Научная статья на тему 'НЕМИС ТИЛИДАГИ ФРАЗЕМАЛАРНИНГ УЧ ХУСУСИЯТИДАГИ БАЪЗИ ЎЗГАРИШЛАР'

НЕМИС ТИЛИДАГИ ФРАЗЕМАЛАРНИНГ УЧ ХУСУСИЯТИДАГИ БАЪЗИ ЎЗГАРИШЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Фразеология / фразеологизм / фразема / идиома / тил бирлиги / хусусият / тилшунослик / термин / терминология.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шухратхон Имяминова

Ушбу мақолада немис тилидаги фраземаларнинг уч асосий хусусиятларидаги баъзи ўзгаришлар ва олимларнинг бу ўзгаришларга муносабатлари тўғрисида сўз юритилади. Бундан ташқари мақолада фраземаларнинг муҳим хусусиятларидан бири бўлган барқарорлик тўғрисидаги немис олимларининг мунозараталаб фикрларига тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НЕМИС ТИЛИДАГИ ФРАЗЕМАЛАРНИНГ УЧ ХУСУСИЯТИДАГИ БАЪЗИ ЎЗГАРИШЛАР»

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiqdavlat^edagOgikainiliiliiiii^^^^^^^Bim

HEMHC TH^H^ArH ^PÄ3EMÄ^ÄPHHHr YH XYCYCHflTH^ArH

BAt3H Y3rAPHm^AP

Шухратхон Имяминова

УзМУ профессори

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада немис тилидаги фраземаларнинг уч асосий хусусиятларидаги баъзи узгаришлар ва олимларнинг бу узгаришларга муносабатлари туFрисида суз юритилади. Бундан ташкари маколада фраземаларнинг мухим хусусиятларидан бири булган баркарорлик туFрисидаги немис олимларининг мунозараталаб фикрларига тухталиб утилган.

Калит сузлар: Фразеология, фразеологизм, фразема, идиома, тил бирлиги, хусусият, тилшунослик, термин, терминология.

Тил OFзаки ва ёзма нуткда мулокот давомида доим кулланиладиган воситадир. Чунки бу ходиса хар бир инсон учун хар доим мухимдир. Албатта бу борада инсонлар бир - бирларини тушуна олишлари учун имконият яратилади. Х,ар бир инсон албата кайсидир тил сохибидир. Агар инсонлар тилидаги маъно касб этувчи тил бирликларини эътиборга олсак ва гапларни тахлил килсак, тушунишда кийинчилик туFдирувчи фраземаларни учратиш мумкин. Фраземалар хар бир тилда шу тилни бойитиш учун хизмат килувчи тил бирлигидир.

Немис тилидаги фраземаларни тушуниш учун бу тилни чукур урганиш керак. Тилни чукур урганиш унинг тарихи, маданияти ва инсонларни яхши тушунишга ёрдам беради. Бундан ташкари она тили билан киёслашага хам замин яратади. Шунинг учун хам бу мавзу кизикарли булиб уни тадкик килиш бизнингча уринли деб уйлаймиз. Бундан ташкари фразеологизмларни урганиш ва тадкик килиш мавзуси шу билан долзарбки, фразеологизмлар маълум бир тилда кай тарзда пайдо булади, кандай хусусиятларга эга эканлиги ва уни ясалиш формаси хамда уларни кандай тушунмок ва кулламок кераклиги масалаларини хам тадкик килиш лозимлиги сезилмокда.

Шундай экан, масалан, Салах Эл Акшар узининг журналда чоп этилган илмий маколасида ранглар билан боFлик фразеологизмлар ва уларнинг функцияси хакида ёзади [1,247]. Унинг фикрича, бундай фразеологизмлар маданий хаётдан олинган ва хар бир фразеологизм маълум халкнинг маданияти билан боFлик деб таъкидлайди. Масалан, auf k(einen) grünen Zweig kommen

April 23-24, 2024

https://cspu.uz/ International Scientific and Practical Conference

90

(муваффациятга эришмоц, омади келмоц) ибораси хам рангни ифодаловчи фразеологизм билан кулланишида хам кандайдир маъно борлигига ишорадир.

