Научная статья на тему 'ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ ЎРНИ (БАДИИЙ АСАРЛАР МИСОЛИДА)'

ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ ЎРНИ (БАДИИЙ АСАРЛАР МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

47
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хорижий тилларни ўқитиш / фразеологизм / бадиий асар. / обучение иностранным языкам / фразеология / литература.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муаттар Хамраева

Ушбу мақолада хорижий тилларни, жумладан, немис тилини ўқитишда фразеологизмарнинг аҳамияти ѐритилган бўлиб, унда бадиий асарлардан олинган мисоллар таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ ФРАЗЕОЛОГИЙ В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ

В статье обсуждается важность фразеологии в обучении иностранным языкам, в том числе немецкому, и анализируются примеры из литературы.

Текст научной работы на тему «ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ ЎРНИ (БАДИИЙ АСАРЛАР МИСОЛИДА)»

ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ УЦИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ УРНИ (БАДИИЙ АСАРЛАР МИСОЛИДА)

Муаттар Хамраева

УзМУ, ХФФ, Лингвистика (немис тили) мутахассислиги 1-курс

магистранти Илмий рахбар: доц, в.б Зулхонов М.Ж.

Аннотация: Ушбу маколада хорижий тилларни, жумладан, немис тилини укитишда фразеологизмарнинг ахамияти ёритилган булиб, унда бадиий асарлардан олинган мисоллар тахлил этилган.

Калит сузлар: хорижий тилларни укитиш, фразеологизм, бадиий асар.

РОЛЬ ФРАЗЕОЛОГИЙ В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ

Аннотация: В статье обсуждается важность фразеологии в обучении иностранным языкам, в том числе немецкому, и анализируются примеры из литературы.

Ключевые слова: обучение иностранным языкам, фразеология, литература.

THE ROLE OF PHRASEOLOGIES IN TEACHING FOREIGN LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF FICTION)

Abstract: This article discusses the importance of phraseology in the teaching of foreign languages, including German, and analyzes examples from the literature.

Keywords: teaching foreign languages, phraseology, literature.

Хрзирги кунда глобаллашув жараёнини хар бир сохада кузатиш мумкин. Шунингдек ушбу глобаллашув жараёни тилшунослик сохасини хам четлаб утмаган. Тилшуносликнинг мустакил сохаси хисобланган фразеология хозирги кунда жуда куп олимларнинг бахс мунозараларига сабаб булмокда.

Х,ар бир соха шаклланиш ва тараккиёт боскичларига эга. Фразеологизмлар келиб чикиш жихатдан кадимий булсада, фразеология фани карийб икки юз йилни уз ичига олади [1; 14]. Фразеология илмининг илк асосчиларидан бири Швецариялик тилшунос олим Шарл Балле хисобланади. Кейинчалик ушбу таълимот куплаб олимларни кизиктира бошлади.

Фразеология тилшуносликнинг хозирги кундаги шиддат билан ривожланаётган сохасидир.

Фразеологизмлар инсон нуткида тайёр холда ишлатилади. Фразеология лексикологиянинг бир кисми булиб тилнинг самарали бойишига сабаб булади. Тилшуносликда фразеология сохаси мустакил йуналишлардан биридир. Фразеология хозирги замон тилшунослигининг асосий тармокларидан бири булиб, хар бир тилдаги тургун бирикмаларнинг маъноси ва тузилишинин урганади. Турли тиллар сингари немис ва узбек тилларида жуда куп уткир тигли, образли фразеологик бирикмалар мавжуд. Улар тилда бир неча юз йиллардан буён мавжуд булиб, купгина иборалар огиздан огизга кучиб хар бир миллий тилнинг равнаки учун мухим ахамият касб этади. Фразеологизм эмоционалликни ифодалагани учун хам улар ёрдамида кувнок хазилни ёки булмаса кайгули вокеани образли тасвирлаб бериш мумкин.

Х,ар бир тил узининг тараккиётига, бой тарихига эга. Немис ва узбек тилларининг фразеология масалалари хам узининг тарихий тараккиётига ва йуналишига эга.

В.Виноградов классификациясидан келиб чикиб, немис фразеологиясида салмокли илмий изланишлар олиб борган олимлар М.Д. Степанова ва И.И.Чернишова фразеологизмларни функционал тамойил асосида тасниф килиб, икки катта гурухга булади яъни Lexikalische Einheiten Phraseologische Fugungen [2; 80]. Тарихдан биламизки, Герман халкларининг ёзма маданияти ва бадиий ижоди хакида куплаб ёдгорликлар сакланиб колмаган. Германия ёзма адабиётининг барча машхур ёдномалари эрамизнинг илк асрларида вужудга келган[3; 9]. Шундай экан инсон яралибдики, унда доимо ички бир олам мавжуд. Баъзида буни инсон ички олами инсон рухияти деб хам номлаймиз. Ушбу хилма-хил оламни кашф этишда биз доимо бадиий асарларга суянамиз. Бадиий асарларни укир эканмиз, ногахон кахрамонлар такдирида уз хаётимиз, орзу-истакларимиз, утмиш хотираларимиз, хато камчиликларимиз ва борлик гузалликларини куриш мумкин.

Х,ар бир халкнинг, миллатнинг энг буюк хазиналаридан бири, бу уша тилда ёзилган бадиий асарлардир. Биз куплаб халкнинг орзу истаклари, умид изтиробларини айнан ёзма адабиётларда учратиб турамиз. Бадиий асар тилининг канчалик махорат билан равон, халкчил, осон тилда ёзилиши бадиий асарнинг дунё буйлаб оммалашувига сабаб булади.

