Научная статья на тему 'Миллий ва маданий хусусиятлар доирасида немис ва ўзбек тилларидаги фразеологик бирликларнинг тавсифланиши'

Миллий ва маданий хусусиятлар доирасида немис ва ўзбек тилларидаги фразеологик бирликларнинг тавсифланиши Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
50
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий хусусият / маданий хусусият / фраза / лексема / морфема / синтактик боғланиш / лисоний бирлик

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шахло Мухторовна Юсуфжонова

Ушбу мақола таржимада миллий ва маданий хусусиятлар доирасида фразеологик бирликларнинг тавсифланиши, уларнинг луғатларда таржима қилиш муаммолари масалаларига асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Миллий ва маданий хусусиятлар доирасида немис ва ўзбек тилларидаги фразеологик бирликларнинг тавсифланиши»

Миллий ва маданий хусусиятлар доирасида немис ва узбек тилларидаги фразеологик бирликларнинг

тавсифланиши

Шахло Мухторовна Юсуфжонова usufzonovasahlo@gmail. com Фаргона давлат университети

Аннотация: Ушбу макола таржимада миллий ва маданий хусусиятлар доирасида фразеологик бирликларнинг тавсифланиши, уларнинг лугатларда таржима килиш муаммолари масалаларига асосланган.

Калит сузлар: миллий хусусият, маданий хусусият, фраза, лексема, морфема, синтактик богланиш, лисоний бирлик

Description of phraseological units in the German and Uzbek languages within the framework of national and cultural

characteristics

Shakhlo Mukhtorovna Yusufjonova usufzonovasahlo@gmail.com Fergana State University

Abstract: This article is based on the description of phraseological units in the framework of national and cultural characteristics, problems of their translation in dictionaries.

Keywords: national feature, cultural feature, phrase, lexeme, morpheme, syntactic connection, linguistic unit

Тилларнинг узаро алокаси - трансформациялашувига талаб вужудга келиб, унинг ечимига эхтиёж пайдо буларкан, матнларнинг бир тилдан иккинчи бир тилга угирилиши - таржима килинишида жараёнлар тахлилига мутахассислар аралашувини талаб киладики, хар бир лисоний бирликнинг узга тилдаги эквивалентини топиш, уларнинг узаро мослик даражасини белгилаш зарур. Айникса, компьютер дастурлари воситасида амалга оширилган таржималарда бу жараён яна-да мураккаблашади. Бу борада тилнинг тургун бирикмалари -фраземалар тилда аксарият холларда кучма маънода кулланиши хамда купинча одатий синтактик бирликлар билан ухшаш шаклга эга булганлиги сабаб,

лексемалардан фаркди уларок, алохида ёндашувни талаб килади. Бу эса, уз навбатида, таржима жараёнларида муайян мураккабликларни юзага келтириб, масалага тилшунослик сохаси мутахассисларининг кумаги зарурлигини курсатади. Айникса, уларнинг прагматик хусусиятларини урганиш янада долзарбдир. Тилшуносликда сунгги йилларда олиб борилган изланишлар ва тадкикотларда прагматик тахлилларга кенг урин ажратилаётган булса-да, хали бу борада монографик планда эътибор каратилиши зарур булган масалалар талайгина. Ана шундай масалалардан бири тиллардаги фраземалар ва уларни бир тилдан иккинчи тилга таржимасидир. Тилларда фраземалар аксар холларда кучма маъно ифодалаб, улардаги умумий ва узига хос томонлар, ухшаш ва фаркли жихатлар, алока-аралашувнинг миллий-маданий ва умумлисоний белгиларини аниклаш учун объект була олади.