Шундай килиб фразема тилшуносликнинг предметларидан бири булиб у фразеология сохасида урганилади. Фразеология эса тилшуносликнинг таркибий кисмларидан биридир.

Демак, тилимиз кандай узгарса, унинг таркибий кисмлари хам уз навбатида узгариб, такомиллашиб боради. Чунки тилда нимадир узгаради, нимадир йуколади ва х.к. Худди шундай фразеология сохасида хам худди ушндай жарёнлар содир булди. Бундай узгаришлар немис тили фразеологиясида 1970 ва 1980 йилларда содир булди.

Шундай килиб фраземанинг узига яраша хусусяиятлари, типлари ва унинг вазифаси хам узгариб борди. Демак, шунга яраша фразеология хам вакт утиши билан узгара бошлади. Чунки фразеология сохаси жуда кенг ва катта жараён булганлиги учун унинг хам фразеологиянинг предметини урганишда купинча олимлар фраземаларнинг асосий хусусиятларидан булган семантик идиомалилик, баркарорлик ва полулексикалликка алохида эътибор беришади. Бунга асосий сабаблардан бири ушбу учта фраземанинг хусусияти бир бири билан чамбарчас боFликдир.

Асосан кейинги пайтларда немис олими Харалд Бургернинг илмий асарларида фраземанинг ушбу уч хусусиятига алохида тухталган [2]. Чунки олим бу учта илмий асарни турли йилларда (1973, 1998, 2015 йилларда) яратган булиб, уларда олимнинг фразема ва унинг хусусиятлари тушунчасига турлича карашлари акс эттирилган. Бу карашлар орасидаги фарк деярли 40 йилни ташкил этади.

Демак, синчиклаб бу асарлар урганилганда асосан олимнинг умуман фразеология сохасига, фраземанинг вазифасига ва унинг хусусиятларига берилган тушунчалар ва фикрлар турли туманлигини курамиз.

Хдралд Бургернинг 1973 йилда чоп этилган асарида тилшуносликда фраземани ва идиоманинг урни туFрисида суз юритилади. 1998 ва 2015 йилларда чоп этилган асарларда фразеология сохасидаги фикрларнинг турли туманлиги ва узгаришларини яккол куриш мумкин. Чунки немис тилшунослигида бу пайтларда фразеология сохасига кизикишларнинг ортиши асосий сабаб булди.

Шундай килиб, юкорида таъкидлаганимиздек фразеология тилшуносликнинг бир сохаси булиб, у фраземалар билан шуFулланади. Жуда куп манбалар шундан далолат берадики, фразеология сохасининг ривожалнишида собик совет даврида олиб борилган тадкикотларнинг роли

91

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

chtrchiadavlatfisdaäogikaänivsssiiet^—^^^msssi^ii^^ysiäiingis^äk^säing^^iämsss^aii

мухимдир. Шу уринда швейцар олими Чарлз Балли фразеология сохасига асос солганлигини таъкидлашимиз лозим [3, 4]. Хдралд Бургернинг фикрича, "фразеология махсус лингвистик соха сифатида (факат Совет Иттифокида) 1940 йилларда Виктор Виноградов томонидан ривожлантирилган [4, 61] . 1950 йилларга келиб эса фразеология сохасидаги илмий ишларни салмоFи ортиб борди. Уша пайтдан бошлаб фразеология сохаси факат рус тилшунослигида эмас, энди бошка тилларда хам ривожланиш тенденциялари ортиб борди. Жумладан, немис тилшунослигида 1970 йиллардан бошлаб фразеология сохасига алохида эътибор берила бошлади [5, 9].

Шу муносабат билан Вольфганг Флайшер [6,4] фразеологияни, бошка рус тилшунослари тилшуносликнинг бир сохаси деб хисоблашга келишган эди. У фразеологияни навкирон мустакил соха деб атаган эди. Шу билан бирга рус тилшунос олими Ирина Чернишева, узи лексикология сохасида таникли олим булишига карамасдан, фразеология сохасига хам узининг кимматли фикрларини бериб утган [7,11]. У фразеологизмларни хусусиятларидан бири баркарорликни бир томондан мухим аммо иккинчи томондан абсолют хусусият эмас, чунки у узгариши хам мумкин деган хулосага келган. Вольфганг Флайшер немис тилшунослигида фразеология сохаси тубдан ривожланиб бораётганлигини уз асарида таъкидлайди [8,11] .

