМОЛУ ШАРҚИИ АФҒОНИСТОН»

мардумон аст". Бешубха ин тавсифи Навруз дар асоси далелу сарчашмахои муътамади илмиму адабиву таърихй ба миён омада, заминаи устувореро дар мисоли анъанаи чашнгирии ин чашни воцеан милливу мардумй сохиб аст.

Ч,ашни бузургу бостонии Навруз ба шарофати ибтикороти созандаи Асосгузори сулху вахдат, Пешвои миллат, Президенти кишвар Эмомалй Рахмон мартабаи чахонй пайдо кард ва аксар халциятхои хамчавор ва мутамаддин ин чашни бузурги миллии моро ба хайси чашни миллии хеш пазируфтаанд. Мухимият ва арзишмандии омузишу тахцици Навруз падидаи мухим дар шинохти тамаддун ва таърихи бостонии халцхои ориённажод буда, моро водор месозад, ки ба мохияту хикмат ва маъниву маросимхои он амицтар таваччух зохир намоем, арзишу неруи хаётбахш, поксоз ва некниходи онро барои рушду такомули маънавиву фарханги хамзамонон истифода созем .

НАВРУЗ, ВОДА И НЕЖНОСТЬ ПРИРОДА В ТВОРЧЕСТВО НАКИБХОН ТУГРАЛ

В данной статье рассматривается поэтическое осмысление Навруз, история его возникновения , сущность и мирового значения народного праздника Навруз, черти, в творчестве Наеибхона Туграл. Для решениего этих задач поэт расматривает вариант поэтических осмысление природа и его красоту, своеобразие форм и структура стихотворения, анализируя в контексте идейно художественного своеобразия, роль и значения праздника Навруз, значения вода и нежность природа , возможность определить комплекс проблем возникших на современном развития общество.

NAVRUZ, WATER AND NATURE TENDERNESS IN THE CREATIVE WORK OF

NAQIBKHON TUGHRAL

This article explores poetic understanding of Navruz, its history of appearance, essence and world importance of Navruz holiday in the creative work of Naqibkhon Tughral. To solve these tasks the poet explores poetic understanding of the nature and its beuatiness, form and structure peculiarities of the poems by analyzing ideal and artistic peculiarities, role and importance of the Navruz, water importance and nature tenderness and opportunity of identifying complex of the problems appearing in contemporary development of society.

Сведение об авторе:

Муллоев Абдусамад, доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории таджикской литературы ТГПУ имени С. Айни

About the author:

Mulloev Abdusamad, doctor of philological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni.

КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛХ,О ДАР ШИМОЛУ ШАРАМИ АФГОНИСТОН

Ализода Н.

Донишго^и даватии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Зарбулмасалхо анъанаи дилпазир, писандида ва бахше аз забони гуфтугуи мардум аст ва бо забони омиёна ва содда,эчод шудаас,т ки мухотаби худро ба дурустй огохии икдоъ мебахшад. Зарбулмасал забони тафхим, забони талкдн ва танбех мебошад, ки асли асоси матлабро ба сурати сахех ва равшан бо овардани масали зинда, кутох, пурмафхум ва дакдк; ба махотаб ироа намуда, ибхомотро аз миён бар медорад, аммо дар касвати киноя.

Дар чомеа ва ичтимои инсонй бо таваччух ба хусусияти фархангй, таърихй, акидавй ва ичтимоие, ки дорад, дорои расмхо, ривочхо, анъаноти дилпазир ва писандидаест, ки шохисахои бузург ва густурдаи фархангии чомеаро ташаккул медихад. Зарбулмасалхои мардуми яке аз ин риштахои фархангй ва забони гуфтории миёни чомеа аст, ки аз зиндагии мардум худ берун нест ва аз ин ру дар миён чомеа собикди бисёр дерина ва таърихй дорад, ки омехта бо зиндагии инсон такомул ёфтааст.