Албатта бадиий асарда танланган гояни кучли экани, ёзувчи махоратидан дарак беради. Табиийки, бадиий асар тили кайси йуллар билан сайкалланади?

Тилнинг бойишига сабаб булувчи метафора, метонимия, синекдоха, вазифадошлик ва бошкалар бадиий асарларда кулланилиши асарнинг янада юксалишига олиб келади.

Ёзувчи кахромонлар тилидан ибораларни топиб куллаши, кахрамонлар ички дунёсини очиб бериш билан бир каторда унда акс этган туйгулар, газаб, пичинг, киноя, кувонч ва кесатикларни хам курсатиб бера олади. Шу хусусияти билан оддий мулокот тилидан бир канча фарк килади.

Бадиий асарларда фразеологизмлар ва ибораларнинг кулланилиши асар тилини ва образлилигини янада юксалтириб беради. Иборалар булар тилда азалдан мавжуд булган фразеологзмлардир. Уларни суз, суз бирлиги сифатида тахлил килиб булмайди. Яъни бошкача килиб айтганда ибораларни тахлил килиш мумкин эмас. Чунки иборалар сузларнинг маъносига мутлок боглик булмайди. Немис тилшунос олими Харалд Бургер фразеология сохасига кушган хиссаси бекиёс. Унинг "PRASEOLOGIE EINE EINFUHRUNG AM BEISPIEL DES DEUTSCHEN" китобида ибораларни 3 турга ажратганини куриш мумкин. Булар: Тулиц иборалар, цисман иборалар, тулиц булмаган ёки каллакациялар

Тулик ибора ифода кайта талкин килинган умуман бошка маъно англатадиган иборалардир. J-n zu Gesicht bekommen (Steppenwolf)", Armes Wurm (Nackt unter Wolfen)

Цисман иборалар факат алохида компанентлари кайта талкин килинади. Бошка компаненти уз маъносида колади. Масалан: seinem Anfang nehmen (Steppanwolf), j-n ganz richtig im Kopf (Marie Luise Kaschnitz "Gespenster"), Galle schlucken (die Leiden des jungen Werther)

Ибора булмаган ёки калакация таркибий кисмлар кайта талкин килинмайди. Иборанинг узидан маъно англанади. Einen Augenblick (Gespenster), spanische Dorfer (die Leiden des jungen Werhter).

Ушбу мисоллардан куришимиз мумкинки, Armes Wurm - Цашцирлар чангалида асарида берилган булиб, бу иборада компонентлар тулик иборага мисол булади. Асарда ушбу ибора боёкцш бечора маъносида келган. Бадиий асарда келган иборада бирорта компоненти хам уз маъносида келмаган. Шунинг учун хам тулик иборага мисол була олади.

Кейинги кисман ибора j-n ganz richtig im Kopf куп сузи уз маъносида келган яъни боши узида эмас. Куриб турганимиздек бош сузи уз маъносида келган.

Ибораларнинг учинчи тури яъни коллакациялар уз маъносида хам кучма маънода хам кела оладиган иборалардир. Масалан, spanische Dorfer ушбу иборани уз маъносида хам кучма маънода хам ишлатишимиз мумкин., яъни уз маъносида испан цишлоцлари кучма маънода тушунарсиз нарса сифатида келган.

REFERENCES

1. Маматов А.Э. Фразеологик стилистика масалала. -Т.: 1992. - Б.14

2. Имяминова Ш. Бадиий асарлар таржимаси. -Т.: 2018, - 80 б.

3. Каримов Ш. Немис адабиёти тарихи. -Т.: Мумтоз суз, 2010, - Б. 9.

3. Negmatova, O. В., & Imyaminova, S. The Particularities of the Vocabulary of the Journalistic Style. JournalNX, 200-201.

4. Imyaminova, S. S., & Yakubov, S. B. (2021). On The Question Of The History Formation Of Uzbek-German Literary And Cultural Relations (1960-1975). The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 211-218.

5. Imyaminova, S. S., & Yakubov, S. B. (2020). The study of the translations of a work of german writer anna seghers into uzbek. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 778-782.

6. Imyaminova, S. S., & Yakubov, S. B. (2021). To the question about the history of uzbek-german cultural relations (1960-1975). Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(1), 84-88.

7. Имяминова, Ш., & Санакулов, З. (2021). Немисча-узбекча сифат лексемалари дериватологик лугати. Университет.

8. Тиловова, Г. (2018). Узбек ва немис тилларидаги урмончиликка оид терминларнинг урганилиш масалалари. ФарДУ илмий хабарлар, 25-30.

9. Тиловова, Г. (2017). Хорижий "Матн" да психолингвистик узига хослиги масалаларини урганиш. "Чет тилларини укитиш сохасида жахон илм-фан назарияси ва амалиётининг интенгацияси", 63-67.

10. Тиловова, Г. (2017). Таълим муассасаларида немис тили дарсларида халк огзаки ижоди намуналаридан фойдаланиш масалалари. "Тил, адабиёт, таълим" илмий -услубий журнал, 120-122.

11. Тиловова, Г. (2020). Тилшуносликда урмончилик терминларини урганишнинг долзарб масалалари. Узбекистон аграр фани ахборотномаси, 104-107.

12. Тиловова, Г. (2020). Урмончилик терминларининг кишлок хужалигида асосий хусусиятлари. Узбекистон аграр фани ахборотномаси, 146-149.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.