Шундай килиб Хдралд Бургер фразеология сохасини ривожланиши туFрисида шундай ёзади: " Янги тадкикотлар деярли фразеологизмларнинг классификацияси ва терминология туFрисида булса, унинг ортида бундан хам мухимрок масалалар борки булар хам долзарбдир, жумладан фразеологиянинг морфосинтактик, семантик, прагматик ва текстлингвистик аспектлари халигача тадкикини кутмокда [9] .

Немис тили фразеологиясининг семантик жихатдан ривожланиш тенденциясининг кенгайиб бориши куплаб олимларнинг диккатини узига тортмокда эди. Бундан ташкари фраземанинг хусусиятларини аниклаш ва бу жараённи хам ривожлантириш масаласи марказий феномен сифатида олимлар диккатини тортди. Бундан ташкари немис фразеологиясида термин ва терминологик бетартиблик масаласи хам уз ечимини топшиши лозим эди. Шунинг учун хам фразема терминини асосий термин сифатида шаклланиш тендендиясига тухталиб утиш асосий муаммолардан биридир.

Купгина олимлар фразеологик бирлик деганда фраземаларни тушуниш кераклигини таъкидлайдилар, яъни бу икки терминлар хам бир хил маънога эгадир. Теодор Левандовский (1990) узининг "Linguistisches Wörterbuch "(Лингвистик терминлар лузати) китобида фразеологиянинг баъзи

92

бир аспектлари т^рисида ёзади. Унинг фикрича фраземалар "бир неча суз бирикмалардан ташкил топган, маълум формага эга ёки идиоматик бирлик сифатида булиб, аммо хаммаси бирикиб бир маънони берувчи бирикмаларга фразема дейилишини" таъкидлайди [10].

Бундан ташкари Теодор Левандовский фразеологияни "синтаксис ва лексикология орасидаги тадкикот сохаси деб атаб, фразеологизмлар ёки баркарор, турFун бирикмалар ёки маълум шаклга эга иборалар ёки маълум тилдаги уз классификацияси, дистрибуцияси, субстицияси хамда трансформациясига эга булган схемалар деб атайди" [11].

Хдралд Бургер фразеологизмни шундай таърифлайди: Фразеологизмлар икки ва ундан ортик сузларнинг бирикишидан ташкил топган булиб, улар синтактик ва семантик жихатдан бир бирига боFлик холда намоён булади, аммо тилшуносликда сузнинг бойиши учун асосий йуллардан бири булиб хизмат килади [12,1].

Агар биз фразеологизмларни кенг ва тор маънода тушунадиган булсак, албатта уларнинг уртасидаги фаркни хам куриш мумкин. Агар фразеологизмларни тор маънода тушунсак, унда юкорида санаб утилган иккита мезон, яъни фразологизмлар икки ёки ундан ортик сузлардан ташкил топиб синтатик ва семантик жихатдан бир - бирига боFланади деган фикрга кушилсак, демак бу фразеологизмларни тор маънода тушуниш деб аталади. Агар юкорида курсатилган мезонлардан факатгина биттаси, яъни иккинчиси семантик маънога эгалиги инобатга олинса унда фразеологизмларни кенг маънода тушуниш керак деган фикр келиб чикади. Демак, фраземалар хар доим кучма маънога эга булган бирлик хисобланади.

Бундан ташкари фраземаларнинг компонентларини алохида тушуниш ва уларни семантик жихатдан яхлит урганиш албатта бу нотуFри фикр булиб, фраземаларнинг умумий маъноси фраземада иштирок этаётган сузларнинг маъносига боFлик булмайди. Масалан, Öl ins Feuer giessen фраземасидаги хар бир компонент узига яраша кучма маънога эга ва буни идиома деб хам аташ мумкин.