Дар зарбулмасал хусусияти равонй, ичтимой ва фархангии чомеаро ба хубй оинадорй мекунад; тафсире аз во^еиёти зиндагй, вижагихои айни чомеаро баён месозад ва аз ин ру чузъи фарханги чомеаро ташаккул додааст. Ин падидаи фархангй ба хадде рушд карда, ки дар забон ва дил, зехн, замири инсон чо пайдо карда, хатто авомуннос ба он дилбастагй дошта ва аз он ба унвони як корбурд бо эътибори фархангй истифода ба амал меоварад. Зарбулмасалхо дар забони гуфтори мардум бузургтарин василаи эътибордихй ба курсй нишондани харфхо ва суханхо аст, ки равзанае дар забони мардум чорй аст.

Зиндaгй доpои фeъл Ba инфиолот acr Ba ин фeъл Ba инфиолот кунишхо Ba вокуниш^о xолй as иштибохот, зaъфхо, кaмбyдихо Ba швокисот нecт. Воcитae, ки ин зaъфхо, кaмбyдихоpо nyppa Ba ё тaлокй мeкyнaд Ba ё онpо мaвpиди тaвaччyх Ba тaъид кapоp мeдихaд, хaмин фapхaнги коpбypди зapбyлмacaлхо aCT. ^ap зapбyлмacaл дap бapобapи яте aз пaдидaхои мaъниофapй Ba ё коpбypди гyфтоpй Ba нaвиштоpй чо пaйдо кapдa, ки он чомeapо бa гyнaи зepи тaъcиp кapоp додaacт.

TaBpe мacaл дap ин зapбyлмacaл, ки хaтто дap миёни мapдyм Ba aкшоpи чомea чи огохон Ba чи ноогохон Ba хдтто aвомyнноc коpбypди зaбонй Ba нaвиштоpй доpaд.

Бa мисли «Носуда кучс равад, ки ссуда шавад» Ин зapбyлмacaл aз бeaдолaтй, зулму истибдод Ba нохинчоpихои дapyни чомeaи 6озгу мeкyнaд, ки дap чунин як шapоит, мapдyмони нооcyдa, Fap^, мycтaмaнд Ba ноосоиш кучо paвaд, ки эхсоси pохaт, оcyдaгй Ba эътимод кyнaд.

Ё ин ки: «Ин рох, ки мерави ба Туркистон аст». Нишондихaндa acт, ки гашохднги коpвонхо Ba ё pохнaмо (capкофилa) дap дунё гу^охИ paвонaнд Ba ё фapдe, ки pохи x,aкикaтpо дapк нaкapдa кyp фи^ мeкyнaд, фикp мeкyнaд Ba ^p мexонaд. Сипac чи гyнa мeтaвонaд, ки xyдpо бa capмaнзили мaкcyд Ba x,aкикaт биpacонaд, ё дигapонpо дypycт caмтy су бaxшид.

Бaд ин гyнa мeбинeм Ba дapмeëбeм, ки зapбyлмacaлхо дap aдaбиëти омиёш, дap фapхaнг Ba зaбони гyфтоpй, нaвиштоpии мapдyм бa гyнae pycyx кapдa, чойгохe кacб кapдa, apзиши фapхaнгй пaйдо кapдa Ba хaмa мaвpиди зиндaгиpо зepи шуои xyд кapоp додaacт. Имpyз зapбyлмacaлхо дap мaчмyъe, ки мeбинeм Ba мexонeм дap бapгиpaндaхои дигapи ичтимой чун ycтypaхо, aфcонaхо, хикоёт, aшъоpи нapмй Ba бaзмй гapдидa Ba бa як aдaбити омиëнa мyбaддaл шyдaacт.

Зapбyлмacaлхо, кинояхо Ba мaколхо умки зиндaгии мapдyм, чeхpaи зохиpии x,ap ичтимои инcониpо дapкy инъикос мeдихaд. Ин пaдидaхо нaтичaи кapнхо тaчоpyбй acт, ки aз миёни x,apaкaтx,о Ba aмaлкapдхои мapдyм бapxоcтa Ba боз хдмон чомeapо бо гандао, aндapзхо Ba тaдбиpот дap киcвaти киноя Ba paмз суи xyшбaxтй савк додa Ba хдмин чихaт acт, ки зapбyлмacaлхоpо ифодaхои солим aз шндхо, aндapзхо, тaчpибaхои зиндa Ba paвиши хaëти мapдyм xондaaнд.