Таржимашуносликнинг хам уз конун-коидалари мавжуд булиб, бунда фан, санъат ва тафаккур уйгунлашади. Таржимон асарнинг туб мохиятини англамай, кахрамонлар дунёкарашини тулик хис килмай туриб, асарда кулланган суз ва ибораларнинг мукобилини тугри танлай олмайди, узи англаб етмаган асар рухиятини узгаларга етказиб беролмайди. Айникса, узбек ва Европа тиллари матнларини узаро таржима жараёнларида миллий-маданий белгилар мос келмаслиги куп учрайди. Бу холат тилнинг тургун бирикмалари - иборалар, тасвирий ифодалар ва макол-маталлар таржимасида янада долзарблашади. Тилнинг тургун бирикмалари шаклан синтактик курилишли булиши билан бирга мазмунан умумий семантик бутунликка эгадир. Таржима жараёнида маълум узгаришлар - услуб ва ифодадаги муайян йукотишлар руй бериши мумкин, булар купрок экстралингвистик воситалар, аник ёки яширин тарзда миллий менталитетни у ёки бу даражада ифода этган бирликлар мазмунида кузатилади.

Таржима ва таржимашуносликнинг асосий масалаларидан бири икки тил бирликлари уртасидаги эквивалентлик муносабатларини урнатишдир. Асарларда кулланилган ва амалиётга жорий килинган узуал холатда (окказионал эмас) мавжуд эквивалент тил бирликлари асосида мукобиллик урнатиш талаб этилади. Тилнинг миллий-маданий характерга эга булган бирликлари таржима жараёнида алохида эътибор ва ёндашувни талаб килади.

Бунда эквивалентликнинг семантик, стилистик, узуал хамда коммуникатив хусусиятларини фарклаш талаб этилади: семантик эквивалентлик икки тил бирликларининг бир хил маънога эга булиши, умумий референтга богликлиги хамда бир хил маъно куламига эгалиги; стилистик эквивалентлик икки тил бирликларининг бир хил функционал-стилистик характеристикага эга булиши; узуал эквивалентлик иккала тилда хам бирликларнинг бир хил кулланиш даражаси хисобланади.

Фраземалар таржимасига киришишдан аввал тиллардаги тургун суз бирикмалари таркибида узига хос хусусиятлари билан ажралиб турувчи фразеологик иборалар - фраземаларнинг тил бирлиги макомини ва уларнинг категория белгиларини аниклаб олиш талаб этилади. Дарвоке, тахлилга тортилаётган хар кандай объектнинг структур-семантик, функционал-стилистик хусусиятларни атрофлича тавсифламай, урганмай туриб, уларни таржима килиш масалаларини хал килишга киришиш турли кийинчиликларни юзага келтиради.

Фразеологик бирликлар хар кандай тилнинг лексик бирликлари каторида номинатив, коммуникатив хусусиятларга эга зарурий тил бирлиги эканлиги эътироф этилди, уларнинг турли семантик, структур, функционал хусусиятлари махсус мезонлар асосида очиб берилди хамда ушбу мезонлардан келиб чиккан холда турлича тавсифланди.

Биринчидан, фразеологик ибора макомини олиш учун тургун суз бирикмаси тургун шаклга, тургун компонент таркибига эга булиши зарур. Ушбу хусусият фраземаларни эркин суз бирикмаларидан фарклашда асос хисобланади.

Иккинчи асосий мезон фраземаларнинг камида икки компонентли булишидир. Ушбу мезон оркали хар кандай кучма маънода ишлатиладиган -метафорик, метонимик ва ухшатиш маъносидаги сузлар фразеологизмлар таркибида урганилмайди.

Фраземаларнинг учинчи зарурий хусусияти - улардаги компонент таркибининг маъно тургунлигидир. Аммо халигача тиллардаги фраземаларнинг "дунё"га келиш жараёни, шаклланиш механизми жахон тилшунослигида тулик урганилмаган.

Фраземаларнинг стилистик таснифи хар кандай лугат тузиш жараёнида мухим ахамият касб этади. Бунга сабаб, аксарият фраземаларнинг эмоционал-экспрессив буёкдорлигидир. Шу боисдан хам даставвал фраземаларнинг умум адабий тил даражасига тааллуклилик макомини аниклаш талаб этилади. Ушбу нуктаи назардан келиб чиккан холда фраземаларнинг куйидаги категорияларини тавсифлаш зарур эди:

а) адабий тил фраземалари, яъни адабий тилнинг барча нормаларига жавоб бера оладиган фразеологик иборалар;

б) огзаки нуткда кулланадиган фраземалар. Бундай фраземалар адабий тил нерархиясида мавжуд булиб, адабий тил хамда сузлашув тили чегарасида учрайди;

в) кундалик огзаки нутк жараёнида учрайдиган "купол", "хакоратомуз" ибораларни алохида тавсифлаш зарур. Уларнинг стилистик мохияти аник очилмасдан туриб, бошка тилга таржима килиб булмайди.