Термин туFрисида гап кетганда, албатта бизнинг фикримизча, юкорида таъкидлаганимиздек, барча сохалар йиллар утиши билан узгариб, такомиллашиб ва ривожланиб боради. Фразеологизм терминини фикримизча фразеология сохасининг тарихи билан боFлаш мумкин. Демак фразеологизм термини тарихда кулланилган ва энди хамма учун тушунарли булган фразема терминини куллаш максадга мувофик деб уйлаймиз.

93

Фразеологик бирлик термини хам йиллар давомида жуда куп бахсли мунозараларга сабаб булди. Бу термин хар доим хам бир хил маънони ифода этмаган, чунки бу термин турли тилларда турлича талкин килинган.

Волфганг Флайшернинг фикрича, фрзаеологизм термини ХХ асрда нуткни жозибадор килиш учун кулланиладиган ибора сифатида шаклланган. 1970 йилларда турзун бирлик сифатида кулланила бошлаган [13,3].

Хдралд Бургернинг фикрича, фразеологизм термини немис тилида фразема сифатида кулланишини максадга мувофик деб ёзади, чунки фразема термини аввал инглиз тилига кириб келган ва кейинчалик немис тилига узлашган терминдир [14,2].

Албатта фраземаларнинг классификацияси туFрисида суз кетганда шуни алохида кайд этиш лозимки, фраземалар турли олимлар томонидан турли мезонлар асосида классификация килинган. Масалан, немис олимлари Эрика Томас (2014), Хдралд Бургер (2015) Волфганг Флайшернинг классификациясига суяниб фраземаларни классификация килишга уринганлар.

REFERENCES:

1. El Akshar, Salah (2015): Funktionale Bedeutungen von Farbbezeichnungen. In: Muttersprache. Vierteljahresschrift für deutsche Sprache. 3/2015, 247-263.

2. Burger Harald. Idiomatik des Deutschen. Unter Mitarbeit von Harald Jaksche. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1973. Burger Harald. Phraseologie. Eine Einführung am Beispiel des Deutschen. Berlin: Erich Schmidt Verlag, 1998. Burger Harald. Phraseologie. Eine Einführung am Beispiel des Deutschen. 5., neu bearbeitete Auflage. Berlin: Erich Schmidt Verlag, 2015.

3. Burger Harald/Buhofer, Annelies/Sialm, Ambros (1982): Handbuch der Phraseologie. Berlin: Walter de Gruyter, 1982, S. 1. Fleischer Wolfgang (1997): Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. 2., durchgesehene und ergänzte Auflage. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1997, S. 4-5.

4. Burger Harald. Idiomatik des Deutschen. Unter Mitarbeit von Harald Jaksche. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1973, S. 61

5. Burger Harald. Semantic aspects of phrasems. In: Burger, Harald/Dobrovolskij, Dimitrij/Kühn, Peter/Norrick, Neal R. (Hrsg.): Phraseologie. Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung. Phraseology. An international handbook of contemporary research. Bd. 1. Berlin: Walter de Gruyter, 2007, S. 9

6. Fleischer Wolfgang. Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. 2., durchgesehene und ergänzte Auflage. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1997, S.11-28

94

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

cjrcwq^aviat^edagogika^niVi^

7. Burger Harald. Semantic aspects of phrasems. In: Burger, Harald/Dobrovol'skij, Dimitrij/Kühn, Peter/Norrick, Neal R. (Hrsg.): Phraseologie. Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung. Phraseology. An international handbook of contemporary research. Bd. 1. Berlin: Walter de Gruyter, 2007, VI

8. Lewandowski Theodor. Linguistisches Wörterbuch. 5., überarbeitete Auflage. Heidelberg: Quelle & Meyer, 1990, S. 814

9. Yma acap, S- 812-813

10. Burger Harald/Buhofer Annelies/Sialm, Ambros. Handbuch der Phraseologie. Berlin: Walter de Gruyter, 1982, S. 1

11. Fleischer Wolfgang. Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. 2., durchgesehene und ergänzte Auflage. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1997, S. 3

12. Burger Harald. Semantic aspects of phrasems. In: Burger, Harald/Dobrovol'skij, Dimitrij/Kühn, Peter/Norrick, Neal R. (Hrsg.): Phraseologie. Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung. Phraseology. An international handbook of contemporary research. Bd. 1. Berlin: Walter de Gruyter, 2007, 2

95

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.