Бapои иpоaи Fоя Ba aхдофи солим, ки мeтaвонaд чомeapо pохбapй Ba paвшaнгapй нaмояд, зapбyлмacaл xyбтapин хapбa acт, ки бо киноя Ba paмз бa cypaти Faйpи ошкоpо мeтaвонaнд ин мaъмyлpо дap чомea бap овapдa cозaд, зepо дap x,aкикaт хaдaф aз коpбypди хaмин зapбyлмacaлхо бaйни хдкоик, тaъмини мacолeхи олии чомea Ba paфои инсонй acт, ки инсон чойгохи xeшpо бa гyнae, ки чомeaи инсонй мexохaд, дapëбaд.

Зapбyлмacaлхо, мaколхо aзбacки cозaндaгй доpaд Ba ин чоe, ки бa yнвони як фapхaнги зиндa дap pyхи чомea тaъcиp Ba дap зeхн Ba зaвки инсонхо n^a^A^Aa Ba xyшоянд acт, шyapои мyктaдиp Ba yдaбо Ba yлaмои мох^ дap aшъоp Ba оcоpи xeш бa коp бypдaaнд, то хдм кaломи xyдpо зeбой Ba cифaт бaxшaнд Ba хaм мapоми axлокиaшонpо ин гyнa ибоpaти шиpин тaхвили aзхони мapдyм нaмоянд. Монaнди: Ту неки куну ба Дацла андоз, Ки эзид дар биёбонат ди^ад боз. « Некй кардан дар дацла ё дарё андохтан»

Як зapбyлмacaл aCT, ки инcонpо aз чодaи бaдй дap доиpaи xyбихо Ba нeкyкоpхо aндозaд Ba хaтто нaмexохaд бaдиpо бa бaдй rocyx дихaд, бaлки тaвчeх мeдихaд, ки дap бapобapи бaдй нeкй бояд кapд, то бaдкоpe хaм тaлкин бa нeкyкоpй шaвaд Ba зepи боpи эхсос биёяд.

Ин зapбyлмacaл мaнбaи нypи кaломи илохй гиpифтa шyдaacт Ba дap К^^ни мyкaддac мeфapмояд: «Адфaъ боолти хия эхсон). Дaфъ кyнaндaи хaмaи бaдихоpо бa нeкй Ba xyбй»

Дap фapхaнги acили инсонй Ba коидa Ba усули исломй чунин aCT. ки хap нeкy бaдe, ки дap paвaнди зиндaгонй aз инсон cap мeзaнaд, бa xyди инсон дyбоpa бapмeгapдaд Ba ин фосигаи пapгоpй acт, ки мeфapмояд: (Ихсинтом, ихсинтом ло шкискум Ba он хacтaм фaлхо)

Arap xyбй Ba шкй мeкyнeд ин xyбихо Ba нeкyкоpии шумо бa xyди шумо бapмeгapдaд Ba aгap бaдй мeнaмоeд, хaмчyнон он бaдй paчъaти дyбоpaaш бa суи шумо acт, зaмонe, ин ояи мyбоpaк, ки нозил шуд хaзpaти Алй (к.) биcëp гиpиcт. Ёpон иллaти гиpиcтaнpо иcтифcоp нaмyдaнд, фapмyд: мaн фикp мeкapдaм тaнхо нeкyй бap мaн бapмeгapдaд Ba подоши онpо дapмeëбaм, холо дониcтaм, ки бaдихоям низ aз они мaн мeшyдaacт.

Дap ин чо сохибони кaлaм Ba aндeшa кyшидaaнд, то зapбyaлмacaлхо Ba мaколхо хaм бa гyнaи оcоpи ноб, дypycт иcтифодa нaмояд Ba тapбияти axroKï бa мaнзypи cоxтaни чомea, мaзхaби инсонй Ba исломй rap бигиpaнд Ba онpо тaвpe бa мaнcaи ичpо Ba тaтбик кapоp бидихaд, то ки нaтичaи мycбaтpо дap зиндaгии мapдyм Ba чомea бa боp овapaд.