Фраземаларни грамматик нуктаи назардан тавсифлаш, яъни уларнинг кайси суз туркумига тааллукли эканлигини аниклаш масаласи хам лексик лугатлар доирасида очиклигича колмокда. Дарвоке, лексик бирликларнинг грамматик хусусиятларини аниклаш кийинчилик тугдирмайди. Фраземаларнинг семантик-структур хусусиятлари уларнинг кайси суз туркумига тааллукли эканлигини аниклашда бир кадар мураккаблик касб этади. Фраземалар таржимасида эса ушбу улчов икки хисса ортади. Чунки фраземалар маъно доирасини аниклаш, улардаги миллий-маданий хусусиятларини илгаб олиш ва таржима тилида шунга мос тушадиган ибораларни эквивалент сифатида мослаштириб танлаш лугат тузувчидан катта масъулият ва махорат талаб этади.

"Фразеологик лугатларда фраземалар таржимасини такомиллаштиришда миллий-маданий хусусиятларнинг ифодаланиш масаласи" фаслида лугатлар ва уларда фразеологик бирикмаларнинг берилиши, айникса, таржима жараёнларида миллий-маданий тушунчаларнинг эътиборга олиниши масаласи атрофлича тахлил килинган.

Дунё фразеография амалиётида фраземалар таржимаси асосан куйидаги тамойиллар асосида амалга ошириб келинмокда.

1. Тулик эквиваленти - мукобили мавжуд булган фразеологик бирликлар оркали таржима килиш;

2. ^исман эквиваленти мавжуд булган фраземалар оркали;

3. Маъно жихатидан ухшаш, лекин турли образлар асосида шаклланган фраземалар оркали таржима килиш;

4. Танлаб олиниши мумкин булган эквивалентлар оркали;

5. Умуман эквиваленти мавжуд булмаган фраземаларни сузма-суз ёки изохли таржима килиш.

Немис ва узбек тилларидаги макол, матал, хикматли сузлар узига хос миллий-маданий, лисоний хусусиятларга эга булишлари билан бир каторда улар уз мазмун -мохиятларига кура бир катор умумийликка хам эга. Немис тили маколлари тузилишида гарб маданияти белгилари таъсирида материалистик караш нисбатан устунлик килса, узбек тили материаллари, жумладан, маколларида шаркка хос фалсафий-маданий карашлар устуворлик килади. Масаланинг бу жихатлари эса тилшуносликда хали урганилмаган.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Abdurazzakov Y.U. Use of non- standard forms and methods in a foreign lesson.- Academia: Gospodarka I Innowacje,2022.- 1003-1010 b.

2. Abdurazzakov Y.U. Organizing lecture activities effectively foreign languages.- Academia: Galaxy international interdisciplinary research journal(GIIRJ), 2022

3. Abdurazzakov Y.U. About the Problems of Language Teaching to Little Children.- Academia: International Journal of Culture and Modernity, 2022

4. Mukammal U. Kosimova. (2022). THE DEVELOPMENT PROCESS OF THE SUBJECT OF STYLISTICS AND ITS MAIN TASKS. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES, 3(11), 1-7.

5. M.U. Kosimova (2022). DIFFERENT CLASSIFICATION OF FUNCTIONAL STYLES. Ученый XXI века, (4 (85)), 7-9.

6. Mukhtorovna, Y. S. (2021). Regularly used phrasal verbs German language. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 673680.

7. Yusufjonova, S. (2021). Certain linguistic pecularities of phraseological units. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(2), 289-293.

8. Mukhtorovna, Y. S. (2022). Historical Development of Translation of Phraseologicalunits. International Journal of Culture and Modernity, 14, 20-29.

