Научная статья на тему 'ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИК СОМАТИЗМЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ'

ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИК СОМАТИЗМЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

43
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хорижий тилларни ўқитиш / фразеология / соматик ибора / инсон тана аъзолари. / teaching foreign languages / phraseology / somatic phrase / human body parts.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хадича Рўзиева

Ушбу мақолада хорижий тилларни, жумладан, немис тилини ўқитишда фразеологик соматизмларнинг аҳамияти ѐритилган бўлиб, унда фразеологик соматизмлар таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF FRACEOLOGICAL SAMATICS IN TEACHING FOREIGN LANGUAGES

This article discusses the importance of phraseology in the teaching of foreign languages, including German, and analyzes examples from the literature.

Текст научной работы на тему «ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ ЎҚИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИК СОМАТИЗМЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ»

Innovative Technologies in Teaching Foreign Languages and Learner Assessment in Online Education Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРНИ УКИТИШДА ФРАЗЕОЛОГИК СОМАТИЗМЛАРНИНГ АХДМИЯТИ

Хадича Рузиева

УзМУ, ХФФ, Лингвистика (немис тили) мутахассислиги 1-курс магистранти

Илмий рахбар: доц, Исмоилов Ю.Н

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада хорижий тилларни, жумладан, немис тилини укитишда фразеологик соматизмларнинг ахамияти ёритилган булиб, унда фразеологик соматизмлар тахлил этилган.

Калит сузлар: хорижий тилларни укитиш, фразеология, соматик ибора, инсон тана аъзолари.

THE IMPORTANCE OF FRACEOLOGICAL SAMATICS IN TEACHING

FOREIGN LANGUAGES

ABSTRACT

This article discusses the importance of phraseology in the teaching of foreign languages, including German, and analyzes examples from the literature.

Keywords: teaching foreign languages, phraseology, somatic phrase, human body parts.

"Фразеологизмлар мураккаб тил ходисаси сифатида тилда суз (лексик-

семантик бирлик) ва суз бирикмалари (синтактик бирлик) орасида турувчи

бирлик хисобланади"[1; 11]. . Икки ёки ундан орти; суздан таркиб топган ва

яхлит бир маъно ифодалайдиган фразеологизмлар, сузлар каби тилнинг лугавий

бирлигидир. Фразеологизмлар бирдан орти; суздан ташкил топиши билан суз

бирикмаси ёки гап типида булса хам, лекин улар нут; бирлиги булган бу

бирликлардан тамоман фаркланади ва лугавий бирлик сифатида куп жихатдан

сузларга якин туради. Сузларга хос булган жуда куп хусусиятлар

фразеологизмларга хам хосдир. Фразеологизмлар хам, худди сузлар каби, шакл

ва маъно бутунлигига эга. Сузнинг шаклий томонини товушлар ташкил этса,

фразеологизмларда эса шаклий томонни сузлар ташкил килади.

Фразеологизмлар хам худди макол ва маталлар каби авлоддан-авлодга утиб

келмокда. Ушбу жихатдан, фразеологизмлар маълум халкнинг тарихи,

маданияти, маиший хаёти, турмуш тарзи хамда айрим шахсларнинг хулк-Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 554 www.ares.uz

Innovative Technologies in Teaching Foreign Languages and Learner Assessment in Online Education Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

атворини акс эттириши билан маданий-информацион функцияни хам бажаради. Шунингдек, уларнинг айримларида экспрессивлик, сузловчининг вокеа ва нарса-предметларга нисбатан субъектив, яъни ижобий ёки салбий муносабати, баъзиларида эса ходиса, нарса, белгининг сифат ёки микдор тавсифи уз аксини топган. Тилнинг лексик таркибида фразеологизмлар мухим урин эгаллайди. Улар фикрни образли ва аник тарзда бериб, вокеликнинг хар хил томонини акс эттиради. Фразеологизмлар нафакат вокеликнинг очик куринишини, балки уни характерлаштириб, унга маълум бахо беради. Маънолар муносабатида улар ягона тушунчага тугри келиб, предмет, жараён, холат, сифат, хусусият ва усулни ифодалайди. Тилнинг умумий системаси билан муносабатда булган конуниятларни узида намоён килади. Фразеологизмларни урганиш, шубхасиз, тилшунослик фанини назарий ва амалий жихатдан бойитмокда.. Замонавий тилшуносликда фразеологизмларнинг мохияти ва уларни тилнинг бирлиги сифатидаги таърифи устида изланишлар давом этмокда. Шунингдек, фразеологизмларнинг хажми хусусида хамда айрим тил бирликларини фразеологизм сифатида талкин килишда тилшунослар орасида назарий карама-каршиликлар мавжуд. Фразеологизмларни уз тадкикотларида урганган тилшунослар фразеологизмларга турлича таъриф бериб утганлар. Масалан, рус тилшуноси В.В.Виноградов фразеологик бирликларнинг янада мухим белгиси -бу сузга нисбатан эквивалент ва синонимлик булишини олга суради.[2; 14].Н.М.Шанский эса узининг "Фразеология современного русского языка" номли ишида куйидаги таърифни беради: "Фразеологик бирлик - бу тайёр холда ифодаланадиган тил бирлиги булиб, маъноси, таркиби, структурасига караб бирлашган икки ёки ундан куп сузлардан ташкил топган".[3; 106] Шунингдек, тилшуноснинг таъкидлашича, фразеологик бирликларнинг мухим жихати, бу уларнинг ифодаланишидир, чунки фразеологизмлар мулокот жараёнида ясалмай, балки тайёр бутун бир бирлик сифатида ифодаланади. Булардан ташкари яна бир канча таърифлар келтириш мумкин. Барча таърифлар фразеологизмларнинг тилда канчалик мухим уринга эгалиги ва долзарблигини курсатади. Н.М.Шанскийнинг фикрича, фразеологик бирликлар тадкикоди бир катор мухим ва кийин саволларни хал килади. "Тилнинг ахамиятли бирликларига, сузнинг лексик маъно характерига, сузларнинг узаро синтактик ва маъно мослашувига, сузларнинг ташкил топиши ва этимологиясига тааллукли масалалар уз жавобини топади, шунингдек, орфографика, стилистика, бадиий нуткдаги бир катор муаммолар ечилади"