X,ap зapбyлмacaл дap накши xyд пaëмxоe доpaд, ки хадафмандона нaкши коpбypдaшонpо дap зиндaгии ижонхо бa чо гyзоpaд. Шоиpон Ba бyзypгони aдaби дapй aз ин зapбyлмacaлxо мaвpиди зиëд коp гиpифтaaнд. Миcли зapбyлмacaлxо, ки мeгyянд:

Дили муъмин apши Хyдоcт: X^para xyдовaндгоpи Бaлx Мaвлоно Ч,алолиддин Мухаммади Бaлxй aз ин як зapбyлмacaл чи гyнa иcтифодa нaмдya Ba pизоияти дига^о pизоияти xyдовaнд мexондaacт:

Дил ба даст овар, ки уацци акбар аст, Аз уазорон Каъба як дил беутар аст. Каъба бунёди Халили Озар аст, Дил гузаргоуи цалили акбар аст.

Дамчунон, дap як зapбyлмacaли дша^ гyфтaaнд:

«Очизи камоли ингон ва rypyp вacвacaи шайтонанд». Абyлмaъонй Миpзо Абдyлк;одиpи Бeдил aз хамин як зapбyлмacaл чи пaëми бyзypгepо бa инcон мepacонaд. Соя зи юмни оцизй, имон аз обу оташ аст, Сар ба замин фикандаро, уец бало намерасад.

Бa гущи мacaл x,ap шaxc волоияти мaъниpо дap чapaëни cyxaн гyфтaн Ba мaвоpидe, ки ин зapбyлмacaлpо бa зaбон мeоpaнд:

«Об дар он бех аз нон дар он». Дap ин чумлаи capex бa caxовот Ba caк;оиядоpй тaъкид мeгapдaд. Бa мapдyм Ba xонaводaxо тaвcия Ba талфик мeнaмоянд бо як чypъa об хам мeтaвонaнд отaшy ниëзи лaбтaшнapо фypy нишонaнд.

«Аз боги калон мурй» - мypй яънe нyлaи aбpy, ки бог as он обëpй мeгapдaд, дap коpxоe, ки дap acл apзиши Ba ахамият нaдоpaд вaлe пaëмaд Ba нaтоичи он биcëp гичкyнaндa бошaд коpбypди тaъчил доpaд.

«Аз бади бадтар тавба» (явм aл бaдтap) кacонe бyдaнд, ки коpxои зишт Ba бaд aнчом додaнд Ba aз xyдaшон cифaти бaд Ba xapоб бa чой монaнд. Мapдyм дap интизоpи xyбй, paфо, истох Ba aмният шyдaнд, дap вyчyди шaxcияти бexтape бa миëн биëянд, вaлe нaфapи бaъдй аз aввaлй бaдкиpдоpтap зох^ шaвaд, мушкили мapдyм афзоиш ëбaд мapдyм дacт ба гиpeбон бypдa мeгyянд, аз бaдтapaш тaвбa.

«Дузд яке гумон хазор» .Дap мaвpиди xиëнaт, xapобй Ba т^мат аз доpои омма коpбypд доpaд, ки xиëнaт Ba чиноятpо як ^c копида Ba мypтaкиб шуда, Bare гумонхо Ba cyи зaëнxо чандин каш дигap воpид мeгapдaд.

«Худо биёмypзaд кафанкаши кадима». Ин зapбyлмacaлpо дap зaмонe ба коp мeбapaнд, ки баъд аз xapоб, xapобтap ба миëн мeояд, яънe катош, ки дap мacнaди кyдpaт к;apоp доштанд, золим, гофил, чaфокоp Ba x^m™^ мeбошaнд Ba шaxce чойгузинаш иловa 63p айбхои каблй дeвонa хам бошад, чaфокоpиaш зиëд мeгapдaд, молияpо ду бapобap кунанд, чихати acоcиaш xyд Ba наздиконаш мapдyм ба дод мeояд Ba ичтимои он бyзypгтapин пaëми инcониpо мepacонaд. Инcон набояд коpe кунад Ba дacтовapaди нaфpaт Ba инxичоppо аз xyA ба чо бигyзоpaд, ки мapдyм хам дap зиндагй Ba хам дap адами зиндагии он ба нaфpин кунанд Ba тaъpиx гyвоxи зулм Ba cитaм Ba бeдодгapй бошад.