9. Yusufjonova, S. (2020). COMPARATIVE ANALYSIS OF PHRASES IN UZBEK AND GERMAN. Theoretical & Applied Science, (2), 590-592.

10. Yusufjanova, S. M. (2022). GENERAL PROBLEMS OF TRANSLATION OF PHRASEOLOGICAL UNITS. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 3(02), 30-35.

11. Yusufjonova, S. M. (2019). Set phrases in German language. International Journal of Student Research, (3), 80-83.

12. Юсуфжонова Шахло Мухторовна ТАРЖИМА МУАММОЛАРИНИНГ УМУМЛАШТИРИЛГАН ТАВСИФИ. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 2022/7/1 94-98.

13. Shakhlokhon Mukhtorovna Yusufjonova. PHRASAL VERBS WITH "HEART" IN GERMAN AND OTHER FOREIGN LANGUAGES. NOVATEUR PUBLICATIONS JournalNX- A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 8, ISSUE 1, Jan. -2022, 109-117.

14. Yusufjonova Sh.M. Nemis va o'zbek tillarida frazeologik brikmalarning ma'no jihatdan birhilHgi va farqi UO'K 808.3. XORAZM MA'MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOMASI -12/2021_366-368.

15. Н Ахмаджонов, А Рузиматова. ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАР НЕМИС ХАЛКИ МИЛЛИЙ МАДАНИЯТИНИНГ КУЗГУСИДИР. O'ZBEKISTONDA FANLARARO INNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI. УДК:40/42/48. IISS: 2181-3302.SJIF:4.621 2022. 08.20. 10-Son. Б.104-109

16. Axmadjonov Nurbek, Xabibullayeva D. CLASSIFICATION AND LINGUOCULTROLOGICAL CHARACTERISTICS OF PRECEDENT UNITS. FARS INTERNATIONAL JOURNAL OF EDUCATION, SOCIAL SCIENCE HUMANITIES. ISSN: 2945-4492. 10(12); 2022; Impact Factor: SJIF 2022 6.786. P. 777-780

17. Шукуров Рахматилло филология фанлари номзоди, доцент Ахмаджонов Нурбек ф.ф.б.ф.д (PhD) БАДИИЙ МАТНЛАРДА ПРЕЦЕДЕНТ НОМЛАРНИНГ МЕТАФОРИК АДАМИЯТИ ДАВИДА. IJODKOR O'QITUVCHI JURNALI. 5 YANVAR / 2023 YIL / 25 - SON. ISSN: 2181-2330. Impact Factor: SJIF:4.833. 2022. B.155-159

18. Шукуров Рахматилло филология фанлари номзоди, доцент Ахмаджонов Нурбек ф.ф.б.ф.д (PhD) ПРЕЦЕДЕНТ БИРЛИКЛАРНИНГ ТАДЖИКИ ВА ТАСНИФИ. O'ZBEKISTONDA FANLARARO INNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI. IISS: 2181-3302.SJIF:4.621. 14-SON. 20.12.2022. B.1235-1237

19. Nurbek Akhmadjonov, Gulzoda Dadamirzayeva Signs of a precedent name (example of the name "Berliner Mauer"). "Science and Education" Scientific Journal / Impact Factor 3.848 (SJIF) January 2023 / Volume 4 Issue 1. Б.1178-1183

20. Шукуров Рахматилло филология фанлари номзоди, доцент, Ахмаджонов Нурбек ф.ф.б.ф.д (PhD). ЖАДОН ВА УЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА ПРЕЦЕДЕНТ НОМЛАРНИ ТАДКЩИ. O'ZBEKISTONDA FANLARARO INNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI. IISS: 2181-3302.SJIF:4.621. 15-SON. 20.01.2023. B.233-239

21. Axmadjonov Nurbek, Islomonova Jasmina. BADIIY MATNDA ALLYUZIV ANTROPONIMLARNING XUSUSIYATLARI Journal of Advanced Research and Stability Volume: 03 Issue: 01 | Jan - 2023 ISSN: 2181-2608

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.