Соматик фразеологизмларнинг тилнинг фразеологик таркибида куплигини, тана аъзоларини ифодалайдиган сузлар (соматизмлар) тилнинг Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 555 www.ares.uz

Innovative Technologies in Teaching Foreign Languages and Learner Assessment in Online Education Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

кадимий катламига мансублиги билан изохлаш мумкин. Улар узининг баркарорлиги, кенг микёсда кулланиши ва семантик структурасининг тармокланиб кетганлиги билан характерланади. Соматик фразеологизмлар уз-узидан хеч канака таъсирсиз, бир-биридан мустакил холда турли даврларда ва турли тилларда вужудга келган. Улар инсоннинг узини, тана аъзоларини кузатишда, умум жисмоний ва психик белгилари, ривожланишнинг умумий шароитларида хаётни ва хайвонлар юриштуришини кузатиш хамда инсон хатти-харакати ва хиссиётлари жихатидан умумий асосга эга булган мустахкам бирликлардир. Бундай кузатишлар умумий семасиологик конунларда ётади. Уларга кура лексемаларда маъно кучиш ривожланиб, фразеологизм хосил булишида асос булиб хизмат килади

Немис тилидаги соматик ибораларнинг келиб чикиши хаётнинг турли сохаларига бориб такалади. Улар халкларнинг турмуш шароити, утган асрлардаги урф-одатлар ва гоялар билан боглик. Х,ар бир халк уз образи хамда образли ибораларини узига таниш булган ходисалар ва хаёт сохаларидан, жумладан, табиат елементларидан, хайвонот ва наботот оламидан, иктисодий хаётнинг кадимий шаклларидан, дехкончилик, овчилик, баликчилик, кемасозлик, савдо-сотик ва айрибошлаш хамда енг асосийси, инсонларнинг кундалик хаётдаги фаолиятларидан олади. [4; 290]

Мисол килиб оладиган булсак, die Ohren spitzen, die Ohren hängen lassen, die Ohren steif halten oder den Kopf zwischen die Beine nehmen каби иборалар отларнинг табиий харакатларидан (Чавандозлик), ein Haar in der Suppe finden, das Wasser läuft einem im Munde zusammen фразеологик бирликлари еса озик-овкат ва ичимликлардан келиб чиккан. Seine Haut zu Markte tragen ибораси хунармандчилик сохасига, einem die Haut über die Ohren ziehen, eine feine Nase haben овчилик сохасига, Gewehr bei Fuß stehen харбий сохага, jmdm. sitzt der Schalk hinter den Ohren, blauen Montag machen, in den April schicken анъанавий халк хоётига тегишлидир. Бундан ташкари мудаккас диний китобларда куйидаги мисолларни учратиш мумкин: ein Auge auf (eine schöne Frau) werfen, sich die Augen ausweinen, die Augen gingen ihm über, aller Augen warten auf dich, hüte dich, dass du mir nicht mehr vor die Augen kommst. [5; ]

Шу нарсаларга эътибор бериш лозимки, нафакат тана аъзоларини ифодалайдиган сузлардан хосил булган бирикмалар инсон фаолияти билан боглик холатларни, балки инсон танаси аъзоларининг узи мулокот жараёнида мухим рол уйнайди. Мулокот жараёнида факат тил билан тенг равишда

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 556 www.ares.uz

Innovative Technologies in Teaching Foreign Languages and Learner Assessment in Online Education Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

соматик тил деб аталадиган воситалар, яъни, имо-ишоралар, тана холати, мимика, юз ифодаси ва хоказолар хам фаол катнашади. Хрзирда купгина тилларда Соматик фразеологизмларнинг тадкикот объекти сифатида олиниши, фразеологизмларнинг кам урганилганлиги хамда долзарб эканлигини курсатади.

REFERENCES

1. Жуков В.П. Семантика фразеологических оборотов. М.: Просвещение, 1978. 11 с

2. Виноградов В.В. Русский язык. - Москва. Наука, 1972. 22 с

3. Шанский Н.М. Фразеология современного русского языка. Москва. Высшая школа, 1985. 106 с

4. Зайлер, Ф: Немис маколшунослиги. Мюнхен, 1967. С. 290.

5. Нуруллайев Х.Т. Немис ва узбек тилларида соматик ва фразеологик бирликларнинг узига хос хусусиятлари маколасидан, 2019.

Google Scholar

Academic Research, Uzbekistan

Scientific Library of Uzbekistan www.ares.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.