Дap зapбyлмacaли «Дасти худро кор фармо, миннати нока мабар» олами тaxpик тacбaт Ba тaдоxили дapкоppо мepacонaнд, ки ба хамият, матонат Ba шучоат дасти xyдpо ба коp андоз Ba тaнбaлиpо кaноp гyзоpaд, то зepи боpи миннати дигapон cap xaм накунад. Пaëми ин зapбyлмacaл он аст, ки ишон бояд бо тaшaббycy коp эxcонгap бошад, на эxcонпaзиp. Он хам ту хам бо минат, ки комати xap мapдpо xaм мeкyнaд, зepо cyxaни мaъpyфи Соиби Тaбpeзй acт, ки фapмyдaacт:

Кабули миннати э^сон зи офтоб макаш, Ки мо^и якшабаро цоматаш дуто кард.

Зapбyлмacaли «Дудил, ки якдил шавад, муроди дил хошл шавад» низ дap дap забони бaдaxшониxо коpбypди xaмeшaгй дap нишacтxо Ba махофилу мaчолиc доpaд, пaëми он иттиход, иттифок, хамохагию xaмбacтaгй acт. Дap хамдилй Ba хамохангй cyxбaтxо оcониpо ба xyA мeгиpaд. Оpзye, ки дap дилхо мaвч мeзaнaд, овapдa мeшaвaд. пиpyзй Ba capaфpозй ба дacт мeояд. Аз он pycт, ки xaзpaти Мaвлоно Ч,алолиддин Мухаммади Бaлxй мeфapмояд: «Дамдилй аз хамзабонй бexтap аст».

Ин aндeшa мyxим acт, ки миллатхо аз pyи иxлоcy axrorç хамдил бошанд, хамзабон хам мeшaвaнд, зepо забони тapчyмони дил аст Ba оинаи paвшaни тамомнамоии он мeгapдaд.

«Ростиро заволе нecт»- пaëми ин зapбyлмacaл дap забону дил Ba дденати мapдyми pоcтй, caдокaт, иxлоc Ba мухаббат acт, ки чои дypyF, кизб, xидъa Ba фиpeбpо мeгиpaд, нaмeгyзоpaд Ba фapд бо зepи по гузоштан pоcтй Ba caдокaт дap вapтaи фиpeбy xиëнaт, кизбу дypyF, ки пaëмaди ногyвоpe доpaд, cyкyт намояд.

X,ap ^дом aз ин зapбyлмacaл Ba мaколхо пaëми бyзypг aз мaктaби aндeшa Ba иpфон acт. Коpбypди он тaквиятдихaндaи дину диëнaт, caйкaлдихaндaи имону иxлоc Ba pохaтдихaндaи вичдони поки одaмй acт. Мaшpyт бap ин ки он чй гyфтa мeшaвaд, дap мaъpyзa тaтбик Ba aмaлй кapоp мeгиpaд.

Вaзъияти коpбypди ин гyнa зapбyлмacaлхо дap вилояти Бaдaxшон Ba дap миёни хaмa aкшоp Ba тaбaкоти чомea бa гyнa мyтaъдид pоич Ba apзишмaндй бо вижaи фapхaнг бapxypдоp acт. Дap тaмоми муомилот, гуфтушунидхо, доду сутудхо, мaкотибy хaлaкоти дapc, дapвeшию Ba фaкиp, гано Ba истигао Ba Faйpa aз зapбyлмacaлхо мaвобикy мувофики pyхияи мaхфилy Ba мapоми гyяндa Ba мyxотaб ин гyннa мaтолиб коp гиpифтa мeшaвaнд.

Бyзypгон, aндeшaмaндон Ba a^ra aдaбy фapхaнг xai-ro мapдyмони оддй Ba aвомyнноcи aз aшъоp Ba тaкбияти Faзaлиëти Хочa Шaмcyддини Мyхaммaди Х,офизи Шepозй, Шaйx Муслихиддини Сaъдй, Aбyлмaонии Миpзо, Aбдyлкодиpи Бeдил, Мaвлоно Н^оли^ти Мyхaммaди Бaлxй, Шaйx Низомии Ta^aB^ Шaйx Ибpохими Иpокй, Farn Кaшмиpй, Икболи Лохypй, xai-ro шyapои мyоcиp монaнди Суфй Aбдyлхaки Бeтоб, Суфи Aшкapй, Бapот Мyхaммaди Фapоки Бaдaxшй, Мyхaммaд ^осим Ba дaххо тaн дигap хacби мapоми иcтифодa бa aмaл мeовapaнд. Aлбaттa, aз хaмон бaйтхо Ba aшъоpe, ки cибFaи зapбyлмacaлpо доpaд, то бa ин вacилa битaвонeм хapф Ba гуши xyдpо болои мyxотaб бa гyнae, ки илзомияти кaлом мexохaд cyxaни xyдpо эътибоp бaxшидa, бa кypcии кaноaт Ba кaбyл бинишошнд. Бa ин мaлхyз бa гущи мисол ин швъ aшъоp бa гyнaи зapбyлмacaл дap зaбони оммaи мapдyми Шимолу Шapк чоpиcт:

Хар сухан цоеву уар нук^а маконе дорад. (Хофиз).

OvK^am гургзода гург шавад.

Гарчи бо одами бузург шавад. (Саъди).

Гуши кар бифуруш, г;рши хар бихар. (Мавлоно).

Г)гши хар бе^ар бувад, аз г;рши кар.

Ба худ гуфmо цавоб аcm ин, на цанг аcm. (Низоми Ганцави).

Кулухандозро подош санг аcm.

Ба maвофu Каъба рaфmaм ба уарам рщам надоданд..

Ки mу дар берун чи карди, ки даруни хона ои. (Ироцй)

Сангиндил acm, уар ки ба mоуuр мулоим acm.

Пинуон даруни пунба нигар пунба донаро^анй Кашмири).

Цомеаи yacmü, фалаки афганда бар душам ба рyз.(Бemоб).

Ин мamоu mc махар бар ки бифирушам ба зрр.

Omaw ратду домани yacmü фироц cyхm. (Фароци Бадахш).

Бе cuму аз хamоcm ба кафи эъшибори ман.

Аз паи он з-у хamо рaфmaм. (Воциби Кобули).

Набарояд чунон ки мо гуфmeм,

Бадин maumн, ки œ^û бода бар паймонамерезад. (Ашцарии Кобули).

Ратд mо дур мо бунёди ин майхона мерезад.

Цamрau обе нах;ррад, мокиён. (Амир Хуcрaвu Деулави).

То набарад, р^й бар c)M оcмон.

Ба wцорam мангар cPu фацир он зищор. (Fиётддини Frncü).

Ки Рacул арабе трвари дарвешон acm.

Май махур мазуаб 6жузу оmaш андар Каъба зан.

Сокини майхона бош, вале мардумозори макун. (Хофиз).

Хар беша гумон мабар, ки холиcm.

Шояд, ки паланге хуфma бошад. (Номаълум).

Бa ин гущ дaххо шeъpи дш^ aCT, ки бо овapдaни xap яки он cyxaн мaъни мeофapaд. Бa гущи эчоз pочeъ бa коpбypди зapбyлмacaлхо дap миёни ичтимоъ, aхaмиятy apзиши фapхaнгии он aз дидгохи фapхaнг, aдaб ишоpa шyдa, шмушхои коpбypди о^о дap зaбони омиёши мapдyм paвшaн шмуд^ aхaмияти онpо бapои бa ^pra нишондaни cyxaн Ba aхдофy мaтолибaш болои мyxотибин шитобaндa ëдовap мeшaвaд.

Myœx^a Ba сух^т бо чaноб Абдулвосили Лaтиф шоиp, нaвиcaндa, :maxc^™ илму фapхaнг Ba узвиёти фapхaнги вилояти Бaдaxшон aндeшa Ba xaëли пypэъчоз acт. Сypaти пaзиpyфти ин зapбyлмacaлх,оpо мapбyт бa Шимолу Шapки AфFOниcтон донист. Мумкин acт, коpбypди ин зapбyлмacaлхо дap гyфтоpи омиёш cоиpи мapдyми кишвap Ba дунё низ мaлмyc бошaд, тaвpe ки aшъоpи шyapои бepyн Шимолу Шapк дap ин хaвзa коp гиpифтa шyдaacт. Чунин шмуши зapбyлмacaлхои омиëнaи мapдyми Шимолу Шapки AфFOниcтон мaвчyдaнд:

- Об, ободонист; Ободй ба руи об аст; Об омад, тим бархост; Об дар кузаву мо ташналабон мегардем; Ёр дар хонаву мо гирди цщон мегардем; Об аз об шур нахурад; Аз дарё дуг мебахшад; Об аз дарё мебахшад; Оби дщонаш рафт; Об аз сар гузашт чи як найза чи сад найза; Об аз сари чашмаи щёт аст; Об аз боло лоиоб аст; Об аз гулуш тир намешавад; Об агар сад пора гардад, боз бо уам ошност; Об бар маскаи тарош; Об дар дидаву хун дар дил намонад; Об дар пасти аст; - Оби ин беуосилон доим ба дарё меравад; Об ки аз сар парид, чи як найза чи сад найза; Об ба кул расид ба чи зери пой аст; Обамро пуф карда мехурам; Беоб омад, бо об бигарид.

АДАБИЁТ

1.Иноятуллои Шахронй , Зарбулмасалхо, Рузномаи Бадахшон 1355.

2.Хоча Шамсиддин Мухаммади Х,офиз. Девони шеър.-Эрон , 1341

3.Куллиёти ашъор. Абулмаонй Бахир ,Абдулсаттори Бедил, Кобул 1354

4.Ч,алолидцин Мухаммади Балхй. Маснавии маънавй, Хуросон, 1366

5.Х,аким Низомии Ганчавй. Хамс, Эрон , 1367

6.Фахриддини Иброхими Ироцй. Куллиёти ашъор., Техрон 1341

7.Баротмухаммад Фуруга Бадахшй. Девони шеър, Оташи шеър, Кобул 1368

8.Х,азору як матлаъ.- Рузномаи Бадахшон.1332.

9.Мачаллаи Аркон, нашриёти Вазорати эхё ва инкишофи дехот. Дехкадо. Мизон, 1394, шумораи 60.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ИЗУЧЕНИЯ ФОЛКЛОРА В СЕВЕРА ВОСТОЧНОГО

АФГАНИСТАНА

В данной статье рассматривается историю изучения фольклора в Севера Восточного Афганистана, выявлено роли и место малых жанров фольклора, исследуется формирования и комментарии пословиц и высказывания народов Афганистана. Автор статья на основе изучения и анализа народного творчество дает комментарии малых жанров фольклора Афганистана. Выводи отражает результаты изысканий автора и могут способствовать дальнейшим научным разработкам.

A VIEW TO THE HISTORY OF FOLKLORE STUDY IN NORTH-EAST OF

AFGHANISTAN

This article explores the history of folklore study in north-east of Afghanistan. The role and place of short genre of folklore is identified in the article. It is also investigated the formation and comments on sayings and proverbs of Afghanistan peoples and provides commentaries on short genre of Afghanistan folklore. The conclusions reflect the results of author's findings and may facilitate further investigations

Сведение об авторе:

Ализода Н - аспирант кафедры Теория и история таджикской литературы Таджикский государственный педагогический университет им.С.Айни

About the autor:

Alizoda N - postgraduate student of the Department Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University named after S.Aini

НИГОХЕ БА ОМУЗИШИ ХАЙЁМ ДАР КИШВАРДОИ АРАБЙ

Сайфуллоев М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Адабиёти форс ва адабиёти араб беш аз хазор сол ба таври тавъам рушд намудаанд ва тули таърих шоирону нависандагони араб ва форсу точик чунон аз адабиёти хамдигар бахра бурдаанд, ки сабку услуби шеъри онхоро гохо аз якдигар фарк кардан душвор аст. Пушида нест, ки адабиёти Арабу Ачам дар пахнои таърих бо хам печида, намояндагони онхоро риштахои ногусастанй бо хам пайвастааст. Ин ду адабиёт тавассути осори гаронбахои бадеию маънавй назди мардуми бофарханги тамомичахон махбубият ба даст овардаанд. Робитахои адабии Арабу Ачам махсусан дар мавриди рубоиёти адабиётшиноси маъруфи точик Умари Хайём хеле рушан ба чилва меоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.